Sirija

[Yoda]

U suštini je odgovor dobar, jer jedno je perspektiva BI a drugo neka globalna, zapadna, ruska, štagod. Sunitski ekstremizam sa svojim spinoffom u vidu AQ pa ISISa je postao globalnija pretnja od iranske revolucije, hezbolaha ili alavitskog režima, koji su ostali u suštini lokalizovane pojave iako svaka zločinačka na svoj način, Asadova ponajviše i najkurentnije.

 

Ja zapravo nemam pojma šta je kvadratura kruga na BI ali mi se čini da se, globalno, karte pakuju protiv sunitskog ekstremizma bez obzira na složeni regionalni odnos, i da će se to pakovanje karate i te kako preliti, i već se preliva, preko leđa mnogih bezimenih Sunita koji nemaju nikakve veze sa ekstremizmom.

 

Hvala Osami i Al Bagdadiju na drmanju kaveza, i hvala GWOTu.

 

Tebe bas ne mrzi da rasvlacis elementarnu tautologiju.

 

IS je najveca opasnost elementarnom razumu bilo gde i bilo kada.

[Gandalf]

^^odgovor je dobar. ja sam taj koji je dobio po glavi.

 

koji su ostali u suštini lokalizovane pojave iako svaka zločinačka na svoj način, Asadova ponajviše i najkurentnije.

...

Hvala Osami i Al Bagdadiju na drmanju kaveza, i hvala GWOTu.

radi se o tome da su upravo te lokalizovane pojave i porodile IS (i AQ). 

 

konkretno:

Irejzer pitao po cemu su to vahabi/salafi posebni. stvar je u tome da su oni u principu apoliticni, sto je jedan od glavnih razloga za njihovu popularnost. jer su svi rezimi imali kvalitetnu motivaciju da biju po levicarima, liberalima, politickim islamistima, koji su po definiciji politicki igraci. u stabilnom okruzenju, rezimi ne diraju salafije, salafi se ne trte kontra rezima. naglasak na ovom detalju - stabilno okruzenje.

 

drustveni lomovi dovode do toga da salafi postaju politicki igraci, ili bivaju gurnuti da budu politicki igraci. kao i svi religiozni konzervativci, skloni ekstremizmu. u Iraku, "sekularni" Sadam je '90-ih punom snagom poceo sa kampanjom "islamizacije" tolerisanjem salafi i ubacivanjem istih u sluzbe. npr. Sadamovi fedajini su ubijali na trgovima i kaznjavali za sodomiju bacanjem ljudi sa krovova (deluje poznato?). blagodeti sekularizma.

Edited December 8, 2015 by Gandalf

[Yoda]

Znaci, krivi su Sadam i Asad za militantni vahabizam, a Saudijska Arabija ne bas, zar ne?

[Muwan]

Naravno, oni su apolitični. Ovo što rade po regionu, to je više onako iz dosade.

[mandingo]

pa dobro, sadam jeste radikalizovao sunitsku populaciju posle prvog zalivskog rata. doduse, mislim da se vise bojao siita u to vreme.

[Yoda]

Naravno, oni su apolitični. Ovo što rade po regionu, to je više onako iz dosade.

 

Stvarno ne mogu da verujem sta sve citam po forumu.

 

2Mandingo: jedno je politicko razigravanje i zloupotreba Sadama  , a sasvim drugo uloga matice saudijske Arabije.

Edited December 8, 2015 by Yoda

[Bane5]

zato sto je jedan od praroditelja istog ucenje ovog cike

 

https://en.wikipedia.org/wiki/Qutbism

 

Mislim, mozemo nesto da iscedimo i od prepodobnog ajatolaha Ruholaha, ali nije to to.

 

ideoloski to stoji. ipak, u danasnje vreme ni sledbenici 'praroditelja' iz te ideoloske matrice ne uzimaju celinu vec samo njen ogoljeni deo pa se onda pojavi verzija 2.0 u vidu alkaide i dobijamo pervertiranu pricu, pa se pojavi verzija 3.0 u vidu IS-a i dobijamo raspad smisla i rastakanje mozga. doduse kod alkaide smo bar znali ko su im neprijatelji dok se kod IS-a ni to ne zna sa sigurnoscu.

danasnji dzihadizam se sve vise moze meriti ne striktno ideoloskim predznacima vec nizom drugih parametara.

siitski dzihadizam je u toj 'modernoj' sceni pojava koja jeste novijeg datuma i jeste da ima utemeljenje u islamskoj revoluciji i njenim tekovinama.

[Gandalf]

Znaci, krivi su Sadam i Asad za militantni vahabizam, a Saudijska Arabija ne bas, zar ne?

u Iraku, Sadam (+americka glupost). u Siriji, Asad. u Saudi Arabiji & GCC (+Jemen), saudi i ini monarsi. u Egiptu, vojna uprava.

 

u svim tim slucajevima, vlast (je) svesno radi(la) na suzbijanju svake alternative.

