Ovde pitamo i sladimo se zajedno sa keksi kremom

[Muwan]

Plasmon sa slike je pakovanje od 300gr (4x 75gr unutra), to je oko 3 evra na sniženju a regularno je bliže četvorki.

 

Amedei standardne high-end crne su oko 5 evara (ima i bela sa pistaćima, olešiću se). Chuao i ostale internacionalne su oko 7 evra a Porcelana je šampionka sa cenom od 7,5. I kao što Aram reče, pakovanja su od 50gr. Ali kad je najbolje onda udri...

 

Venchi krem je najskuplji u ponudi, 9 evra (350 gr). Onaj drugi sam uzeo jer izgleda tako magično belo...

 

Dok dlanom o dlan, ode sto evra iz džepa ali nije mi žao. Treba to isprobati, nadoknadiće se na bazenu.

[Singer]

Keksi, šta možeš da mi kažeš o holandskoj (??) kompaniji Continaf BV?

[keksi krem]

Keksi, šta možeš da mi kažeš o holandskoj (??) kompaniji Continaf BV?

Continaf B.V. je holandska kompanija koja kupuje kakao zrna u Africi i Aziji, pa ih onda preprodaje po celom svetu, a najvise u Evropi...znaci klasican trgovac koji kupuje robu po jednoj ceni, a zatim trazi klijente kojima ce tu istu robu prodati po znatno vecoj ceni...oni su jedna od karika u lancu distribucije i pruzaju logisticku podrsku, saradjuju sa brojnim firmama koje se bave transportom i skladistenjem kakao zrna, a inace se nalaze u sklopu Amtrada Holding B.V. grupe, u cijem sastavu su i Nedcoffee (kompanija koja trguje kafom), kao i Daarnhouwer & Co. (kompanija koja trguje kakao zrnima, kafom i kostunjavim vocem, a bavi se i odredjenim marketinskim aktivnostima)...

 

Njihovi klijenti su pre svega kompanije koje se bave preradom kakao zrna, znaci Continaf im dostavi zeljenu kolicinu zrna, a oni od toga naprave kakao masu, kakao maslac, kakao prah, kao i neke druge proizvode koji mogu biti od koristi raznim konditorima (recimo, kakao krem, kakao preliv, kakao podloga za torte i kolace, itd)...postoje razni sporazumi koje Continaf sklapa sa kompanijama za preradu, pa tako sa jednom firmom moze imati dogovor o klasicnoj prodaji kakao zrna, sto znaci da im dostave narucenu kolicinu i da to naplate po prethodno utvrdjenoj ceni, dok sa drugom firmom mogu imati dogovor o procentualnom ucescu u prodaji obradjenih zrna zainteresovanim konditorima i profesionalcima, sto znaci da zajedno snose troskove obrade kakao zrna i stvaranja kakao mase, kakao maslaca, kakao praha i ostalih proizvoda, a profit dolazi tek na kraju kada se za sve te proizvode nadju kupci...ima zaista gomila varijanti, u ceo taj njihov proces je ukljuceno nekoliko manjih kompanija gde svaka od njih ima vaznu ulogu u tom lancu, i svaka od njih je u (in)direktnom vlasnistvu Continaf-a...konkretno, kompanije kao sto su Cipexi S.A. (Obala Slonovace), C.M.C. (Gana), GIC Proba (Kamerun), Continaf Nigeria Ltd (Nigerija) i PT Nedcommodities (Indonezija) kupuju kakao zrna od lokalnih farmera i cuvaju ih u svojim skladistima sve dok ne dodje vreme za isporuku...Continaf ima svoja tri prodajna mesta, ili bolje reci tri kancelarije odakle komunicira sa svojim klijentima i ugovara prodaju, sve se obavlja telefonima i kompjuterima, sediste im je u Amsterdamu, a ostala dva prodajna mesta se nalaze u Americi (neki gradic u Nju Dzerziju) i Rusiji (zastupa ih kompanija AgroImpex iz Moskve)...kada se zainteresovane strane dogovore oko cene i kolicine, onda krece transport kakao zrna iz Afrike i Azije, pa u zavisnosti od toga da li je klijent kompanija za preradu zrna ili neki konditor koji zeli sam da obradi sirova zrna, uloga Continaf-a ume znacajno da varira, kao i svi ostali detalji vezani za poslovni aranzman...

