Толстый и тонкий

[iDemo]

Pa je l' treba sad da se gadjamo malo "funkcionalno" (ne)pismenim i polupismenim zivljem u Amerikama i ostalim #normalnijim zemljama? Moze i to al' sam ja mislio da smo to prevazishli jos nekih tamo ranih godina XIX veka?? Ili nismo? 

[x500]

Demo,

 

Multifunkcionalni uredjaj (telefon i e-knjiga) je naprava koji ima svoje trziste :) Verovatno nije interesantan demokratskim i pro-zapadnim konzumentima.

 

Pozdrav,

X500

[iDemo]

Nisam na to mislio.

[Eraserhead]

Eraser,

Ako si bio u rusko govorecim zemljama mogao si sam da vidis :)

 

Pozdrav,

X500

Moram priznati da nisam iznenadjen naucnim pristupom.

[Marcus Wulffings]

 

 

 

Ovi putevi su  slikani u Sibiru za vreme poplava. Ti drumovi su bili zvanično zatvoreni ali su ljudi na svoju odgovornost krenuli na put. Znam da te veseli i privlači blato ali putevi u Sibiru nisu ovakvi u normalnim uslovima.

 

Pošto ne veruješ da Rusi čitaju evo ti snimak Moskovljana u trećoj na svetu po veličini biblioteci, sa 17.5 miliona naslova. Samo analfabeta može da se ruga ruskoj pismenosti i obrazovanosti, i njihovoj ljubavi prema knjizi.

 

http://www.shutterstock.com/video/clip-2250982-stock-footage-moscow-mar-timelapse-view-people-read-in-lenin-russian-state-library-on-march-in.html?src=rel/2251018:8

 

 

znam da dosta čitaju, veliki broj njih ima završena po dva fakulteta, to je činjenica

[kobni zelaya]

 

http://www.balkanspress.com/index.php/tabloid/svet/1280-od-pankera-do-velikog-drzavnika-cik-pogodite-ko-je-ovaj-opaki-momak#

[x500]

Moram priznati da nisam iznenadjen naucnim pristupom.

Eraser,

Ja posmatram empirijski, poredim ljude slicnih godina (i obrazovanja) u Nemackoj i u Kijevu. Vecina kolega iz UA imaju citace elektronskih knjiga. Na drugoj strani, Nemci vise slusaju muziku i audio knjige.

 

Pozdrav,

X500

Edited December 9, 2014 by x500

[Budja]

Putinove zabrane i restrikcije nisu iste prirode, ali takvi detaljčići tebi redovito izmiču. Ah, što ćemo.. Tako to je.

 

Na sta tacno mislis?

[Lord Protector]

 

Руско-турско разумевање

Душан Спасојевић 

Ако ништа друго, Ердоган је Путину пружио задовољство да непријатно изненади своје западне супарнике

Док се многи ватрени навијачи у Србији, са непристојном дозом сладострашћа, утркују ко ће „Јужном току” написати што помпезнији епитаф, а међу Србима лове вештицу и спремају ломачу због његове обуставе, пажњи јавности измичу најважнији аспекти велике игре. Руски председник искористио је прилику да 1. децембра, у Анкари, раме уз раме с турским колегом, свету обзнани потписивање меморандума о разумевању којим је предвиђена изградња гасовода који ће руски гас довести на саму границу Грчке и Турске. Ако у обзир узмемо и то да ће, већ у мају идуће године, руски „Росатом” започети изградњу прве нуклеарне електране у Турској – посао вредан 20 милијарди долара, можемо да закључимо да су Владимир Путин и Реџеп Ердоган одлучили да окрену нову страницу. Такав окрет може да има и те какве последице по распоред снага на који смо навикли на међународној позорници.

„Велика игра”, како су крајем 19. века називали хладни рат Русије и њених западних супарника, одувек се водила за мореузе Босфор и Дарданеле, који спајају Црно море и Средоземље, и Русију изводе на топла мора. Сваки у своје време, Бизмарк и Дизраели, Лојд Џорџ и Жорж Клемансо, Черчил и Рузвелт, имали су за циљ да Русију истисну са простора данашње Турске. Балкански народи и једној и другој страни служили су углавном као топовско месо, у најбољем случају као монета за поткусуривање.

