Толстый и тонкий

[Anduril]

Mozda jeste, ali ces tesko da sporis da se ono sto se naziva kolektivna svest Rusije/SSSR/Rusije, kategorija s kojom Zapad inace voli da barata pa i manipulise, formirala u trenucima kad je Evropa poprilicno jedinstvena stajala na njihovim granicama.

I - da te podsetim - prelazila ih.

Govorim o kolektivnoj svesti naroda koji je skupom cenom placao te evropske prelaske ruske granice.

Ruske/sovjetske elite su mozda mogle da neke od svojih pristupa formiraju i u obrnutom pravci ucescem u evropskim desavanjima, od Suvorova, Svete alijanse, 1848, 1945, ali svest najveceg broja Rusa je formirana na predstavi Evrope koja, kad god se ujedini - pod cijom god zastavom - krene na istok.

Ceo Hladni rat je prosao - izmedju ostalog - sa americkom kuknjavom o sudnjem danu, nuklearnoj pretnji i nuklearnoj pustinji koja preti Americi: pri tom se zaboravlja da su Rusi/SSSR ziveli pod istom takvom pretnjom oko koje Holivud nije pravio srceparajuce filmove.

S tim sto Rusi imaju po tom pitanju jednu poprilicnu olaksavajucu okolnost: njima je pretila sila koja je bombe - za razliku od njih samih - zaista i upotrebila.

Dodaj tome takodje nespornu kudikamo vecu agresivnost Zapada tokom Hladnog rata i dobices poprilicno utemeljena objasnjenja za takozvanu rusku paranoju glede desavanja na njihovim granicama.

 

Dobro, a sta je sa svescu srednje i istocne Evrope? Svaki put kad je dolazilo do nekih lomova u Evropi od reformacije naovamo i tamo se svasta dogadjalo? Sta je sa Ukrajincima i njihovim stradanjem/paranojom?

Moj problem ovde nije ta argumentacija o paranoji - ona je naravno postoji i predstavlja faktor koji treba uzeti u obzir. Ali, ta paranoja postoji kod gotovo svih drugih - to je ustvari klasican refleks samo sto izgleda EU i Kremlj drugacije odnose prema njemu. Nacionalisticka i imperijalna paranoja je ono sto Putina (i SAD uticaj dobrim delom) politicki odrzava u uslovima ekonomske krize dok za EU to predstavlja otrov.  

 

Naravno da ne, ali gde je onda granica? Da li zakup Gvantanama od par hiljada dolara godišnje protivno željama Kube definiše spoljnu politiku SAD? Takođe ne, ali koliko je takvih primera potrebno da bi se formulisao negativan stav prema unutrašnjoj i spoljnoj politici neke zemlje/organizacije? Subjektivna stvar, međutim, ono što nije subjektivno je ponašanje dotičnih entiteta u situacijama gde drugima spočitavaju stvari koje same rade. 

 

Summa summarum: država/organizacija treba prvo da počisti svoje dvorište pre deljenja bilo kakvih lekcija ostatku pučanstva. Trenutno nema svetlih primera na koje bi se trebalo ugledati. 

 

Ne da nema primera nego po ovim tvojim absolutistickim kriterijumima ih nikada nece biti.

Prema tome, Severna Koreja moze slobodno da nastavi jer Svedska ionako nikad nece uspeti do kraja da ocisti svoje dvoriste.

Ovo uostalom moze i absolutisticki da se primeni na pojedince pa je svaka moralna kritika uopste izlisna.

Mali problem u ovom razmisljanju je sto nijedna drustvena pojava nije absolutna - sve je realtivno i pitanje mere pa granice nisu potrebne jer su arbitrarne.

Dovoljno je reci ovo je bolje od ovog ili ovo je manje zlo od onog na osnovu serije pokazatelja.

[namenski]

Dobro, a sta je sa svescu srednje i istocne Evrope? Svaki put kad je dolazilo do nekih lomova u Evropi od reformacije naovamo i tamo se svasta dogadjalo? Sta je sa Ukrajincima i njihovim stradanjem/paranojom?

