Ljubav.

[Caligula]

Na autobuskom stajalistu kod zemunske gimnazije sedi devojka obucena kao muskarac, u krutu crvenu kosulju i bele pantalone, sve precizno opeglano i strogo. Na glavi jarko ofarbana plava kratka kosa vojnicki podsisana. Autobus stize i iz njega izlazi devojka sa dugom kosom vezanom u konjski rep, vrlo zenstvena, trouglastog, culnog lica. Plava devojka ustaje sa klupe, grle se i ljube kao par. Cini se da je devojci sa konjskim repom neprijatno jer ne vraca zagrljaje tako iskreno, ali njen pogled (kada su odmakle desetak metara dalje, sve grleci se) mi otkriva da je zaljubljena i istinski uzbudjena. Gledam ih s ledja i da plavojka nema veliko dupe pomislio bih da su u pitanju muskarac i zena.

 

Ulazim u autobus i kroz sofersajbnu kod poste vidim drugi par - on ima 12-13 godina i stidljivo se naslanja na kiosk, ona vislja od njega za glavu (15-16 godina) navaljuje na njega sasvim iskreno i ljubi ga (ocigledno) jezikom.

 

Oba puta sam uhvatio sebe kako se spontano osmehujem. 

 

Pisimo ovde ne o svojoj, vec o ljubavi drugih koju smo videli ili gledamo svaki dan.

 

Ne mora da bude prava ljubav, bitno je da, jel'te, izgleda kao ljubav. 

[Turnbull]

Lepa tema! Evo da priložim i ja neto

 

1) Klinac i klinka, cenim pred kraj srednje škole, ali ko bi ga znao, prolaze zagrljeni pored ispred mene, i u jednom trenutku, on je, sasvim spontano, poljubi u teme. Toliko je to izgledalo neusiljeno i iskreno (sasvim u neskladu sa većinom tinejdžerskih parova na koje nalećem po gradu, na bazenu, u kafićima, a koji su popravilu opsednuti poziranjem i glumom mnogo više nego bilo čim drugim).

 

2) Sredovečan par, ali štono se kaže, život ih nije mazio. On mali, spečen, s brkovima, ona krupna, viša od njega za glavu, letnje veče u niškoj kasabi, prazna, malo zabačena ulica (ko zna Niš, mogu da mu objasnim i koja, čini mi se da je i to bitno za sliku), hodaju držeći se za ruke, najednom on zastaje da ubere cvet sa grane koja viri iz dvorišta, daje joj ga, gledaju se zaljubljeno, i onda se kao nešto ljube i ćućore.

 

3) Dvoje mladih, opet ne mogu da procenim koliko im je, procenjujem ih opet negde na 18-19, oboje lepi i visoki, hodaju zagrljeni ispred mene, ona mu stavila glavu na rame - izgledaju potpuno okupirani jedno drugim i potpuno nesvesni bilo čega drugog - a sa mobilnog im ide neka muzika. Žurim, sustižem ih i u trenutku kad ih prestižem, čujem šta slušaju - Bon Džovijev "Bed of Roses".

[atajlo]

Jedanaest mi je godina, ležim na hirurškom odeljenju čačanske bolnice, posle operacije slepog creva.

U krevetu do mene žena od preko osamdeset godina, iz nekog sela pôdno planine Rudnik; ne znam od čega je bolovala.

Nedelja, podne, vreme posete.

 

Meni su došli roditelji, rođaci, drugovi iz škole. Ona malo drema, malo gleda gungulu oko mog kreveta. Sa osmehom na izboranim obrazima, i u krevetu sa povezanom maramom na glavi.

U sobu ulazi visok, mršav, od sunca spečen čovek, njenih godina, obučen baš sirotinjski, čak i za ono vreme. Prilazi, najpažljivije pomiče ćebe kojim je pokrivena, seda na krevet, iz džepa prsluka vadi maramicu i rastvara... U njoj  dve kocke šećera i jedna jabuka. Stavlja ih pored njenog jastuka, uzima je za ruku i prekriva svojom grubom rukom. Niz obraz mu kreće suza. Sve bez ijedne reči.

[ToniAdams]

Lepa tema! Evo da priložim i ja neto

 

1) Klinac i klinka, cenim pred kraj srednje škole, ali ko bi ga znao, prolaze zagrljeni pored ispred mene, i u jednom trenutku, on je, sasvim spontano, poljubi u teme. Toliko je to izgledalo neusiljeno i iskreno (sasvim u neskladu sa većinom tinejdžerskih parova na koje nalećem po gradu, na bazenu, u kafićima, a koji su popravilu opsednuti poziranjem i glumom mnogo više nego bilo čim drugim).

