Толстый и тонкий

[namenski]

Prvo, kao i nameNskog te vec diksvalifikuje spominjanje Marsalovog plana,

Nista, probacu ponovo da se kvalifikujem kad postanem lep, plavokos i obrijam brkove koji su tako balkanski 

[Anduril]

Nista, probacu ponovo da se kvalifikujem kad postanem lep, plavokos i obrijam brkove koji su tako balkanski 

 

Ma ne, dovoljno je da savladas malo matematike i uporedis Marsalov plan sa izdavanjima za Irak, Avganistan, itd.

[namenski]

Ma ne, dovoljno je da savladas malo matematike i uporedis Marsalov plan sa izdavanjima za Irak, Avganistan, itd.

Aj da probam jos jednom: nije sustina u matematici, nego u namerama, pa ako hoces i viziji.

Tek, kakvi vizionari^tm takve i vizije, a bogami i rezultati.

[Muwan]

Prvo, kao i nameskog te vec diksvalifikuje spominjanje Marsalovog plana, 140 milijardi u danasnjim dolarima od kojih je veci deo isao na Britaniju i Francusku.

Irak i Avganistan su dobili neuporedivo vise i kroz duzi vremenski period - informisi se bar o ciframa pre nego sto lupis.

 

Ni namenski ni ja nismo upoređivali iznose nego način na koji su pare potrošene, viziju koja je stajala iza finansija - i to smo veoma jasno podvukli. Tako da mi odosmo da se dalje informišemo dok ti ne naučiš da čitaš.

[Prospero]

Mislim da svi pomalo mašite.

 

Suština Maršalovog plana nije bila u jednostavnoj obnovi privrednih kapaciteta Zapadne (i Južne) Evrope iz altruističkih razloga nego da bi se uklonile mogućnosti daljeg socijalnog raspada na kom bi profitirale komunističke partije i naravno SSSR. Ukratko - postojao je veliki protivnik naspram koga i zbog koga je sve to rađeno. 

 

Drugo, gotovo je izvesno da je ta obnova bila smislen i iz čisto ekonomskih razloga, jer bez uposlenih proizvodnih kapaciteta Evrope pitanje je ko bi i kako stvorio ponudu da zadovolji tražnju; Amerika, uprkos vanredno jakoj poziciji nije baš mogla da ostane "arsenal demokratije" na civilnim osnovama i da i kroz komercijalnu razmenu podmiruje agregatnu tražnju transatlantskog sveta. Niti je postajalo tih industrijskih kapaciteta u drugim delovima sveta koji bi uskočili. Dakle, morala se sačekati Evropa.

 

Nijedan od ova dva argumenta ne stoji ni kod Bosne ni kod Iraka ni ne znam gde više. Ni u jednom slučaju nije bilo baš tako bitnog protivnika zbog koga je predmetnu državu trebalo pumpati preko neke bazične mere postojanja života u miru i otklanjanja nekog vidnog socijalnog raspada. Vizija budućnosti, sasvim logično iz američke perspektive, nije uključivala kalkulaciju "moranja" kako bi se ta predmetna zemlja oduprla velikom i zlom vuku iz šume jer takvog vuka u suštini nije više bilo, nego puko krpljenje rana. (Ne)postojanje velikog i zlog protivnika je definisalo i (ne)postojanje vizije.

Isto tako, lakše je bilo otvoriti tržišta tih zemalja i upumpati izvoz i time podmiriti dobar deo tražnje nego zidati neke fabrike - proizvodni kapaciteti su već postojali, makar i na drugim mestima. Teško je skupljati lovu za tako nešto van nekih tržišno-interesnih osnova.

[namenski]

Aman bre Prospero, ne govorim o preslikavanju Marsalovog plana, ni o imitaciji.

Uzeo sam ga samo kao primer, i to sa sve elementima koje si pobrojao, pristupa koji podrazumeva dalekovidost u sagledavanju svojih i tudjih interesa, svest o potrebi da se nesto preduzme na duge rokove, efikasnom sprovodjenju odlucenog, prihvatanju odgovornosti...

Istrajavanju na cilju, strategiji koja je spremna da preuzme rizik.

