Mediji u Srbiji

[gospa buba]

Potreban je studio, rasveta, scenografija, tehnicka ekipa, rezija. A to ne kosta kao kikiriki.

 

E sad, ako ce da otvaraju video blog sniman web kamerom onda jebi ga, nece se od toga leba najesti.

drugim rechima, nece se najesti.

[Sestre Bronte]

kauboju je važna forma, kao i na umetnosti

[Prospero]

Bolikita na braniku istine, objektivnosti i pristojnosti!
 

Свака част, Лекићу!

Како је утицајни твитераш снимио филм о премијеру и његовој цензури медија и за то још из буџета наплатио 800.000 динара
Аутор: Бојан Билбија

недеља, 27.12.2015. у 08:15



Подршка владе црно на бело: Кадар из филма „Медији у Србији: Хроника пропадања”



Срeћом, Славиша Лекић, потписник телевизијског серијала „Медији у Србији: Хроника пропадања”, није министар. Јер да јесте, можда би до сада већ поднео оставку после свог фебруарског твита када је директорку Канцеларије за европске интеграције Ксенију Миленковић прозвао да је „клекла” да би добила ову функцију. Вероватно би у свом случају Лекић био принципијелан бар онолико колико се залагао за оставку министра војног Братислава Гашића због сличног гафа.

 

Међутим, Лекић није министар – мада захвата из буџета као да јесте – већ новинар упамћен по страственој подршци Динкићевом драконском Закону о информисању из 2009, који је на крају оборен пред Уставним судом. Против Закона, којим су уведене такве казне због којих су медији могли буквално да буду затворени, тада су гласали чак и социјалисти Ивице Дачића, наводећи да не желе да понове грешку и гуше новинаре као у време док су владали кад је на њиховом челу био Слободан Милошевић.

 

Није то једини испад овог утицајног твитераша против сопствених колега, које је својевремено „кажњавао и награђивао” додељивањем титула за бруку и понос професије у свом магазину „Статус”. У последњем серијалу „Хронике пропадања” посебно се позабавио таблоидизацијом Србије у доба владавине Александра Вучића, дакле од 2012. године па надаље. С једне стране, Лекић је огорчен што таблоиди нападају поједине личности, као што је Мирослав Мишковић, а са друге стране се жали на неподношљиву цензуру у Србији.

 

Ако је то тачно, на који је начин Лекић од те исте Вучићеве владе – односно од Министарства културе на чијем је челу Иван Тасовац – добио чак 800.000 динара буџетског новца за овај филм? И како је, у наставцима, могао тако исцензурисан да буде емитован на телевизији Н1, која је медијски партнер америчког Си-Ен-Ена? Ако бисмо ишли овом логиком, једини одговор био би да су Лекић и Вучић склопили тајни пакт, којим је овај твитераш прекомандован у „омиљеног критичара”. Бар Вучић зна како се то ради. У прилог Лекићеве фасцинираности председником владе говори и наслов његове књиге „Свака част, Вучићу!”, у којој је скупио све премијерове „мудре монологе”.

 

Све борећи се против таблоида, аутор, уз обавезне голишаве слике Станије и Сораје, преноси најгоре речи о данашњим новинарима, као што су „удвориштво”, „махање репом и језиком”... Тоалетоидни жаргон појављује се и када један од Лекићевих саговорника каже да српски новинари имају гузицу уместо главе, а главу уместо гузице. Други тврди да је трећина Срба функционално неписмена, а трећи напомиње да је циљна група којој се Вучић обраћа, односно његови бирачи, заправо свет с мање од три разреда основне школе! Ако одбацимо теорију да премијер није и Лекићев уредник, остаје нејасно зашто је Вучић народним парама финансирао емисију у којој аутор оптужује за гушење слободе изражавања и блати не само њега (то је већ његов проблем), већ и грађане који то све плаћају.

На удару се нашао и Томислав Николић, за кога се у Лекићевом филму каже да има „сумњив председнички потенцијал, па и намере”, не наводећи какве су то намере и шта му је највише сумњиво. А Вучић, који је „главни и одговорни уредник Србије и главни кадровик”, је сам од себе направио медиј, тврди се даље, док су сами медији „Вучићев мегафон” и „Вучићева ударна песница”. Износи се и тврдња по којој су таблоиди наводно најмоћнији у Србији, а затим се приказује слика ловачких паса и сугестивни глас из позадине – биглови крећу у лов.

 

А кога они лове? Наравно, Бојана Пајтића о коме у овом филму нема ружних речи. Пајтић је тек „тврдоглави непријатељ Вучића”. Ако уз премијера, као његови верни биглови, стоје „Пинк” и „Информер”, филм ускраћује одговор на то – ко од десетина других штампаних и електронских медија у Србији стоји иза осталих политичких лидера. Да ли било ко од њих подржава Пајтића? Или Мишковића, који фигурира као главни јунак против Вучића? Хапшење овог бизнисмена оцењено је као Вучићев популизам, а кроз цео филм инсинуира се да премијер, као најмоћнији човек у земљи, лично одређује ко ће и када бити приведен.

Даље се већ потпуно одбацују све рукавице, па се у исти контекст ставља престанак важења закона о лустрацији и именовање на челна места у „Политици” и „Новостима” Љиљане Смајловић и Ратка Дмитровића, мада се не указује какве то везе има једно с другим. Иначе, Смајловићева и Дмитровић су на крају филма представљени на својеврсним потерницама, јер су одбили да учествују у снимању овог филма. А заједно с њима и коментатор „Политике” Александар Апостоловски, новинарка Оља Бећковић, уредник РТС-а Ненад Љ. Стефановић, главни уредник „Информера” Драган Ј. Вучићевић, директори ТВ Пинк и Студија Б Жељко Митровић и Ивана Вучићевић.

