dillinger Posted April 19, 2015 Share Posted April 19, 2015 Obzirom na beloruski doprinos pobedi u Velikom otadžbinskom ratu, Lukašenkova odluka je razumljiva i ispravna. Link to comment
Anduril Posted April 19, 2015 Share Posted April 19, 2015 Trebao bi i Kijev da organizuje svoju - podneli su onolike zrtve i zato bi bilo pametnije da jasno razdvoje pozitivne strane sovjetskog nasledja kao sto je odbrana od nacista od onih negativnih. Nesto slicno bi mogli da urade i sa svojih nacionalistickim nasledjem. No, tako nesto je moguce uraditi samo de-ideologizacijom istoriografije sto je otprilike kao i kod nas ili u Rusiji SF. Link to comment
Prospero Posted April 19, 2015 Share Posted April 19, 2015 (edited) pa i nekakav liberalistički pristup istoriji je takođe "ideologizovanje", just sayin'. tj nije "deideologizacija" ono što zapravo tražiš. via TT Edited April 19, 2015 by Prospero Link to comment
Anduril Posted April 19, 2015 Share Posted April 19, 2015 pa i nekakav liberalistički pristup istoriji je takođe "ideologizovanje", just sayin'. tj nije "deideologizacija" ono što zapravo tražiš. via TT U pravu si - gotovo svaki aspekt je i ideoloski. Ono na sta mislim je sistematski ideoloski uticaj drzave koji traje decenijama cime se gubi opsti ideoloski balans. Upravo iz tog razloga je neki liberalni ideoloski ugao slabo zastupljen recimo kod nas ili u Rusiji jer to prosto nije u politickom interesu drzave koja direktno kontrolise skole i univerzitete. Na zapadu je to malo drugacije - ideoloski balans u nauci je mnogo stabilniji jer je politicki uticaj drzave na institucije manji. Link to comment
Prospero Posted April 19, 2015 Share Posted April 19, 2015 (edited) u srbiji državu 99% boli q šta se predaje na fakultetima i izučava po institutima (ograničavam se na istoriju i slične društvene nauke). pod državom ne podrazumevam usko vladu, ministarstvo već i viša naučna/obrazovna tela, komisije itd. ovde ni kolege ne čitaju svoje kolege a kamoli da ćate i uticajnici nešto čitaju, mute i diriguju. postoji izvestan horizontalni peer pressure, ali on se svodi na karijerna pitanja i na sujetu. u domaćoj produkciji možeš da pročitaš apsolutno svašta, a ako ćemo iskreno, oni koje naučna zajednica sama izoluje od sebe su zapravo najblesaviji nacionalistički tipovi. istoriografija u srbiji je vox clamantis in deserto, a uticaji od i ka nekoj višoj politici politici se vrše kao i svuda - preko poznanstava, preporuka, što je sve malobrojno i, ponavljam - ideološki šareno. njene manjkavosti u ogromnoj meri prosto ne potiču od državnog pritiska nego iz internih, stručnih slabosti. ali offtopičimo :( Edited April 19, 2015 by Prospero Link to comment
Anduril Posted April 19, 2015 Share Posted April 19, 2015 u srbiji državu 99% boli q šta se predaje na fakultetima i izučava po institutima (ograničavam se na istoriju i slične društvene nauke). pod državom ne podrazumevam usko vladu, ministarstvo već i viša naučna/obrazovna tela, komisije itd. ovde ni kolege ne čitaju svoje kolege a kamoli da ćate i uticajnici nešto čitaju, mute i diriguju. postoji izvestan horizontalni peer pressure, ali on se svodi na karijerna pitanja i na sujetu. u domaćoj produkciji možeš da pročitaš apsolutno svašta, a ako ćemo iskreno, oni koje naučna zajednica sama izoluje od sebe su zapravo najblesaviji nacionalistički tipovi. istoriografija u srbiji je vox clamantis in deserto, a uticaji od i ka nekoj višoj politici politici se vrše kao i svuda - preko poznanstava, preporuka, što je sve malobrojno i, ponavljam - ideološki šareno. njene manjkavosti u ogromnoj meri prosto ne potiču od državnog pritiska nego iz internih, stručnih slabosti. ali offtopičimo :( Prvo, tradicija - mozda je danas tako ali nece biti da u proslosti nije bilo direktnog pritiska drzave i selekcije na hiljadu razlicitih nacina. Drugo, ono na sta ja mislim je i kad politicari pocnu da koriste istoriju da bi opravdali neke poteze a strucna javnost cuti. Recimo, kad Milosevic pocinje pricu sa Kosovom ili sada Putin sa Krimom - u Rusiji se danas i pesnici hapse koji se protive svanicnoj verziji. Writing poetry in Russia is a dangerous profession Ivan Zhilin 16 April 2015 Aleksandr Byvshev, a schoolteacher from Russia’s Oryol region, is on trial for writing a poem opposing the annexation of Crimea. https://www.opendemocracy.net/od-russia/ivan-zhilin/writing-poetry-in-russia-is-dangerous-profession ... Link to comment
Prospero Posted April 19, 2015 Share Posted April 19, 2015 dobro, ja se ograničavam na period koji lično znam, a to je post-5.10. sa druge strane, to bi bio i pokazatelj onoga što si rekao - da demokratije (a srbija se demokratizovala u tom periodu) nemaju tu vrtu stiska kao autokratije ovog ili onog tipa. Link to comment