Moj problem ovde nije ta argumentacija o paranoji - ona je naravno postoji i predstavlja faktor koji treba uzeti u obzir. Ali, ta paranoja postoji kod gotovo svih drugih - to je ustvari klasican refleks samo sto izgleda EU i Kremlj drugacije odnose prema njemu. Nacionalisticka i imperijalna paranoja je ono sto Putina (i SAD uticaj dobrim delom) politicki odrzava u uslovima ekonomske krize dok za EU to predstavlja otrov.  

 

Problem takozvanih malih srednje i juzne Evrope su takodje nacionalizmi i (mini)imperijalizmi: pokazalo se da je u krizna vremena lakse vladati i manipulisati jasuci na nacionalizmu nego na praznom stomaku.

Zasto je to tako, jedna je prica; pretpostavljam da nema spora oko mehanizama kojima i takozvana ruska elita na celu sa Putinom. ali i sve ostale elite tog dela sveta u nacionalizmu nalaze lek za sve unutrasnje probleme.

Problem Evrope, tacnije EU je malo drugaciji: posto se pokazala nesposobnom da ugasi pozar u sopstvenom dvoristu, mislim na Balkan devedesetih, i posto je - na zalost - dokazala da si birokratije svuda i u sva vremena iste - dakle nezasite i sklone ekstremnom metastaziranju, Evropa na svoju stetu gubi i politicka i eticka sredstva da utice na dogadjaje koji je se neposredno ticu.

Nije najveci danas problem EU kriza, nije ni Rusija, a jos manje su to Amerikanci: problem EU je gubitak ili tacnije napustanje koncepta ujedinjene Evrope u pravom smislu, opasnost da se sve stvoreno posle WW2 na toj ideji pusti niz vodu.

Devedesetih su se nazreli latentni antagonizmi, moze slobodno da se kaze i atavizmi, u samoj EU, treba se samo setiti konfuzija u toku balkanske krize devedesetih: danas se kudikamo jasnije vide, a bogami i osecaju posledice purgersog egoizma koji je dozvolio da upravo EU podeli Evropljane na prvorazredne, drugorazredne i trecerazredne.

Ovde se, a bogami i sire, osecaju posledice takvog ekstremno kratkovidog pristupa: sve vise takozvanog evroskeptizizma, sve vise uverenosti onih drugorazrednih i trecerazrednih Evropljana koje sam pomenuo da su neka vrsta kolonije prvorazrednih, a umesto ideje, ako se hoce i vizije o ujedinjenoj Evropi, imamo ovo sto danas imamo i cime niko nije ni izdaleka zadovoljan.

Sa svom svojom paranojom (kategorija sa kojom se inace ne slazem) i svojim problemima, Rusija se trenutno ponasa apsolutno u skladu sa osnovnim pretpostavkama klasicne realpolitike: uslovni protivnik je slab, dakle treba iskoristiti te slabosti i ostvariti za sebe neku vajdu, bio to Krim ili parce Ukrajine ili nesto drugo.

To sa etikom nema ama bas nikakve veze: ni samoj Rusiji niko nije mislio za dusu niti se preterano udubljivao u etiku devedesetih kada je tamo islo sa zla na gore, pa ce biti da se sto se modernog sveta i ponasanja subjekata takozvane medjunarodne politike nije promenilo ama bas nista bitno.

Promenilo se samo pakovanje i promenio se recnik, bas kako je bilo od kako je sveta i veka, a price da to ne ide i da ne prilici modernoj civilizaciji i njenim санћим velikim dostignucima na polju demokratije, ljudskih prava, itd, itd, su ono sto su uvek i bile: samo price.

[Lord Protector]

 

 

Саудијци не одустају од ниске цене нафте

Политика

Чланице ОПЕК на самиту одлучују шта да предузму поводом драматичног пада цене петролеума

 

 

Барел северноатлантске нафте типа „брент” и мерно буре лаке тексаске нафте додатно су јуче појефтинили на светским берзама, уочи најзначајнијег састанка картела 12 водећих светских извозника нафте од избијања глобалне финансијске кризе 2008. године.

