22. juna od 18h na Trgu

[luba]

pa i beta kaze

Visse od 500 umetnika okupilo se danas na protestu u centru Beograda sa kojeg su zatrazzili odgovarajuche finansiranje umetnosti i kulture i definisanje kulturne politike.

a tanjug ide sa 800 prema policiji.

Umetnici poručili: Stop uništavanju kultureBEOGRAD, 22. juna (Tanjug) - Pod sloganom "Stop uništavanju kulture", više stotina umetnika i radnika u kulturi okupilo se danas na Trgu Republike kako bi mirnim protestom izrazili svoje nezadovoljstvo zbog neodrživog stanja u kulturi, odnosa države prema umetnicima i kompletne situacije u društvu.Bez govora, samo svojim prisustvom, poslenici u kulturi - njih oko 800 prema proceni policije - su želeli da skrenu pažnju na višegodišnji nemaran odnos vlasti prema kulturi i umetnosti, koji, smatraju, preti da dovede do nesagledivih posledica po razvoj čitavog društva.Protest je počeo u 18 sati oglašavanjem gonga, nakon čega se sa zvučnika čulo: "Počinje da otkucava prvi sat protesta umetnika i radnika u kulturi" uz zvuk otkucavanja sata.Među brojnim kulturnim radnicima, rediteljima, glumcima, pesnicima, muzičarima ali i običnim građanima videli su se transparenti poput: "Ulaganje u kulturu vodi progresu", "Može li se živeti od pisanja? Može, ali ne svaki dan", "Od onih koji su spaljivali knjige i časopise još gori su oni koji ih ignorišu", "Nastavite sa brisanjem, pesme izbrisati nećete"...Pojedini su šetali sa okačenim transparentima na kojima je pisalo, između ostalog, "Jezik nije član partije" a jedan muškarac je primećen kako kroz masu prolazi sa kartonom ispred lica na kome je napisano "umetnik".Preko razglasa čula su se imena znamenitih umetnika i naučnika Srbije, kao i parola "stop masakru i uništavanju kulture" a bilo je i transparenata "Stop eksploataciji", "Stop kultur-rasizmu", "Kultura nije roba", "Znanje nije roba".Istaknuti reditelj Goran Marković rekao je Tanjugu da protest ne ma nijedan konkretan zahtev i da je dobro što je tako ali šalje poruku prisustvom ljudi."Državna administracija neće reagovati zato što je kultura nešto što je ugrožava. Oni imaju svoju patriotsku kulturu koja je zamena za normalnu, otvorenu i mislim da će se završiti na tome što će nastojati da što pre zaborave ovo (protest), ali ja mislim da je to tek početak", rekao je on.Književnik Dragan Velikić podsetio je da je 1990ih kada je Nada Popović Perišić bila ministar kulture slogan bio: "Sa kulturom je lepše" i primetio da bi sada, 20 godina kasnije, slogan bio "Bez kulture je lepše. Može se bez kulture"."Mislim da je to stav ove vlasti", rekao je on Tanjugu.Popularni glumac i producent Gordan Kičić rekao je da je došao da da podršku mirnom protestu ali da ne očekuje rezultate od njega."Ovo je samo način da malo skrenemo pažnju na kulturu na pravi način. Ova zemlja bi trebalo ozbiljno da se pozabavi ne samo kulturom vehc i obrazovanjem dece koja dolaze u godine kada bi trebalo da idu u pozorište, čitaju knjige... Potrebno je stvoriti kulturnu klimu", ocenio je Kičić.On je konstatovao da je kultura "donirana umetnost od strane zemlje"."Svi kažu da nema novca ali nema ni brige. Novca za kulturu nikada nije bilo previše ali bitno je skrenuti pažnju na kulturu", zaključio je Kičić.Kompozitor Kornelije Kovač ocenio je da je današnji protest potpuno u redu jer ljudi koji se bave kulturom retko izlaze na ulice, ne ruše ništa, ne idu na utakmice."Ovo je miran protest kako dolikuje vaspitanim ljudima. Došao sam ovde da kažem: ''protiv nekulture!''. Nekultura se širi sasvim slobodno i deluje na mlade koji je prihvataju", rekao je Kovač skrenuvši pažnju na neprimerene sadržaje koji se vide na TV stanicama.Narod uživa u šou programima a mi smo tu da kažemo da nismo za to, rekao je on Tanjugu.Protest je završen posle sat vremena oglašavanjem gonga i rečenicom "Upravo je istekao prvi sat protesta. Protest je tek počeo. Protest će se nastaviti".Umetnici traže hitno definisanje kulturne politike i strategije razvoja kulture, reformu i donošenje zakona u skladu sa potrebama različitih aktera u kulturi i umetnosti, iznalaženje načina za adekvatnije finansiranje kulture i umetnosti, uvažavanje struke i stručnosti, depolitizaciju i departizaciju kulture i povratak umetničkog i obrazovnog programa na Javni servis Srbije.Srpski PEN centar je uputio konkretnije zahteve, tražeći poništenje rezultata konkursa Ministarstva kulture Srbije i smenu nadležnih komisija, da se rebalansom državnog budžeta izdvoji za kulturu najmanje jedan procenat, da se na rukovodeća mesta u institucijama kulture biraju stručni i profesionalno potvrđeni ljudi, a ne partijski kadrovi, da država posveti više pažnje savremenom stvaralaštvu i da nacionalna kulturna politika bude u skladu sa proklamovanim evropskim putem Srbije i evropskim standardima.Ministar kulture i informisanja Bratislav Petković u intervjuu Tanjugu uoči protesta rekao je da podržava zahteve umetnika ali da su oni u ovoj situaciji, kada je država u krizi, nerealni.Petković je naglasio i da je protest trebalo da se desi mnogo ranije jer je urušavanje kulture počelo pre više od jedne decenije.Nezadovoljstvo umetnika i zaposlenih u kulturi, već ogorčenih i očajnih zbog malog izdvajanja države za kulturu (0,62 posto budzeta), Zakona o javnim nabavkama i Zakona o budžetskom poslovanju, dostiglo je vrhunac objavljivanjem rezultata Konkursa za savremeno stvaralaštvo, na kome su mnoge značajne manifestacije poput Festa i Festivala evropskog filma Palić dobili malo novca, a neke ni dinar.

