Gavrilo Princip, lik i delo, kontekst, politicka upotreba..

[odmor]

"Ćirilica inspiriše Hitlera", "kako duhovi Balkana utiču na ekstremizam kutlurnih Bečlija"... šta znam, naći će se ideja za neku interpretaciju. ^_^

Inace, umanjen potencijal fotografije jer je na cirilici je i ovde pomenut

а трагу ове информације покушали смо да фотографију пронађемо, утврдимо њену аутентичност и реконструишемо контекст у коме је настала. На крају смо пронашли да се она налази у Баварској државној библиотеци у Минхену, па чак и да је ју могуће купити преко једне фотографске агенције. У службеном опису фотографије се налази име фотографа, официјелног Хитлеровог фотографа Хајнриха Хофмана, као и информација да је она настала на Хитлеров 52. рођендан. У опису фотографије, истина, помиње се и „табла из Сарајева”, али не и о којој је табли реч – ни име Гаврила Принципа се ту не помиње, могуће отуд што је његово име исписано ћирилицом

[Prospero]

Gavrilo Princip: on Himself

...Принцип Гаврило 19. II 1916. – Казнени завод Oд 5. XII 1914. овдје. Читаво вријеме сам у ћелији. Прије три дана скинути окови. Отац сељак, бави се и подузећима. Отац миран човјек, не пије. Отац живи у Грахову, у Босни. Нема болести у фамилији. Пет разреда школе (свршио) у Сарајеву, затим три разреда у Београду, без матуре. Увијек био здрав. Не зна ништа о тешким повредама до атентата. Тада повреде на глави и свуда, онда пао у несвијест. Шарлах. Није имао Enuresis nocturna. Као гимназиста ноћу тумарао. У соби се шетао. Само за једне године. Пробудих се. У трећем разреду. Никада нисам имао нападе несвјестице. Увијек одличан ђак до петога разреда. Заљубих се. Почео је да схвата идеале, итд. Напустио школу у Сарајеву 1911. Онда су биле националистичке демонстрације против Тисе. Био је у првом реду ученика. Професори се рђаво понашали према њему.Читао многе анархистичке, социјалистичке и националистичке списе, белетристику и све. Сам књиге куповао; о овим стварима није говорио. Оца није забављао политичким стварима. Ријеткоје био са другим ученицима; увијек сам. Био је увијек миран, сентиментално дијете. Увијек озбилјан, с књигама, са сликама, итд. Ни као дијете није био нарочито побожан. Означује годину 1911. као критичну. Сам је пошао у Београд, ником није о том говорио, отац и брат нису хтели да мушаљу новаца. Обећао је да ће бити добар ученик. Тада су се сагласили да остане у Београду.Отац 54 године, мајка 45. Још два брата. Један од 26, а други од 18 година. Још шестеро умрло, као мала дјеца до десет година, он је четврто дијете. Браћа су ученик реалке и трговац. Браћа посве обични људи.Љубав према дјевојци није ишчезла, али јој никада није писао. Прича се да ју је упознао у четвртом разреду; идеална љубав. Није је ни пољубио; осим тога неће ништа више о томе да каже. Студираше као приватни ђак. Ни с ким се није дружио, усамљен, увијек у библиотекама. Хтио је у Балкански рат, али су пронашли да је слаб. По неколико мјесеци сваке године био је код брата код Сарајева.Тек у мају 1914. положио испит осмога разреда. Приликом атентата озледе на глави, леђима и свуда. Узео је цианкалиј, али је био слаб па је повратио.У самици врло рђаво, без књига, ништа нема да чита, ни с ким се није дружио. Навикао је да увијек чита. Највише пати због тога што нема нешто да чита. Највише пати због тога што нема нешто да чита. Спава ноћу највише по четири сата. Увијек санја. Лијепи снови. О животу, о лјубави, ништа што би застрашивало. Мисли о свему, нарочито о приликама у Отаџбини.О рату је нешто чуо. Једну трагичну ствар је чуо : Србија више не постоји. Његов је живот уопште тежак, Србија не постоји, са мојим народом бит ће рђаво. Није се могао избјећи свјетски рат, од тога он није зависио (мисли на атентат пр. прев.) Био је идеалан човјек. Хтио је да освети свој народ. Мотиви: освета и љубав. Цијелу младост у таквом револуционарном расположењу. Говори о анархистичким списима који су га побуђивали на атентат.Данас мисли другачије. Мисли да је у читавој Европи могућа социјална револуција, пошто се ствари измјењују. Неће више да о томе говори пред профусом ( старешина казнионе, пр. прев.) . Не поступа се сњиме рђаво. Сви су с њим коректни. Признаје да је прије мјесец дана покушао самоубијство, хтио се објесити о пешкир. Живот је тежак. Нема наде.Била би лудост да се нада. Има рану на прсима и на мишици. (fungus). Живот као што је мој јесте немогућ.Тада око дванаест сати не могаше да једе, био је рђаво расположен, наједанпут идеја да се објеси. Да је имао прилику, то би учинио. Мисли на родитеље и на све, ништа не чује за њих, признаје да чезне. То (чежња, пр. прев.) постоји код свакога....

