T. Piketty - "Capital in the 21st century"

[MayDay]

Meni je malo čudna ta fiksacija jednakošću. Bitnije mi je da vidim podatak da o nekakvom ,,apsolutnom" napretku. Hoću reći, ako se moj standard za neki period udvostruči ili utrostruči, baš me briga što se nekom hiperbogatašu upetostručio i udesetostručio. Međutim, ukoliko moj stagnira ili opada a njegov raste, to me već brine...

Ima vise razloga zasto je nejednakost losa, ali ako hoces striktno ekonomski razlog, to je zato sto u ekonomskoj sferi, dinamicki gledano, raspodela bogatstva nije stacionarna, tj. nejednakosti perpetuiraju u nedogled.

Stacionarnost, tj podjednaka verovatnoca za svakoga da se nadje na jednom delu normalne (ili neke druge krive) bi omogucila veci dugorocni privredni rast, nego kada inicijalno bogati produbljuju bogatstvo brze od inicijalno siromasnih.

Zasto je to tako? Pa zato sto bogati, nezavisno od talenta i truda, imaju pristup boljem skolovanju, boljim poslovima i boljim investicionim poduhvatima zasnovanim na superiornim informacijama. Dakle, u ovakvom svetu nisu zadovoljene pretpostavke neoklasicne teorije da u svakom periodu imas istu raspodelu agenata koja se suocava sa takodje stacionarnom raspodelom poslova/investicionih mogucnosti, tako da je cela prica o efikasnosti potonula u bure.

[Kampokei]

Meni je malo čudna ta fiksacija jednakošću. Bitnije mi je da vidim podatak da o nekakvom ,,apsolutnom" napretku. Hoću reći, ako se moj standard za neki period udvostruči ili utrostruči, baš me briga što se nekom hiperbogatašu upetostručio i udesetostručio. Međutim, ukoliko moj stagnira ili opada a njegov raste, to me već brine...

 

 

Pa zar nije upravo to predmet studije? 

 

Nije predmet studije, bar ne vecim delom, niti vidim kako bi moglo da bude. On pocinje negde od kraja 18. veka (sa francuskim podacima) i ide do danasnjih dana, a standard je manje vise sve to vreme rastao. Dobar deo ekonomske teorije i pociva na Hazardovoj poziciji da je pojedincu bitan njegov prihod i dinamika istog. Samo, empirija cesto kazuje malo drugacije. Bilo nam drago sto je tako ili ne, ali ljudi se porede sa onima koji smatraju sebi slicnima, i ispada da su za razna aspekte zadovoljstva vazniji relativni prihod (tj. pozicija na krivoj raspodele prihoda) i relativna deprivacija nego apsolutni iznos prihoda. Cak i EU (a mislim i OECD) svoju definiciju siromastva bazira na prihodu u odnosu na celokupnu distribuciju prihoda ("Eurostat’s definition of poverty risk refers to individuals living in households where the equivalised income is below the threshold of 60% of the national equivalised median income."). Ovo u praksi ima za posledicu da se pod odredjenim okolnostima desava da domacinstvu cak blago poraste prihod iz jedne godine u drugu, a istovremeno da predje iz kategorije nesiromasnog u siromasno domacinstvo.

 

A posledice nejednakosti... Pa sto rece Mau, pre svega zatiranje meritokratije (mada teoretski, meritokratija moze da postoji i sa velikom nejednakoscu, ali verovatno uz cenu vece represije u drustvu). A u nekoj kranjoj instanci, pitanje je koliko je i sama demokratija sa svojim institucijama kompatibilna sa ekstremno velikom nejednakoscu. Mada, tu smo na klizavom terenu, suvise je tu uzajamne kauzalnosti.

Edited May 10, 2014 by Kampokei

[MayDay]

Kampo, moj argument je bio namenjen ostajanju u dvorištu neoklasične teorije. Nije poenta u meritokratiji, nego odsustvu efikasnosti u smislu maksimalnog mogućeg rasta pri datim resursima.