 

To bi ukratko bilo to sto se tice konkretno Continaf-a i njegovog poslovanja...trgovac koji preprodaje robu, recimo kao lik na pijaci koji svercuje cokolade iz Madjarske i prodaje ih zainteresovanim kupcima u Srbiji, ovo jeste veoma banalan primer, ali on najbolje oslikava ceo ovaj proces...dobro, Continaf ne svercuje kakao zrna, medjutim u svim tim poslovima koji zahtevaju internacionalni promet egzoticne robe, uvek se koriste fiktivne firme osnovane u poreskim rajevima preko kojih se obavljaju novcane transakcije i razne druge radnje, naravno sa ciljem da se eliminisu svi dodatni troskovi koji mogu nastupiti i da bi se zastitili tokovi novca, a nekada i njegovo poreklo...to sve dovodi do toga da Continaf kupuje zrna od lokalaca po veoma niskoj ceni, da bi ih kasnije prodao po visestruko vecim, dok kompanije koje saradjuju sa njim mogu se nadati dobrom profitu jedino ukoliko su jedan od njihovim glavnih partnera, tj ako su medju prvima na listi kada je u pitanju transport, skladistenje ili obrada zrna, dok konditori koji su upleteni u taj lanac i koji se snabdevaju proizvodima od obradjenih kakao zrna, oni koriste te sirovine da naprave finalne proizvode koji se kasnije nalaze na rafovima supermarketa, i od cije prodaje zavisi njihov profit...ajde jos jedan primer, recimo da Continaf sklopi ugovor sa nekom kompanijom za preradu kakao zrna iz Austrije, oni im dostave odredjenu kolicinu zrna iz Afrike (recimo iz Obale Slonovace) i onda se od tih zrna naprave kakao masa, kakao maslac i kakao prah, zatim u ceo taj posao udje i konditorska kompanija iz Nemacke i naruci dobar deo tih gotovih sirovina za jednu od svojih fabrika koja proizvodi razne slatkise, pa se te sirovine iskoriste za cokoladne table i praline, kao i keksove sa cokoladnim filom ili prelivom, itd...

 

Isto treba napomenuti da Continaf uglavnom trguje sa forastero zrnima, jos uvek nisu uspeli da obezbede nabavku iz Latinske Amerike, tako da su ograniceni na Afriku i Aziju, nekoliko puta su pokusavali da udju u high-end trgovinu zrnima, ali svaki pokusaj da nabave criollo i trinitario po ceni koju kasnije mogu makar udvostruciti, brzo je propao...tebe verovatno interesuje da li pojedinac moze od njih kupovati sirovine i prodavati ih lokalnim kupcima, pre svih konditorima i profesionalcima, i koliko je sve to bezbedno i profitabilno...pa sto se tice bezbednosti, Continaf je veoma pouzdana kompanija i nisam cuo da su nekoga zajebali oko robe, a sto se tice mogucnosti poslovanja sa njim, to je veoma jednostavno, osnujes firmu za uvoz odredjene robe, otvoris racun u banci preko koje bi se vrsile novcane transakcije, kontaktiras Continaf putem telefona ili e-maila, dogovoris sve pojedinosti oko kolicine, cene, nacina transporta i vremenskih rokova, a onda samo narucujes i preprodajes...medjutim kljucno pitanje sledi, da li je to profitabilno...to zavisi od brojnih faktora, recimo ukoliko imas ogromno sladiste i dobar pocetni kapital, onda je veoma lako napraviti od toga profitabilan posao u kratkom roku, ali ako zelis samo da budes posrednik izmedju Continaf-a i nekog konditora, to je u startu nemoguca misija, jer svi veci konditori vec imaju svoje standardne distributere sirovina, a jedini nacin da se tu umesas je ako im ponudis tu istu (ili bolju) robu po pristupacnijoj ceni, dok ukoliko ciljas manje konditore, onda ce od tebe biti trazeno da preuzmes dobar deo rizika, jer zasto ti isti manji konditori ne bi direknto kupovali sirovine od Continaf-a, kad mogu da odrade to isto sto i ti, znaci zasto bi ti davali neki procenat, kad i su i sami sposobni da narucuju svoje sirovine...vracamo se sad na taj faktor rizika, ako zelis da budes posrednik izmedju dve strane, to znaci da ces morati od svojih para unapred da kupujes odredjene kolicine sirovina od Continaf-a po uslovima koje ti oni nametnu, dok ce manji konditori kupovati od tebe te iste sirovine po nekaim sasvim drugim uslovima koji njima odgovaraju...kompanije koje trguju velikim kolicinama kakao zrna kao sto je Continaf, vole da sklapaju ugovore o buducoj prodaji, znaci obavezace te da u narednih godinu dana moras kupiti minimum toliko i toliko sirovina po toj i toj ceni, oni na taj nacin sebe stite od eventualnih turbulencija na berzi koje mogu imati negativan efekat i na njihovo poslovanje (da ne idem sad u detalje, mogao bih o tome do sutra da pisem)...mali konditori ne vole unapred da se obavezuju kad je nabavka sirovina u pitanju, jer oni ipak posluju u mnogo nestabilnijim uslovima nego veci konditori koji su toliko finansijski jaki i stabilni da sebi mogu da dozvole i sklapanje visegodisnjih ugovora sa svojim distributerima, bez obzira sto se cesto desava da cene sirovina padaju nekoliko puta godisnje ispod ugovorenog iznosa koji oni placaju, njima je pre svega bitan kontinuitet koji imaju sa svojim partnerima, profit im je ionako uglavnom konstantan, nekad aje manji, a nekada veci...znaci mali konditori ne mogu da imaju toliko dugorocnu stategiju, pa pre svega zele da nabavljaju sirovine po potrebi, kada zalihe padnu ispod zacrtanog nivoa, onda narucuju novu turu, pa bi recimo od tebe trazili da im svakog meseca isporucujes odredjenu kolicinu sirovina, ali se moze desiti i da im se nakupi viska, pa bi ti onda rekli da im nisi potreban u narednih mesec-dva, sve dok to nepotrose...valjda ti nisam previse iskomplikovao sve ovo, u kratkim crtama, ako nisi dovoljno finansijski jak da manipulises ponudom i potraznjim, ovo je u startu veoma tezak posao, jer kada bi recimo mogao da kupis ogromnu kolicinu sirovina po odredjenoj ceni i da ih drzis u nekom svom skladistu dok se ne stvore uslovi da ih prodas po znatno vecoj ceni, onda si osudjen da igras izmedju dve vatre i tada su velike sanse da se opeces, jer je gotovo nemoguce kao pojedinac biti posrednik izmedju velikih distributera i velikih konditora (osim ako ne uletis sa velikom sumom novca), a ako zastupas man je konditore, onda ces morati da snosis ogroman rizik, a tu je dovoljno da samo jedna stvar ne krene kako treba i ceo posao pada u vodu, plus sto mogu nastati neki neocekivani gubitci zbog kojih bi imao jos vece probleme, a da ne pricam o troskovima na ime poreza i ostalih dazbina, lako je kad se posluje preko firmi koje su registrovane u poreskim rajevima, tu nema ni glavobolje ni prevelike matematike, dok u ovakvim slucajevima, drzava zeli svoj deo kolaca, pa moras biti spreman i na te troskove...sve u svemu, ovo je izuzetno rizicno i licno ti preporucujem da se ne uplices u tako nesto, u ovom konkretnom slucaju je moguce ostvariti odredjeni profit, ali mnogo toga bi moralo da se poklopi i veliko je pitanje koliko je to odrzivo na duze staze, vece su sanse da se dese neke nepredvidjene stvari koje ne mozes da kontrolises i zbog kojih bi mogao da ispastas na kraju, taj neki eventualni profit definitvno nije vredan riziku kojem bi se izlozio, jer bi ovde bas morao u nekim situacijama da zesce rizikujes da bi ti se isplatilo, a to je ipak preveliko kockanje...

