Lord Protector Posted May 31, 2014 Posted May 31, 2014 (edited) Евроазијска унија, шта Путин може? Весна Кнежевић, дописник РТС-а из Беча У медијима немачког говорног подручја упадљиво недостају коментари и анализе званичног оснивања Евроазијске економске уније, чији је темељни документ потписан прошлог четвртка у Астани између Русије, Казахстана и Белорусије. Извештаји о том догађају објављују се на проминентном месту, али његов значај остаје неосветљен. Питање "Шта Путин жели?", присутно у овдашњим медијима од почетка украјинске кризе, поставља се сада у новој форми као "Шта Путин може?". Москва оснива Евроазијску економску унију по узору на Европску унију - ЕУ је мустра нове економске групације, пише Шпигл. Роба, услуге, радна снага требало би слободно да потеку читавим тим регионом, који је већ четврту годину међусобно повезан царинском унијом. Али, економска тежина новог блока је "углавном мала", констатују Шпигл и аустријски Пресе, ослањајућии се при томе на економску категорију бруто националног производа. У "новој" Унији БДП три члана износи око 2.600 милијарди долара, од тога највише отпада на Русију, 2.200 милијарди. У "старој" Унији од 28 чланова заједнички БДП је чак 17.000 милијарди долара, непуних хиљаду милијарди више од годишњег производа Сједињених америчких држава. Неизговорени коментар тих рачуница је - ако Путин већ "обнавља Совјетску империју", онда би му се на том путу раније или касније испречило питање "кеша", односно финансијских средстава и економских ресурса, што ни близу не досеже до оних којима располаже друга страна. У извештајима је јасно да се бира економски поглед на актуелни политички сатус Русије, јер он недвосмислено демонстрира ред величина о којима се овде говори - истина, Русија је јака, Русија се економски консолидовала под Путином, али њен годишњи производ и даље стоји испод појединачних годишњих производа Немачке, Француске и Велике Британије. И по броју становника "нова" Унија заостаје за "старом". Док се нова "московска" Унија брине за слободан проток роба, услуга и људи на територији која обухвата 170 милиона становника, она "бриселска" рачуна на пола милијарде. Плус, ту треба споменути и 300 милиона становника Сједињених држава, земље која се од избијања украјинске кризе прошле јесени наглашено понаша као придружени члан (бриселске) Европске уније - са свим правима која би произилазила из тог чланства, али без иједне обавезе или одговорности. Евроазијске интеграције - отворени процес И то је разлог што су медији немачког говорног подручја сиромашни коментарима - оно што их збуњује је потенцијал договора из Астане. Није спорно да Русија политички и економски проминентно фигурира у свести ЕУ - европских нација. Није неважно ни да је тај привредни контекст руског фактора додатно увећан међусобним културним и историјским везама. Укратко, Русија за Европу није само државно-правни субјект од 150 милиона становника, она је феномен, лого и амблем који се отима свакој једноставној дефиницији такозваног "европског бића". Али, Русија као економска интеграциона сила, као паралелни пројекат европском клубу (релативног) благостања, као генеративни фактор новог економског залета - може ли то Москва уопште? Има ли снаге за то? Сви преносе Путинову изјаву из Астане како "Русија не обнавља Совјетску империју", што је још једна ствар која овде остаје без коментара. Не зато што би овдашњи медији веровали Путину, већ више зато што им здрави разум говори да ту има неке истине. Јер, зашто би руски председник обнављао Совјетски Савез, економски банкротирану творевину која се урушила сама од себе, кад би тиме само угрозио руски поступни повратак на светску сцену протеклих неколико година? Он очито има пред собом други, могуће реалистичан циљ - али који? Оно што је заједничко свим извештајима је поглед на оснивачки акт из Астане као на недоречени, отворени процес који би могао, иако не мора, унети сасвим нову динамику у глобалне паралелне процесе интеграција. Преведено, могао би закомпликовати ствари за Европску унију у свим оним областима у којима их Европска Унија није већ закомпликовала властитим снагама. Трновити пут Русије до евроазијске силе Највише се таквом размишљању приближио Ноје Цирихер Цајтунг, који о потписивању уговора између Русије, Казахстана и Белорусије, у блиској перспективи још Јеменије и Киргистана, извештава у тексту под насловом "Трновити пут Русије до евроазијске силе". Русија је очито "на путу" на који су је послали Барозо и Ромпеј; зна се одакле креће, али се не зна где ће стићи. Процес њеног удаљавања од Европе је почео. Швајцарски лист при томе дефинише руски пут у непознато кроз идеолошке, а не територијално-војне термине, које опет, у