Najpotcenjeniji albumi

[Papovac]

pa meni ovaj drugi nije nesto podcenjen. jeste da nije imao hajp kao kod prvog izdanja, ali i oni ga preterase. jebes i sudske sporove i sve ali 6 godina pauze je mnogo, pogotovu ako u medjuperiodu ulete bendovi poput pulpa npr.

[ordi]

e, to.stalno cujem nije dobar ko prvi, nije dobar ko prvi. tjaha je prvi genijalan ali i second coming jebe mamu bas.ja ne bih rekla da spada u potcenjene, nikako.

[Reaktor]

[Lancia]

pa kako to moze biti potcenjeno? bas me cudi.

[Indy]

Apropo ovih postova sa vrha, pa i taj album ima samo 3 zvezdice na allmusicu (for what it's worth). Ne da bih ja znao nešto o tome, premda mogu da se pohvalim da sam svojevremeno, tj. kad je to izašlo, kupio LP tSR, ali onaj prvi album. Neću da budem kritičan da ne ljutim gazzu, sem toga nije da nisam uživao.

Edited September 6, 2013 by Indy

[Reaktor]

pa kako to moze biti potcenjeno? bas me cudi.

koliko vidim, kilave neke ocene je dobijao. meni je sjajan, pa eto. možda sam i omašio temu, jbmlg...

[yolo]

uh, indy, pa neces da me ljutis, pisi slobodno. secam se kao danas kada je izasao taj drugi album stone roses, mislim da nam je NME stigao pre ploce, bila je recenzija preko 2 strane i cini mi se da sam upamtio jednu rec koja je sazimala to sto je novinar napisao - anti klimaks. svejedno, nisu dobro prosli tamo, onda nam je stigao disk, sedeli smo i slusali, vec na breaking into heaven drugom delu smo otpanjili zvuk do daske koliko je sve to pozivalo da se utone u squireov zid elektricno zvuka. verovatno je taj, tacnije takav gitarski tour de force johna squirea bio neocekivan, nakon west coast pop melodicnosti prvog albuma ovde se prosto sve prsti od gitarskog ega, groovey solaza i generalno testosterona. medjutim, meni i danas to radi posao, narocito u tom nekom ping pongu izmedju ostataka starih stone roses, tipa ten storey love song, how do you sleep ili your star will shine, i ovih uzasno natripovanih gitarskih stvari. zapravo i dan danas imam isti osecaj oko ove ploce, majstori su verovatno 5 godina pokusavali da naprave 12 i wanna be adored, she bang the drums i fools gold, a onda je squire rekao, jebite se, zavrsavamo ovo i onda je i zavrsio, umesto dalje agonije.ja sam tad vec uveliko bio kao citalac u ratu sa tom novom generacijom NME i generalno engleskih rok kriticara koja je masivno jela govna i hajpovala ploce koje su se posle godinu dana ofirale kao beznacajno djubre, ali sa ovom plocom se bas preteralo u napusavanju. nije da sam se nesto narocito potresao oko toga, vec odavno mi je jasno da ako ne pise barney hoskins ili paul morley ili andy gill ili neko slican, to mora da se uzme sa dozom ozbiljne distance. u slucaju ove ploce, generalno se tako promasilo da mi je do dana danasnjeg to misterija i samo je reakcija publike koja nije bila ni izbliza tako negativna (a sto pokazuju i komentari ovde) postavila stvari na svoje mesto.mislim, nije velika ploca? svaki put kad cujem intro u ten storey love song sa gitarom pustenom unazad* i onda kako se intro razvija u jednu od najlepsih pop melodija ikada, prodju me zmarci od glave do pete, isto kao kada sam je cuo prvi put. ako postoji ekvivalent MDMA u muzici, onda je to ovo, ili bar ja ne znam za bolje.* - a to ima isto i u your star will shine, kroz celu pesmu ide na jednom kanalu gitara koja fura unazad, imam teoriju da je to john leckie koji je ocajnicki pokusavao da ih natera da snime jos jedan prvi album. voleo bih da ako ima neko ko se vise bavio rosesima od mene da kaze nesto to ome....

Edited September 8, 2013 by gazza1

[Indy]

A, ne, znam ja da ti to volis, i ja to postujem (nisam ja kao neki).Ja sam te 1994. bio u nekom sasvim drugom filmu, mislim da nisam ni pratio muziku (koliko god da to neverovatno nekom moze da izgleda kad sam ja u pitanju - mislim, ko me zna samo s foruma).

[Lancia]

The Heads – No Talking Just Head

 

Jerry Harrison – The Red And The Black

 

 

 

[Indy]

Nepravedno zapostavljeni topik, a često ga se setim... pa, evo nekih priloga (nemojte mi samo reći "nisu ti albumi potcenjeni"... sa razlogom su ovde.)

 

Globalni šampion u ovom sportu, premda je imao kao jedan hit sa njega u svoje vreme... ali Lou, očišćen od hemije i uobraženosti, ubiva u svakoj pesmi. Ne pomerio se s mesta ako Lou  lirički ovde zaostaje za Dylanom (u najboljem izdanju) ... Yet... I dalje je za mnoge samo "osnivač VU". Ovo je miljama iznad VU. Umesto obesvešćenosti "belim svetlom", oštroumno i jetko kritičko promišljanje...

 

 

 

....

 

Well Americans don't care for much of anything
Land and water the least
And animal life is low on the totem pole
With human life not worth more than infected yeast

 

Americans don't care too much for beauty
They'll shit in a river, dump battery acid in a stream
They'll watch dead rats wash up on the beach
And complain if they can't swim

 

They say things are done for the majority
Don't believe half of what you see and none of what you hear
It's like what my painter friend Donald said to me
"Stick a fork in their ass and turn them over, they're done"

[Indy]

U stvari sam hteo ovde da okačim jedan drugi kasni album Patti Smith (Banga), ali kad viđeh ovaj Pitchfork "review" ne mogu da odolim...

 

Twelve (album sa kaverima) - 2.7 od 10 na pitchforku Hbt - zanemariti, album je sasvim dobar (allmusic mu je ipak dao 4 zvezdice, normalni ljudi.)

 

 

 

 

 

Edited August 31, 2023 by Indy