Anduril Posted April 19, 2015 Share Posted April 19, 2015 (edited) Meni se cini da je danas pritisak samo sofisticiraniji. Isto se desava i sa medijima. Nije vise potrebna direktna cenzura jer indirektna zapravo radi jos bolji posao. Nacin kontrole medija danas u Rusiji i pre 60 godina se bitno razlikuju ali je rezultat slican. Kada pojam nezavisne strucne javnosti prakticno vise ne postoji, tzv. demokraticnost kroz izbore ne znaci mnogo. I demokratija moze biti zapravo dikratura jednoumlja. Edited April 19, 2015 by Anduril Link to comment
Prospero Posted April 19, 2015 Share Posted April 19, 2015 (edited) postoji nepremostivi jaz između toga da te šutnu lagano s posla zbog toga što si nešto objavio a ne odgovara dominantnom narativu i toga da se malo pomučiš da nađeš 2 recenzenta za svoju knjigu i da ti je ne objavi državna firma (službeni glasnik) nego nađeš nekog privatnika za to. da se ponovim - pritisak nije isti tada i sada a samo sofisticiraniji već je prosto druga priroda odnosa države prema društvenim naukama (kurcobolja) pa je pritisak prosto manji (a i drugačiji kada ga ima). iz onoga što znam iz druge ruke - a imam bliskog kolegu koji se primarno bavi savremenim ruskim društvenim temama i sarađuje sa povećim brojem ruskih kolega - u rusiji je taj raspon mnogo veći. postoji jasan pritisak vlasti na pojedine tačke u društvenim naukama ali postoji i daleko ozbiljnija i sistematičnija "opoziciona" ili naučno-kritičnija produkcija - npr http://www.nlobooks.ru/ koji je kvalitetom ispred bilo čega na balkanu pa i šire ( i koji drži sestra mihaila prohorova). Edited April 19, 2015 by Prospero Link to comment
apostata Posted April 19, 2015 Share Posted April 19, 2015 U pravu si - gotovo svaki aspekt je i ideoloski. Ono na sta mislim je sistematski ideoloski uticaj drzave koji traje decenijama cime se gubi opsti ideoloski balans. Upravo iz tog razloga je neki liberalni ideoloski ugao slabo zastupljen recimo kod nas ili u Rusiji jer to prosto nije u politickom interesu drzave koja direktno kontrolise skole i univerzitete. Na zapadu je to malo drugacije - ideoloski balans u nauci je mnogo stabilniji jer je politicki uticaj drzave na institucije manji. Prije jedno 5-6 godina prijatelj koji od 1995. živi u Dalasu poslao mi je mejlom šta njegov sin uči iz istorije u 7. razredu. Radi se o toku rata u Evropi 1943/5, u udžbeniku je tome posvećen samo jedan paragraf, koji je on za mene preveo (ja nisam provjeravao pošto je dao sve reference). "Pobjeda u Evropi. Poslije uspješnih kampanja u Sjev. Africi i Italiji, saveznici su otvorili zapadni front protiv oslabljenih Njemaca. 6. juna1944. brodovi saveznika iskrcali su 156 hiljada vojnika na sjevernu obalu Francuske, u Normandiji. Dan D, iskrcavanje u Normandiju, bio je početak koncentrisanog pohoda saveznika na istok. Kroz šest mjeseci savezničke armije došle su do Njemačke. Poslije posljednjeg pokušaja zaustavljanja tog pohoda u decembru 1944, poznatog kao Bitka u Ardenima, njemačka armija bila je slomljena. Saveznici su 8. maja u Berlinu proglasili pobjedu u Evropi." Prentice Hall. History of Our World 2007, section 4, Chapter 21, p. 623. A evo i o stabilnom ideološkom balansu i to ne od bilo koga nego od jednog od gurua: Ludwig von Mises, Planned Chaos p. 20. https://mises.org/sites/default/files/Planned%20Chaos_3.pdf Link to comment
Prospero Posted April 19, 2015 Share Posted April 19, 2015 (edited) uh jbt al se nalupetao :(3. rečenica u prvom pasusu i parcijalno zadnja rečenica su okvirno tačne, ovo ostalo, ne znam, nijedna reč nije tačna. šta reći a ne zaplakati? Edited April 19, 2015 by Prospero Link to comment
Cort0 Maltese Posted April 19, 2015 Share Posted April 19, 2015 Prije jedno 5-6 godina prijatelj koji od 1995. živi u Dalasu poslao mi je mejlom šta njegov sin uči iz istorije u 7. razredu. Radi se o toku rata u Evropi 1943/5, u udžbeniku je tome posvećen samo jedan paragraf, koji je on za mene preveo (ja nisam provjeravao pošto je dao sve reference). A evo i o stabilnom ideološkom balansu i to ne od bilo koga nego od jednog od gurua: Ludwig von Mises, Planned Chaos p. 20. https://mises.org/sites/default/files/Planned%20Chaos_3.pdf 1 znanstveni pristup. Link to comment
radisa Posted April 19, 2015 Share Posted April 19, 2015 uh jbt al se nalupetao :( Kako je tebi, kao istoričaru, kad pročitaš ovako nešto? Jel' popizdiš, jel' opsuješ? Ili samo slegneš ramenima i kažeš, "Bože, ima budala"? Ovo će postati preovalđujući satv o WWII, ako već nije... A potrebno je samo pogledati gde je SSSR vojska bila kada je počelo iskrcavanje u Normandiji i videti da ovo nema smisla... Link to comment
Prospero Posted April 19, 2015 Share Posted April 19, 2015 (edited) zamišljam da mi student ovo kaže na ispitu, jbg, bio bih rastrzan između kliničko-depresivnog pitanja "gde sam ja pogrešio kad sam ga učio" i želje da mu šuknem nogu u dupe. kakav smisao, ono da su sovjeti ponekad uspevali da pobede nemačku odstupnicu u povlačenju sa istoka (a povlačila se zbog bitke na atlantiku, valjda) je nešto najbolesnije što sam pročitao o tom ratu. eto. Edited April 19, 2015 by Prospero Link to comment
Recommended Posts