Politika i poplave

[Aće]

[Aće]

http://instagram.com/p/oWcUgEiyjq/

[Muwan]

Kojim nas debilima oni smatraju, to je neverovatno. To jest, imaju racunicu da moze sve da im prodje bez ikakvog bunta i revolta pa im se fucka. Sve ce to mediji pozlatiti.

Vlast i moć su opaki narkotici. Ja ozbiljno kontam da su oni sebi izgradili neki univerzum u kojem su stvari zaista onakve kakvim ih predstavljaju, i da su sebe potpuno ubedili u to.

[Turnbull]

Matija Jovanović 23/05/2014 |

Vodoprivreda i tranzicija

 

 
Bliži se dan kada će neko morati da odgovara za razne neodgovornosti koje su dovele do ovakvih posledica poplava. Da se razumemo, nevreme koje nas je zadesilo uistinu spada u kategoriju koju meteorolozi nazivaju stogodišnje kiše. Ali mora se isterati na videlo linija posle koje prestaje “odgovornost” prirode i počinje odgovornost društva, države i institucija. Rojters je 20. maja preneo izjavu Holgera Kreja iz Svetske banke da je bivša Jugoslavija imala jedan od najrazvijenijih vodoprivrednih sistema. I gde su sad ti sistemi? Uništeni su u tranziciji. Ne zato što nije bilo novca, već zato što su bili partijski plen. Rukovodstva se menjaju sa promenom vlasti i ništa nije moguće raditi dugoročno i planski.

Ne mogu da govorim o Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ali mogu da govorim o Srbiji (mada verujem da je razlika mala). Ne moramo ići previše unazad da bismo videli da je ogroman nemar države doveo do ovakvog stanja vodoprivrede. Kako je B92 preneo 27. avgusta 2012. ministarstvo finansija je imalo nameru da ukine određene parafiskalne namete. Tada je na čelu ministarstva bio Mlađan Dinkić. Jedan od nameta koji je trebalo da budu ukinut je i namet za odvodnjavanje. On je samo jedan od nameta kojima se prema članu 99. Zakona o vodama finansira vodoprivredna delatnost. Nekoliko rebalansa budžeta su ta sredstva koja su zakonom predviđena za vodoprivredu oduzimali i alocirali ko zna gde.

Politika od 27. oktobra 2012. izveštava o manjku novca koji se ulaže u vodoprivredu: “Rebalansom budžeta drastično su smanjena ionako skromna sredstva za vodoprivredu, zbog čega će se teško održavati brane, nasipi i kanali koji nas štite i od nestašice i od preobilja vode”. Od traženih 5,8 milijardi dinara, Direkcija za vode je dobila 3,8 milijardi. Već tada je bilo jasno da neće biti dovoljno novca za remont crpnih stanica ili izgradnju obaloutvrda. “Država je, manje-više, plaćala samo minimalno redovno održavanje, to jest popravljanje i čišćenje nasipa, brana i kanala. U 2012. godini, to će se svesti na 60 do 70 odsto minimuma“, kaže Nikola Marjanović, direktor Srbijavoda, koje upravljaju vodama u centralnom i južnom delu zemlje”.

U istom tekstu Vladimir Batalović, tada tehnički direktor JVP Beogradvode, izjavio je sledeće: “Direkcija za vode nam za redovno održavanje objekata u beogradskom sistemu odvodnjavanja, koji je veoma važan za odbranu od poplava, ove godine nije uplatila ništa. Beogradvode su i ove i prošle godine iz svojih sredstava platile neke radove koje je trebalo da finansira direkcija, tako da smo zapali u dugove prema izvođačima i podizvođačima radova. Koliko oni trenutno iznose, ne mogu da kažem”. Za bužetsku 2012. godinu Srbijavode su, prema svedočenju Nikole Marjanovića, dobile svega 682 miliona dinara, što je trebalo da bude dovoljno za pola godine, to jest do izbora. Kako ostatak nikada nije stigao, radovi su morali da budu prekinuti. Dogovor sa novim ministrom poljoprivrede (Goran Knežević) je bio da se nastavak radova finansira iz budžeta za narednu godinu!

Politika je ponovo pisala o vodoprivredi 22. novembra 2012: “Za Koridor 7, to jest Dunav, nema ni vremena ni novca; čak se i za minimalno doterivanje nasipa i kanala, kako bi makar ostali funkcionalni, odvaja sve manje novca“. Tendere su uglavnom dobijale strane firme, a domaće, pogotovo one privatizovane, bile su pred bankrotom. U istom članku se može pročitati da 2010, kada je plavila Drina, u zapadnoj Srbiji nije postojalo nijedno vodoprivredno preduzeće, pa je pozvano preduzeće Regulacija iz Sremske Mitrovice. Na pola puta, morali su da se vrate nazad u Sremsku Mitrovicu, jer su putevi bili poplavljeni a mostovi porušeni.