Da se posluzim malo nepravedno zaboravljenim izrazima: govorim o drzavnistvu, viziji, ako se bas hoce i o ideji, pa i o ideologiji, nasuprot birokratama, kako u Vasingtonu, tako i u EU, bezidejnosti maskiranoj u PC, цикетанству skoro pa шибицарењу, skoro pa burgerstvu koje u Evropi od prosecnog malogradjanina ocas posla napravi - to sada gledamo - necionalistu kome nisu strane najcrnje manifestacije nacionalizma, ako ne i neceg goreg, demokratiji i parlamentarizmu koji se pretvaraju u farsu povladjivanjem biracima po svaku cenu, neodgovornosti, dehumanizaciji...

 

 

Edit: svetu, koji je, ako bas hoces, turbulentniji danas, posle pola veka prosperiteta, nego u doba pocetaka Hladnog rata sa sve zivim Staljinom.

Pa jebote.

Edited February 8, 2016 by namenski

[Prospero]

Naravno da je turbulentniji kad se masa van Zapada opismenila i hoće da jede i hoće da jebe (a to košta) i ulazi u neku svoju modernizaciju za koju niko živi još ne zna čemu vodu, čemu će da služi i kroz kakve muke će da prođe. 

[Anduril]

Aj da probam jos jednom: nije sustina u matematici, nego u namerama, pa ako hoces i viziji.

Tek, kakvi vizionari^tm takve i vizije, a bogami i rezultati.

  

Ni namenski ni ja nismo upoređivali iznose nego način na koji su pare potrošene, viziju koja je stajala iza finansija - i to smo veoma jasno podvukli. Tako da mi odosmo da se dalje informišemo dok ti ne naučiš da čitaš.

Kao da sve zavisi od vizije a ne i od lokalnih ljudi. Uostalom, vizija Amera posle 2. sv. je bila prilicno ogranicena. Bez lokalnih elita se ne bi postiglo nista...

[namenski]

Naravno da je turbulentniji kad se masa van Zapada opismenila i hoće da jede i hoće da jebe (a to košta) i ulazi u neku svoju modernizaciju za koju niko živi još ne zna čemu vodu, čemu će da služi i kroz kakve muke će da prođe. 

 

Slazem se, donekle, samo na cudne nacine pokazuju da hoce da jedu, jebu i ostale modernizacije:mislis da je bujanje religioznih ekstremizama i uopste ekstremizama nacin da to postignu?

Kamgu progres, kamgu svi progresi koje je Zapad u medjuvremenu ostvario, kamgu plodonosni uticaji tih progresa, kamgu slobodan protok ljudi i ideja?

A sto se tice muka kroz koje prolaze ili ce tek da prodju, pa, znas kako se kaze: ne staj im na muku.

Ili, barem, ako ne mozes ili neces da im pomognes, nemoj da im odmazes?

Zapad, Amerika, je u doba Marsalovog plana bila istinsko obecanje, perspektiva, nada, sta god hoces, da sad ne ispadne da hvatam na patetiku: danas je dalje od toga, tacnije slike o tome, dalje nego sto je ikad bila.

 

  

Kao da sve zavisi od vizije a ne i od lokalnih ljudi. Uostalom, vizija Amera posle 2. sv. je bila prilicno ogranicena. Bez lokalnih elita se ne bi postiglo nista...

Nista bez elita, jebes stoku beslovesnu koja bi samo u se, na se i podase...

Jos ako mislis na nemacke elite posle WW2, ubo si ko...

BTW, pretezan, presudan deo uspeha Marsalovog plana bio je neka vrsta zaobilazenja interesa upravo lokalnih elita, njihovo primoravanje da prihvate demokratska pravila igre; jedna od na izgled sporednih posledica Marsalovog plana i uopste americkog pristupa evropskim i sire problemima je upravo i bio neka vrsta razvlascivanja lokalnih elita, stimulisanje demokratizacije evropskih drustava, pa ako hoces i americka podrska dekolonizacijama, nevoljna doduse i izazvana i nekim drugim razlozima, ali u svakom slucaju veoma, veoma stetna ako se posmatra sa tacke gledista poprilicno zapadnoevropskih elita.