[yolo]

Blic je napisao 1000 ako se ne varam. Anyways, generalno imam osecaj da se radi nekakav medijski playdown. Ko nadje vest na sajtu za manje od 2 minuta, placam pice.Mozda sam naivan ali ovo definitivno nije samo kulturna vest vec itekako i politicka. To je prvi protest sa pozicija nekakve demokratske platforme koji se odigrava protiv nove vlade - nisu navijaci, nisu Nasi, i verujem da mu je mesto na najvaznijim vestima dana - kojih na sajtu B92 ima ne bas mali broj da bi opravdanje bila nekakva selektivnost, tamo su i vesti o udruzivanju ruskih i americkih spijuna, o izborima u Albaniji - sve bitnije za nas od ove.Mislim, mozda nisam u pravu, sam me nervira kada Pavle Cosic sa svojim paranormalnim paranojama ispadne u pravu.

[luba]

ne znam, moram da priznam da sam bila bas iznenadjena prisustvom izvestaja u npr, rtsovom dnevniku juce, jest da je islo posle 15 do 8, ali je trajao bar 90 sekundi i bio dosta pristojan cak i za standarde vise od onih koje ocekujemo od rts. i vesti b92 u pola sedam su imale direktno ukljucenje, one uvece takodje, a i jutarnji program rts isto. ostale nisam gledala, ali imam utisak da je bilo prisutno. zasto je internet b92 zamro kao izvestac mislim da ima vise veze sa onim sto se desava na sajtu, a ti sigurno bolje od mene znas sta je to.iskreno, meni je bilo mnogo simpaticnije sto su se, pored zvezda i 'zvezda' pojavili neki ljudi koji iovako nemaju nikakvog dodira sa budzetskom kulturom.

[yolo]

a jbga, ja ne gledam televizije pa nisam kompetentan, meni je internet jedini informator.