[Filipenko]

Данас мисли другачије. Мисли да је у читавој Европи могућа социјална револуција, пошто се ствари измјењују.

Slobodan Princip je zato ostao da stvori neki bolji svet.

[Dagmar]

Debilan zakljucak teksta iz dojce velea o Principu:

Stavovi će se sučeljavati sve jače, kako se bude bližila stota godišnjica atentata. Ali na kraju te debate, kao i na kraju ovog teksta, možemo slobodno da se prisetimo reči nemačkog filozofa i pisca Fridriha fon Šlegela: „Istina se ne pronalazi, nego proizvodi. Ona je relativna.“ Drugim rečima, bez obzira šta kažu istoričari, beogradske prostitutke će i dalje čekati zainteresovane u blizini table „Ulica Gavrila Principa“. Nasuprot tome, Princip nikada neće imati ulicu u Beču ili Berlinu.

Inace interesantno je koliko autor insistira na beogradskim prostitutkama.

[MancMellow]

Ludilo

[Cane Vukic Prebranac]

Шта да раде јадне бечке проститутке?

[Turnbull]

Gavrilo Princip: on Himself

Uh, pošle mi suze od ovoga...

[odmor]

Intervju Klarka za Deustche Welle

U Srbiji ste kritikovani jer ste atentat označili kao jedan od razloga, a ne samo kao opravdanje za rat. U tamošnjim udžbenicima piše da bi rata svakako bilo, samo nekom drugom prilikom....Austrijska štampa nije nimalo preterala kada je izvestila da Principovi meci nisu samo ubili muža i ženu, nego potresli i habzburšku državnu ideju. Atentator je pogodio u centar. I zato mislim da to ubistvo nije samo izgovor nego i razlog za rat.

Klarkova pozicija je: nije zlocinac, ali je razlog za rat. Izgleda da ovi nemacki mediji vole ove jin-jang varijante: Klark: nije zlocinac, ali razlog za rat B. Srbljanovic: slobodarski opredeljen, ali izmanipulisan, .. ...

[dillinger]

Osvrt Bikicinog pozorišnog kolege iz Sarajeva, Sulejmana Kupusovića (inače režirao program centralne manifestacije obeležavanja 600 godina od dolaska Osmanlija u BiH )

