Bad Music koncerti

[Nikola Kiric]

super. meni odavno nisu vise tako dobri na albumima, ali uzivo je uvek odlicno!

[bad music for bad people]

super. meni odavno nisu vise tako dobri na albumima, ali uzivo je uvek odlicno!

dobar je ovaj poslednji album, ali to nije ni tema ovde, zar ne? jedva čekam da vidim thee oh sees, pa da uporedim trud uživo. da ga jebem ako može srčanije od gw!

[Nikola Kiric]

The Oh Sees su milion puta bolji uzivo nego na plocama. Ipak, od GW ne moze bolje.

[bad music for bad people]

e, to mi reci ;)

[luba]

fala, bede.jos mi tuznije, ali bar mogu da citam spomenar i gledam slike :)

[bad music for bad people]

Nedelja, 28. jul @ KC Drugstore (bašta) | 20:00Priča o Thee Oh Sees nastaje na pepelu bendova Coachwhips i Pink and Brown u San Fransisku, Kalifornija. Zajedničko ime za oba benda je John Dwyer, ultraproduktivni pevač i gitarista čiji se mnogobrojni projekti kreću od brutalnog noise-rocka (Coachwhips, The Hospitals, Pink and Brown) do eskperimentalnog electro-folk-popa (Zeigenbock Kopf / OCS / The Ohsees / Thee Oh Sees). Kraj 90-ih i prvu polovinu novog veka obeležavaju uglavnom Dwyerovi solo radovi u vidu eskperimentalnih psihodeličnih minijatura snimanih u kućnim uslovima, u lo-fi tehnici.Do 2006. godine Coachwhips, Pink and Brown i Zeigenbock Kopf prestaju sa radom. Prava stvar tek počinje: bilo je potrebno nekoliko albuma, nominalnih (OCS / The Ohsees) i personalnih promena kako bi se talenat izbrusio, bend etablirao i dobio današnji oblik. Thee Oh Sees je mesto u kome su svi kreativni impulsi Johna Dwyera sklopljeni u jedan (rečima Mark E. Smitha) “buntovnički jukebox”: psihodelična lutanja The 13th Floor Elevators, garažni zvuk Nuggets kompilacija, teški Black Sabbath rifovi, motorika krautrocka 70-ih. Način na koji kombinuju disonantnu buku i zarazne retro-pop / surf-rock melodije svedoči o umetničkom senzibilitetu Johna Dwyera: svoj talenat stavlja u službu velikih RNR ploča, a ne komercijalnog uspeha.The Cool Death of Island Raiders (Narnack, 2006) je briljantan lo-fi pop album i verovatno prvo remek-delo u Thee Oh Sees kanonu. Prateći DVD predstavlja band u minimalističkim scenama potpuno primerenim ogoljenom pop zvuku albuma.The Master’s Bedroom Is Worth Spending a Night In (Tomlab, 2008) započinje niz koji i dan-danas traje: nema godine bez makar jednog rock’n'roll čuda iz Dwyerovog rukava. Miks najboljeg zvuka garažnog rocka 60-ih, krautrock podloga, new wavea, punk energije, surf rocka i psihodelije svih dekada i sve to na jednom albumu, ponekad i u jednoj pesmi. Postava benda formirana te godine je aktuelna i danas, a imajući u vidu tempo kojim je Dwyer menjao saradnike tokom godina, to dosta govori o kvalitetu njegove današnje ekipe: Brigid Dawson (klavijature / vokal), Petey Dammit (bas) i Mike Shoun (bubnjevi).Help iz 2009. godine donosi novi sveži miks garažnog rocka i psihodeličnog popa i početak saradnje sa legendarnom izdavačkom kućom In the Red, za koju narednih godina izdaju Warm Slime (2010), Castlemania (2011), Carrion Crawler/The Dream (2011) i Putrifiers II (2012). Svaki od ovih albuma donosi nešto novo u katalogu benda. Fama o bendu raste sa svakim novim izdanjem, a pogotovo, sa svakim novim nastupom koji posetioce ostavlja bez daha. Bend koristi brojne žive nastupe za uvežbavanje novih pesama, što im omogućuje da u studiju živu energiju koncerta brzo pretoče u novo izdanje. “Većinu pesama do te mere uvežbamo pre ulaska u studio da nam treba samo dva dana da ih sve uživo snimimo. Preostala dva dana koristimo da dopišemo neke stvari na licu mesta i da se dobro zabavimo”, pojašnjava spontani proces snimanja albuma basista Petey Dammit.Sa svakim novim albumom, zvuk postaje sve rafiniraniji, a da band pritom ništa ne gubi na energiji: i dalje su tu bile velvetovske pop melodije, psihodelične klavijature, Dwyerova prepoznatljiva podvriskivanja i tribalni