И сама најава руско-турског приближавања ставова о спорним питањима представља геополитички земљотрес. Речима да нова Турска „више није земља која са забринутошћу чека одлуке које ће велики донети о њеној судбини”, садашњи премијер и идеолог „Стратегијске дубине”, Ахмет Давутоглу, потврдио је оно од чега већ неколико година зазиру западни савезници. У контексту актуелне међународне конјунктуре, на првом месту посрнулог Арапског пролећа и украјинске кризе, јасно је да би евентуално руско-турско савезништво превасходно било уперено против Америке и Немачке.

Руске пориве да Турску преотме или је што више одвуче од савезништва са САД и ЕУ, не треба посебно објашњавати. Турски мотиви, са друге стране, не налазе се једино у потреби Анкаре да трајно обезбеди енергетску стабилност. Иако НАТО савезница САД, Анкара је на Блиском истоку остала без подршке Вашингтона у готово свакој појединачној кризи изазваној Арапским пролећем. Турска је у Сирији, у настојању да обори режим Башара ел Асада, остављена на цедилу од западних савезника. У Египту се, у односу на војни пуч који је са власти свргао демократски изабраног председника идеолошки блиског Ердогану, званична Анкара нашла на дијаметрално супротним позицијама са Америком. Када је реч о палестинском питању и држави Израел, Анкара и Вашингтон разишли су се још маја 2010, после трагичног случаја „Мави Мармара”, када је у интервенцији израелских командоса погинуло деветоро Турака.

У унутрашњој политици, највећа опасност за власт Ердогана и његове АК партије претила је од Фетулаха Гулена и тајновитог Хизмета. „Паралелне структуре”, како пенсилванијског имама и његов покрет назива турски председник, изазвале су прошлог децембра политичку кризу која је, у последњих дванаест година, најозбиљније уздрмала Ердогана и његов режим. Са уточиштем у САД, Гулен је отворено заговарао идеје које су се више подударале са интересима Вашингтона него са интересима владе у Анкари. Америчка подршка Курдима у Ираку и Сирији не престаје да изазива нелагоду код турског естаблишмента.

Немачка, која у НАТО савезу игра маргиналну улогу, преузевши вођство у Европској унији постала је главни такмац Анкаре за утицај на Балкану. ЕУ у којој за Турску, све је извесније, неће бити места, у првим годинама Ердоганове владавине била је пожељан савезник у сламању утицаја секуларних упоришта на челу са турском армијом. Иако је кандидат за пуноправно чланство у унији још од 1999, са којом је приступне преговоре започела 2005. године, Турска се потписујући меморандум о разумевању са Москвом очигледно није обазирала на бриселска правила због којих су друге земље, истог или вишег статуса интеграција са ЕУ, оклевале у погледу „Јужног тока”. Чињеница да се званични Брисел није огласио да, са аспекта acqui communautaire, оспори руско-турски гасни договор, најбоље говори у прилог да ни ЕУ озбиљно не рачуна са турским чланством.

Ако ништа друго, Ердоган је Путину пружио задовољство да непријатно изненади своје западне супарнике. У склопу досадашње неутралности у конфронтацији Русије са Западом, чији је непосредан повод криза у Украјини, Турска Москви није увела санкције, што је чини једином чланицом НАТО-а која то није урадила. С друге стране, позиције Запада на Блиском истоку, региону у коме, најблаже речено, никако не успева да освоји „срца и душе” већине становништва, озбиљно би биле пољуљане губитком поузданог савезника какав је претходних 60 година била Анкара. Иако до гуше презасићена непрестаним лекцијама са Запада у погледу људских и мањинских права, слободе штампе и независности правосуђа, Турској никада нису уведене санкције због окупације Кипра. Анкара се, управо из тог разлога, неће одрицати формалног чланства у НАТО, нити прва одустати од статуса вечитог кандидата за пуноправно чланство у ЕУ.

На Балкану, вечитом претпољу „Велике игре”, различито се гледа на њен ток, „Јужни” и било који други. Једним очима посматрају га пуноправне чланице ЕУ и НАТО, другим они који то нису. У борби за балканска срца и душе, Москва и Анкара, свака за себе, рачунају на браћу по крви и вери, Србе и Бошњаке. Питање је да ли и колико балканска браћа могу да рачунају на њих. Или било кога другог. А да ватрено навијају, за или против, и знају и умеју.

 

Амбасадор Србије у Турској 2010–2013.

Политика

објављено: 09.12.2014.

Edited December 9, 2014 by slow

[Roger Sanchez]

Na sta tacno mislis?