Šta uradi, crni GavriloOdbrojavanje je počelo. Stogodišnjice krupnih historijskih događaja poput Sarajevskog atentata i početka Prvog svjetskog rata su isuviše atraktivni međaši da bi se olako prepustili svakodnevnoj političkoj dokolici i medijskoj ispraznosti. Uveliko se već oštre potpuno suprotstavljene pozicije naučno-povijesnog elaboriranja ovih događaja, što je, s obzirom na postratna događanja na Balkanu, bilo sasvim očekivano i logično. Šahovska igraIz Beograda i Banje Luke je već počela multimedijska kampanja u kojoj će se i državno i crkveno i SANU-naučno metanisati o vidovdanskim herojima, o „mladobosanskom“ kliktaju za ujedinjenjem sve slavenske braće, o cerskim i kolubarskim slavodobitnim trijumfima, o nebeskim mučenicima razasutim po nebrojenim plavim grobnicama u Egejskom moru ili po vojnim grobljima tuniske Bizerte. Već su napisane i prigodne drame o ovim događajima, u čemu prednjači banjalučko Narodno pozorište s dramatizacijom Dedijerove knjige „Sarajevo 1914.“ A šta nas sve čeka do samih obljetničkih dana i kakvi svi spektakularni performansi i glamurozno skupe manifestacije možemo samo pretpostaviti. Naša balkanska opčinjenost historicizmom ili, što bi neki rekli, „patološkim insistiranjem na višku historije“ će ovu priliku itekako znati iskoristiti i upotrijebiti u svim mogućim aspektima i nijansama. Jer nije mala stvar; centar svijeta se nakon nekog vremena opet vraća u ove balkanske gudure i vukojebine.A, zapravo, neumoljiva povijesna istina je imala dovoljno distance od punih sto godina da stvari poreda onako kako su se one stvarno dešavale i da imenuje osnovne igrače u tom historijsko-salonskom kupleraju s njihovim konkretnim učincima i vrlo preciznim odgovornostima za događaje koji će uslijediti i koji su uslijedili.Šahovska igra interesnih sfera velikih i u ovom slučaju je bila osnovni pokretač krvavim događanjima, a ovdašnji ljudi su bili samo teledirigirani izvršioci narudžbe austro-ugarske, odnosno britansko-francuske, odnosno ruske i srbijanske ekspanzionističke politike. Tu varljivu ljubav zasnovanu na interesu, najbolje ilustrira dugogodišnje flertovanje Obrenovićeve Srbije s Bečom i Franjom Josipom kao dužnu zahvalnost što je nakon katastrofalnog srpskog poraza protiv Bugara 1985. upravo Austro-Ugarska monarhija spasila tek obnovljenu kraljevinu Srbiju od potpunog sloma i definitivnog nestanka. Tad Obrenovićima nije smetala autro-ugarska okupacija Bosne po diktatu Berlinskog kongresa i nije postavljano pitanje „svetog ujedinjenja sve srpske braće u jednoj državi“. Ali, kad su Britanci i Rusi, podstaknuti od Francuza, počeli otvoreno huškati Srbiju protiv Austro-Ugarske monarhije, cijela stvar se počela opasno kretati ka sveukupnoj svjetskoj katastrofi. „Crna ruka“Sad se već dokumentirano zna da su Britanci i Rusi podstakli osnivanje tajne organizacije „Crna ruka“ pod vodstvom Dragutina Dimitrijevića Apisa, šefa srpske tajne policije, koji je instruirao atentatore i naoružane poslao preko granice na Drini u predvečerje dolaska prestolonasljednika nadvojvode Franje Ferdinanda u Sarajevo. Lako je bilo neuke mladiće zagrijane velikim frazama „o srpskom jedinstvu i povratku Bosne u okrilje majčice Srbije“ motivirati da krenu u zločin koji će odmah nakon atentata i Pravoslavna crkva i srpska historiografija proglasiti velikomučenicima i borcima za ponovnu uspostavu Dušanovog carstva. A samo tri godine kasnije, 1917., kada je srpska vojska doživjela strašne poraze i maltene kompletno iseljena u Grčku i na sjevernoafričke obale, u Solunu se nabrzinu konstruira optužnica i suđenje Apisu zbog „izdajničkih zločina“, među koje spada i organiziranje Sarajevskog atentata. I Apis biva strijeljan kao izdajnik i špijun od svoje otadžbinske srpske policije kao znak dobre namjere Beograda da se uspostavi primirje s Bečom.Najnoviji podaci govore da je Srbija, vidno isprepadana oštrim ultimatumom Beča, bila spremna da izruči ubice Ferdinanda i Sofije i tako izbjegne rat, ali bratsko huškanje carske Rusije i Franc Jozefovih zakletih dušmana Britanaca i Francuza ohrabri Karađorđeviće i oni drsko odbiše ultimatum. I onda je počela kalvarija koja je došla glave najmanje 15 miliona ljudi, a iz nje proistekle nove historijske nepravde i traume koje će odmah 1939. pokrenuti još krvaviji i užasniji rat i genocid. I tako u nedogled, sve do današnjih dana.U Titovoj Jugoslaviji je srpska indoktrinacija imala itekako uspjeha jer je uvela u obrazovanje i socijalističku historiografiju atentatore „Mlade Bosne“ kao nacionalne uzore jednako vrijedne i najvećim partizanskim herojima iz svih sedam ofanziva. Opijenost Gavrilovim stopama na mjestu zločina kod Latinske ćuprije, nekad Principovog mosta, izazivala je u svakom Titovom pioniru mladalačku žudnju da se puca u dušmanina svake vrste. I da se u životu bude Gavrilo Princip, ni manje ni više.A Sarajevo, ni krivo ni dužno, u toj kurvanjskoj igri velikih ostade upisano kao zlokobni začetak velike svjetske nesreće, kao da mu je malo svojih nesreća i zlopaćenja od provala Eugena Savojskog do barbarskih opsada i pogroma svoje „istokrvne braće“ u krvavoj agresiji 1992. godine.U Sarajevu i dalje stoji potpuno očuvan spomenik - grobnica svim atentatorima, takozvanim „vidovdanskim herojima“, ali zato je spomenik ubijenom princu prestolonasljedniku doslovno razoren u hiljade komada. A zar u svijetu čuvena sarajevska tolerancija ne bi smogla snage da obnovi i taj spomenik žrtvama svjetski sudbonosnog atentata do jubileja 28. juna 2014., kad već imamo spomenik njihovim ubicama.Za Franca Ferdinanda historičari govore da je želio da temeljno reformiše K und K monarhiju iz dvodijelne austro-ugarske u trodijelnu „austro-ugarsko-slavensku uniju“ kao istinski početak zajedničkog življenja desetine različitih naroda u jednoj jednako pravnoj zajednici kakvu danas znamo pod imenom Evropska unija. E, da ne bi tih kobnih Gavrilovih metaka, možda bi danas i ova nesretna Bosna i Hercegovina i vječno frustrirana Srbija i rastrzana Makedonija i šizofrena Crna Gora bile na onom civilizacijskom nivou i životnom uređenju kakve danas žive ljudi po Austriji, Mađarskoj, Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, Sloveniji, čak i Hrvatskoj. Ali, ne dade nam se, jebi ga.Šta uradi, crni Gavrilo, za čije matere korist.