 

Mi ne moramo da idemo do Catch up with Joneses što je bihevioralni, neracionalni koncept da bismo objasnili zašto nejednakost nije dobra, a naravno da je to jedan od najpravolinijskih odgovora.

 

Ovo o stabilnom društvu i opstanku real deal demokratije bi trebalo da je centralno pitanje. Samo da, kontrolisati jednu stranu jednačine ovde je verovatno glavobolja.

[Kampokei]

Ma, jasno, iz ekonomske perspektive nije bitna meritokratija sama po sebi (iz neke druge pak jeste), nego njene posledice, a to je ovaj argument o neefikasnosti.

 

Ima Branko Milanovic neki rad o demokratiji i nejednakosti, ali ako se dobro secam nejednakost je tu zavisna varijabla.

[Budja]

Ima vise razloga zasto je nejednakost losa, ali ako hoces striktno ekonomski razlog, to je zato sto u ekonomskoj sferi, dinamicki gledano, raspodela bogatstva nije stacionarna, tj. nejednakosti perpetuiraju u nedogled.

Stacionarnost, tj podjednaka verovatnoca za svakoga da se nadje na jednom delu normalne (ili neke druge krive) bi omogucila veci dugorocni privredni rast, nego kada inicijalno bogati produbljuju bogatstvo brze od inicijalno siromasnih.

Zasto je to tako? Pa zato sto bogati, nezavisno od talenta i truda, imaju pristup boljem skolovanju, boljim poslovima i boljim investicionim poduhvatima zasnovanim na superiornim informacijama. Dakle, u ovakvom svetu nisu zadovoljene pretpostavke neoklasicne teorije da u svakom periodu imas istu raspodelu agenata koja se suocava sa takodje stacionarnom raspodelom poslova/investicionih mogucnosti, tako da je cela prica o efikasnosti potonula u bure.

 

1 bold:

 

Well, Hekman i ekipa i poslednje studije vise idu na nurture-nature feedback.

Tj. inicijalno bogati se bolje hrane i tako to, i to se genetski prenosi na naredne generacije.

Studije pokazuju da pristup skolovanju i tako to slabo smanjuje nejednakost i da je primarna intervencija u early childhood i mentoring do pete godine.

Cak i ona drustva koja se percipiraju jednaka to nisu - persistentnost vrha je ogromna u Svedskoj, recimo, u poslednjih 300 godina (kacio sam studiju o tome na nauci).

 

No, upravo taj link: kapital-persistency ow wealth-equal opportunities ili nesto drugo je ono, ne sto fali Piketiju, vec sto moze da bude nastavak.

 

Mozda je vreme da se development literature i growth literature spoje.

[Budja]

Pa zar nije upravo to predmet studije? 

 

Kacio sam Rogofa kojai govori o toj razlici, izmedju ostalog.

 

Siromastvo nije isto sto i nejednakost.

[Budja]

Ovaj moj utisak je prilicno irelevantan u smislu vaznosti knjige. Ali, jbg, stil i erudicija mogu da budu bitni za motivaciju da zavrsim sa citanjem.

 

A, da, otprilike tako kako je Budja i napisao. U knjizi to sve pise u uvodu, pre Part One. On je bio prodidji koji se po vlastitim recima bavio prilicno apstraktnim modelima, onda sa 22 otisao na MIT, ostao tri godine i radio slicne stvari, ali da je to sve vreme imao utisak "so what"? I, kao, nije mu se dopala arogancija sa kojom se u Americi ekonomisti ophode prema drugim drustvenim disciplinama (istinabog, ja bih rekao ponekad i jedni prema drugima). I, naravno, nije izdrzao da ne bude Francuz vise nego sto je potrebno, pa je napisao da su za njega licno Levi-Strauss i Bourdieu veci od Kuznetsa i Solowa

 

Zanimljiv je tu drugaciji razvojni put francuskih "zvezda".