наглашено емотивном маниру користе Америка, Пољска и Балтик. Путин делује са идеолошке платформе "евроазијанизма", културно-историјског оквира који наглашава "дистинктивни идентитет народа историјског простора Евроазије", различит од преовлађујућег либерално-демократског модела на делу у ЕУ. Швајцарски лист при томе богато цитира из симболичког категоријалног склопа "панславизма" и "великорусизма", али при томе пропушта да направи паралелу са другом, много ближом симболиком, која је такође кратко бљеснула прошлог чевртка, истог дана када се потписивао уговор из Астане. Херман ван Ромпеј, председник Савета ЕУ, добио је Карлову награду коју од 1950. године додељује немачки град Ахен за достигнућа у уједињавању Европе (званична формулација). Карлова награда црпе свој морални ауторитет из личности и дела Карла Великог (747-814, Ахен). Он је обновио Западно римско царство, или ујединио Европу, зависи шта се коме више свиђа. Карло је био франачки краљ, значи далеки "отац" данашњих Француза и Немаца. Али, то није крај Карлове симболике - иако за Ромпеја вероватно јесте. Карло је обновио западни део Римског царства, али постојало је и Источно римско царство, чији је цар седео у Константинопољу. Напетости између те две половине касноантичког Imperium Romanuma су увек постојале, али се једнако тако одржавала и свест да припадају заједно, да се допуњују као две шарке на истим вратима. Симболика Карла Великог није само уједињење Европе, него пре свега интеграција Европе - а Европа се, што се њега тицало, простирала до Еуфрата и Тигра. "Западни" цар Карло и "источна" царица Ирена фигурирали су тако као два стуба ране идеологије "евроазијанизма". То што је ствар после кренула другим путем, само доказује да се на свету ништа не може договорити и да сваки процес остаје отворен. Као сведоке својих заслуга за уједињење Европе, Ромпеј је у Ахен довео премијере Украјине, Молдавије и Грузије. И док одлази, Ромпеј збија фронт против Русије, користећи 1.200 година стару Карлову симболику. Edited May 31, 2014 by slow
Lord Protector Posted May 31, 2014 Posted May 31, 2014 (edited) "The World of Civilizations: Post-1990", map from Huntington's Clash of Civilizations (1996) indicating the postulated world's eight major "civilizations": Western, Latin American, Orthodox, Islamic, Sinic, Buddhist, Japanese, Hindu, African. The most significant dividing line in Europe, as William Wallace has suggested, may well be the eastern boundary of Western Christianity in the year 1500. This line runs along what are now the boundaries between Finland and Russia and between the Baltic states and Russia, cuts through Belarus and Ukraine separating the more Catholic western Ukraine from Orthodox eastern Ukraine, swings westward separating Transylvania from the rest of Romania, and then goes through Yugoslavia almost exactly along the line now separating Croatia and Slovenia from the rest of Yugoslavia. In the Balkans this line, of course, coincides with the historic boundary between the Hapsburg and Ottoman empires. The peoples to the north and west of this line are Protestant or Catholic; they shared the common experiences of European history—feudalism, the Renaissance, the Reformation, the Enlightenment, the French Revolution, the Industrial Revolution; they are generally economically better off than the peoples to the east; and they may now look forward to increasing involvement in a common European economy and to the consolidation of democratic political systems. The peoples to the east and south of this line are Orthodox or Muslim; they historically belonged to the Ottoman or Tsarist empires and were only lightly touched by the shaping events in the rest of Europe; they are generally less advanced economically; they seem much less likely to develop stable democratic political systems. FOREIGN AFFAIRS Vol. 72 No. 3 (1993), p.30 EAU po Hantingtonu: The Orthodox world of the former Soviet Union, the former Yugoslavia (except Croatia and Slovenia), Bulgaria, Cyprus, Greece and Romania. Countries with non-Orthodox majority are usually excluded (Shia Muslim Azerbaijan, Sunni Muslim Albania and most of Central Asia, Roman Catholic Slovenia and Croatia, Protestant Baltic states), still Armenia (where Armenian Apostolic Church is a part of Oriental Orthodoxy rather than Eastern Orthodox Church) is included. Edited May 31, 2014 by slow
dillinger Posted May 31, 2014 Posted May 31, 2014 Pravoslavna civilizacija ftw! Što je najgore ova projekcija postaje sve realnija
dillinger Posted May 31, 2014 Posted May 31, 2014 Kakav je stav Rumunije i Moldavije glede EAU? Nisu naklonjeni. No nema brige za nas, mi ćemo se preko Bugara spojiti sa braćom.