Privredna komora Srbije je bila svesna da su vodoprivredna preduzeća na rubu propasti, ali recept za oporavak: da se restruktuiranje i transformacija preduzeća obave što pre upravo su bili jedan od uzroka njihovog propadanja. Ljuba Jakšić, direktor Regulacije iz Sremske Mitrovice, za Politiku je, takođe 22. novembra 2012, izjavio da je po njegovom mišljenju propadanje privatizovanih preduzeća bilo izazvano time što novi vlasnici nisu hteli da ispumpavaju mulj iz kanala i rečnih korita, već novac iz preduzeća.

I šta sad možemo da očekujemo? Možemo da očekujemo da će se insistirati na tome da javna vodoprivredna preduzeća ne obavljaju svoj posao. Da tamo rade lenji ljudi koji piju kafu i jedu ratluk po ceo dan. Da su ta javna preduzeća neefikasna i da se moraju transformisati i restruktuirati. Ali istina je upravo suprotna. Ta preduzeća ne dobijaju novac koji im je zakonom zagarantovan. Ta preduzeća su sistematski uništavana, jer su bila partijski plen. Ne samo trenutne vlasti, već i one pre ove sadašnje, i one pre nje, i one pre nje.

Zaposleni u tim preduzećima poslednjih dana rade po 12 sati dnevno iako plate dobijaju na kašičicu. Ta preduzeća i ta delatnost moraju da ostanu javna preduzeća jer je voda javno dobro, a logika privatnog preduzeća je kratkoročan profit. Ta preduzeća moraju da rade za javno dobro, dugoročno i planski. Rimski zakon je slovio flumina omnia publica sunt – svi stalni vodotokovi su javna svojina. Drugačije vodoprivreda ne može da funkcioniše. Privatizacijom se neće povećati njena “efikasnost”, jer kada se preduzeće privatizuje, cilj vlasnika je profit i samo profit. Pa ako odmuljavanje kanala i rečnih korita, sanacija i održavanje nasipa i obaloutvrda nije profitabilno, to se neće ni činiti. I ponovo će troškove poplava i klizišta koja nastaju pod naletom voda snositi stanovništvo, a najviše oni koji imaju najmanje.

Posle tragedije koja je zadesila Holandiju 1953. godine, kada je 1.850 ljudi poginulo u poplavama, pitanje voda je u toj zemlji postalo ozbiljno političko i javno pitanje. Danas tamošnji Savez regionalnih odbora za vode na konto poreza ubira 2,5 milijarde evra godišnje i to služi za odbranu od poplava i sistematsko ulaganje u regulacione sisteme. To je skupo ulaganje, ali njegov cilj je zaštita života, materijalnih bogatstava i eksploatacije prirodnih resursa. Pitanje za nas glasi: da li i ovde treba da poginu hiljade ljudi da bismo shvatili da voda nije samo izvor života?

 
Autor je član Centra za društvenu analizu.

Peščanik.net, 24.05.2014.

[Amos]

Vlast i moć su opaki narkotici. Ja ozbiljno kontam da su oni sebi izgradili neki univerzum u kojem su stvari zaista onakve kakvim ih predstavljaju, i da su sebe potpuno ubedili u to.

 

Oni definitivno žive u svojoj realnosti (koja im uvek na kraju bude srušena, samo sto milionima potroše godine do toga), ali je problem i u shvatanju države kod građana, pa tako kad srušimo jednoj hulji stvarnost najaše nas nova, još gora. Država se ne posmatra kao servis gradjana ili čak ni kao najobičnije udruženje svih nas koje postoji da bi održali neki nivo civilizacije, već je to postao meta-entitet koji se sastoji od meteža svakodnevnih tračeva i novinskih naslova, sportskih klubova ufalčovanih u domaće sportske mitove, ugnjetavanih subkultura i borbe za svakodnevno preživljavanje od koga ne mogu da dignu glavu skoro svih ostali koji ne spadaju u onih 5% sa parama ili diplomatskim pasošima. Kada drugaru pokušam da objasnim koliko je dobro što u Beču pored šugave apoteke u 16. Bezirku postoji automat sa koga možeš da uzmes toplomer, zavoj ili lek za glavu u 3 ujutru, on mi odgovara sa: "Da, ali ovde je kafa 4 evra a i to kod nas nikad ne bi uspelo", i tu se završava cela konverzacija jer je bilo koji dalji razgovor o funkcionalnosti staje na ekonomskom problemu i odustajanju od borbe sa vetrenjačama, a onda se odatle samo vrti u jednom zacaranom krugu. 