 

Ester Duflo je slavljena  takodje u Francuskoj, ali je ostala na MIT, i koliko vidim nije prosirila guber i ostala je ekonomista.

 

Pketi je drugaciji.

 

Ne znam kakav je status stare garde u francuskoj javnosti, Tirola, recimo.

MayDay?

 

[Budja]

Nije predmet studije, bar ne vecim delom, niti vidim kako bi moglo da bude. On pocinje negde od kraja 18. veka (sa francuskim podacima) i ide do danasnjih dana, a standard je manje vise sve to vreme rastao. Dobar deo ekonomske teorije i pociva na Hazardovoj poziciji da je pojedincu bitan njegov prihod i dinamika istog. Samo, empirija cesto kazuje malo drugacije. Bilo nam drago sto je tako ili ne, ali ljudi se porede sa onima koji smatraju sebi slicnima, i ispada da su za razna aspekte zadovoljstva vazniji relativni prihod (tj. pozicija na krivoj raspodele prihoda) i relativna deprivacija nego apsolutni iznos prihoda. Cak i EU (a mislim i OECD) svoju definiciju siromastva bazira na prihodu u odnosu na celokupnu distribuciju prihoda ("Eurostat’s definition of poverty risk refers to individuals living in households where the equivalised income is below the threshold of 60% of the national equivalised median income."). Ovo u praksi ima za posledicu da se pod odredjenim okolnostima desava da domacinstvu cak blago poraste prihod iz jedne godine u drugu, a istovremeno da predje iz kategorije nesiromasnog u siromasno domacinstvo.

 

A posledice nejednakosti... Pa sto rece Mau, pre svega zatiranje meritokratije (mada teoretski, meritokratija moze da postoji i sa velikom nejednakoscu, ali verovatno uz cenu vece represije u drustvu). A u nekoj kranjoj instanci, pitanje je koliko je i sama demokratija sa svojim institucijama kompatibilna sa ekstremno velikom nejednakoscu. Mada, tu smo na klizavom terenu, suvise je tu uzajamne kauzalnosti.

 

Happiness. No, opet je pitanje da li je to ono sto treba da sledi javna politika? Bavljenje peer pressure-om?

 

Da li to, globalno kako rece Rogof, znaci jebite se vi u Africi daj da se mi zatvorimo u SAD, Fra,.. pa da budemo jednakiji a i vi cete biti jednako siromasni, i voila nema nejednakosti?

 

[rajka]

cass sunstein:

 

http://www.bloombergview.com/articles/2014-05-13/why-worry-about-inequality

[Budja]

cass sunstein:

 

http://www.bloombergview.com/articles/2014-05-13/why-worry-about-inequality

 

Da, jos jedan review koji stavlja naglasak na distinkciju izmedju poverty i inequality i sta je pozeljno u filozofskom smislu.

[hazard]

Ima vise razloga zasto je nejednakost losa, ali ako hoces striktno ekonomski razlog, to je zato sto u ekonomskoj sferi, dinamicki gledano, raspodela bogatstva nije stacionarna, tj. nejednakosti perpetuiraju u nedogled.

Stacionarnost, tj podjednaka verovatnoca za svakoga da se nadje na jednom delu normalne (ili neke druge krive) bi omogucila veci dugorocni privredni rast, nego kada inicijalno bogati produbljuju bogatstvo brze od inicijalno siromasnih.

Zasto je to tako? Pa zato sto bogati, nezavisno od talenta i truda, imaju pristup boljem skolovanju, boljim poslovima i boljim investicionim poduhvatima zasnovanim na superiornim informacijama. Dakle, u ovakvom svetu nisu zadovoljene pretpostavke neoklasicne teorije da u svakom periodu imas istu raspodelu agenata koja se suocava sa takodje stacionarnom raspodelom poslova/investicionih mogucnosti, tako da je cela prica o efikasnosti potonula u bure.