Na financiranje političkih stranaka.

Edited December 9, 2014 by Roger Sanchez

[Budja]

Na financiranje političkih stranaka.

 

Ne kapiram.

[Roger Sanchez]

Ne kapiram.

Ne čudim se. Zabetonirao si sebi mozak, i to je sad to. Mozgaj malo, ne do mi Bob da ti pomažem.

[namenski]

Мурат на Косове

 

Царь Мурат на Косово собрался.

Вот пришел, и князю сербов пишет,

В Крушевац посланье посылает

Прямо в руки Лазарю-владыке:

Лазарь, сербский князь и повелитель,

Не бывало, да и быть не может,

Что в одной стране — два господина,

Чтобы двум налог платила рая.

Править мы с тобой вдвоем не можем,

Присылай ключи, плати мне подать:

Городов твоих ключи златые,

За семь лет подушную с народа.

Если же послать мне не захочешь,

Выходи на Косово с войсками.

Эту землю мы мечом поделим.

Лазарь князь прочел письмо султана,

На посланье он роняет слезы.

 

 

Заклятье князя Лазаря

 

Вот послушайте, старый да малый,

Лазарь князь так заклинал пред боем:

Ничего от рук тех не родится,

Кто на бой на Косово не выйдет —

Ни на поле белая пшеница,

Ни на склонах лозы винограда.

 

 

Княжев ужин

 

Славу славит Лазарь, князь могучий,

В граде сербском, Крушевце цветущем.

Все бояре за столы садятся,

Все бояре вместе с сыновьями.

Справа посадили Юг-Богдана,

Рядом девять Юговичей юных,

Слева Вука Бранковича место,

Господа садятся по порядку:

Против князя — воевода Милош,

Рядом с ним двух равных посадили,

Одного — Косанчича Ивана,

И Милана Топлицу — другого.

Князь литую чашу поднимает,

Говорит своим боярам сербским:

≪За кого мне выпить чашу эту?

Если пить по старшинства сединам,

Выпил бы вино за Юг-Богдана;

Если пить по благородству крови,

Выпил бы за Бранковича Вука;

20 Если пить по дружеской приязни,

За девятерых бы выпил шурьев;

Девять сыновей Богдана Юга.

Если пить по красоте обличья,

За Косанчича бы чашу выпил;

Если пить по высоте и росту,

Выпил бы за Топлицу Милана;

Если пить по храбрости безмерной,

Выпил бы вино за воеводу;

И сегодня за твое здоровье,

Милош Обилия, хочу я выпить:

Будь здоров и верный и неверный!

Прежде верный, а потом неверный!

Утром мне на Косове изменишь,

Убежишь к турецкому султану.

Будь здоров и за здоровье выпей,

Пей вино из чаши золоченой.

Я тебе дарую эту чашу≫.

Встал поспешно легконогий Милош,

До землицы черной поклонился:

≪Я тебя благодарю, властитель,

Славный князь, за здравицу спасибо,

За нее и за твое даренье,

Но совсем не за слова такие.

Не был я предателем-злодеем,

Не был им и никогда не буду.

Поутру на Косовом на поле

Я погибну за Христову веру.

Враг сидит у твоего колена,

Пьет вино, своей полой прикрывшись,

Бранкович — предатель тот проклятый!

Завтра будет Видов день прекрасный,

Мы на Косовом увидим поле,

Кто предатель и кто верен князю.

И клянусь владыкою всевышним,

Поутру на Косово я выйду,

Заколю турецкого султана,

Придавлю ему ногою горло.

Если мне помогут бог и счастье,

В Крушевац вернусь я невредимым,

Я поймаю Бранковича Вука,

Привяжу его к копью покрепче

(Так кудель привязывают к прялке),

Потащу его на поле битвы.

[Budja]

Ne čudim se. Zabetonirao si sebi mozak, i to je sad to. Mozgaj malo, ne do mi Bob da ti pomažem.

 

Pa, nece biti.

 

Ruska bankarska filijala daje kredit FN.

 

Sa druge strane, americke drzavne agencije finansiraju friendly NGO.

 

Razlika je tacno sta?

[Eraserhead]

Pa, nece biti.

 

Ruska bankarska filijala daje kredit FN.

 

Sa druge strane, americke drzavne agencije finansiraju friendly NGO.

 

Razlika je tacno sta?

To sto je FN u najmanju ruku ekstremno-desnicarska organizacija?