 

Del Boy je u epizodi "Cash and Curry" video sansu da profitira kada je odlucio da bude middleman izmedju dva posvadjana Indijca...jedan je zeleo da otkupi neku malu hindu figuricu od ovog drugog, ali posto nisu pricali medjusobno, Del je umesao prste i kada je shvatio da je jedan Indijac spreman da plati duplo vecu sumu od one za koju je ovaj drugi spreman da proda tu figuricu, odlucio je da posreduje u celom tom poslu i da ta razlika izmedju prodajne i kupovne cene ostane njemu...e onda je na scenu stupio faktor rizika, posto jedan Indijac nije zeleo da plati dok ne dobije figuricu u ruke, a drugi nije zeleo da preda figuricu dok ne dobije novac, Del je preuzeo ceo rizik na sebe da pribavi novac potreban da kupi figuricu i da posle tu sumu udvostruci kada isporuci figuricu Indijcu koji je nudio duplo vecu sumu od trazene...svi znamo sta je sve Del morao da proda da bi pribavio novac i svi znamo sta se posle sve izdesavalo i kako je na finjaka prevaren, ali ovaj primer dajem samo da bi objasnio taj rizik koji pojedinac preuzima na sebe kada zeli da na kraju profitira od posredovanja izmedju dve strane koje ne mogu direktno izmedju sebe da obave neki posao zbog raznoraznih faktora, znaci iako na prvi pogled to deluje kao jednostavan posao i laka zarada, uvek se tu kriju neke druge stvari koji cine rizik mnogo vecim nego sto pojedinac moze da nasluti, nikome nije u interesu da se odrice odredjenog procenta svog profita ukoliko mu to ne donosi korist u nekom drugom smislu, pravilno upravljanje rizikom je stategija koja najbolje donosi profit u dugorocnom poslovanju, isto tako i pojedinac ne sme sebi dozvoliti da on bude taj nosilac rizika izmedju dve kompanije koje ga koriste ne zato sto im je neophodan da bi ostvarile profit, vec zato sto im treba ukoliko stvari krenu lose, pa da on snosi najveci gubitak...znaci ukoliko pocetna pozicija pojedinca nije dovoljno jaka da manipulise ostalim ucesnicima u poslovnom procesu, onda ni ne treba ulaziti u ceo taj lanac, ili se treba truditi da izlozenost riziku bude sto manja (a to za posledicu ima i mnogo manju eventualnu zaradu), jer preko noci moze sve da padne u vodu, a posle toga ne pomaze ni vestacko disanje...

