Sudske drame

[Ajant23]

Steven Bochco

 

Već dugo vremena, kreira mnoge klasične sudske drame.

L.A. Law (1986–1994) – čuvena serija o kojoj je nije potrebno dodatno govoriti.

Murder One (1995–1997) – jedinstven koncept sudske drame koja prati proces tokom velikog broja epizoda. Cela prva sezona bila je posvećena jednom jedinom slučaju: zločin, preuzimanje klijenta, približavanje suđenju, izbor porotnika. Tokom prvih desetak epizoda, pratili smo i druge kraće sudske obračune dok nije počelo suđenje za glavni slučaj, koje onda preuzima svo vreme serije. U drugoj sezoni, pratimo dva velika slučaja i Anthonyja LaPagliu koji menja Daniela Benzalia kao vođu odbrane. Ima sapunjastog snobizna u bračnim odnosima, tipičnog za mnoge pravne serije. Ima naivnih likova i komičnih epizoda, poput one Stephena Tobolowskog, iako nije planirano da tako ispadne. Ima, pre svega, previše insistiranja na pomoidnom prevođenju pravedne procene na sudski diskurs utisaka zasnovanom na imaginarnoj ideji porote kao publike koja funkcioniše na nivou tabloidne javne svesti. Ali, uprkos svemu tome, ovo je jedna od najzanimiljivijih sudskih drama devedesetih.

Raising the Bar (2008–2009) – serija posebnog šarma za ljubitelje sudske drame. Počinje tamo gde je Bochco stao sa Njujorškim plavcima u smislu naglašenog izbora tipiziranih likova po boji kože, seksualnom opredeljenju, »klasnom« poreklu. Prva epizoda čini se kao poviše karikirana satira pomoidnih trendova, iako teško da je to bila namera. Ipak, kako serija odmiče, uprkos mnogim manama i sentimentalnom i jeftinom idealizmu, jača ambijent pro bono advokata koji se po njujorškom dnu bore za svoje klijente. Ima puno slučajeva, ishabanih sudnica, prljavih prostorija, susreta po zatvorima i neispeglanim policijskim stanica.

Murder in the First (2014– ) – po uzoru na Murder One stiže ova nova serija.

David E. Kelley
 

I sam je počeo radeći na seriji L.A. Law. Prva njegova prava serija kada su sudske drame u pitanju je The Practice, koja se posle nastavlja na Boston Legal. Skupa sa Harry's Law, Kelley je imao gotovo u kontinuitetu 15 sezona sudske drame, od 1997. sve do 2012. godine. U poznijim sezonama ovog niza često se njegovi likovi šale sa demografskim principom od 18 do 49 godina što je bilo pominjano i kao jedan od glavnih razloga za skidanje sa repertoara poslednje od pominjanih serija. Tretmani slučaja su najčešće takvi da pratimo po dva procesa po epizodi od kojih je jedan glavniji, ali dešavalo se da jedan slučaj traje i po nekoliko epizoda. Upravo Harrys Law svoju poslednju sezonu počinje takvim slučajem sa Alfredom Molinom u ulozi optuženoga. Sklon je lukavom tretmanu političkih pitanja, kroz duhovite opaske i igrarije oko paralelizama više simultanih slučajeva. Ali, najpre, priličnom stepenu snobizma i manje ili više karikiranog afekta grupe pravnika i saradnika koje previše povezuje paradigma dublje ideološke istovetnosti nevezano za njihova trivijalna politička uverenja i stavove.

The Practice (1997–2004) - Mala grupa entuzijasta bori se da održi firmu koja se bavi krivičnim pravom u Bostonu (ima i građanskog prava). Slučajevi često traju dovoljno i većina ih je prilično zanimljiva. Pravne konstrukcije pomoidnih analogija simuliraju funkciju dramske dubine, koje inače slabo ima. Takođe, dašak realistične arome postiže se varljivom igrarijom raznolikih ishoda slučajeva. U daljim sezonama, ovo vodi u beskonačna, tobože moralna tupljena i naprosto dosadne moralizatorske izlive. Tu je i, česta kod Kelleya, snobovski autoreferenta analiza i kritika.

Boston Legal (2004–2008) – James Spader kao Alan Shor postaje jedan od glavnih junaka ovog nastavka prethodne serije, koja sada prelazi u drugu firmu i bavi se mahom građanskim pravom, mada ima i krivičnog. Sudski slučajevi sve se više svode na duge izlive govora, završne reči dominiraju serijom.

