Dnevni tupan

[radisa]

:lolol:Ma ne, intervju je iz Večernjih novosti, a sliku sam prosto izguglao.

Još gore nego da čitaš Hello, čitaš Večernje novosti...

[Turnbull]

U pravu si, jeste gore. :(

Edited November 28, 2013 by Syme

[vlajčak]

Danas su nestabilne i sumorne one države koje najviše liče na Jugoslaviju u malom, prostori na kojima pripadnici različitih naroda, vera i kultura još žive zajedno

Velike ideje teško umiru čak i onda kada se njihovo otelotvorenje pretvori u krvavu tragediju. Naravno, malo ko danas veruje da će nam se jednoga dana dogoditi „četvrta Jugoslavija”,ali dobili smo moćni jugoslovenski mit.Iako je mitološka ponuda izuzetno obilna, on u nekim delovima pokojne države ima značajan uticaj na sagledavanje uzroka brojnih frustracija i odluke nezadovoljnih građana. Moderni politički mitovi mogu biti zaslepljujući koliko i romantične legende koje su odavno postale deo naše kolektivne svesti.Verovanje u zavodljivi jugoslovenski mit se, naime, ne zasniva samo na ušećerenoj viziji zajedničke prošlosti već podrazumeva ignorisanje otrežnjujuće stvarnosti.Danas su nestabilne i sumorne one države koje najviše liče na „Jugoslaviju u malom”, prostori na kojima pripadnici različitih naroda, vera i kultura još žive zajedno. Najprosperitetnije su Slovenija i Hrvatska, bivše republike koje su najmanje jugoslovenske. Najmnogoljudnija manjina u Sloveniji ne čini ni dva odsto stanovništva, a Srba u Hrvatskoj ima oko 4 odstoi njihov broj je u stalnom opadanju.O veličini izazova s kojima se suočava nekada „konstitutivni narod” govori i to da jedan od retkih Srba čiji lik redovno ulazi u hrvatske domove sebe smešta u rubrike „anacionalan” i „mi Hrvati”. Nije rečo nedostatku lične hrabrosti. Muževni voditelj je samo u kontaktu s realnošću u najmlađoj državi članici Evropske unije.Izbori danas ne liče na popis stanovništva jedino u jednonacionalnim sredinama. Tek kada je u Hrvatskoj cementirano (nacionalno) jedinstvo bez (višenacionalnog) bratstva,srbofobična nacionalistička politika je prestala da bude jedina hrvatska politika. Ali i dalje svaki pokušaj da prisustvo „pravoslavaca” postane vidljivo biva dočekano pozivima da front ponovo postane hrvatski horizont.Malo istočnije, naziv „Socijaldemokratska partija Bosne i Hercegovine” prikriva činjenicu da je rečo jednoj od bošnjačkih stranaka. Integracija koja se pominje u nazivu „Demokratske unije za integraciju” ne odnosi se na Makedoniju, državu u čijem parlamentu sedi 15 poslanika ove stranke, već na susednu Albaniju.Više ne govorimo isti jezik. Ono što se u Beogradu naziva građanski rat u Sarajevu se kaže agresija. General koji je u Zagrebu heroj u Beogradu je ratni zločinac. Velika srpska tragedija je najveći hrvatski praznik.Podjednako su porazna i shvatanja koja ujedinjujubivše Jugoslovene. Svuda su najveći, a neretko i jedini „pravi” neprijatelji pripadnici naroda s kojima se nekada živelo u zlosrećnoj zemlji. Stvarni i osporeni masovni zločini i genocidi predstavljaju temelje na kojima su građene današnje države naroda-žrtava.Nikada neću zaboraviti kada nam je jedan bošnjački političar na pitanje zašto je desetogodišnju ćerku vodio na iskopavanje masovne grobnice odgovorio da mu je cilj bio da obezbedi da devojčica nikada ne ponovi njegovu grešku i poveruje Srbima. U zemljama u kojima su u jamama, masovnim grobnicama i logorima nalaze ključne lekcije odrastanja svako nacionalno „nikada više” podrazumeva i nikada više Jugoslavije.Nije lako s oboda masovne grobnice pogledati u budućnost. Mnogo je lakše prevideti koliko su duboko zločini iz prošlosti urezani u svest mladih. Previše je ovde ljudi koji sebe vide kao genetski nevine ostatke naroda koji su preživeli seriju genocida.Uz jugonostalgičnu slabovidost ide i antinacionalistički zaborav.U Jugoslaviji nije bilo moguće pobeći od nacionalnog. Neuspešni pokušaji Partije da stvori „dobar” jugoslovenski nacionalizam bili su praćeni stalnim insistiranjem na nacionalnom izjašnjavanju. „Republički ključ” i stvaranje često sasvim apsurdnih ili lažnih nacionalnih simetrija obezbedili su da prvi demokratski izbori označe ne samo smrt komunizma već i nestanak prave Jugoslavije.Ipak, mnogi ne kriju da žal za Jugoslavijom za njih predstavlja lament nad dobroćudnom diktaturom. Ali,čak i oni koji danas priželjkuju naslednika, autoritet koji bi mogao da zameni druga Tita, kandidata uglavnom prepoznaju u Istanbulu, Briselu ili Beču, daleko od Jugoslavije.Deo jugoslovenskog mita je i shvatanje da niko nije želeo da ostane u Miloševićevoj Jugoslaviji – „ko god je mogao pobegao je iz nje”. Ali nije reč samo o tome da su svi „beg” počeli da planiraju mnogo pre Miloševića, već da „grobar Titove Jugoslavije” nije čedo srpskog nacionalizma. „Mali Lenjin”, kako su ga zvali dok je bio na čelu beogradskih komunista, bio je tipičan proizvod titoističkog sistema i brojnih komiteta.I Ovčar i Kablar su izašli iz mode mnogo pre Miloševića. Kada ružni stereotipi i podozrivost nisu bili nacionalni oslanjali su se na geografiju – na bogatijem severu važilo je shvatanje „što južnije to ružnije”. Još su u habzburškim delovima samoupravne Jugoslavije od Srba jedino bili gori osmanski „Srbijanci”.Danas ovakvo viđenje „civilizacijskih” razlika obično uključuje stav da ako Jugoslavija već ne može da bude velika,onda Srbija treba da bude što manja. Kako je nedavno sugerisao jedan od ovih neobičnih jugonostalgičara, evropska „Vojvodina je odocnela” i propustila poslednji brzi voz iz siromašnog, azijskog Balkana.Pitka, mitska slika Jugoslavije opstaje uporedo s pokušajima da se njeni višenacionalni ostaci još više izdele i udalje. Ne znam koliko dugo će se održati. Važno je samo da ponovo ne postane državotvorna. Neke velike ideje jednostavno ne treba da postanu stvarnost.Zoran Ćirjakovićobjavljeno: 01.12.2013

