Koncerti u bivšoj SFRJ

[MocaVukotic]

skola se tek zavrsila ili je bila poslednja nedelja, samo znam da je cale slagao i skolu i kevu da me vodi ranije na more. nije mu bilo pravo sto mora da ide na tribine, ali je ipak roditeljstvo prevagnulo i strah da ce mu jedinicu izgaziti u parteru. dosli smo mnogo ranije jer je spremio silu obrazlozenja ako mu ne daju da uvede dete na ulazu, ali nikog nije bilo briga.nemam predstavu ni kad je pocelo, ni koliko je trajalo, bili smo, naravno, daleko od bine, ali me je cale stalno gurkao napred kad bi kit ricards mlatarao gitarom (vec sam bila dovoljno izdresirana ko je the one). u mojoj glavi je zvuk bio fenomenalan, grmljavina i pucnjava istovremeno, ali ko zna da li je bilo tako. cale nije prestajao da se kezi, pa volim da verujem da jeste.znam da nisu bile velike pauze izmedju pesama, secam se da su mi votsovi bubnjevi, koje sam jedine zaista i videla, izgledali kao neka skalamerija iz omegamena. neke cice pored nas su se skinule i bacale majice ka bini. posle sam dobila lekciju o tome sta je u stvari brown sugar, ali su mi u to doba i njegovi ljubitelji izgledali kao veseli lalalendovci.

jbt

[Pontijak]

Da dodam impozantnom spisku Jean Luc Ponty negde prolece 1979 u Pioniru pred svega 200 dusa,

o svasta. kao da smo bili na dva razlicita koncerta, mislim sto se tice broja ljudi koji su slusali koncert. tjah, secanje je varljivo :)

[vracharac]

Dobro da se jos neko secatog koncerta, znaci bilo nas je bar dvojica

[Pontijak]

ama bilo je mnogo vise ljudi od 200 :) valjda?

Takodje, vece kad su tezgarili Jack Bruce, John McLaughlin, Billy Cobham i (mslim) Stuard Goldberg u Pinkiju 1979 ili 1980

meni ovo ostalo u secanju kao opak koncert i da je pinki bio bas prepun, gotovo sam potpuno siguran da je bio 1970 :D hajd koncert ali jack bruce i neobavezno sviranje posle u domu omladine i zapijanje sa njim do zore, tri mlade beogradske landare, moj blizak prijatelj, vd i ja. eh lepo je bilo biti mlad ustvari zato sam i prestao da odlazim na koncerte, nestajalo drustvo, odrastali ljudi i odlazili svojim putem, izem ti koncert na kojem nema bar desetak poznatih ljudi i neka sedeljka, zurka, blud i similarne aktivnosti uz sve i svasta legalno i ilegalno. poslednji kocnerti na kojem sam bas uzivao je bio onaj dzez festival kada je svirao dejv holand, neka ekipa koja je prearanzirala hendriksa i neki lik koji je napravio omaz koltrejnu, uzas, cak se i ne secam kako su se zvali ti ljudi 2005 ili 2006. pa jan hasel u kolarcu, ni godinu tacno ne pamtim, tu sam se radovao jer volim njegovu muziku jos od pocetka 80-ih. posle toga sam bio jos na par koncerata i imao osecaj praznine uprkos sjajnim svirkama i jednostavno sam prestao da idem na koncerte. nije to odavno vise - to. tako da sada ustvari i ne slusam muziku jer pustanje omiljenih starih snimaka mrtvih muzicara nekako ne dozivljavam kao slusanje muzike. starenje kada sve postaje kao muzika za liftove. Edited July 3, 2013 by Pontijak

[Tsai]