Harry's Law (2011–2012) – Prelazak u državu Ohio, zabavnu valjda i zbog politike. Serija je trala dve sezone, ali kao da se radilo o dve serije. Kada je počela druga sezona, quirkiness je bila najčešće korišćena reč na internetu da se opiše sa žalom ono što je izgubljeno u odnosu na prvobitno izdanje serije. Nažalost, upravo je ta prva sezona i bila mnogo zanimljivija i dosta drugačija od ostalih sezona u ovom petnaestogodišnjem Kelleyevom nizu, pa se može i gledati kao serija za sebe. Prvu sezonu ove serije svakako vredi pogledati.
 

Dick Wolf
 

Tvorac serijala Law & Order, koji je kasnije izrodio toliko drugih serija da ih je teško pohvatati i na imdb-u. Gotovo bez drame, posve unakažene krutim intelektualnim konceptima, nižu se stotine epizoda koje se bave važnim društvenim pitanjima. Neuverljivi, iskonstruisani slučajevi dovode značajne teme u sudnicu, gde se tužioci i odbrana frljaju krutim, često apsurdnim replikama sklopljenim od lego kocki would-be mainstream ozbiljnog javnog diskursa. Sve je to spakovano u relativno uspešan casting i ogroman broj epizoda u kome se improvizuje nekakva karakterizacija likova, naprosto kroz kvantitet. Tu je naravno i nezaobilazni genije prava po vokaciji, profesionalni tužilac po zanimanju u tumačenju Sama Waterstona. Pravni pandan genijanluka Pere Kojota, afirmisao se kao lik koga većina osumnjičenih bira da ih unakrsno ispitije. Naizgled čudan izbor da odbiju da ih unakrsno ispita jedna od mnogih lepotica koja mu je poslovična zamena, često se pokazuje kao ispravan zato što unakrsno ispitivanje traje samo par minuta, dok mnogo duže traje sloboda koju obećava pogubljenost Jacka McCoya, kome radi jedino moralni kompas vodeći ga kroz čudesne prostore mnogih dimenzija čija projekcija na liniju radnje ume da zbuni.

Law & Order (1990–2010) - osnovna serija, većina stvari je već rečena. Polupomoidno, polusmeće od čoveka koji je svoj rad počeo na reklamama. Dramaturgija ove serije je na nivou kopije jako loše rezolucije, koja se zbog toga onda emituje na još manjem reklamu. Jedino što se na kraju vidi je nekoliko slova poruke. Inače, jedina televizijska serija koja je u svojoj redovnoj glumačkoj postavi imala tada još aktuelnog senatora SAD-a: Fred Dalton Thompson.

Law & Order: Trial by Jury (2005–2006) - nisam gledao. Serija je kratko trajala. Inače, ionako sam uludo gledao epizode drugih Wolfovih serija, poput: Law & Order: Criminal Intent i Law & Order: Special Victims Unit, koje mahom ne spadaju u sudske drame, pa ih ovde i ne pominjem. Za razliku od ove dve serije, ova i sledeća serija nisu zaživele.

Conviction (2006) - Eric Balfour kao logičan casting Dicka Wolfa, ništa ne znam o seriji, nije zaživela. Ne znam čak ni da li je sudska drama ili okolišno tupljenje.

Law & Order: UK (2009–2014) - novi veliki trijumf Dicka Wolfa. Pomoidni oportunista u zemlji hipsteraja, pravni Swift niže još jedan uspešni nastavak religijske mantre svoje angažovanosti. Replike su još gore. Javni diskurs dodatno je obogaćen raskošnim kontekstom hipstera i ekstremom ostrvskih tabloida. Ima i onih koji vole Dicka, Wolfa.
 

Jerry Bruckheimer

 

Mag šizofrenog mainstreama dao je i svoj skromni doprinos sudskim dramama. Kao i obično, rukovodeći se svojim svetim principom: "Istina je istina je istina", Bruckheimer je doneo svoju varijaciju. Na kraju većine epizoda raznih serija dolazi scena u kojoj najzad saznajemo šta se tačno dogodilo. Crno na belom, agresivno montirano, u svetu Jerryja Bruckheimera sve je jasno.