[Yoda]

ideoloski to stoji. ipak, u danasnje vreme ni sledbenici 'praroditelja' iz te ideoloske matrice ne uzimaju celinu vec samo njen ogoljeni deo pa se onda pojavi verzija 2.0 u vidu alkaide i dobijamo pervertiranu pricu, pa se pojavi verzija 3.0 u vidu IS-a i dobijamo raspad smisla i rastakanje mozga. doduse kod alkaide smo bar znali ko su im neprijatelji dok se kod IS-a ni to ne zna sa sigurnoscu.

danasnji dzihadizam se sve vise moze meriti ne striktno ideoloskim predznacima vec nizom drugih parametara.

siitski dzihadizam je u toj 'modernoj' sceni pojava koja jeste novijeg datuma i jeste da ima utemeljenje u islamskoj revoluciji i njenim tekovinama.

 

Naravno da je ideoloski praroditeljski put™ evoluirao u praksi, ali imas tu stabilne i jasne pravce razvoja, gde bismo mogli da uvezemo i Muslimansku bracu, salafiste i pre svega mudzahedinski pokret™ u Avganistanu i sve sto se iz njega razvilo.

 

Jeste Homeini imao momente ozbiljnog ludovanja, ali se kasnije siitski dzihadizam sveo na interese Irana, dok se i Hezbolah vremenom uglavnom prilagodjavao porukama iz Teherana.

Edited December 8, 2015 by Yoda

[Gandalf]

pa dobro, sadam jeste radikalizovao sunitsku populaciju posle prvog zalivskog rata. doduse, mislim da se vise bojao siita u to vreme.

http://musingsoniraq.blogspot.com/2015/11/what-role-do-iraqi-baathists-play-in.html

 

The internal Islamization of Saddam's regime happened in roughly three stages: there's a notable Islamization of official rhetoric between 1983 and 1989; there's the first steps toward Islamic rule between 1989 and 1993; and then there's the really intense, organized Islamization of the regime after the Faith Campaign is announced in 1993.

...

In June 1993, Saddam begins the Faith Campaign. In effect it was the creation of a religious movement with Saddam at the helm. Saddam chose to mix Salafism into the regime's ideology because he feared the Muslim Brotherhood; it was his old enemy and was more covert and had branches abroad. Under the sanctions-plus-dictatorship regime, the changes of the 1970s intensified, and many more looked for solace in the faith. C

...

The resulting "Ba'athi-Salafism" worked in the Sunni areas, changing the majority's conception of their faith and drawing them closer to the regime—not least because it was accompanied by a massive patronage network, much of it distributed through the mosques to the tribes, to give the regime some pillars to resist a repeat of the 1991 Shi'a revolt. The regime's new Islamism also lowered the tension with the "pure" Salafi Trend, which Saddam now saw as a complement to his project.

Edited December 8, 2015 by Gandalf

[MancMellow]

na glupo postavljeno pitanje, dobio sam i odgovarajuci odgovor.

 

kome na Bliskom Istoku? npr. ne predstavljaju ideoloski problem postojecim vojnim i/ili "sekularnim" diktaturama. naprotiv, za PR im je ko 1 na 10. (bezbednosni problem, to da.)

 

Ma ok PR, to vozi donekle, a onda se zagolicaju preterano globalni igrači i ode sve u pm

 

edit: sad videh da je i Prospero slično napisao

Edited December 8, 2015 by MancMellow

[Yoda]

Gandalfe, to sto je Sadam ludovao sa salafistima, ne znaci da ih je on stvarao, kao sto ne znaci da velika matica salafizma u Rijadu nije obavestajno i logisticki bila umesana iz svojih interesa. Pritom, u celoj toj prici Sadam je skoro pa imao pobunu u BAAS partiji, cak ga je kritikovao javno i njegov sin.

 

Da bi se bolje razumela politika Sadama i Basara prema salafistima treba da se udje u malo dublju proslost i sagledaju relacije sa Muslimanskom bracom jos od pedesetih godina na Bliskom istoku.

Edited December 8, 2015 by Yoda

[Gandalf]

Gandalfe, to sto je Sadam ludovao sa salafistima, ne znaci da ih je on stvarao...

nije ih Sadam stvorio. religiozni konzervativci su uvek i svuda prisutni, u manjoj ili vecoj meri, sa i bez drzavne podrske.

 

ektremna verzija religioznih konzervativaca postaje dominantna kada:

• alternative ne postoje, ili su efikasno unistene 
• uzivaju drzavnu logisticku i drugu podrsku
• drustveni lomovi stvaraju plodno tle za njihovu propagandu
• itd.

Edited December 8, 2015 by Gandalf

[Gandalf]

Naravno, oni su apolitični. Ovo što rade po regionu, to je više onako iz dosade.

 

drustveni lomovi dovode do toga da salafi postaju politicki igraci, ili bivaju gurnuti da budu politicki igraci.

[namenski]

Podaci o izraelsko-sirijskom ratu 1982. koje iznosi ovaj general ne deluju ubedljivo.

Deluju.

