On 27. 11. 2012. at 15:41, luba said:

da me neko pita, ukinula bih rod za takve imenice, u mojoj glavi se tako uvodi ravnopravnost i jednakost.

Jos sam nov u Skandinaviji i moram jos malo da proucim stvari, a pre svega jezik. No, meni rekose da u ovom utvrdjenju rodne ravnopravnosti ne vole previse rodno-specificne reci, pogotovo ne za zanimanja, mada postoje. Recimo, sve cesce se i za prijateljicu kaze jednostavno "prijatelj" jer im se cini da odvajanje reci po rodovima zapravo naglasava razlike medju polovima umesto da ih eliminise. I u principu sam istog misljenja. Doduse, gramatika svedskog jeste nesto podesnija za takvo razmisljanje, jer imaju dva gramaticka roda: srednji i uslovno receno musko-zenski. Tako da su reci "prijatelj" i "prijateljica" istog gramatickog roda.

  On 27. 11. 2012. at 15:45, cmrlj said:

pa okej, neces biti ravnopravnija, ali sto se meni ne bi obracali u mom rodu, ne razumem cemu otpor?! zasto se reklame na televiziji, tekstovi u novinama, zadaci u zbirkama obracaju muskarcima? zasto upoljena profesija ima manju vrednost od one u muskom rodu?!a i to lomljenje jezika, ko da je pun kostiju. tri puta ti tesko, cetvrti put ide samo. naucili strane jezike i novonastale izraze u sopstvenom jeziku bez problema, a psiholoskinja polomi jezik.a prevodilica, prevoditeljka, prevoditeljica i ostali lingvisticki problemi ostaju, jer nasi premudri lingvisti kao i obicno odbijaju da kazu kako treba. jos jedna muska urota.

nemam otpor, ih, nego mi se cini sarenom lazom, otprilike kao i za rome. okej, zvace me prevodilica i odavanjem takve pocasti, dajuci mi rod za posao koji radim, gura se pod tepih svaki drugi nedostatak i problem u vezi sa mojim polozajem u odnosu na muskarca koji se time bavi. kao i to sto sad pisi zovem rome romima, mogu da perem svoju bleeding heart liberal savest, dovoljno je to sto ih zovem, mozda cak i mislim o njima kao o romima, a ne ciganima.

Gde je Kim da objasni da se sve svodi da se zabasuri klasna nejednakost, iako se na ovoj temi deklarisao pa ne sme

  On 27. 11. 2012. at 15:57, Leia said:

ali...kako? da se uvede neka nova rec koja je u srednjem rodu? zar nije tek to neprirodno...meni zapravo smeta sto taj podsmeh ima podtekst da zena zapravo nije dostojna bilo koje profesije koja nije "zenstvena".tako moze biti kostimografkinja (sto je jelte u glavama nenaviknutih isto sto i shnajderka), ili sekretarica, cistacica - ali ne i nesto "ozbiljno" za sta treba uciti skole - tipa psiholoshkinja.

ne treba nova rec, nego da aklamacijom utvrdimo da zanimanja i eto politicki i ini polozaji ima da se zovu nerodni, tj da ona rec koja postoji nema rod. toliko je nenormalnih inicijativa proslo u srpskoj lingvistici, da ovakva cak ne bi bila ni cudna.a ovo za klasnost naziva, moguce, mada: kompozitorka, slikarka, istoricarka, matematicarka.u stvari, mozda ti "zenski" nazivi sto skoro zvuce normalno imaju veze sa skolom, za nastavnice nije problem dodati rod.

  On 27. 11. 2012. at 16:05, Kampokei said:

Jos sam nov u Skandinaviji i moram jos malo da proucim stvari, a pre svega jezik. No, meni rekose da u ovom utvrdjenju rodne ravnopravnosti ne vole previse rodno-specificne reci, pogotovo ne za zanimanja, mada postoje. Recimo, sve cesce se i za prijateljicu kaze jednostavno "prijatelj" jer im se cini da odvajanje reci po rodovima zapravo naglasava razlike medju polovima umesto da ih eliminise. I u principu sam istog misljenja. Doduse, gramatika svedskog jeste nesto podesnija za takvo razmisljanje, jer imaju dva gramaticka roda: srednji i uslovno receno musko-zenski. Tako da su reci "prijatelj" i "prijateljica" istog gramatickog roda.

da, da, u literaturi se to cesto pominje, a mozda i ne pominje. na tom nekom tragu je i ovo sto razmisljam.