Just Legal (2005) - nisam gledao, Warner ju je navodno odmah ukinuo zato što nije bila za željeno mladu publiku.

Justice (2006) - pratimo tim branitelja koje predvodi Victor Garber, sve je blještavo, nadrkano ozbiljno, visoko tehnolija i montaža koja na mahove transcendira do totalne nerazaznjivosti. Na kraju se sazna tačno kako je bilo.

Close to Home (2005–2007) - najuspešnija Bruckheimerova serija ove vrste. Prikazuje sudske drame iz ugla tužioca, akcenat je ipak na produženoj ruci istražnog procesa. Jako malo sam je gledao, pa slabo mogu o tome.

The Whole Truth (2010) - jedan od prinčeva televizijskih pomoidnih angažovanosti, Rob Morrow lično, učestvuje u ovom ping-pong serijalu koji kao u TV duelu deli minutaže na tužiteljstvo i odbranu i na kraju otkriva tačno kako je bilo.
 

Ostale novije američke sudske drame

 

100 Centre Street (2001–2002) - serija Sidneya Lumeta, peta epizoda druge sezone je ostala kao poslednja režija Arthura Penna. Po mnogima, najbolja serija svih vremena kada je ova vrsta u pitanju. Nisam bio u prilici da je pogledam.

Canterbury's Law (2008) - možda i bolje od Dobre žene, ali nije jasno koliko je kao takva mogla trajati na televiziji. Brzo je skinuto sa repertoara, ali spada u serije koje se mogu pogledati takve kakve su bez obzira što su naglo prekinute, poput Rubicona ili New Amsterdama.

The Good Wife (2009– ) - najuspešnija sudska drama naših dana. Ima sudskih okršaja kao i okršaja prilikom uzimanja izjava od bitnih strana. Ovo drugo će praktično biti jedini vid sukoba u seriji Damages i može biti skoro jednako zanimljivo kao i okršaj u sudu. Serija je vrlo diskurzivna u smislu nekakve ideje i javnog i političkog diskursa, koji se u televizijskim drama uglavnom svode na tračerajski najniže nivoe tabloida. Ali, sve se to solidno mesi, poigrava se sa različitim uspesima. Niz likova i poznatih glumaca u gostujućim ulogama čini sve još dinamičnijim. Prilično zanimljiva serija koja bi se do sada mogla podeliti u tri faze: prva i druga, treća i četvrta, i tek završena peta sezona. Jedna od ređih sudskih drama koja je na nivoima Bochcove i Kelleyeve produkcije.

The Jury (2004) - priličan promašaj Barryja Levinsona. Serija se svodi na po jedno zasedanje porote po epizodi. Tu se kroz dosadne flešbekove i još dosadnije prežvakavanja slučaja donosi odluka, obično opterećena raznim egzistencijalističkim egzotikama i otaljanim stereotipima porotnika.

Shark (2006–2008) - od svih sudskih drama koje se fokusiraju na tužioca, meni je ova bila najzanimljivija u prošloj deceniji. Prilično uspešno pronalazi način da stvori obrte i dramu u poslu tužioca. Logično, spacijalizacija slučaja prilično je prisutna i Starkova (James Woods) ekipa je odmah na mestu zločina, pa sve do konačne presude. Dakle, slučaj po epizodi.

The Guardian (2001–2004) - slabo je i ovo sudska drama. Smeštena u Picburg, jednu od dežurnih lokacija socijalnih pitanja, serija se mnogo više bavi odnosom među likovima i sudbinom mladih gostujućih likova kojima pomaže glavni junak nego što se upušta u zanimljive obračune u sudu. Paradoksalno, ono što bi bio sporedni proces u konceptu dva slučaja po epizodi - ovde dolazi na prvo mesto.

Damages (2007–2012) - svakako jedna od najboljih pravnih serija u ovom veku, ali gotovo da se ni ne događa na sudu. Čak i sam naslov ukazuje na jetki otklon drame u odnosu na pravni proces. Sva u hermeneutičkim krugovima, sa naglašenim stilskim efektom determinizma kojim od početka "sudbinski određuje" svaku sezonu koja prati tačno jedan slučaj, serija ipak ima dosta verbalnih obračuna, dok okršaje na sudu menjaju dugotrajna zvanična uzimanja izjava u pravnom postupku. Naravno, glumačka ekipa je impresivna: nagrađivana epizoda Zeljka Ivaneka u prvoj sezoni, John Goodman, William Hurt, Campbell Scott, i mnogi drugi. Nažalost, tu su i doprinosi osoba poput Maria Van Peeblesa sklonih specifičnim stilskim šablonima tretmana moralne dubine, čemu je i serija prilično podložna. Takođe, odnosi među likovima podložni su tobože konzervativnom ideološkom prepoznavanju što je još jedan šablonizovani problem.