 

Барел „брента” продавао се јуче за 76,86 долара, док је 158,9 литара лаке тексаске нафте коштао 73,42, што је његова најнижа цена од септембра 2010. године. Колико у јуну, исти „брент” продавао се за 111,87, док је лака тексаска нафта тада стајала 105,24 долара.

 

Дакле, цена барела покретачке сировине светске индустрије снижена је од пролетос за око 30 одсто. Истовремено, на берзама широм света јесенас је отворена кладионица да ли би – уколико се „нешто” не предузме – нафта до пролећа 2015. могла да појефтини на, рецимо, 50 долара или опет досегне 100 долара, колико је мање-више коштала у последње четири године.

 

Чињеница да трговци нафте немају представу у ком правцу већ на зиму може да се креће цена црног злата баца светло на ОПЕК, организацију 12 водећих извозника петролеума, који на светско тржиште допремају 30 одсто сировине у промету. Посебно на улогу Саудијске Арабије – највећег извозника међу њима. Од јуна до краја септембра цена нафте падала је постепено, а затим је неименовани саудијски званичник 8. октобра у Њујорку рекао Ројтерсу да „свет треба да се навикне на еру ниже цене петролеума”, што је још више подстакло текући суноврат цене црног злата.

 

Уместо да смањи производњу – као што је раније чинила у сличним ситуацијама – Саудијска Арабија је, на велико огорчење најмање половине чланства ОПЕК-а, почела да се понаша наизглед необјашњиво. Ријад је усред берзанског багателисања нафте наставио бесомучно да засипа тржиште сировином, обара цену петролеумамуштеријама од Азије до Америке и мрси буџетске планове како партнера у картелу тако и спољне конкуренције.

 

Актери и посматрачи светског бизниса са нафтом развијали су упоредо многе теорије зашто је Саудијска Арабија од јесенас одлучила да крене „уз длаку” већини других произвођача (унутар и изван ОПЕК-а), а на, истовремено, велико задовољство економски посусталих купаца широм света. Данима тим поводом уздржан, Ријад је тек пре неки дан спекулације о вештачки изазваном рату ценом нафте – због очувања удела на тржишту, стрепње због раста америчке производње из уљних шкриљаца, ривалства са Ираном, намиривања рачуна са Русијом – одбацио као бесмислене.

 

У међувремену, ОПЕК, основан 1960. године у Багдаду, данас у Бечу одржава 166. редовни самит. Уочи овог самита атмосфера међу чланством, које је лане од извоза нафте приходовало око 1,1 билион америчких долара, далеко је од безбрижности коју је у јуну пред тадашње окупљање „дванаесторке” изразио Али ел Наими, министар за нафту Саудијске Арабије.

 

„Муштерије су задовољне, произвођачи су задовољни, тржиште је уравнотежено, све је у реду”, оценио је тада најутицајнији званичник унутар ОПЕК-а.

 

Али ел Наими је јуче лаконски тврдио да је тржиште нафтом „преобилно снабдевено и да ће се „само од себе ускоро стабилизовати”. Већина чланства ОПЕК-а јавно мисли другачије, посебно када се зна да је половина пројектовала овогодишњи буџет рачунајући на цену нафте изнад 100 долара. Венецуели би, на пример, да подмири најављенепројекте, одговарало да цена барела буде 160 долара.

 

Да ли ће ОПЕК на данашњем, уобичајено једнодневном састанку, постићи договор да ли и како треба да одреагује на пад цене сировинеод које живе?

 

Уколико ОПЕК не постигне никакав јединствен став, цена нафте на тржишту засигурно ће наставити да пада, проценила је јуче агенција Блумберг. Истовремено, потврђеном неслогом, ОПЕК би опасно угрозио имиџ монолитног фактора у стратешком глобалном бизнису.

 

Неизвесни исход предстојећег самита ОПЕК-а не чуди водеће банкаре света.