 

OK, mada mislim da o tome treba narocito brinutu o drustvima gde postoje jasne klasne razlike, gde je pola bogato pola siromasno i sl. Medjutim meni se cini da na zapadu imamo relativno mali broj onih koji su zakucani na dno - dovoljno mali da raznorazne drzavne institucije (besplatno obrazovanje za sve, drzavno zdravstvo, itd.) to mogu da "peglaju" i da omoguce drustvenu mobilnost na gore - mozda ne od samog dna do (blizu) vrha u roku od jednog zivota tj. jedne generacije, ali tokom 2 ili 3 svakako. S druge strane imamo onih famoznih 1% superbogatih ili kako ih vec zovu, i onda imamo nekih preostalih 80-90% ljudi koji tokom zivota relativno lako mogu ici gore-dole, tj. moze i onaj iz neke vise klase da propadne i postane siromah ili radnicka klasa a moze i dete iz radnicke klase da postane, recimo, bogati lekar ili advokat. Ono sto sam rekao odnosi se na takva drustva, Hocu reci ako zivim u Srbiji zanima me kada ce prosecna plata da predje 1000 evra a ne da li ce neki Miskovic (da apstrahujemo sad kriminalne radnje) tada da ima 10x vise para nego danas. Ili ako zivim u Americi, zanima me kada ce meni da se duplira plata i zabole me da li ce se Bil Gejtsu u tom periodu prihod triplirati ili sta vec.

[hazard]

cass sunstein:

 

http://www.bloombergview.com/articles/2014-05-13/why-worry-about-inequality

 

Odlican clanak, o tome pricam.

[betty]

cass sunstein: 

http://www.bloombergview.com/articles/2014-05-13/why-worry-about-inequality

 

zanimljivo, postavlja upravo pitanje koje je i meni u glavi otkako sam pocela da citam knjigu - da li je stremljenje ka vecoj jednakosti ideoloski cilj (nemam nista protiv!), ili postoje ekonomski argumenti zasto je to bolje?

 

mogu da vidim da je ekonomski lose ako odemo u ekstrem sa malo bogatih i mnogo siromasnih, jer kako ce ti siromasni da kupe proizvode (recimo automobile i kuce) koje bogati hoce da im prodaju. osim putem kredita koje siromasni ne mogu da pokriju zbog vecitog produbljivanja ekonomskih razlika (a koje banke daju jer su investirale u te kuce i automobile i ostalo sto bogati poseduju), sto onda dovodi do oduzimanja istih tih automobila i kuca, koji bi tom prilikom gubili vrednost. hello, bubble. 

 

ali to je ekstrem, a cini mi se da je bitno pokazati da bi se do njega zaista i doslo, odnosno da ne bismo ostali na nivou o kom hazard prica, gde vecina moze da priusti ono na sta su navikli za lifestyle koji im je prihvatljiv (kuca, auto, restorani, putovanja, kvalitetno skolovanje).

 

ono sto prosecan covek moze sebi da priusti za platu je svakako poraslo tokom decenija i vekova, tako da je pitanje, uzimajuci u obzir da postoji taj trend rasta u apsolutnom smislu, da li ce on u nekom momentu stagnirati i obrnuti se. odnosno da li rastuce razlike u raspodeli kapitala inherentno nose taj rizik sa sobom.

 

da li recimo ima smisla porediti ne sta covek moze da kupi danas za jednu platu naspram onog sto je mogao pre sto godina (koliko kilovat-casova struje recimo), nego sta covek moze da kupi danas u poredjenju sa svime sto mu je se nudi? da li se bolje oseca danas jer moze da kupi kompjuter kad mu legne plata, dok bi pre par decenija stedeo mnogo duze, ili se oseca losije jer moze da kupi samo mali procenat svih gedzeta koji su u ponudi, dok je ranije mogao da kupi The One - licni racunar. 

 

razmisljam naglas, ovo je prvi put da imam knjigu o ekonomiji u rukama, budite nezni.