[bergasa19]

Odlukom da se na skupu ne govori, onaj dio kulturne zajednice koji je na njemu sudjelovao, pokazao je da, osim pukog pojavljivanja na ulici, nema zapravo ništa drugo za reći. Jer ovaj oblik političkog (dez)organiziranja počiva isključivo na kvantiteti njegovih sudionika i nespremnosti za ulaženje u polje realnog političkog rizika. Zahtjevi koje je organizacijski odbor Protesta za kulturu uputio sa konferencije za štampu kojom je protest najavljen, bili su dovoljno apstraktni da mobiliziraju značajan broj sudionika koji se nadaju da će javnim i masovnim pokazivanjem svoje šutnje, ipak se izboriti za poneki privatni interes. Jer javna šutnja onih kojima je u javnosti njihove profesije upisana i moralna obligacija javnog kritičkog djelovanja u konkretnom društveno-političkom prostoru, uvijek je bila kurentna roba. Većina kulturnih radnika u Srbiji stavila ju je ponovno na tezgu kad je aktualni ministar kulture Bratislav Petković promovirao koncept patriotske kulture. Tada se nikakavo masovno protesno okupljanje nije dogodilo. Nije se dogodilo ni kada je rečeni ministar imenovan na sadašnju funkciju. Činjenica da je Bratislav Petković, čovjek koji je promovirao knjigu ratnog zločinca Milana Lučića, osuđenog “na doživotnu robiju zbog odgovornosti za dve “žive lomače” u Pionirskoj ulici i naselju Bikavac, gde je spaljeno oko 140 žena, dece i staraca, za streljanja Bošnjaka na obali Drine i u fabrici “Varda”, kao i za ubistvo Hajre Korić” – na što je (ne)zainteresiranu kulturnu i inu javnost prije skoro godinu dana podsjetio Saša Ilić – postao njihov resorni ministar, kulturnim radnicima nije bilo dovoljan razlog da izađu na ulicu. To su unisono odšutjeli

Frljić

[kobni zelaya]

Dosta je zanimljivo da postoji toliko široko razmimoilaženje među ljudima, o čemu je protest zapravo. Ne samo to da postoji razmimoilaženje u tome da li je protest politički ili esnafski, nego i između onih koji ga vide kao totalno političku stvar, postoje dijametralno suprotni stavovi. Puno je mesara, a malo mesa.

[Caligula]

Ovo je, koliko sam razumeo, pre svega protest umetnika koji na ovaj ili onaj nacin zavise od drzavne sise.Besmisleno je govoriti o politizaciji protesta jer ovi problemi nisu od juce, samo su eskalirali dolaskom nove vlade. Problem je sto se na protestima ne nudi neki novi sistem preraspodele sredstava vec se zali sto su staaarom sistemu dodatno zavrnuli slavine.Dgjbm, recimo da se iz budzeta izdvoji deset puta vise nego sto se sada izdvaja - siguran sam da bi kulturna slika Srbije ostala identicna ovoj danas. Sve bi to svakako otislo u dzepove jer sistem koji bi to sprecio ne postoji.

[kobni zelaya]

Pa da - ja se slažem da izdvajanje iz budžeta za kulturu treba da bude 2, a ne 0, 6 posto, međutim ako tih 2 posto bude opet išlo na Gorčinove honorare za scenografiju od 17 000 eura, meni je to skroz isto kao da ide na Milanski edikt, ili fuckin' Konstantina.

[bergasa19]

Argument protiv protesta mogao je da se formuliše i elegantnije, bez ličnog diskvalifikovanja koje preti da nas zatvori u začarani krug jeftinih uvreda. Kada se tako krene, razgovor vrlo brzo gubi smisao i lako se svede na novozavetnu pouku o bacanju prvog kamena.U jednom drugom registru, pomenute reakcije svakako imaju smisla. Ako ih čitamo ne uzimajući u obzir implicitan osobni aspekt, rekao bih da njihovi autori, baš kao i protestanti, postavljaju dva suštinska, međusobno povezana pitanja. Prvo pitanje je načelno: kako pristojna država treba da se odnosi prema kulturi, odnosno koji su to zahtevi koje mi kao građani i kao kulturni radnici možemo legitimno ispostaviti državi? Drugo pitanje je kontekstualno specifičlno: koja vrsta protesta u vezi s kulturom danas u Srbiji može imati smisla, i ko su verodostojni akteri koji mogu izneti taj protest? Potpitanje je: ko unutar društva ima autoritet i komeptenciju da utvrdi verodostojnost? To su, po mom mišljenju, najozbiljnija i najdalekosežnija pitanja kojima danas treba da se bavimo. No, dok se ne složimo oko odgovora na njih, zašto bismo sedeli skrštenih ruku? Ako pretpostavimo da je moguć legitiman protest i u vezi sa nekim tekućim, manje ozbiljnim pitanjima, onda je naprosto nepravično na nedavni protest gledati izvan konteksta i kritikovati ga samog po sebi, ili, još gore, pozivanjem na kolektivne moralne karakteristike njegovih aktera. Zameriti nekome što se nije istog trena pobunio protiv imenovanja novog ministra kulture u ponekom smislu je čak i političko podmetanje. Ako bi se dosledno razvio, taj argument bi zapravo morao da glasi – što se niste odmah pobunili protiv Dačića, Vučića i Nikolića, kao premijera, vicepremijera i predsednika. Jer, Petković je u smislu odgovornosti za događaje iz devedesetih mnogo manji moralni problem od potonje trojice. Drugim rečima, argument ne bi smeo da glasi: pa šta ste drugo očekivali od Petkovića? Argument je – zar ste mogli bilo koga drugačijeg od Petkovića i da očekujete na tom mestu ako vladu prave SPS i SNS, a na čelu su joj Dačić i Vučić. Otkud je sad Petković bio veća štetočina od Nikolića, Dačića i Vučića? U krajnjem izvodu, argument je – pošto se niste nijednom masovno i odlučno založili za zabranu stranaka i lustraciju, to jest za odstranjivanje iz politike onih stranaka i osoba koje su podstakle, podržale, poricale i pravdale masovne ratne zločine iz devedesetih, izgubili ste svako pravo da protestujete. Taj izvod jeste koherentan, ali on ujedno i parališe.