 

„Свет је на прагу новог нафташког поретка. Без обзира на евентуалну одлуку ОПЕК-а о смањењу производње ради подстицаја раста цене, многи произвођачи широм света наставиће са скромнимистраживањима и експлоатацијом нафте за домаћу употребу и извоз”, прогнозирала је ових дана америчка инвестициона банка „Голдман Сакс”.

 

Лавина све јефтиније нафте на тржишту у међувремену већ погодујепосусталим економијама широм света. Снижење цене барела за сваких 10 долара додаје 0,13–0,18 одсто глобалном БДП-у, извештава агенција„Пира енергy”, док је појефтињење нафте од јуна муштеријама већ уштедело око 400 милијарди долара.

 

„Нећемо да паничимо”, рекао је јуче уочи самита Сухаил бин Мухамед ел Мазруи, министар енергетике УАЕ, док је његов саудијски колегапрви пут затражио да се о одлуци о будућем нивоу производње нафте на свету изјасне и произвођачи изван састава ОПЕК-а. То значи и САД и Русија.

 

Иначе, ОПЕК на данашњи самит није званично позвао ниједног произвођача са стране.

 

У међувремену, данашња одлука ОПЕК-а и не мора бити битна, ако се зна да ММФ, Светска банка, ОЕЦД и УН процењују да ће светска економија у 2015. години расти далеко спорије од очекиваног.

 

Мимо картела произвођача и њихове спољне конкуренције, већини економски успорене планете одговара јефтинија нафта.

 

-----------------------------------------------------------

 

Русија не смањује производњу нафте

 

„Русија неће смањити производњу нафте, чак иако цена сировине падне на 60 долара за барел. Текуће обарање цене најпре ће штетити извозницима са вишом производном ценом”, изјавио је у уторак увечеу Бечу Игор Сечин, шеф руског „Росњефта”, након вишечасовнихразговора са представницима Венецуеле, Мексика и Саудијске Арабије, а уочи данашњег самита ОПЕК-а. Сечинова изјава изненадила је посматраче, пренеле су јуче агенције. Званична Москва је ове седмицеобјавила да је текући поремећај на светском тржишту нафте већ кошта око 100 милијарди долара. Русија је водећи светски произвођач нафте (10,5 милиона барела дневно) и пројектовала је овогодишњи буџет са ценом нафте од 100 долара. Према непотврђеним најавама, Сечин је стигао у Беч ради евентуалне координације смањења производње са чланицама ОПЕК-а. „Неочекивана Сечинова изјава у Бечу значи да је Русија спремна на рат око цене нафте”, тумачи „Глас Америке”.

Edited November 28, 2014 by slow

[Zaz_pi]

Je l' postoji neki novinar u Srbiji koji bukvalno ne prevodi tekstove sa odredjenih zapadnih izvora?

Elem, prvo:

 

Crisis? What Crisis? There Is No Crisis Around the Rouble

At the worst point of the Depression Franklin Roosevelt rallied the American people by telling them they had “nothing to fear but fear itself”. That accurately sums up the state of play for Russia with the present rouble “crisis”. There is no rouble “crisis” and talk of one is groundless.

LONDON, November 19 (Sputnik) — Since the major market economies (of which Russia is now one) moved towards floating exchange rates in the 1970s, upward and downward movements in currencies have been commonplace. The dollar rate of sterling for example crashed from $2.40 to $1.70 during the 1970s.  It then spiralled upward in the early 1980s until it gradually fell back again. The British government then tried in the early 1990s to fix sterling to the Deutschmark within the so-called European Exchange Rate mechanism only to see it again crash spectacularly in 1992, taking the economic credibility of the government down with it.     

Even before currencies became fully convertible, movements between them were by no means rare. Sterling for example was devalued against the dollar in 1931, 1948 and 1967. 

The same is true of other currencies. If I have focused on the story of sterling it is because as a Briton I know it best, but also because historically it is the world’s oldest and most stable currency with a continuous history reaching back to the 6th Century AD. By contrast Germany, the country today held up as the poster boy for price and currency stability, has known two periods of hyperinflation and five currencies since the 1920s.