 

2) Sredovečan par, ali štono se kaže, život ih nije mazio. On mali, spečen, s brkovima, ona krupna, viša od njega za glavu, letnje veče u niškoj kasabi, prazna, malo zabačena ulica (ko zna Niš, mogu da mu objasnim i koja, čini mi se da je i to bitno za sliku), hodaju držeći se za ruke, najednom on zastaje da ubere cvet sa grane koja viri iz dvorišta, daje joj ga, gledaju se zaljubljeno, i onda se kao nešto ljube i ćućore.

 

3) Dvoje mladih, opet ne mogu da procenim koliko im je, procenjujem ih opet negde na 18-19, oboje lepi i visoki, hodaju zagrljeni ispred mene, ona mu stavila glavu na rame - izgledaju potpuno okupirani jedno drugim i potpuno nesvesni bilo čega drugog - a sa mobilnog im ide neka muzika. Žurim, sustižem ih i u trenutku kad ih prestižem, čujem šta slušaju - Bon Džovijev "Bed of Roses".

u startu sam izvalio da su govna

[halloween]

ja mislila toni kopipejstovao Vrati mi moje krpice.

[Turnbull]

u startu sam izvalio da su govna

 

Pa neće valjda da slušaju one neke tvoje drogerante!

[DarkAttraktor]

[Hippie]

Jedanaest mi je godina, ležim na hirurškom odeljenju čačanske bolnice, posle operacije slepog creva.

U krevetu do mene žena od preko osamdeset godina, iz nekog sela pôdno planine Rudnik; ne znam od čega je bolovala.

Nedelja, podne, vreme posete.

 

Meni su došli roditelji, rođaci, drugovi iz škole. Ona malo drema, malo gleda gungulu oko mog kreveta. Sa osmehom na izboranim obrazima, i u krevetu sa povezanom maramom na glavi.

U sobu ulazi visok, mršav, od sunca spečen čovek, njenih godina, obučen baš sirotinjski, čak i za ono vreme. Prilazi, najpažljivije pomiče ćebe kojim je pokrivena, seda na krevet, iz džepa prsluka vadi maramicu i rastvara... U njoj  dve kocke šećera i jedna jabuka. Stavlja ih pored njenog jastuka, uzima je za ruku i prekriva svojom grubom rukom. Niz obraz mu kreće suza. Sve bez ijedne reči.

 

[hoffnung]

u startu sam izvalio da su govna

 

nisu mi misli bile tako grube kao tvoje, ali to je to. cim je pruzio korak da naculji sta se to slusa, odmah mi je pala na pamet metalurgija i slicni pandani.

 

@sarulja

nesto sam slab na starije ljude, tj. njihova sudbina uvek mi nekako pokrene emocije, a tako i tvoja.

 

 

nesto slucno na tvoju temu, buduci da nemam neko ljubavno pismo ili ljubavni susret da ispricam:

 

[atajlo]

@Hippie; 

Samo za tebe, iz drugog ugla. Molim te, ovaj put bez suza.

 

 