Dejan Ilić

[Sludge Factory]

Evo i Srkili ima neke ideje

Našoj kulturi treba „prosvećeni apsolutizam”Umesto mastiljarskih komisija dodelom novca trebalo bi da se bave pojedinci iz svih oblasti umetnosti, koji svojim ličnim autoritetom, umetničkom biografijom i obrazom garantuju najpošteniji mogući izbor.Od učesnika „Protesta protiv uništavanja kulture” čuo sam mnogo kritičkih misli. Njihovo nezadovoljstvo i frustracija stanjem u srpskoj kulturi su – opravdani, nema šta. Na žalost, nisam čuo ni jedan konstruktivan, praktičan predlog kako stanje u kulturi poboljšati. To me je, priznajem, razočaralo ali nipošto, iznenadilo. Jer, umetnici nisu praktični ljudi. Moglo bi se čak reći da su natprosečno egocentrični u odnosu na druge. I, tu nema ničega strašnog, niti po njih, uvredljivog. To je jedna od važnih karakteristika ljudi koji se umetničkim stvaralaštvom bave.Pored ove, posebno za umetnika, i samokritičnost je veoma važna osobina. A nje, na ovom skupu, nije bilo.Mnogi od učesnika protesta su u prethodnih osam godina bili miljenici raznih komisija koje su odlučivale o projektima, kako ličnim tako i institucija kulture. Onda im „sistem” nije smetao.No, dobro. Kritikom se ovde neću baviti jer od nje – vajde nema. Nego, dapostavimo jedino važno pitanje: Šta da se radi? I da saslušamo predloge. Da otvorimo dijalog.Slobodan sam da ponudim nekoliko stvari, krajnje jednostavnih. Insistiram na ovom – jednostavnih, jer mi se čini da, razgovarajući o kulturi, uvek posegnemo za opštim mestima, mistifikovanjem i komplikovanjem. A tu „gnjavažu”od kulturnjačkog „meta–jezika” ne razumeju ni sami stvaraoci, a kamoli prosečan „korisnik kulturnih proizvoda”.Elem, počnimo od tih famoznih komisija čiji je rad, potpuno opravdano, kritikovan. Čuli smo ovih dana: Te dali „poetesi” iz Like, a ne Nišvilu, „zaturili” Oktobarski salon… I tako dalje. Problem ovde nije sastav komisija, ni slučajno. Problem je što one postoje. Već decenijama taj rad po komisijama daje, najblaže rečeno, traljave rezultate. Zašto? Zato što je u njihovoj suštini „uprosečavanje” izabranih projekata. Čast izuzecima među članstvom, ali ta izborna tela redovno sačinjavaju veoma prosečni umetnici kojima ovakav sistem izborne procedure daje mogućnost da se udobno i bezbedno kriju iza kolektivne odgovornosti. Da izguraju „zemljaka” plus – da se „slatko” „onom” osvete. Tako izaberu gore od sebe, u najboljem slučaju, sebi ravne.Ništa pogubnije od tih memljivih, „mastiljarskih” komisija. Ništa pogrešnije što se same suštine umetnosti i stvaralaštva tiče!Jer u umetnosti „demokratija” ne funkcioniše, pogotovu mimikrija demokratičnosti. Možda ćete ovo smatrati politički nekorektnim stavom ali, stisnuću petlju i reći ću: U umetnosti funkcioniše samo „PROSVEĆENI APSOLUTIZAM”!Dakle, umesto komisija predlažem istaknute pojedince iz svih oblasti stvaralaštva, koji svojim imenom i prezimenom, ličnim autoritetom, umetničkom biografijom i, zašto ne reći, obrazom, garantuju najpošteniji mogući izbor. I to na period od dve godine. Neophodan da se pojave prvi uspesi (ili neuspesi) i da se – podvuče crta. Zar ne bi bilo sasvim logično i bolje da o projektima iz domena književnog stvaralaštva odlučuju ljudi kao što su Vladimir Kecmanović, Pištalo, Basara ili Arsenijević? Iz likovnog stvaralaštva Uroš Đurić, Biljana Đurđević ili Milica Tomić? Da o muzičkim projektima odlučuju Rambo Amadeus, Isidora Žebeljan ili Kornelije Kovač? I tako dalje. Nije li toliko logično da ovi selektori čine Nacionalni savet za kulturu umesto sadašnjeg, koji sačinjavaju ljudi koji se sastaju jednom mesečno primajući (za šta?) po trideset hiljada dinara?Hajdemo dalje. Sledeći predlog. Reč je o stipendijama mladim stvaraocima. U Hrvatskoj, već nekoliko godina postoji stipendiranje književnika. Ljudi se prijave na konkurs i njih desetak godišnje dobije stipendiju za pisanje nove knjige u iznosu godišnje prosečne plate. Takvo rešenje već daje odlične rezultate. Zašto ga ne bismo primenili i kod nas? Ne samo za književno stvaralaštvo, već i za slikarstvo, dramsko stvaralaštvo, primenjenu umetnost, klasičnu muziku. Ako bi godišnje dali dve stotine stipendija po 500.000 dinara, verujem da bi, već posle nekoliko godina, napredak bio dramatičan, opipljiv i merljiv.Verujem da treba napraviti širi izbor u svim kategorijama i da, recimo, trideset mladih pisaca, javno, pred članovima Nacionalnog saveta, ali i svim zainteresovanim (kolegama i čitaocima) predstavi svoje buduće knjige. Ovako se predstavljaju novi filmski projekti sirom Evrope, na tzv. pičinzima , pred zainteresovanim koproducentima iz svih zemalja i ova stvar jako dobro funkcioniše! Pisac ovih redova je bio, kao učesnik ili posmatrač, na nekoliko njih i, verujte, stručna publika veoma dobro oseti kada se radi o nečemu vrednom i zanimljivom.Sve zajedno, ovih dve stotine stipendija, košta oko milion evra. Samo trećina od sume koje Ministarstvo kulture godišnje izdvaja za nacionalne penzije. O kojima ne bih, ovom prilikom. Uz napomenu da jednom Šijanu ili Makavejevu nikakva „državna milostinja” ne bi bila potrebna kada bi autorska prava bila regulisana valjano, pa bi oni dobijali skromnu sumu za svako prikazivanje njihovih dela na brojnim televizijskim kanalima, kao što je slučaj svuda u Evropi.Autor je filmski rediteljSrđan Dragojevićobjavljeno: 25.06.2013.

Edited June 25, 2013 by Sludge Factory

[Аврам Гојић]

kontam da im se nije svidelo to sto je prognoza najavljivala kisu u popodnevnim satima.

Kulturnjaci odustali od protesta?Izvor: Blic Beograd -- Protest kulturnih radnika pod nazovom "Stop uništavanju kulture", koji je danas trebalo da se održi na Trgu Republike, otkazan je.Iako je predviđeno da se protest održi u 18 časova, niko od radnika u kulturi se nije pojavio, a do sada nema zvaničnog objašnjenja zbog čega skup nije održan, piše Blic.

[Hella]

za pretpostaviti je da su mamurni od sinoćnjeg provoda na ušću.