[pacey defender]

Danas su nestabilne i sumorne one države koje najviše liče na Jugoslaviju u malom, prostori na kojima pripadnici različitih naroda, vera i kultura još žive zajedno

Jeste =/= Treba.Voleo bi ovaj da je to istina, ali ga stvarnost demantuje. Neke od najprosperitetnijih drzava na svetu su multikulturalne.

[расејан]

Посебно ме радују типови који, кад год опљуну по Балкану, забораве Грчку. Не уклапа им се у слику никако.

[copkillah]

Bajatović: "Južni tok" nas štiti od bombardovanja

[Singer]

jbt covek je pobedio u foto finisu!

[Аврам Гојић]

oh. moraće Biković da se dobro potrudi u decembru.

[pacey defender]

"Teško je danas osporavati "Južni tok", jer biće promenjena geostrateška pozicija Srbije. Ako imate "Južni tok" teško da će neko moći da vas bombarduje", rekao je Bajatović,

[salerokada]

Glogovac potpuno izgubio kompas:

Srbe je lako posvađati, a teško ujediniti. Pojedine teorije tvrde da se sve to događalo kao deo plana da se zatru srpstvo, pravoslavlje i tradicija, ali o tome nisam kompetentan da govorim zbog nedostatka informacija.

[Аврам Гојић]

pa posteno je rekao da postoje teorije :fantom:ja mislim da blizina Bikovica deluje na njega, kao neki stupidity field.

[Аврам Гојић]

Jeste =/= Treba.Voleo bi ovaj da je to istina, ali ga stvarnost demantuje. Neke od najprosperitetnijih drzava na svetu su multikulturalne.

malo sam porazmislio o ovoj izjavi. ja mislim da je ovde posredi sustinsko nepoverenje u demos i u javnu rec. "nestabilno i sumorno" znaci "bucno i demokratski". nekome ko zivi u zaparlozenoj kaljuzi u kojoj svi misle i govore isto - svaka bucna polemika deluje kao simptom predstojeceg rata i raspada. mi ovde, recimo, sahranjujemo Ameriku vec sedam decenija, ona je bila na ivici propasti i kada je slala raketu na Mesec, i sada je na ivici propasti kada iz nje dolaze vesti da se cak i detroitski giganti mogu dici iz mrtvih. ali ne, nju razaraju crnacki gnevi, evo vec sutra ce cikanosi ustati i otcepiti Kaliforniju.takav govor je zapravo ceznja za jednoumljem i nekom vrstom diktature, ne nuzno fasisticke.edit: fuj kakav sam ljigavi liberal postao, da te Bog sacuva Edited December 3, 2013 by Marko M. Dabovic

[Turnbull]

Moron dana, nešto što se zove Marko Smiljković.

