Povratak na fakultet

[rugievithus]

Kao prvo, da kazem da ako se moderator ne slaze s tim da je mjesto ove teme ovde, neka je premjesti tamo gdje smatra da joj je odgovarajuce mjesto.Sta sam htio da kazem, tj. da pitam s ovom temom. Mozda nekome djeluje glupavo to, ali za mene ima neki znacaj.Htio sam da pitam, da li ima neko od vas ko se s 25 godina vratio na fakultet? Istorijat: Redovno sam upisao fax kad je za to bilo vrijeme. Ali samo upisao. Nakon toga se stosta desilo ( najvise mojom krivicom ) i bio sam par godina samo pasivni student. I sada nakon toliko godina, nakon neke doze zrelosti, shvatam svoju gresku i trazim nacin da je ispravim. S tim da su sad okolnosti malo drugacije. Sada bih studirao uz posao. Naravno vanredno. Inache u pitanju je pravni fakultet.Ovde sam htio pitati ostale forumashe, da li neko ima slicno iskustvo. Kako na povratnike gledaju profesori, studenti? Uklapanje ponovo u sistem i slicno... Ako neko ima slicna iskustva nek napise koju rijec o tome.Hvala

[hattori]

Kao prvo, da kazem da ako se moderator ne slaze s tim da je mjesto ove teme ovde, neka je premjesti tamo gdje smatra da joj je odgovarajuce mjesto.Sta sam htio da kazem, tj. da pitam s ovom temom. Mozda nekome djeluje glupavo to, ali za mene ima neki znacaj.Htio sam da pitam, da li ima neko od vas ko se s 25 godina vratio na fakultet? Istorijat: Redovno sam upisao fax kad je za to bilo vrijeme. Ali samo upisao. Nakon toga se stosta desilo ( najvise mojom krivicom ) i bio sam par godina samo pasivni student. I sada nakon toliko godina, nakon neke doze zrelosti, shvatam svoju gresku i trazim nacin da je ispravim. S tim da su sad okolnosti malo drugacije. Sada bih studirao uz posao. Naravno vanredno. Inache u pitanju je pravni fakultet.Ovde sam htio pitati ostale forumashe, da li neko ima slicno iskustvo. Kako na povratnike gledaju profesori, studenti? Uklapanje ponovo u sistem i slicno... Ako neko ima slicna iskustva nek napise koju rijec o tome.Hvala

>>>

[kurdi]

a sta ti je tacno motiv za vracanje na faks?

[rugievithus]

a sta ti je tacno motiv za vracanje na faks?

Pa u sustini postoji nekoliko motiva, ali sada cu izdvojiti tri osnovna, a to su:1. veci broj sansi u zivotu2. moralna satisfakcija ( zadovoljavanje nekih svojih unutrasnjih apetita )3. onda stara dobra narodna... da ti nemoze svako biti sef... ( uh sto sam toga do sada osjetio na svojoj kozi )

[kurdi]

ok, meni to zvuci razumno, i ne deluje mi prekasno uopste.

[3opge]

covece, upisuj odma, jos si mladunacsa mnom je islo par casnih starina pa su nam uz vatre pricali o izumrlim akademskim precima

[Aule@]

Ja sam neshto mladji pa mozhda nije uputno da savetujem ali zashto da ne. Probaj ako nishta drugo. Mislim da tje ti biti neshto tezhe jer netjesh motji pohadjati vezhbe i predavanja(mada, koliko sam chuo retko ko ide na predavanja) u tolikoj meri ali mislim da bi mogao protji sa spremanjem jednog do dva ispita po roku.Sestra mi je na pravnom pa sam malo vishe u temi:)

[Matilda Ivancic]

...

Edited February 8, 2008 by Matilda Ivancic

[foot-in-mouth]

Pošto, po našem starom dobrom običaju, nisam fax bila završila sa 25 godina, a obrela se u Engleskoj, i pošto mi nijedan ispit nisu priznali, morala sam da krenem ispočetka. Upisala sam se i počela da studiram i radim sa 26.Jeste teško, ali sam primetila da sam bila više motivisana u poređenju sa mladuncima. Ubrzo se tu okupila i grupica nas "matoraca" (najstarija osoba je imala 76 god), mada smo se, naravno, svi uglavnom družili.U principu, kada se sada "okrenem", brzo je prošlo. Samo šibaj! :)

[Pixie]

Samo šibaj! :)