[kobni zelaya]

[Hella]

APEL MINISTARSTVU KULTURE I INFORMISANJA:ISPUNITE FORMALNOSTI KOJE ZAHTEVA EVROPSKA KOMISIJA I OMOGUĆITE KULTURI U SRBIJI PRISTUP EVROPSKIM FONDOVIMAU novembru 2013. Evropski parlament je usvojio Program Creative Europe i budžet od 1,46 milijardi evra za programe iz oblasti kulture i medija do 2020. godine.Srbija kao zemlja ima mogućnost da aplicira za deo fondova, ali pod uslovom da resorno Ministarstvo kulture i informisanja ispuni administrativne formalnosti, i potom potpiše međunarodni sporazum sa Evropskom komisijom.Uprkos brojnim obaveštenjima, resorno Ministarstvo do danas nije ispunilo ovaj preduslov. Konkursi za evropske projekte saradnje su već u toku a rok da Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije uveri EK da ispunjava uslove je 31. januar 2014.Ukoliko se ovaj rok propusti, fondovi Evropske komisije za kulturu mogu ostati za institucije, organizacije i pojedince iz Srbije trajno nedostupni.Kulturna javnost Srbije apeluje na Ministarstvo kulture i informisanja da finalizuje proceduru pristupanja Republike Srbije programu “Kreativna Evropa” i da bez ikakvog odlaganja omogući savetodavnu i tehničku pomoć kulturnom i kreativnom sektoru za učešće u tom programu.http://ec.europa.eu/culture/creative-europe/documents/calls/eligible-countries.pdf

kulturna javnost i apeli:

Supporters Reasons for signing Dalija Acin Thelander BELGRADE, SERBIA Pristup evropski fodnovima je neophodan za opstanak nezavisne kulture u Srbiji kao i predstavljanje i zastupljenost srpske kulture u svetu! Dejan Petrović VRBAS, SERBIA Zbog unapređenja kulturne slike Srbije u svetu i omogućavanja afirmacije srpskih umetnika i njihovog izlaska na evropsku scenu. Valentina Krstic VRNJACKA BANJA, SERBIA Culture is the leader of the human progress Sandra Farkas KRUSEVAC, SERBIA I m working in NGO with young girls and boys and this issue is very important for them. Irina Subotić BELGRADE, SERBIA Ovo je vaznoi da bismo ZAISTA (p)ostali Ev ropa... Minja Jovanovic BELGRADE, SERBIA I am film producer, and those fonds will help me to make my projects come true Damjan Damnjanovic Београд, SERBIA Ja i dalje mislim da je ovo vazno svima nama! Nada Milovanović Панчево, SERBIA I want to see us in Europe. Aleksandar Karaulic BELGRADE, SERBIA I want to shoot films, it makes me happy, watching them, it can make other people happy too Sasa Aksentijevic ZEMUN, SERBIA culture has been neglected in serbia for decades. it is in dire need of support and a helping/loving hand. Зорана Матићевић Земун, Београд, SERBIA За лебац ћу се некако снаћи. А за храну за душу? Bojan Milosavljevic BELGRADE, SERBIA mogucnost internacionalne saradnje, multikulturalnost i interkulturni dijalog Danijela Stupavski ŠID, SERBIA Vazno je zbog moje i sve ostale dece u Srbiji koja ne mogu da se izbore sa "narodnjacima", "farmama" i ostalim nazadovanjima u nasoj kulturnoj javnosti. Strahinja Spasic Београд, SERBIA So young and creative poeple can get a chance to get out of culturological (probadly misspel) darknes wich is ruling our poor country for over 2 decades, and shine like crazy diamonds Dejan Mrkalj BELGRADE, SERBIA Because i m a RNRoll Musician , songwriter and author & we are in bad situation in Serbia Sonja Martinović BEOGRAD,SERBIA, SERBIA Culture is the basis of life ! (Kultura je osnova života ) Nevena Desivojevic Београд, SERBIAJer sam budući radnik u kulturi, i već osećam nepogodnosti prilikom realizacije projekata u u Srbiji Mateja Živadinović BELGRADE, SERBIA Potrebno je da zadržimo ljude koji žele da unapređuju društvo. Mirjana Tomic Београд, SERBIA This is a question of our any chance to work, to develop and to survive! Tamara Gavric BELGRADE, SERBIA Because I need CULTURE in my country. Marijana Budisavljevic BELGRADE, SERBIA Creative Serbia in Creative Europe ANA KRAS NEW YORK, NY because there is so much creativity in serbia and so little goods to support the projects Ana Panic BEOGRAD, SERBIA Because I am working in the museum. Marina Rakic Београд, SERBIA Budući da sam zaposlena u kulturnoj ustanovi GO Savski venac, DKC-u "Majdan", znači mi dostupnost evropskim fondovima, jer nam je, kao instituciji, u interesu da ovi fondovi budu dostupni. Aleksandra Pribić SUBOTICA, SERBIA Smatram da je pristup ovakvom fondu, Ministarstvu krajnje neophodno zbog već lošeg satanja u kulturi. Matija Matovic BELGRADE, SERBIA I want to rich my dreams & ideas! Boris Milutinović NOVI SAD, SERBIA ART is my LOVE Marija Ćelić NOVI SAD, SERBIA imam nvo Peter Vladimir Ferenc SUBOTICA, SERBIA Art is importent! Katarina Marković BELGRADE, SERBIA Because I am freelance artist and this is important not just for me but also for everyone who enjoys