 

Sve u svemu, neće biti bolje. Kad ode jedan psihopata doći će drugi. Dok svi mi ne odemo, kao u Radovanu III, a onda oni pođu za nama.

[Dagmar]

Sve u svemu, neće biti bolje. Kad ode jedan psihopata doći će drugi. Dok svi mi ne odemo, kao u Radovanu III, a onda oni pođu za nama.

 

Mislim da je slicna prica na vise od pola zemaljske kugle. Ne znam sta je ressenje, sem da postanemo verujuci protestanti, njima idu te drustveno odgovorne stvari.

[iDemo]

Sloba je za ove bolide bio Čerčil lično.

Dobar znak da trunemo po tzv bugarskom modelu...

[Prospero]

Birmančević umesto Dikovića

 

Komandant Štaba za vanredne situacije Grada Šapca, odlukom Vlade Srbije, od sinoć je dr Boban Birmančević, poslanik u republičkom parlamentu i zamenik dosadašnjeg komandanta tog Štaba, generala Ljubiše Dikovića, koji se vratio na svoje dužnosti.

 

...

i lokalni bot brz na okidaču komentaru:

 

 

Mirko 24/05/14 11:19

Svaka čast gospodine Bobane! Svojim zalaganjem u odbrani grada, zaslužili ste i više! Da je bilo po ovim DOSmanlijama Šabac bi bio izbrisan sa geografskih mapa, da vi, Aca Peranović, Tanja, Mile Stojinović, Ivica Živković, Gaša, Mićić i dr. niste hitno reagovali, zavli Vučića i smenili ove nesposobnjakoviće. Jel sad Boban gradonačelnik, da možemo od ponedeljka da živimo i mi ko gospoda?

 

[iDemo]

Matija Jovanović 23/05/2014 | 

Vodoprivreda i tranzicija

 

Da se razumemo, nevreme koje nas je zadesilo uistinu spada u kategoriju koju meteorolozi nazivaju stogodišnje kiše. 

Tesko da ovo ima veze sa zivotom... Vrlo tesko.

[Pontijak]

 

Matija Jovanović 23/05/2014 |

Vodoprivreda i tranzicija

 

hvala ti za ovo :) u obilju ludila, histerisanja, nekompetentnosti i svega ostalog sto smo gledali i slusali ovih dana, ovaj tekst deluje na mene terapeutski jer je razuman i dobro objasnjava u cemu je bio (i na zalost bice) problem ove zemlje sa prirodnim katastrofama kao sto su poplave

[ficfiric]

i lokalni bot brz na okidaču komentaru:

 

Aktivni su botovi bili i u petak, pred smenu Staba. Jos kad je krenulo ono ludilo u petak predvece, botovi na fb-u su krenuli u pljuvacinu po gradskoj vlasti.

[Muwan]

Od sad samo da se citira rts i kurir! Dobro dosli u severnu koreju. 

 

 

Kurir, kažeš?

 

 

[Aće]

i evo, javilo se djubre

 

 

 

Nikolić: Poplave opomena za građane, ne toliko za državu

 

 

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je danas u Obrenovcu da je prilikom poplava koje su pogodile Srbiju država dobro reagovala, ali da mora da se pripremi za eventualne buduće situacije.

 

"Veliki nauk, veliko iskustvo, na žalost, stečeno na svom primeru. Opomena za budućnost da ovo može da se desi. Ne toliko opomena državi - država se izvanredno snašla, vlada je besprekorno obavila svoj posao, posebno ovi ljudi koji su bili ovde na terenu", rekao je Nikolić RTS-u.

Predsednik je dodao da je "za građane velika opomena".

"Ako smo ih svi molili, upućivali apele preko svih medija da se evakuišu i da poslušaju - danas su valjda shvatili da bismo, da je samo bilo malo više saradnje, izbegli ljudske žrtve", rekao je Nikolić.

Prema njegovim rečima, materijalne žrtve ne mogu da se izbegnu, ali mogu da se poprave, ali ljudske žrtve mogu da se izbegnu, ali ne mogu da se poprave. "I u tome je sva razlika i sva nauka posle ove poplave", rekao je Nikolić.

Predsednik Srbije je obišao Obrenovac, a dopremljeno je 15 vozila sa konzerviranom hranom, hranom za bebe, pelenama i vodom.

Edited May 24, 2014 by Aće

[Dagmar]

Zanimljivo, bilo bi lepo da sad svi mediji lepo emituju ovu vest dan i noc. Dakle gradjani su krivi. Drzava odlicna.

[nautilus]

ovo je za plakanje. Predsednik je 7 dana pekao rakiju, javni servis je imao redovan program, potpredsednik za vanredne situacije nije radio nista, ministar policije se upetljao u granje, premijer je panicio i histerisao.

 

Teret su izgurali dobrovoljci, komsije, stranci.

 

Ali eto.