  On 27. 11. 2012. at 16:12, luba said:

ne treba nova rec, nego da aklamacijom utvrdimo da zanimanja i eto politicki i ini polozaji ima da se zovu nerodni, tj da ona rec koja postoji nema rod. toliko je nenormalnih inicijativa proslo u srpskoj lingvistici, da ovakva cak ne bi bila ni cudna.

svaka rec u srpskom jeziku nuzno ima rodkoriscenjem te nomenklature u zatecenom stanju, feministkinje bi rekle, odrazavamo ideolosku potku - da su neka zanimanja predodredjena za muskarce (ona koja su u muskom rodu) a neka za zene

Edited November 27, 201212 yr by InvisibleLight

Mene nervira ogromna razlika u stepenu zalaganja za rodno osetljiv jezik i, recimo, zalaganja za jednaku platu ili mogućnost napredovanja na poslu. Razumem ja da je lakše smišljati reči tipa "borkinja" nego lobirati za zakonsku regulativu i/ili sprovođenje zakona, ali značaj prilagođavanja jezika ne može da shvati (i prihvati) svako, dok će 99% ljudi razumeti kad im kažeš da isti rad treba isto da se plati, zato što je u pitanju vrlo konkretna stvar i zato što ih se to itekako tiče. Ne odbacujem značaj jezika, daleko od toga, ali daj da koristimo taj rodno osetljiv jezik dok radimo nešto konkretno. Jedinstvo teorije i prakse, drugarice i drugovi :)

  On 27. 11. 2012. at 16:12, luba said:

ne treba nova rec, nego da aklamacijom utvrdimo da zanimanja i eto politicki i ini polozaji ima da se zovu nerodni, tj da ona rec koja postoji nema rod. toliko je nenormalnih inicijativa proslo u srpskoj lingvistici, da ovakva cak ne bi bila ni cudna.

ali to je nemoguce u srpskom jeziku. mislim, doktor je rekla, poslanik je govorila, premijer je posetila, profesor je zadala...ne mozes traziti da imenica nema rod, sve dok ga glagol ima.meni nenormalnije zvuci premijer je posetila nekog od premijerka je posetila nekog.

  On 27. 11. 2012. at 16:14, InvisibleLight said:

svaka rec u srpskom jeziku nuzno ima rodkoristenje te nomenklature u zatecenom stanju, feministkinje bi rekle, odrazavamo ideolosku potku - da su neka zanimanja predodredjena za muskarce (ona koja su u muskom rodu) a neka za zene

nemoj da mi uvodis demokratiju, jel sam lepo rekla aklamacijom :Dproblem lezi u ideoloskoj potki i zato nekad i popustim, ne postoji nijedno jedino samo zensko zanimanje, pardon, naziv, sem babica. gde ces vise ideologije od toga.

  On 27. 11. 2012. at 16:16, Wilde said:

Mene nervira ogromna razlika u stepenu zalaganja za rodno osetljiv jezik i, recimo, zalaganja za jednaku platu ili mogućnost napredovanja na poslu. Razumem ja da je lakše smišljati reči tipa "borkinja" nego lobirati za zakonsku regulativu i/ili sprovođenje zakona, ali značaj prilagođavanja jezika ne može da shvati (i prihvati) svako, dok će 99% ljudi razumeti kad im kažeš da isti rad treba isto da se plati, zato što je u pitanju vrlo konkretna stvar i zato što ih se to itekako tiče. Ne odbacujem značaj jezika, daleko od toga, ali daj da koristimo taj rodno osetljiv jezik dok radimo nešto konkretno. Jedinstvo teorije i prakse, drugarice i drugovi :)

upravo. evo primer: jednom mi je za neki posao trazeno da platim vece zivotno osiguranje nego tipu s kojim sam radila. argument je bio da sam zbog roda, je li, vise izlozena riziku nego muskarac. dosta bi bile ponosne cak i sufrazetkinje na mene kako sam vodila tu bitku i pobedila.