Taken in this context the latest movements of the rouble are nothing exceptional.  Russia’s exports are energy products that track the price of oil, which is priced in dollars and which has fallen in dollar terms by around a quarter this year. That decreasing oil price is itself largely a product of the rise in the value of the dollar caused by the tightening of monetary policy in the US this year. Some of what people refer to as the fall in the value of the rouble is actually more accurately described as a rise in the value of the dollar. The rouble for example fell against the dollar on certain trading days after the dollar surged following rumours of an easing of monetary policy in Japan and Europe at a time when there is a tightening of monetary policy in the US.

Taken as a whole the decreased value of the rouble against the dollar has closely tracked lowered oil prices. As oil prices have fallen in dollar terms by around a quarter this year, so has the rouble fallen by around a quarter against the dollar. 

Russia’s energy exports are priced in what are now more expensive dollars, whilst the production costs of Russian energy companies are priced in what are now cheaper roubles. The taxes these companies pay to the Russian government are also paid in what are now cheaper roubles. Since fewer dollars now buy more roubles, the Russia budget and trade balance have remained in surplus this year despite the fall in the oil price.

Over the last few days the Russian government has been saying the rouble has fallen further than is justified by the fall in the oil price. It blames speculators. Western commentators also say that the fall in the price of the rouble is greater than would be justified by the fall in the oil price.  However they tend to claim this extra fall is due to sanctions. 

There may be some measure of truth to both claims but the reality is that whenever currencies fall in value in the way the rouble has done this year the fall invariably goes too far before it eventually corrects upwards. Currency movements are not an exact science and in these sort of conditions it is impossible to say with any certainty at what exact price market conditions will cause the rouble to settle when the process has run its course. Settle however it will and barring any further falls in the oil price, which for various reasons are unlikely, we are probably almost at that point now.

A factor that has contributed over the last few weeks to the rouble’s fall is that a number of Russian companies need before the end of the calendar year to pay instalments on debts they owe in dollars and euros to western banks. These companies have been converting roubles into dollars and euros to pay these instalments on their dollar and euro debts. This has been adding to the downward pressure on the rouble though in the nature of things it is a factor that can only continue for a few more weeks, yet it is difficult to quantify its impact.

Returning to the subject of Britain, one thing common to all sterling devaluations is that they have happened against a storm of apocalyptic predictions by the financial community, most of the media and many economists. 

These predictions never come true. In every case when sterling has lost value the effect on Britain’s economy has turned out to be beneficial as the cost of Britain’s exports falls and the price of Britain’s imports rises. Inflation has risen a little but the damage from that has been small.

There is every reason to think the same will be true for Russia. Given that inflation in Russia has historically been higher than in Russia’s trading partners in Europe, the production costs of Russian companies have been rising faster than those of their European competitors. This explains why Russian companies have lost competitiveness against European companies, causing imports to Russia from Europe to rise. The fall in the value of the rouble, by cutting Russian industrial production costs relative to those of their European competitors, corrects this imbalance.

The air of uncertainty vis-à-vis Russia’s currency situation is linked to memories of what happened in 1998. Conditions however were very different then. The country’s debt was at catastrophic levels and the depreciating rouble meant it could not pay it. The result was default, which caused the banking system to crash and confidence in the financial system to collapse. 

There is no danger of that today if only because the country is no longer a debtor, but a creditor. 

Some Russian companies may struggle to pay loans they have taken out in dollars and euros, but one should not conflate the problems of individual companies with those of the country as a whole. The extent of Russian companies’ dollar and euro loans has anyway been wildly overstated, with possibly up to half of these “loans” being dollar or euro loans made through offshore tax havens by Russian companies (and their Russian investors) to themselves as a means of keeping wealth offshore and avoiding tax.  

The sort of Russian companies that can borrow internationally large amounts of money in dollars and euros are anyway the sort of companies which trade internationally and which will therefore have part of their earnings and some of their savings in foreign currencies. They can draw on these earnings and savings to help tide them over until the situation settles.  If they need to borrow and western banks are closed to them, they can borrow either from Russian banks or (as is increasingly the case) in far eastern markets, which an increasing number of them seem minded to do. 