 

Већина њих је директно прозвана да спроводи Вучићеву цензуру – неки од њих машу репом, а неки језиком. А зашто? Зато што нико од њих не сме да објави да се премијер оженио. А затим се приказују снимци, између осталог, и из емисије Оље Бећковић, где се о тој свадби отворено говори. Нечија жеља да свој приватни чин ипак задржи у сфери приватности тумачи се као цензура, као да то није пракса у целом свету.

 

Да ли је Владимир Путин икада потврдио или демантовао да се наводно оженио гимнастичарком Алином Кабајевом, иако су западни медији месецима о томе брујали? Да ли је и Франсоа Оланд држао своју приватност далеко од камера, када је 2014. почео да се сусреће са глумицом Жили Гаје? Да ли је и Новак Ђоковић забранио снимање своје свадбе са супругом Јеленом? И да ли се све ово може назвати цензуром – или елементарном пристојношћу?

Али, како и сами саговорници у филму кажу: вест је оно што Вучић каже. Али, зашто је онда проблем ако је тај исти Вучић присутан у медијима, ако сви новинари само то и желе, да објаве његову изјаву? Ако он и његове изјаве нису релевантни, зашто онда толика опсесија њиме? И Лекић му је посветио цео филм, а за то још и добио из буџета пројектни новац! Срећом, Славиша Лекић (бар за сада) није министар, јер и сам каже да би онај ко жели функцију могао да клекне. А шта мора да уради онај ко добија буџетски новац? Па, ваљда само да што јаче пљуне по Вучићу и оптужи га за цензуру.

 

Свака част, Лекићу!

 

[Amos]

Potreban je studio, rasveta, scenografija, tehnicka ekipa, rezija. A to ne kosta kao kikiriki.

 

E sad, ako ce da otvaraju video blog sniman web kamerom onda jebi ga, nece se od toga leba najesti.

 

Kakav studio crni. Oljin stan i 5k eura. Imam drugara koji bi im do bozica sredio sve da bude tip-top. Ali ok,bolje tribine, alkohol i lament. 

[Frank Pembleton]

Kakav studio crni. Oljin stan i 5k eura. Imam drugara koji bi im do bozica sredio sve da bude tip-top. Ali ok,bolje tribine, alkohol i lament.

Dajte stvarno uozbiljite se. Niti to može u stanu niti bi Olja tako radila, niti bi gosti dolazili...

Eno vam peščanik video, pa se muče ko isus na krstu...

[aram]

prvo, nema tih para ni te politike za koje bi bilo ko trebalo da ustupa privatnost svog stana.

drugo, poslusajte ponekad profesionalce, to prosto ne moze tako.

[Amos]

Nemoj da mi persiras, jer samo ja jedem govna oko youtube-a. :D 

[gospa buba]

moze i u kafani, ko rahmetli vuk bojovic. i kafana bi se radovala ^_^

 

mislim, nije jednostavno. ali ako misle da imaju shta da kazu, da ima ko ce da slusha, treba da traze mehanizam. pa da vide shta ce da bude. ili nishta od toga, al onda nema priche :(

[aram]

Nemoj da mi persiras, jer samo ja jedem govna oko youtube-a. :D

dobro, ako insistirate :D

[Caligula]

kauboju je važna forma, kao i na umetnosti

 

Nije kauboju nego ovcama.

 

Ne treba Olja kauboju nego Srbiji

 

Inace na umetnosti  mi je forma za na qratz, umetnost nije forma. Ali o tome cemo tamo -_-

Edited December 27, 2015 by Caligula

[katamaran]

Povampirila se nekadasnja Nasa krmaca. Samo su malo promenili ime iz nekog razloga.

 

Citao neko nove brojeve?

 

edit: ako neko ne zna sta je Krmaca

 

http://petarlazic.rs/novine_krmaca_stranice.html

Edited December 27, 2015 by katamaran

[kud u maglu Simoviću]

...

Edited December 27, 2015 by kud u maglu Simoviću

[Dagmar]

Kakav studio crni. Oljin stan i 5k eura. Imam drugara koji bi im do bozica sredio sve da bude tip-top. Ali ok,bolje tribine, alkohol i lament. 

 

Ne razumem, zašto bi oni to radili? Ljudi su ostali bez poslova od kojih su živeli, zašto tačno bi trebalo da se bave volontiranjem u uslovima kućnog videa?

Ok, slažem se da ne treba ni da se odaju alkoholu i lamentu, ali i to je onako jedna ljudska reakcija na problem u kome su se našli, čak sasvim uobičajena.

[stoka]

Ne mora tu neke posebne i skupe opreme da bi sve izgledalo profesionalno (primer je emisija Suzane Zlatanović na Jutjubu), ali nije stvar u tehničkim aspektima, već u ne baš impresivnom efektu ...

[Frank Pembleton]

Ne mora tu neke posebne i skupe opreme da bi sve izgledalo profesionalno (primer je emisija Suzane Zlatanović na Jutjubu), ali nije stvar u tehničkim aspektima, već u ne baš impresivnom efektu ...

Ti sad cekas da se neko upeca ovo tvoje lupetanje?