I to iz vise razloga, ajmo prvo sa posrednim, da ih tako nazovem.

Sve do otprilike 90-ih na snazi su bili siroko publikovani, pa i u takozvanoj sirokoj publici u ex-Yu prihvatani bez ostatka americki podaci o - samo kao primer - odnosu oborenih aviona u vazdusnim borbama, pre svega u Koreji i Vijetnamu.

Pa se tako zdravo za gotovo uzimalo da je odnos (pisem po secanju, nesto ima i ovde ) bio otprilike 10:1 u korist Amerikanaca, po nekad i 13:1, aj da kazemo u proseku.

Iz uobicajenih socrealistickih razloga i hronicnog nedostatka smisla za marketing, Sovjeti nisu mnogo talasali oko americkog kurcenja na tu temu, ali se polako ispostavlja, a vec se i ispostavilo da su se pravi odnosi kretali negde oko najvise, a i to je mnogo, 3:1.

Razumljivo, kad se uzme u obzir da su u pravljenju ovih skorova protiv Amerikanaca/Izraelaca leteli kineski/severnovijetnamski/egipatski/sirijski piloti.

Interesantno je, opet primera radi, da Top Gun, ona mornaricka skola, nije nastao onako iz mode, nego iz preke potrebe da se ucini nesto po pitanju velikih gubitaka americke pomorske avijacije iznad Severnog Vijetnama. USAF nije bio toliko azuran, pa je jos par godina posle trpeo gubitke o kojima se postepeno saznavalo tek tokom devedesetih, kada je bilo moguce uporediti koliko-toliko pouzdane sovjetske izvore sa americkim.

To vazi i za druge ratne delatnosti, pa i one kopnene.

 

Sve to na stranu: osnovni problem uslovnog neuspeha sovjetske opreme koju su koristili razni saveznici, koje po ideoloskoj, koje po interesnoj liniji, lezi u cinjenici da je sovjetska oprema bila i takticki i tehnoloski koncipirana za koriscenje u specificnim, tipicno sovjetskim uslovima i pod sasvim drugacijim pretpostavkama glede njenog angazovanja.

Koncipirana za masovnu upotrebu i potrosnju, protiv slicnog protivnika, sovjetska vojna tehnologija je pocela da gubi trku posle Vijetnama, tacnije kad je Amerika naucila lekciju i od masovnog se okrenula tehnoloski sofisticiranom kao osiguracu da vise nece da vodi ratove koji se placaju desetinama hiljada mrtvih.

Jos 1973. svet je mogao da vidi masovno obaranje izraelskih aviona iznad Damaska, ali i najboljem sovjetskom maniru organizovano forsiranje Sueckog kanala.

Posle Vijetnama, s tim je bilo gotovo, spirala je krenula u novi krug, a sovjetske konstrukcije koje su trebale da je prate, oni RAM projekti iz kojih su sredinom sedamdesetih nastali Su-27, Su-25, Jak-141..., su jednostavno zakasnili*.

Naravno, na sve ovo treba dodati i elemente koji su doveli do urusavanja sistema, moze i obrnuto, mada, sve do samog kraja, sovjetski vojnoindustrijski kompleks nije mnogo trpeo od toga, ako se izuzme godinama akumulirano zaostajanje u nekim bitnim granama kao sto su elektronika pre svega.

Oruzje je pre svega gvozdjurija, a boj ne bije svijetlo oruzje, vec boj bije srce u junaka nije floskula, vec osnovni element od koga zavisi dobijanje ili gubljenje ratova: nigde, pa ni u ex-Yu stampi, zapadnu i da ne pominjemo, cak i onoj strucnoj, nije mogao da se procita podatak o tome da je 1 sovjetski general kontuzovan prilikom napada izraelskih aviona, bas kao ni podatak o poginulim savetnicima, ali ni podatak da se MiG-25 bezbedno setkao nebom Izraela.

Poenuta izreka itekako vazi glede motivacije korisnika sovjetske opreme: jedno je Vijetnam, drugo je SIrija, tamo negde sredinom 20. veka.

 

A sto se samog teksta tice, ne vidim ni jedan razlog da ga se u sustini ospori, ni manje ni vise nego bilo koji savremeni tekst iz Proceedings-a.

Uostalom, kod ovakve vrste tekstova, ma ko bio u pitanju, princip 'pola baci u vodu' daje sasvim zadovoljavajuce rezultate.

 

*) interesantan bi bio hipoteticki nastavak, uslovno receno softver protiv softvera, onako samo da se pomene: zaostajuci u elektronici kod, na primer, kontrole i upravljanja rezimima rada motora borbenih aviona kao sto je Su-27, Sovjeti su, buduci nadmocni i metalurgiji, primenili neka resenja koja su u to vreme uveliko prevazisla savremene zapadne, narocito americke konstrukcije.

Jos je mozda bolji primer pokusaja da se zaostajanje nadoknadi nespornim prednostima u aerodinamici: Su-27 je kad je bio mlad bio svojevrsna revolucija.