Ovde slobodno mozes da pribrojis i Japan, Koreju i Tajvan u kojima su elite bukvalno dobile preko picke u poprilicnoj meri.

[kurjak92]

crni andruilo sta si uradio ovim ljudima pa te ovako mucki zlostavljaju, da ne kazem nesto grdje?  :o

[kurjak92]

Naravno da je turbulentniji kad se masa van Zapada opismenila i hoće da jede i hoće da jebe (a to košta) i ulazi u neku svoju modernizaciju za koju niko živi još ne zna čemu vodu, čemu će da služi i kroz kakve muke će da prođe. 

ovo se moze reci i za recimo period posle 2 svetskog rata, nisu im kolonijalne sile tek tako dale nezavisnosti, desile su se krupne promene u tim masama i tada.

I upravu je namenski, u celom tom hladnoratovskom ludilu, bolje su hendlovali situaciju. Danas imamo opstu papazjaniju i katastrofalne greske, sa tendecijom da se sranja samo sire

[Аврам Гојић]

Slazem se, donekle, samo na cudne nacine pokazuju da hoce da jedu, jebu i ostale modernizacije:mislis da je bujanje religioznih ekstremizama i uopste ekstremizama nacin da to postignu?

Kamgu progres, kamgu svi progresi koje je Zapad u medjuvremenu ostvario, kamgu plodonosni uticaji tih progresa, kamgu slobodan protok ljudi i ideja?

 

Dobar simbol za ovo Prosperovo je lik iz, recimo, Somalije koji je naucio engleski zahvaljujuci televiziji i internetu i koji brzo i efikasno prevaljuje put od 6.000 kilometara do Evrope uz pomoc mreze uzajamne pomoci koja ne bi u ovom obliku postojala bez smartfona i drugih metoda za trenutnu komunikaciju i obavestavanje o granicnim preprekama i rupama. 

 

Na stranu rasisticka histerija koja drma Evropu, ekstremisti su u celoj toj nepreglednoj masi ljudi samo kukolj u zitu koji njima smeta vise nego nama.

[namenski]

Dobar simbol za ovo Prosperovo je lik iz, recimo, Somalije koji je naucio engleski zahvaljujuci televiziji i internetu i koji brzo i efikasno prevaljuje put od 6.000 kilometara do Evrope uz pomoc mreze uzajamne pomoci koja ne bi u ovom obliku postojala bez smartfona i drugih metoda za trenutnu komunikaciju i obavestavanje o granicnim preprekama i rupama. 

 

Na stranu rasisticka histerija koja drma Evropu, ekstremisti su u celoj toj nepreglednoj masi ljudi samo kukolj u zitu koji njima smeta vise nego nama.

Odlican primer: nadomjestili smo im, ponudili tehnologije, a ostavili crne rupe koje se popunjavaju ekstremizmima svih vrsta koji su - po pravilu - okrenuti protiv takozvanih zapadnih vrednosti i to ne vazi samo za svetske Somalije, na to nije imun ni evropski ili amerikanski malogradjanin s tim sto je u njegovom slucaju predznak malo drugaciji.

Rezultat je poprilicno eksplozivna smesa, a odgovora na taj izazov, odgovora koji nije, niti moze da bude tehnoloski, kao civilizacija niti imamo, niti je na pomolu.

Znam da zvuci kao fraza, ali drugacije ne moze da se kaze: ideje su uvek bile jace od bilo koje tehnologije, a s tim canas, cini mi se, kao civilizacija poprilicno slabo stojimo.

Gde ces bolji dokaz kad na jedan od najvecih izazova posle Hladnog rata - takozvanu imigrantsku krizu - nemamo bolji odgovor nego sto je podizanje zidova, razmatranje minskih polja i snajpera i podgrevanje ksenofobije.

[Prospero]

Ovo će biti zanimljiv test percepcije investitora i režima sankcija:

 

February 7, 2016 2:41 pm

Russia plans first bond issuance since sanctions

Max Seddon and Elaine Moore

 

 

Russia is exploring international bond issuance for the first time since the war in Ukraine sparked sanctions from the west, in a sign that the Kremlin is keen to find additional sources of revenue as the economy heads for a second year of recession.