The Firm (2012) - da je Grisham pisao o horor monstrumima serija bi danas uživala svoju treću sezonu na NBC, ovako je odletela sa repertoara pod nejasnim okolnostima. Prilično zanimljiva serija, koja uprakos celoj prvoj sezoni, nije ni dobila šansu.

 

Ostale serije koje se daju pomenuti u ovom kontekstu

 

Drop Dead Diva (2009– ) - prilično popularna serija Lifetime Television-a, koju stvarno nisam u stanju da gledam.

Franklin & Bash (2011– ) - nisam je još gledao prilično i pod utiskom opšteg zezanja sa pravom u ovoj seriji, koja po svemu sudeći pelcovana od najosnovnijih stvari. Otkud znam.

The Defenders (2010– ) - skinuto sa repertoara, ni ovo nisam bio u stanju da gledam.

Rake (2010– ) - pomoidni egzibicionizam, serija sa posebnim potrebama kao i skandinavske, holandske, nemačke, belgijske i španske. Afirmativna akcija je često diže u nebo.

Rake (2014) - američka verzija australijske serije bi rekli tipovi koji nisu u stanju da razlikuju jednog amera od drugog. Svako ko je pogledao makar desetak serija u poslednjih desetak godina, zna da je ovo tipična Tolanova verzija serije. Ima prilično šmeka njegovog The Job. Nažalost, spacijalizacija u ovoj seriji nije više ništa do li potpunog rasula u dramskom toku. Zatrpana svim i svačim nikakva verzija sudske drame ne dolazi do izražaja. Skinuta je sa repertoara.

Suits (2011– ) - još jedan pogodak mreže USA Network, poput Monka ili White Collara. Vrlo zabavna serija, koja ipak ima samo malo sudske drame.

 

Britanske sudske drame

 

Porote Petera Morgana

The Jury (2002) - odlična glumačka ekipa, pet sati klasika.

The Jury II (2011) - totalno preterivanje, drama koja se raspala u Morganovom fenomenološkom eksperimentu da publiku prenese obrte i iskustvo odlučivanja porote. Sve se raspalo na jeftinu zbrku, daleko od kvaliteta prve serije.


Hipsterrealizam Petera Moffata

Criminal Justice (2008) - malo sudska drama malo tautološka socijala. Relativno zanimljivo, ima i sudske drame, ali nije je bilo previše u prvoj sezoni, jedinoj koju sam gledao. Serija bi trebalo da dobije novu verziju, ali je James Gandolfini umro, njega je zamenio Robert de Niro, ali je na kraju glavnu ulogu preuzeo John Turturro. Ne znam kako bih to rekao, ali recimo da bi u SAD-u ova serija mogla biti osetno bolja.

Silk (2011– ) - sudska drama koja je nedavno imala svoju treću sezonu. Nažalost, umesto da se raspdne u kvalitetni hipsterski cirkus, ona se samo raspala. Inače, jedna od najčistiji britanskih sudskih drama u ovom veku. Uglavnom, tokom sezone od šest epizoda ima više od šest slučajeva, najbolje se čuva za završetke sezona.


Ostale britanske sudske drame

Garrow's Law (2009–2011) - istorijska sudska drama o osobi koja je sudskom praksom proslavila maksimu da je svako nevin dok se ne dokaže da je kriv. Ni ovoga puta istorijske činjenice nisu stale na put hipsteraju, ali serija je jako zabavna i ima gotivnog Aluna Armstronga u jednoj od glavnih uloga.

Judge John Deed (2001–2007) - vrlo zabavna serija o sudiji maveriku Johnu Deedu, koga pratimo kroz razne slučajeve.

Injustice (2011) - mini-serija veterana Anthonyja Horowitza, prati samo jedan aktuelni i jedan bivši slučaj sa malo više nedostižnih ambicija.