Breathless predictions made by some western commentators that the Russian government would be forced to bail out these companies and that this would cause a collapse in the country’s foreign exchange reserves are far from true. The Russian government has made it absolutely clear it will not fritter away its reserves in this way. The companies have been left alone to sort out their own problems by themselves, as there is no doubt they both can and will. This is as it should be in a market economy such as Russia now is, where the government should concentrate on macroeconomic policy and not take responsibility for individual companies. 

This is not to say the fall in the rouble has had no negative effects. It is the major reason for the sharp rise in inflation this year. This not only hurts household budgets, but also pushes back the government’s realization of its 4% inflation target, which it has identified as key to increasing rates of investment in the economy. 

The delay however will only be temporary because the effect on inflation of the rouble’s depreciation is by definition a one-off factor, which once its effect has worked its way through, will no longer apply. 

The fall in sterling’s value similarly caused inflation in Britain to rise in the late 1980s. It reached 10% at the time of Margaret Thatcher’s fall (the same as when she took power), despite her single minded focus on bringing inflation down. As in the case of Russia today this rise was however down to one-off factors such as the fall in sterling’s value in the mid to late 1980s. In the end Thatcher’s anti-inflation policies were successful.  Once these one-off factors had worked their way through inflation in Britain fell and has been low ever since. 

With producer prices in Russia rising more slowly than before and the government saying that one-off factors such as a depreciating oil price and the import ban on food from the EU are responsible for as much as 4% of current inflation (currently around 9%), achievement of the 4% target may be closer than many think.

It is therefore simply wrong to treat this year’s fall in the rouble as any sort of “crisis”. On the contrary it is an entirely natural event consequent upon the fact that Russia today is a normal market economy whose primary exports, for historic reasons going back to investment decisions made in the 1960s, are energy products priced in dollars.  

The only thing that could turn this entirely normal situation into a crisis is if the general population, still conditioned by the artificial price stability of the Soviet years and influenced by the financial crises of the 1990s, talks itself into believing that there is a crisis and rushes to change roubles into dollars in the mistaken belief that the value of the rouble is about to collapse as it did in 1998.

Such a response would be entirely irrational and would be a product of the sort of “unreasoning fear” Roosevelt talked about in his speech, mentioned at the start of this piece. 

It has to be said that at the moment there is no sign of this. Notwithstanding some mendacious commentary in some western newspapers, there are none of the standard signs of panic (long queues outside banks, etc.) that one associates with this sort of thing. 

Nor of course should there be. If one puts aside the factor of fear there are no objective reasons why there should be any sort of crisis. Just because the barometer points to rain does not mean we will all drown in a flood.

[Zaz_pi]

Drugo, da vam predstavim to matematicki, to nije nista tesko.

Ruski budzet za narednu godinu je stavljen na $96 za barel ali uvek se za boravi jos nesto na 37 rublji za $1. To je izuzetno bitno.

Vidite, ja cu zaokruziti da je prosecna cena nafte $96 za jedan barel i da je vrednost rublje 37 za dolar.

To znaci da za svaki barel nafte Rusija dobije 3 552 rublje.

Neka sada prosek bude $75 ali se za jedan dolar dobije 47 rublji.

To znaci da za svaki barel Rusija dobije 3525 rublji.

Znaci skoro isto. Onaj gore tekst jasno pokazuje sta donosi i odnosi pad rublje.