 

The country’s finance ministry announced on Friday that it has approached 25 western investment banks and big Russian lenders Sberbank, VTB, and Gazprombank about a possible eurobond.

 

Russia last raised cash on international markets with a $7bn bond in 2013, though with this year’s budget earmarking $3bn for a possible sale, the amount sold is likely to be lower.

 

An executive at one of the banks contacted said the ministry was now exploring raising €3bn. A second banker at a European bank said Russia was likely to seek benchmark 10-year debt.

 

If Russia issues a eurobond this year it will mark the first time it has attempted to regain access to capital markets since the US and EU imposed sectoral sanctions against it in 2014, following Moscow’s annexation of Crimea and the backing of separatists in the conflict in eastern Ukraine.

 

Although the sanctions focus on a few large, mostly state-run, companies such Sberbank, VTB and oil company Rosneft, western investors were left wary of Russia in general, with banks Barclays and Royal Bank of Scotland closing shop in Moscow entirely.

 

 

Viktor Szabo, senior investment manager at Aberdeen Asset Management, said: “Trading in Russian paper has been quite strong in recent months as investors wonder whether sanctions might be eased. Russia could come to market now with bonds that yield less than they did in 2013.”

 

Although the premium demanded by investors to hold bonds issued by Russia rather than lower-risk US bonds has widened in the past year, falling yields in the main bond markets mean Russia’s borrowing rate has dropped.

 

On Russia’s dollar-denominated 2023 bond, the yield is now 4.53 per cent, down from 4.9 per cent in September 2013.

 

Russia requires the new revenue to plug a hole in its budget caused by the recent drop in oil prices. Ministers have been ordered to slash 10 per cent of expenses; the government is also considering a privatisation programme for some state-owned companies such as Rosneft, Aeroflot, the airline, and diamond miner Alrosa.

 

One western banker said: “I don’t know how the hell they’re going to do it — they’ll have to take a little bit from here, a little bit from there.”

 

Timothy Ash at Nomura said a bond issued could pose a challenge to the west’s sanctions regime.

 

“If the Russian sovereign is able to borrow long term money cheaply, what will stop it filtering monies down to state owned sanctioned and unsanctioned entities alike, easing up pressure on Russia’s financing position and corps/banks alike,” he said. “A big hole will have been blown in the whole financing aspect of the sanctions regime.”

[urkozamanje]

@Mandruil (kad smo vec kod pogresno napisanih nick-ova, a mislim da ti nije prvi put da ga pises ovako)

 

A zasto kriju pare u Londonu?

Jel to mozda ima veze sa nekom pravnom tradicijom i vekovima uhodanom legalnom masinerijom koja funkcionise globalno radi investiranja?

Mislim, kao i kod urkozamazanja, ocigledno ne postoji ni osnovno razumevanje kako funkcionise uopste City nego se prodaju price ispred crkve.

 

 

 

 

 

Da ne ulazimo u domen teorija zavere, "drzave" u drzavi, istorije i gomile specificnosti tog parceta zemlje i "korporacije" koja ga kontrolise, itd..  Jednostavno, prosto je apsurdno tvrditi da je city danas to sto jeste prvenstveno zahvaljujuci pravnim tradicijama i integritetu tih institucija (evo libor recimo prsti od istog   ), a ne da je prosto posledica pozicioniranja u vreme jedne druge vrste dominacije, raspodele i kontrole globalnih finansijskih tokova, te vrlo specificnih poreskih i pravnih regulativa koje su pomogle i omogucile da se ta "masinerija" toliko dugo odrzi. 

 

Rekoh ti vec, advokatisanje i promovisanje onoga sto ti zastupas ima (na srecu) previse boljih i svrsishodnijih argumenata za potezati od jebenih bankara i entiteta cije funkcionisanje je gotovo pa susta suprotnost pre svega transparentnosti, te od tebe toliko pominjanim cheques and balances, i na kraju demokratskim idealima o zastiti prava "malog coveka". I to jos zacinjeno njihovim odnosom prema ruskim milijarderima  :ziga:   

 

 

P.S.

ne znam ni kakve su te crkve spopale, ni sta je to trebalo da znaci. u svakom slucaju je potpuno promasena stilska figura.