[Lord Protector]

 razmisljam naglas, ovo je prvi put da imam knjigu o ekonomiji u rukama, budite nezni.

 

[Budja]

 

zanimljivo, postavlja upravo pitanje koje je i meni u glavi otkako sam pocela da citam knjigu - da li je stremljenje ka vecoj jednakosti ideoloski cilj (nemam nista protiv!), ili postoje ekonomski argumenti zasto je to bolje?

 

mogu da vidim da je ekonomski lose ako odemo u ekstrem sa malo bogatih i mnogo siromasnih, jer kako ce ti siromasni da kupe proizvode (recimo automobile i kuce) koje bogati hoce da im prodaju. osim putem kredita koje siromasni ne mogu da pokriju zbog vecitog produbljivanja ekonomskih razlika (a koje banke daju jer su investirale u te kuce i automobile i ostalo sto bogati poseduju), sto onda dovodi do oduzimanja istih tih automobila i kuca, koji bi tom prilikom gubili vrednost. hello, bubble. 

 

ali to je ekstrem, a cini mi se da je bitno pokazati da bi se do njega zaista i doslo, odnosno da ne bismo ostali na nivou o kom hazard prica, gde vecina moze da priusti ono na sta su navikli za lifestyle koji im je prihvatljiv (kuca, auto, restorani, putovanja, kvalitetno skolovanje).

 

ono sto prosecan covek moze sebi da priusti za platu je svakako poraslo tokom decenija i vekova, tako da je pitanje, uzimajuci u obzir da postoji taj trend rasta u apsolutnom smislu, da li ce on u nekom momentu stagnirati i obrnuti se. odnosno da li rastuce razlike u raspodeli kapitala inherentno nose taj rizik sa sobom.

 

da li recimo ima smisla porediti ne sta covek moze da kupi danas za jednu platu naspram onog sto je mogao pre sto godina (koliko kilovat-casova struje recimo), nego sta covek moze da kupi danas u poredjenju sa svime sto mu je se nudi? da li se bolje oseca danas jer moze da kupi kompjuter kad mu legne plata, dok bi pre par decenija stedeo mnogo duze, ili se oseca losije jer moze da kupi samo mali procenat svih gedzeta koji su u ponudi, dok je ranije mogao da kupi The One - licni racunar. 

 

razmisljam naglas, ovo je prvi put da imam knjigu o ekonomiji u rukama, budite nezni.

 

Ok je razmisljanje.

Apsolutni napredak o cemu govor kozervativci, great escape iz siromastva.

Relativni napredak - nejednakost.

 

Konzerve ce cesto citirati Gini koeficijent kao indikator nejednakosti da pokazu slabost price o nejednakosti.

Cile ima koeficijent od 52, a Etiopija je jednakija sa 33.

Da li bi pre ziveal u Cileu ili Etiopiji?

 

MayDay je navela neke argumente u prilog tome da veca jednakost doprinosi efikasnosti.

Ako se distorzije koje su ocito korelirane sa nejednakoscu a ne promovisu rast izuzmu, kao sto su mamine i tatine veze, ostaje pitanje da li je persistentnost nejednakosti zapravo rezultat razvoja prethodnih generacija?

Ovi sto su danas bogati, imaju i vecu kilazu, visi su, zdraviji su, moguce i visi IQ, pa prema tome i produktivniji jer su ih roditelji bolje hranili, ziveli u boljim uslovima, itd...

 

Kao sto sam naveo u jednom od prethondih postova, jednaka mogucnost pristupa skolama cak i kada su one istog kvaliteta takvu nejednakost nece resiti.

 

Zato je sada hit u development economics, intervencije u early childhood.

 

 

 

O takvom pristupu vise ovde:

 

Nobel laureate, Professor James Heckman (Chicago) delivered a lecture on 3 September 2013 on

"The Economics of Inequality and Human Development."

 

 

 

http://www.youtube.com/watch?v=-POgB93zwmo

Edited May 13, 2014 by Budja