ritmovi – motorik podloge za rifove, to moćno oružje Thee Oh Sees.U aprilu ove godine objavljen je album Floating Coffin (In the Red) koji donosi neke nove trikove i jedan je od najboljih ne samo u njihovom katalogu, već i u kompletnoj ovogodišnjoj underground muzičkoj produkciji. Bend i dalje uspeva da “mutira na fascinantne načine” (Jennifer Kelly, Dusted Magazine).Tokom decenije i po rada, Dwyerova radna etika je na najvišem nivou. Samo sa raznim inkarnacijama Thee Oh Sees snimio je 14 albuma, nebrojeno singlova, EP-jeva i split izdanja. DIY (“Uradi sam”) duh oličen u načinu i tehnici snimanja i prezentovanja muzike širi se i na izdavaštvo, pa Dwyer i prijatelji 2007. godine osnivaju Castle Face Records, nezavisni label koji u narednih nekoliko godina pomaže da do izdanja dođu lokalni saborci kao što su SF wunderkind Ty Segall, The Mallard, The Fresh & Onlys, Warm Soda, Bare Wires, Blasted Canyons.Koncert Thee Oh Sees je posebna priča: to jednostavno morate da doživete ukoliko vam je stalo do opipljivo žive energije i saznanja kako zapravo zvuči bend zategnut do tačke pucanja: nijedan nesavršen rif, nijedan suvišni ton, nijedan pogrešan ritam; retko koje gitare će vas tako poderati, retko koji bubnjevi će vas tako razdrmati. Ti nastupi su svojevrsni vremeplov kroz najbolje stvari koje gitarska muzika nudi od svog nastanka. Ne morate ni da poznajete opus Thee Oh Sees da bi osetili kako vas uživo rastavlja divlja nesputana energija banda na vrhuncu svoje snage. Postoji opasnost da će vam nakon živog iskustva, njihovi albumi – koliko god bili snimani bez studijskih intervencija – možda ipak zvučati nedoraslo koncertnom rave-up uraganu kakav su Dwyer i društvo.Nije slučajno da se prilikom opisivanja muzike Thee Oh Sees kao veliki broj referentnih tačaka pominju bendovi i stilovi iz šezdesetih godina prošlog veka. Mnoge od ideala tih vremena su preuzeli: nesputana kreativna sloboda, život na putu i ideal da se žicom i palicom može stvoriti energija koja će povezati ljude koji veruju u RNR san. Osim što poseduje nemerljivi svirački talenat, John Dwyer je veliki muzički fan, kolekcionar ploča i vlasnik nezavisne izdavačke kuće. Ljudi koji su ga upoznali kažu da je sa njim moguće satima pričati o muzici i da malo ko sa toliko strasti govori o omiljenim muzičarima i pločama. Kada krajem jula visoko podigne svoju gitaru i sa svojim drugarima preokrene baštu beogradskog kluba Drugstore, shvatićemo koliko smo bili srećni zbog prilike da ugostimo takav bend.Beogradski koncert je zakazan za nedelju, 28. jul u bašti kluba KC Drugstore (Bulevar Vojvode Bojovića 4). Pretrodaja @ Pinball Wizard Records (TC EUTROCENTAR, Makedonska 30, local br. 15): od 2. do 13. jula – 1000 dinara, od 15. do 27. jula 1300 dinara i na ulazu u KC Drugstore – 1500 dinara.Gosti na koncertu su Repetitor i ┼ Chresus Jist ┼.OfficialTOS @ FaceookTOS @ WikipediaTOS @ AllMusicTOS @ last.fmTOS @ In The Red RecordsCastle Face RecordsRepetitor @ bandcampRepetitor @ FacebookRepetitor @ last.fmchresus jist @ bandcampYouTube:http://www.youtube.com/watch?v=ZVcnX3B9WsUhttp://www.youtube.com/watch?v=1zFFwnDyz7khttp://www.youtube.com/watch?v=O7JVVcaVxNEhttp://www.youtube.com/watch?v=R44Qh2P7wo0Poster:

[bad music for bad people]

fala, bede.jos mi tuznije, ali bar mogu da citam spomenar i gledam slike :)

evo i jednog klipa, i to može da se gleda ;)

[wayfaring stranger]

Jeblo matere, bolji lineup nego vecina festivala ove godine ^_^Vidimo se.

[luba]

e, na ovo mogu!valjda :D

[henrik larsson]

Ne možeš, jedna od predgrupa ima elemente Bag of Dicks :(

[Joe D]

vidim ose

[luba]

henriku, podrzavas moje zaglupljivanje :(

[bad music for bad people]

[bad music for bad people]

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=271&yyyy=2013&mm=07&dd=03&nav_id=728718

[bad music for bad people]

promo kompilacija:

http://www.mediafire.com/?t95dkbrma67al6d