Najveći grad na jugoistku Srbije je nekada "uvezao“ jedan broj hrvatskih narodnih heroja iz NOP-a po kojima je davao imena, pa se postavlja jasno pitanje zašto bi danas neke niške ulice nosile imena junaka stranih država, bez obzira što su pripadali istoj ideologiji.

Za one koji ne znaju, sestre Baković:

Nakon uspostave NDH, Rajka se našla kao istaknuta ljevičarka u opasnosti od hapšenja. Sklonila se preko ljeta na Brač, gdje je, kao talijanska državljanka, mogla ostati relativno sigurna do kraja rata. Ali, kako kaže Jerko, nije mogla smireno slušati vijesti iz Zagreba, te se vratila i upisala školsku godinu '41/42.Rajka i mlađi brat Mladen često su pomagali sestri Zdenki u vođenju trafike. Trafika je već od prvih dana uspostave NDH i okupacije postala sastajalište komunista. U njoj su se ostavljale poruke, paketi i dogovarali sastanci. U ljeto 1941. sekretar CK KPH Rade Končar dao je za dužnost Zdenki Baković da kiosk ubuduće bude isključivo partijska veza, takozvana „javka“, a od jeseni veza s partizanima. Preko nje je kominikaciju vodio i Glavni štab NOV Hrvatske. Trafika je imala idealnu kamuflažu. Pošto je Zdenka vrlo dobro znala njemački, naručivala je redovito njemački tisak, i ubrzo je trafika postala okupljalište njemačkih oficira. Tako je tajna komunikacija, gotovo nesmetano, tekla sve do pred kraj 1941. godine. Javka u trafici „pala“ je nakon što je jedan kurir iz Mjesnog komiteta KP Dalmacije uhvaćen, te je, nakon mučenja, odao gdje je nosio dokumente. Izvještaj o tom događaju i ime kurira nalazi se u jednom dopisu Vladimira Popovića upućenom Glavnom štabu NOV Hrvatske i Vladimiru Bakariću.U noći 20. prosinca, agenti Ravnateljstva sigurnosti upali u stan Bakovićevih u Gundulićevoj ulici, te uhapsile obje sestre i brata Mladena. Ponijeli su i ključeve kioska. Nekoliko su dana za redom naizmjence sestre dovodili u trafiku s namjerom da u zasjedu padnu i ostali kuriri. Hana Pavelić, aktivistica koja je bila zadužena za vezu sa javkom u trafici, uočila je da nešto nije u redu u Zdenkinom i Rajkinom ponašanju, te je obavijestila ostale, tako da nitko nije uhapšen. Hana Pavelić je ubrzo i sama uhvaćena i ubijena u logoru Stara Gradiška.Kad je Rajka trećeg dana dovedena u kiosk, bila je već strahovito izmučena, jedva je stajala na nogama, i više puta se onesvijestila. Kućna pomoćnica Bakovićevih, Slavka, zamolila je jednog od agenata da Rajku otprati kući, ne bi li se ona barem okupala. U jednom trenutku je Rajka uspjela doturiti bratu Jerku ceduljicu na kojoj je pisalo: „Smijem li progovoriti?“ Jerko joj je kratko odgovorio: „Ne.“ Pet su je dana ustaški isljednici mučili i već polumrtvu donijeli u bolnicu na Sv. Duh, gdje je ubrzo izdahnula od upale pluća i teških povreda.Zdenka, ne znajući da je Rajka otpremljena u bolnicu, vjerovatno u očajanju, skočila je, na Božićno jutro 1941, sa trećeg kata centrale Ustaške nadzorne službe na pločnik Zvonimirove ulice. Ta se zgrada nalazi u Zvonimirovoj ulici 2, a u njenom se prizemlju, na uglu okrenutom Trgu žrtava fašizma, nalazi ljekarna.

On second thought, ovo nije moron, nego kolaboracionistički šljam dana. Edited December 4, 2013 by Syme

[fragand]

e: laznjak izgleda Edited December 6, 2013 by fragand

[Аврам Гојић]

fejk, zezaju je na istu foru kao i Paris Hilton kojoj su podmetnuli tvit u kome brka Martina Lutera Kinga sa Mandelomizvinite :(

Edited December 6, 2013 by Marko M. Dabovic