Upravo tako. Ja sam bila u slicnoj situaciji, samo malo "boljoj" (tj. priznali su mi neke ispite i bila sam koju godinu mladja). Ali sve to nema veze. Zar je bolje upisati (bilo koji?) fakultet sa 19 i otaljavati posao sledecih 5-6-7-8-x godina nego sa 25 znati sta hoces i sledecih 4-5 godina provesti svesno radeci nesto sto vodi ka zeljenom cilju? (Naravno da je najbolje sa 19 vec znati sta hoces/biti motivisan/itd... ali se ovde ne radi o tome).Moje iskustvo je upravo bilo to da su oni nesto stariji studenti bili bolji...ali ne u smislu usvajanja/reprodukovanja znanja, vec u smislu primene tih znanja u praksi, logickog povezivanja teorije sa RL, pre svega zasnovanog na iskustvu, poslovima koje su do tada radili, obrazovanju koje su do tada stekli i sl. Mada je medicina u Nemackoj mozda malo specifican slucaj sto se toga tice, jer je (kao i svuda) relativno tesko biti primljen, ali ako svake godine iznova pokusavas, to "vreme cekanja" ti donosi poene pri upisu i omogucava onima sa malo losijom ocenom na maturi (posto ne postoji "prijemni"), a koji po svaku cenu zele da postanu lekari, da to i ostvare. Vecina njih dok ceka da bude primljeno zavrsi obuku za neku drugu medicinsku profesiju kao sto je npr. medicinska sestra, lekarski pomocnik (nesto slicno kao med. sestra, samo malo drugacije, uglavnom rade u privatnim praksama), rade u hitnim sluzbama bolnica, kao sanitetski radnici i sl. Nakon tako stecenog iskustva su u pocetku u mnogo cemu u prednosti u odnosu na studente tek izasle iz skolice, npr. bolji su u ophodjenju sa pacijentima, umeju sa iglama i cevcicama itd. A i definitivno su motivisani, jer su imali priliku da profesiju sagledaju iznutra i razmisle da li je to ono cime zele da se bave.Sto se mene tice, dobra stvar. Koliko je to sa ekonomske strane prihvatljivo je druga prica. Ali o tome ce vec neko drugi da lupa glavu umesto nas humanista. :D

[Nicol]

i ja sam na faksu imala par kolega koji su iz različitih razloga upisali kasnije, ili upravo kao ti- upisali, nakon kraćeg vrimena odustali od faksa, da bi se nakon nekog perioda opet vratili, obično između 30-e i 40-e (omiljeni mi je primjer kolega koji je u međuvremenu diplomirao glumu, snimio par filmova i potom odlučio da se ipak želi baviti medicinom). kako tada nije postojala mogućnost izvanrednog studiranja bili su kao i mi obavezni dolazit praktično svakodnevno od 8-14 na vježbe, ali mi je fascinantno s kojom su lakoćom i energijom kombinirali poslove, noćne smjene, muževe/žene, dicu. sad mi je jasnije da su bili zapravo motiviraniji i da im bilo jasno što žele i zbog čega su na faksu. druga stvar u kojoj su bili u prenosti je odnos prema obavezama koji je bio puno smireniji i realniji, ali vrlo odgovoran. ono što mi se čini da im je predstavljalo teškoće bilo je uglavnom iz područja opće obaviještenosti (tipa koji su rokovi lakši, koji profesori na čemu inzisitraju, koja se predavanja komotno mogu propustit i sl.), a što je valjda posljedica nedovoljnog muvanja po kavama i što su se uvijek teško odlučivali na neke nepoželjne (ali ponekad nužne) poteze, recimo izlazak na ispit dok nisu potpuno spreman ili izbacivanje manje važnog gradiva u vremenskoj stisci i sl. ovi koje poznajem su svi završili, zadovojni su i dobri u poslu. osobno im se divim na petlji što nisu privatili dane okolnosti kojima nisu bili zadovoljni i aktivno odabrali kako će im izgledat ostatak profesionalnog života. dakle, sritno!

[betty]

mislim da ima i neceg u tome da povecavanje opterecenja obavezama ne vodi u smanjen kvalitet rada sve do neke tamo ohoho daleko tacke. najvise pomaze, cini mi se, sto nijedan od bitnih ciljeva (odgoj dece, posao, faks) vise ne deluje toliko vazan u smislu moguce sopstvene opsesivnosti, uvek postoji neki drugi oslonac i neki drugi uspesi, ili bar neke druge obaveze pa se nema vremena ne znam koliko ruminirati nad mogucim neuspesima.

[Redridinghood]

Samo da prijavim da na ekonomiji srecem ljude koji su 94. godine upisali i sl...... Ne znam sto bi ih profesori drugacije tretirali - oni koji ne vole starije generacije ne vole ni one koji obnove jednu godinu tako da ti je svejedno, a veliki deo to ni ne konstatuje koliko vidim jer nisam primetila da ih sad nesto posebno na ispitima maltretiraju....

[xyz]

Ja sam jos gori slucaj Upisala fax regularno sa 19 godina, i tek se sa 28 godina setim da bih mogla barem visu da zavrsim.Zavrsim visu sa 30, upisem fax sa 33 i evo, prosle godine zavrsila i fax.Naravno, u toku ovih studiranja sam i radila, ako ima dovoljno motivacije sve moze lepo da se organizuje.Meni je najveca frka bila pomisao da moze nesto nepredvidjeno da se desi, pa da opet nista ne uradim ( zavrsim ). Zato sam se i odlucila na varijantu prvo visa, pa onda fax.