uopste nemam nameru da nesto pljujem jugoslaviju. to bi se cak kosilo sa nekim mojim shvatanjima, no nebitno.ali objektivno, samo tokom ratova 90ih je bio prekid u gostovanjima poznatih bendova.ta prica da je 60ih i 70ih dolazio sam krem svetske scene, a da nas sada niko ne sljivi ni 3%, bas i ne funkcionise.pogledajte listu, 60ih je dolazio vrh dzez scene (sto je i normalno za to doba), od roka gotovo nista.nikad cepelini, nikad bitlsi, nikad flojdi, nikad velvet undergound, dilan i stonsi tek kasnije, niko u zenitu svoje karijere. svi su krenuli tek da kupe kajmak sredinom 70ih, kada je rok u svom pravom obliku poceo da nestaje, i javljao se disco, new wave, reggae i punk.zadovoljavali smo se raznim dugmicima, indeksima, parnim valjcima, pop masinama i ostalim smecem koje zakasnelo stize na scenu i donosi reciklirane overene kopije zapada.ne kazem da je sada bolje, ali, nikako nije gore. ta prica za dobrim starim vremenima muzike je za one koji nisu mentalno izasli iz '74. sada itekako dolaze bendovi/izvodjaci u ZENITU svojih karijera. to sto se ljudima tuc tuc ne svidja, to nije njihov problem. svi svetski najpoznatiji i najcenjeniji DJevi su nekoliko puta gostovali u srbiji u poslednjih 10ak godina.od 2000tih na ovamo, u srbiju je dosao massive attack, moby dvaput, portishead, royskopp, kraftwerk dvaput, amy winehouse, iggy pop, slayer, iron maiden dvaput, metallica, rammstein masu puta, waters iz flojda po prvi put u istoriji ex-yu, thievery corporation, snoop dogg, puff daddy, busta rhymes, 50 cent, beyonce, deep parpl triput, seks pistolsi, stonsi, the police, sting masu puta, ac/dc, dilan ponovo, kejv tri puta, prodidzi 4 puta, patty smith, ladytron, franz ferdinand, white stripes, pepersi, jean michel jarre, fatboy slim, m.i.a. korn, slipknot, chemical brothers dvaput itditditd

[henrik larsson]

+1

[Nikola Kiric]

naravno da dolazi svako jer niko vise ne prodaje nosace zvuka, a jos uvek hoce pare. zato rock dinosaurusi nisu dolazili onomad jer su bez problema imali dovoljno koncerata sirom sveta, a prodavali milionske tiraze od kojih se zivelo prilicno dobro.od 200-tih naovamo se nosaci zvuka ne prodaju kao nekad, pa su zato svi navalili da sviraju, narocito po festivalima - sviras krace nego na solo koncertu, a plata je dobra.

[Dr Arslanagić]

skola se tek zavrsila ili je bila poslednja nedelja, samo znam da je cale slagao i skolu i kevu da me vodi ranije na more. nije mu bilo pravo sto mora da ide na tribine, ali je ipak roditeljstvo prevagnulo i strah da ce mu jedinicu izgaziti u parteru. dosli smo mnogo ranije jer je spremio silu obrazlozenja ako mu ne daju da uvede dete na ulazu, ali nikog nije bilo briga.nemam predstavu ni kad je pocelo, ni koliko je trajalo, bili smo, naravno, daleko od bine, ali me je cale stalno gurkao napred kad bi kit ricards mlatarao gitarom (vec sam bila dovoljno izdresirana ko je the one). u mojoj glavi je zvuk bio fenomenalan, grmljavina i pucnjava istovremeno, ali ko zna da li je bilo tako. cale nije prestajao da se kezi, pa volim da verujem da jeste.znam da nisu bile velike pauze izmedju pesama, secam se da su mi votsovi bubnjevi, koje sam jedine zaista i videla, izgledali kao neka skalamerija iz omegamena. neke cice pored nas su se skinule i bacale majice ka bini. posle sam dobila lekciju o tome sta je u stvari brown sugar, ali su mi u to doba i njegovi ljubitelji izgledali kao veseli lalalendovci.nije mi bio prvi koncert u zivotu, vodio me i na hajducku cesmu, ali se odatle secam jedino nekog drveta na koje su se peli ispred nas da bi videli binu i niceg u vezi sa bijelim dugmetom, sto ne zalim, vec samo gitariste dzadze iz zenice koji je, kasnije sam shvatila, pokusavao da hendriksise.stonsi su prvi koncert koji pamtim kao koncert, iako je mnogo onog cega se ne secam, nazalost, na primer, kako zvuci fool to cry uzivo. isla sam sa caletom jos jednom na stonse u becu, par godina kasnije, ali sam tada vec bila sebicni tinejdzer i trazila da se razdvojimo pre svirke, debil. nikad nisam htela da procitam nicije secanje iz zagreba da ne bih ukrala tudja iskustva i pretvorila ih u svoja. a najludje mi je sto jedina cela pesma koje se secam i znam kako je zvucala u svakom trenutku nije nijedna od velikih hitova, nego ovo.http://youtu.be/jNaAEJv_sDQmoja ti nije bila dovoljno dobra, nego si posegao za frontmenom grupe puma koji nije bio da ti kaze sta je bilo. <_<

moja keva im je ispred omladinskog kolektiva SSRNH grada Zagreba predala neku plaketu u hotelu pre koncerta. :s_p:kaže da su bili fini.