Ryan Franco Posted May 31, 2014 Posted May 31, 2014 Meni nije baš najjasnije koja je koncepcija ovoga. EZ je imala priču ujedinjenja zarad neponavljanja ww2. Mi danas možemo da govorimo o planetarnoj razočarasnosti ujedinjenom evropom (ovaj forum nije izuzetak) i da sgodno tome razmatramo alternative. Koja je ovo alternativa? Odnosno čemu je ovo alternativa. Eno slow gore kači neki sukob civilizacija. Ako je ideja EAU da bude neka kolektivna antivesternizacija (zato i pitam za Dugina ali niko neće da mi odgovori) onda mi nije baš najjasnije ni kako će to da se razvija ni kako će se zemlje poput Rumunije, Srbije (da i Srbije), Bosne privoleti da se u to integrišu. Ako je koncepcija samo ekonomsko udruživanje ne vidim u čemu će se razlikovati od sadašnjeg stanja. Samo drugačije pozicionirana EU. To možda i nije loše. Dva udruženja na tržištu. Moja projekcija da neće biti nikakve EAU kao što ni EU neće postojati. Evropa će se refeudalizovati i raspasti na srezove.
Roger Sanchez Posted May 31, 2014 Posted May 31, 2014 (edited) Pa ne treba baš biti nobelovac. Ic simpl. Zauzvrat za klanjanje doživotnom imperatoru i samodršcu svih Rusija, veliki knezovi u pridruženim republikama dobivaju povlaštene cijene energenata i progledavanje raznih Ros....nadzora kroz prste za njihovu robu. I gastarbajtere. I sinove, kćeri, rođake i rođe.... Edited May 31, 2014 by Prospero obrisan uvredljiv termin za 1 narod
Lord Protector Posted May 31, 2014 Posted May 31, 2014 Ono što je zanimljivo je slaganje jednog Hantingtona i ruske evroazijske škole, i ovde ne mislim na kontraverznog Dugina nego na starije predstavnike te škole, posebno na devetnaestovekovnog filozofa Konstantina Leontjeva i lingvistu princa Nikolaja Trubeckoja. Nije ovo moskovski projekat koliko poklapanje u projekcijama jednog hardvardskog profesora političkih nauka i jednog eminentnog lingviste kao što je Trubeckoj. To je stvar za ozbiljno razmišljanje.
Roger Sanchez Posted May 31, 2014 Posted May 31, 2014 Mene ništa ne boli. Ne postoji baš nikakva opasnost da ja u njoj završim. :P
Lord Protector Posted May 31, 2014 Posted May 31, 2014 Dobro, i što te to toliko boli? Pa neće biti sa Srbima zajedno, kako možeš nešto tako da pitaš
dillinger Posted May 31, 2014 Posted May 31, 2014 nemojte huntingtona molim vas... Zašto, to je vizija sveta koja se polagano ostvaruje
Roger Sanchez Posted May 31, 2014 Posted May 31, 2014 Pa neće biti sa Srbima zajedno, kako možeš nešto tako da pitaš Jao, kad bi samo između Vas & Nas™ bila ne samo Šengenska granica, nego i granica civilizacija....!
Eraserhead Posted May 31, 2014 Posted May 31, 2014 Udruzenje par diktatora koji misle da ce tako popraviti svoju globalnu poziciju. Srbija se savrseno uklapa u koncept EAU, ali nece moci tamo da se "pridruzuje" jer je deo prostora EU. To je za Srbiju dobar ishod jer ce vremenom morati da poboljsa institucije i vladavinu prava sto joj EAU ne bi trazila.
Recommended Posts