[Singer]

Hvala puno doktore. Razvedrio si mi gde jeste i nije trebalo. ;)

[precog]

Svaka cast, keksi. Zanimljivo stivo.

[Muwan]

Inače, Plasmon mi je na prvo probanje bio nekako bezličan (valjda zato što je mozak i dalje registrovao Plazmu a ne nešto drugo) a sada kako prolazi dan za danom, sve mi je ukusniji i lepši. Cenim da će do kraja prvog pakovanja Plazma postati nešto maglovito iz prošlosti :(

[Muwan]

Keksi, ne bilo ti teško nabaci neki komentar na Venchi kremove, naročito onu seriju u koju dodaju maslinovo ulje. Kakvi su u poredjenju sa Amedei kremovima?

[keksi krem]

Venchi u skoro sve svoje kremove stavlja maslinovo ulje, izuzetak su jedino krem od kandiranih kestena glaziranih sa secernim sirupom, kao i krem sa cokoladom i kubanskim rumom...svi ostali njihovi kremovi u sebi imaju maslinovo ulje, a sto se tice kvaliteta, kremovi koje pravi Venchi spadaju medju najbolje u Italiji...

Kod kremova ne postoji klasifikacija kao kod cokolada, jer Nutella drzi 4/5 globalnog trzista, a ovi skupi i nabudzeni kremovi imaju toliko slabu prodaju i distribuciju, pa nikada nije ni postojala potreba da se vrsi medjusobno poredjenje tih kremova koji su po svom sastavu znatno jaci od ovih standardnih kremova koji dominiraju u supermarketima...kada pricam o kvalitetu nekog proizvoda, onda se to odnosi na poreklo i kvalitet njegovih sirovina, kao i na nacin proizvodnje i procentualni odnos njegovih primarnih sastojaka...na primer, ako bi se kremovi klasifikovali slicno kao i cokolade, onda Venchi ne bi mogao da bude u istom rangu kao i Amedei, jer ima inferiorniji sastav, ali bi bio rangiran odmah u grupi ispod tih najjacih kremova...

Gotovo svi cokolateri imaju svoje specijalizovane kremove, ali kao sto sam napisao, njihova distribucija je toliko mala da je gotovo nemoguce doci do njih, osim ako se posecuju cokoladni butici tih proizvodjaca...ajde da se drzimo samo italijanskih kremova, od ovih malo poznatijih koje je moguce kupiti na vise prodajnih mesta, po kvalitetu se izdvajaju Amedei, Domori, Pariani, Slitti, Pernigotti, Majani, Guido Gobino i Baratti & Milano...odmah posle njih, na red dolaze Giraudi, Caffarel, Venchi, Babbi, Perugina, Novi i Rigoni...sve su ovo vrhunski kremovi i svi ovi proizvodjaci imaju nekoliko verzija svojih slatkih namaza, od onih standardnih sa lesnikom, do onih sa raznim egzoticnim kombinacijama...

[Muwan]

Hvala :) Sad kapiram zašto nisam mogao da pronadjem Cremu Toscanu čak ni u drogerijama koje prodaju Amedei proizvode. Castroni mi deluje kao najnapucanija drogerija u Rimu ali nema 'leba - prodaju samo Venchi i Caffarel kremove.

[nisam ja]

dobra mi je ova milkina slatko slana fora. milka tuc, perece, tortilja, al kao i uvek od slatko slane kombinacije ubije kiselina posle. 

[*edited by mod]

Ajde da malo reanimiran topic.

 

Na ovo sam naleteo u Rimu u njihovoj specijalizovanoj radnji i zapravo uopste nije lose. Mada gugl apsolutno ne daje nikakvu informaciju o pivu perugina

 

[Marcus Wulffings]

nema to veze sa peruđinom, dodouše ima tu čokoladnu notu

 

http://www.birraperugia.it/birre/chocolate-porter/

 

to je birra perugia a ne perugina

[*edited by mod]

 to bi objasnilo zaso ga ni gugl ne zna. Jbg kupljeno u Perugina radnji pa sma mislio da je njihovo.

[Marcus Wulffings]

ovako se još bolje vidi

 

 

[Delija67]

Keksi, provescu jedan dan u Zenevi. Gde da se snabdem cokoladom? Treba mi prodavnica koja radi nedeljom, zato sto cu u nedelju biti tamo.