http://www.avaz.ba/v...di-crni-gavrilo Edited November 18, 2013 by dillinger

[Prospero]

Ajoj :isuse:Neznanje je moć, nema šta.

[Kampokei]

"drsko odbise ultimatum" :)

[Filipenko]

Sulejman Kupusović, dobar za potapanje kupusa. Đubre.

[kim_philby]

citao neko milenkovica u vremenu?Sent from Bender's iPad using Tapatalk

[MancMellow]

Kupusovic "da nije bilo G.Principa danas bismo bili u EU" line of thought. Razveselio me tekst u ovo rano poslepodne :D

[Prospero]

Osvrt Bikicinog pozorišnog kolege iz Sarajeva, Sulejmana Kupusovića (inače režirao program centralne manifestacije obeležavanja 600 godina od dolaska Osmanlija u BiH )

...Za Franca Ferdinanda historičari govore da je želio da temeljno reformiše K und K monarhiju iz dvodijelne austro-ugarske u trodijelnu „austro-ugarsko-slavensku uniju“ kao istinski početak zajedničkog življenja desetine različitih naroda u jednoj jednako pravnoj zajednici kakvu danas znamo pod imenom Evropska unija. E, da ne bi tih kobnih Gavrilovih metaka, možda bi danas i ova nesretna Bosna i Hercegovina i vječno frustrirana Srbija i rastrzana Makedonija i šizofrena Crna Gora bile na onom civilizacijskom nivou i životnom uređenju kakve danas žive ljudi po Austriji, Mađarskoj, Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, Sloveniji, čak i Hrvatskoj. Ali, ne dade nam se, jebi ga....

http://www.avaz.ba/v...di-crni-gavrilo

Već je kačeno, nadvojvoda o suštini trijalizma:

»Ako желимо мир и послушност у аустријској монархији, ако желимо да остваримо услове за вођење једне јаке спољне политике, од користи свим народима, у сарадњи с нашим савезницима, за то постоји само један пут и само једна могућност: уништити надмоћност Мађара. Ако то не учинимо, ми ћемо сигурно постати словенска царевина, a тријализам, који сам пo себи представља несрећу, биће остварен.« ¹⁰⁴

"Hendlujmo trijalizam dok nas ne ta avet proguta"