Imam druga (odavno mi smešno da kažem da mi neko drug il drugarica, jer drugovi i drugarice treba dostanu na maturskoj večeri, a umesto njih da na scenu izađu kolege i prijatelji, al šta ću, svi tako govore, pa i ja) znači imam druga malo mlađeg od mene, koji ima drugaricu više nego duplo mlađu od njega. Moj drug je sa mnom, a i ja sa njim, u dobrim odnosima, a sa njom je u intimnim odnosima, što znači i ona sa njim, al ne znači i sa mnom.
Moj drug i njegova drugarica koja nije meni drugarica mada ne znam zašto tu ne važi "prijatelj mog prijatelja je i..." (možda što mi drug, a ne prijatelj?) žive zajedno tri godine. I jesu i nisu u braku, venčani nisu, nerazdvojni jesu sem kad ona kaže da ovako više stvaaaarno ne može, pobaca u torbicu nekolko krpica i ode, a on telefonira svima iz imenika da javi da je presrećan i da mu svanulo što se lujka iselila. Zove da dođemo. Neko se i zajebe pa svrati. Drug izbedačen, pijan, neobrijan i jadan, trza se kad zazvoni telefon i zvono na vratima, a u međuvremenu, kad ništa ne zvoni, priča kako presrećan.
On njoj tepa "mala", ona njemu "debeli".
Kaže debeli: "Oće mala didemo na more a ja nem filera."
Kažem ja: "Pa šta misli sčim didete?"
Kaže on: "Pa ne zna ona da neam para."
Kažem ja: "Pa kako tri godine živite zajedno a to ne zna?"
Kaže on: "Pa čekam da mi isplate onu odštetu i uzimam kintu pod kamatu, tako da se uvek ima."
Kažem ja: "Pa što tako radiš? Kad ti i stignu te pare i sav se razdužiš i ništa ti ne ostane, štaš onda?"
Kaže on: "Jebiga vidim nešto tad, bitno da mala sad ne sazna."
Kaže on, ope:t "De da nađem jedno dvatri soma evrića šta ceniš?"
Kaže on, po treći put: "Da l dideš sa mnom kod Tufne da garantuješ da ću mu vratim čim mi stignu pare."
Kažem ja: "Da ne idem."
Drug se rastužio što sam ga izdala i izneverila, al ipak našo evriće, otišo smalom na more, osmog dana nestalo para, mala se naljutila što se nije obrijo za plažu, spakovala u torbicu tange, losione, kreme i mleka za sunčanje i otišla u hotel prekoputa, kod jednog druga kog je upoznala dve večeri ranije u kockarnici.
On se vratio kući i telefoniro nam da je presrećan što se oslobodio lujke, jebeš dvatri soma evrića, to kap u moru njegovih dugova, al zato sad slobodan i presrećan - neprocenjivo.
Mala juče stigla smora, deće-kuće nego kod druga, priča ispalio je morski drug kod kog se preselila kad se Debeli nije obrijo i plače, plače, plače... Potresno.
Drug zagrlio malu, “š,š,š, dođi ti kod tvog Debelog, pusti budalu”.
Ljubav.

 

 

@hoffnung;
Lepo, baš. 

[Indy]

 

 

 

 

[hoffnung]

 

@hoffnung;

Lepo, baš. 

hvala!

 

 

jedna od fotki koje nisu uspele, ali je cuvam, bas zbog momenta. prvo, bio sam na drugom kraju ulice. fotkano teleobjektivom. jpeg navukao omasen white balance. kadar nit vamo, nit tamo. totalni debakl. s' vremena na vreme je stalno cackam, ne bih li izvukao najbolje iz nje, tj da je nekako doteram da bude ok, ali nikako mi ne ide. probao sam sve varijante, krop, crno/belo, ali sam kvalitet fotke je los ispao. desava se, ali mi je krivo sto bas za tu fotku. ako ne razumes ove termine iz fotografije, uglavnom se svodi na to da nisam imao srece za tu scenu + u naknadnoj obradi mnogo se potrosim, a ne mogu da izvucem pristojan kvalitet

 

[atajlo]

 

 

 

jedna od fotki koje nisu uspele, ali je cuvam, bas zbog momenta. prvo, bio sam na drugom kraju ulice. fotkano teleobjektivom. jpeg navukao omasen white balance. kadar nit vamo, nit tamo. totalni debakl. s' vremena na vreme je stalno cackam, ne bih li izvukao najbolje iz nje, tj da je nekako doteram da bude ok, ali nikako mi ne ide. probao sam sve varijante, krop, crno/belo, ali sam kvalitet fotke je los ispao. desava se, ali mi je krivo sto bas za tu fotku. ako ne razumes ove termine iz fotografije, uglavnom se svodi na to da nisam imao srece za tu scenu + u naknadnoj obradi mnogo se potrosim, a ne mogu da izvucem pristojan kvalitet

 

 

 

 

@hoffnung;

Lepo, baš. 

 

PREDIVNO! :thumbsup:

 

 

Ispravila komentar, ni na kraj pameti da je tvoja fotka. Naravno da ne znam o čemu govoriš, ni jedan termin mi baš ništa ne znači, sem što vidim da bi da ova fotografija bude još bolja, a to je, imho, nemoguće. Sad bih te zamolila da mi dozvoliš da je upotrebim kao ilustraciju za ovu pričicu na jednom blogu, ali mi  neprijatno kad vidim koliko ti znači i koliko si na njoj radio. Tako da... ništa...  bra'o još jednom za ovekovečeni momenat. :)

 

[hoffnung]

slobodno je koristi kao ilustraciju, bilo bi mi bas drago :)

[atajlo]

I jesam i hvala ti. :)