Edited November 27, 201212 yr by luba

U francuskom se otislo jos dalje po pitanju naziva profesija, jer problem nije samo sto ne postoji zenski ekvivalent za "muske" profesije, nego se i nazivi pojedinih zanimanja smatraju nedovoljno korektnim. Primer: nije lepo nazvati nekoga cistacicom ili cistacem, fini ljudi (i firme u oglasima) od sada kazu "povrsinski tehnicar" (odnosno tehnicarka). Trebalo bi uvesti nesto slicno i u srpski, steta bi bilo propustiti nesto sa tolikim komicnim potencijalom.

ok, kad uvedu 'babac' ja cu sama sebe zvati pc rodno0korektno ^_^mozda ima - porodjajni tehnicar :lala:

^^jebote, zna se, menadzer cistoceima i menadzer tranzita kroz vrata

Edited November 27, 201212 yr by morgana

  On 27. 11. 2012. at 16:05, Kampokei said:

Jos sam nov u Skandinaviji i moram jos malo da proucim stvari, a pre svega jezik. No, meni rekose da u ovom utvrdjenju rodne ravnopravnosti ne vole previse rodno-specificne reci, pogotovo ne za zanimanja, mada postoje. Recimo, sve cesce se i za prijateljicu kaze jednostavno "prijatelj" jer im se cini da odvajanje reci po rodovima zapravo naglasava razlike medju polovima umesto da ih eliminise. I u principu sam istog misljenja. Doduse, gramatika svedskog jeste nesto podesnija za takvo razmisljanje, jer imaju dva gramaticka roda: srednji i uslovno receno musko-zenski. Tako da su reci "prijatelj" i "prijateljica" istog gramatickog roda.

Upravo tako, ide se ka tome da se sufiksi za označavanje ženskog roda uklone što je moguće više, pa se i neke, za naše pojmove prilično uobičajene reči, poput "učiteljica" ili "prodavačica" sve više smatraju zastarelima.Tako ćemo možda i mi za 50 godina, i to baš kada konačno budemo usvojili biološkinju i slične. :D

  On 27. 11. 2012. at 16:20, Radagast said:

U francuskom se otislo jos dalje po pitanju naziva profesija, jer problem nije samo sto ne postoji zenski ekvivalent za "muske" profesije, nego se i nazivi pojedinih zanimanja smatraju nedovoljno korektnim. Primer: nije lepo nazvati nekoga cistacicom ili cistacem, fini ljudi (i firme u oglasima) od sada kazu "povrsinski tehnicar" (odnosno tehnicarka). Trebalo bi uvesti nesto slicno i u srpski, steta bi bilo propustiti nesto sa tolikim komicnim potencijalom.

ima to i kod nas.moj drugar je pre 5-6 godina radio u silosu, lopatao pšenično zrno. u cv smo mu ubacili "manipulator rasutog tereta", takva je bila nekakva šifra radnog mesta.

Edited November 27, 201212 yr by buffalo bill

  On 27. 11. 2012. at 16:21, morgana said:

ima i menadzer tranzita kroz vrata

  On 27. 11. 2012. at 16:18, palchica said:

ali to je nemoguce u srpskom jeziku. mislim, doktor je rekla, poslanik je govorila, premijer je posetila, profesor je zadala...ne mozes traziti da imenica nema rod, sve dok ga glagol ima.meni nenormalnije zvuci premijer je posetila nekog od premijerka je posetila nekog.

okej sa jezicke i, verovatno lingvisticke strane. ali meni semantika smeta, vaznije mi je cinjenica sto sam premijer(ka) nego da me zovu premijerka.

Edited November 27, 201212 yr by luba