Mrzi me dalje, ovo bi bio kraći pregled. Mrzi me i da čitam šta sam sve napisao, valjda nisam napravio puno slovnih grešaka... I, puno toga zaboravio... Eto, da imamo topic i ovome. Nadalje, u obzir dolaze i TV filmovi. Pa, ukoliko ima gledalaca i ovakvih stvari, samo napred.

[boshoku]

manč je pre neki dan tražio uvođenje bloga na forum, a tvoj post je paradigma spram toga - kapa dole za trud

 

(tu i tamo se oko nekih uradaka ne slažemo, al je generalno to, to)

[Lrd]

Bravo i hvala, Ajante.

 

[Čutura]

sjajno, jedino ne znam sta znaci pomoidno 

[renne]

ako nešto volim, to su ove serije, manje više samo to i gledam

[freakns]

svaka cast Ajante!

 

Boston Legal rulez... ostalo nisam gledao sam 2 epizode max

[gervasius twinkleminkleson]

meni Boston legal i law and order vjerovatno najdosadnije serije koje sam ikad pokušao gledati. Nisam baš fan žanra, The good wife mi je bila dobra 2 sezone, onda sam nekako izgubio interesovanje. ostalo mislim da nisam gledao.

[porucnik vasic]

А Пери Мејсон?

[Ajant23]

А Пери Мејсон?

 

Pa, napisao sam da je pregled novijih sudskih drama. Trebalo je da me pitaš odmah i za Matlocka onda, i što nema među gostima tamo i Rona Howarda i za istoriju hot dogova, koja nas vodi na davni bejzbol meč u Njujorku kada su nastali :D

 

Nisam mogao da idem toliko unazad, a nisam ni gledao većinu toga, ali samo piši i o njemu i o Wild Bill McKenzieju... Ono je samo bio uvodni post i pregled novijih serija, koliko sam se prisetio tada...

Edited August 5, 2014 by Ajant23

[hansolo]

Dakle, nisam bila besna skoro kao kad sjebase Silk na kraju... siroma Rupert PJ i Maxine P. nisu to zasluzili :). Serija je bas bila ok, nije Good Wife ali nama je nekako poznatiji americki legal recnik i termini pa je laksa za pracenje. Pre Silka bila je North Square  sa manje vise istim setingom kao Silk /sa sve Rupertom/, bila skorz OK ali nije potrajala, ipak, vredi da se odgleda tih 10 ep.  

Inace su sudske drame kao i bolnicke serije prve za odstrel u sezoni a vuku se kojekava sranja godinama, ove serije bar imaju neku dinamiku, dobre su za pred spavanje /i uspavljivanje/ i dijalozi su pristojno napisani ... bar ti ne vredjaju inteligenciju. U principu volim i mislim da mi jedno nije legla Franklin i Bash, to je bas bilo lose. Odgledala cak i Rake, za Grega Kinneara je bas steta, on je mnogo bolji nego serija. 

[porucnik vasic]

Pa, napisao sam da je pregled novijih sudskih drama. Trebalo je da me pitaš odmah i za Matlocka onda, i što nema među gostima tamo i Rona Howarda i za istoriju hot dogova, koja nas vodi na davni bejzbol meč u Njujorku kada su nastali :D

 

Nisam mogao da idem toliko unazad, a nisam ni gledao većinu toga, ali samo piši i o njemu i o Wild Bill McKenzieju... Ono je samo bio uvodni post i pregled novijih serija, koliko sam se prisetio tada...

Ја сам ово написао без да провоцирам. Имам неки канал који пушта те класике и серија је занимљива. Драматургија пристојна, приче без рупа и глума је добра.

[Ajant23]

Nisam ni rekao da provociraš...

 

Kako bilo, koja od ovih serija?

[porucnik vasic]

Nisam ni rekao da provociraš...

 

Kako bilo, koja od ovih serija?

Наравно са Рајмондом Буром. Легендаран је.

[Lrd]

Rekli smo da nije sudska drama, ali je blizu, a i nemamo krimi topik (koji stvarno ne treba da otvara niko osim lube), evo ovde - počeo sam Damages. Malo mi je nekako trapavo u početku, jer su svi užasno važni i teatralni, a slabo se šta dešava, ali negde na pola prve sezone počne da uvlači i na videlo ispliva prava dinamika. Tako da je super za sad. Javljam dalje.

[Lrd]

Ipak ne Damages.

 

Shift+delete.