Ovo sto sada radi Rusija nije radio SSSR i zato je pukao. On nije imao trziste valuta, niti "slobodno plutanje" rublje. Uzgred, Saudijci, Emirati, Katar, Nigerija...isto vrlo malo pustaju da valuta osciluje. Ovo je izuzetno bitno za zemlje Persijskog zaliva, jer oni ne smeju da dozvole da im valuta previse padne jer ce izazvati inflaciju u hrani, koju prakticnu svu uvoze. To je bio problem i za SSSR ali samo zbog neefikasnot drugova, koji su vodili tu zemlju i koji su  unistili poljoprivredu te zemlje. Danas je Rusija je jedan od najvecih izvoznika zitarica na svetu a za vreme SSSR je uvozila iz npr. Jugoslavije. A, gde su jos Ukrajina, Belorusija ili Kazahstan u poljoprivrednoj proizvodnji. To je neverovatno sta su drugovi napravili, za posmatranje. Inace ruska poljoprivreda ima jos puno prostora za poboljsanje efikasnosti i razvoj, narocito stocni fond. Zato su i uveli sankcije na prozivode iz EU jer hoce da je razviju sto vise.

Da se vratim na Persijski zaliv, pogledajte kretanje rijala(Saudijci) prema dolaru i uvericete se koliko je on fiksiran a ne trzisno orjentisan. Inace je ovo prvi put da Rusija ovako resava pad nafte, da pusta prakticno paritet sa padom nafte, oni se cesto ponasali kao ovi iz Persijskog zaliva, troseci puno rezerve.

[Roger Sanchez]

Pretpostavljam da se skoro ista količina & broj ženskih gaćica i Maseratiija u Milanu može i kupiti za prvonavedene 3552 rublje i za drugonavedene 3525?

[Zaz_pi]

To je tacno, ekonomije EU ce isto biti pogodjene ovime. Dobro si mi skrenuo paznju na to.

[Roger Sanchez]

Imaš praf, jeftina nafta nas uvijek dotuče.

[borris_]

Zasto bi bile pogodjenje EU zemlje manjom cijenom nafte? BP, Total, Shell i ostale naftne kompanije ce biti pogodjenje ali ne zasniva se ekonomija EU (to jest zemalja EU) na tim kompanijama. Francuskoj ovo apsolutno odgovara (manja ijena nafte, male kamatne stope).

[palikaris]

Zaz misli da ce biti pogodjene zbog pada izvoza zenskih gacica u rusiju.

[Zaz_pi]

Zasto bi bile pogodjenje EU zemlje manjom cijenom nafte? BP, Total, Shell i ostale naftne kompanije ce biti pogodjenje ali ne zasniva se ekonomija EU (to jest zemalja EU) na tim kompanijama. Francuskoj ovo apsolutno odgovara (manja ijena nafte, male kamatne stope).

 

Pa to je odgovor na pisanje naseg zapadnog suseda ;)  Pa gde ces nize kamatne stope od ovih danas?! Eno i Italijani na 2% na 10 godina (inace je ovo posebna prica oko manipulacije velikih igraca u EU, kao i kod Spanije, Irske, Grcke i Kipra, narocito dva poslednja slucaja ali to je za drugu temu) Francuska vibratna ekonomija :P  na 10 godina ispod 1%, a ni ranije nisu bile vece ali

Ne pomaze voda, majko

sa korita Ivanova

ni ljekari, ni travari

https://www.youtube.com/watch?v=aet6E-mS0Ck

 

:)

Ja ozbiljno sumnjam da ce ovaj pad puno doprineti rastu u EU jer doticna ekonomska grupa pati od deflacije. Naravno da je bolje da bude niza cena za EU ali ostaje da se vidi koliko ce stvarno pomoci.

 

edit: ubacen quote

Edited November 28, 2014 by Zaz_pi

[Zaz_pi]

Zaz misli da ce biti pogodjene zbog pada izvoza zenskih gacica u rusiju.

 

Mislim da ce Rusi putovati manje u EU kao turisti, da ce tamo manj trositi i da ce izvoz EU u Rusiju biti znatno skuplji sa padom rublje, sto je jedan od ciljeva.

[palikaris]

Ma znam, slazem se, nego sam odgovorio borrisu da nije u pitanju cena nafte nego izvoz u rusiju.

[Eraserhead]

Izgleda da je devalvacija neko magicno ekonomsko oruzije koje balansira budzet i baca trgovinske partnere u problem.

[Sestre Bronte]

uf kako mrzim kad cene padaju