in it. It would be too bad if we do not have at least a chance to be a part of Europe through culture. Majda Maric BELGRADE, SERBIA, SERBIA I work at Musical school and I know that lot of gifted children can`t develop their talent becouse of lack of maney for culture... Aleksandra Radulovic SUBOTICA, SERBIA Culture is an important aspect of life and we have for ourselves and our children to contribute as much as individuals in our power, our city and the entire Serbian revive the development of all aspects of culture, therefore we're gonna make the youth attention from drugs and alcohol, which are turning most young nevide because prosperity in our country, the great crisis and unemployment. Nevena Boroja BELGRADE, SERBIA I want to create art and to save traditional heritage of my country! Marija Marić BELGRADE, SERBIA Ima dosta Srba sa enormnom dozom kreativnosti koji su osuđeni da se bave drugim poslovima ili da se sele u inostranstvo. Ivana Lucic-Todosic BELGRADE, SERBIA Veće ulaganje u kulturu, pristup evropskim fondovima, i realizacija više održivih značajnih projekata u kulturi, mogu samo da donesu dobro građanima Srbije. Aleksandar Mijušković BELGRADE, SERBIA član sam NVO orgavizacije,ako već naša država nema novca da podrži pozitivne i važne projekte kome onda da se obratimo... zoran zlatkovic BELGRADE, SERBIA Kultura!!! Dajana Momcilovic PROKUPLJE, SERBIA kulura Dragana Ćećez Iljukić BELGRADE, SERBIA I wish that Serbia be part of Creative Europe. Joana Knezevic NOVI SAD, ALBANIA 'cause every person deserve to show their creativity and represent their country...and their artist...we can change things ! Jelena Stevanovic Београд, SERBIA its our futere Biljana Obradovic BELGRADE, SERBIA I live in Serbia and culture is important part of our lives,so this can gives a chance to much more in Serbia culture. Tamara Milojevic KRAGUJEVAC, SERBIA Kulturoloski neprosveceno stanovnistvo odlucuje o sudbini celokupne drzave. Da bi Srbija pocela da napreduje, neophodno je kutivisati ljude. Ivona Pleskonja BELGRADE, SERBIA The culture is the hart of the nation Milan Rankovic SMEDEREVO, SERBIA Because writing projects, obtaining money for the realization of the idea of ​​the artist in the association Dragana Kostic Radojicic LAZAREVAC, SERBIA Becouse of my future job and the future of my children. Bojan Japundzic NOVI SAD, SERBIA We have a NGO "European Youth Center of Vojvodina". In past we applied for EU fond, and we want to apply for EU fonds in future. For Future!!! SONJA PRODANOVIC BELGRADE, SERBIA we have been far too long isolated and in social, economic cultural decay what in return after 10 years of regional wars creates unbearable personal and social existence and resistence to still preavilling nationalism and reductionism of everyday quality of life, wasting the still existing potentials not at all supported by our own state institutions. Goran Skrobonja BELGRADE, SERBIA I need money! Branko Mitrovic BIJELJINA, BOSNIA AND HERZEGOVINA More oportyunities !!! Dalibor Matkovic SREMSKA MITROVICA, SERBIA Da se pobije shund i podstakne zdrava kreativnost. Veljko Kovačev VRBAS, SERBIA Više zaposlenih u kulturi, više kulture ovom narodu Karl Mickei NOVI SAD, SERBIA ovo je kao - osnovna stvar za osnovnu kulturu! Nikola Milenković KRALJEVO, SERBIA I am a member of a NGO that deals in youth and culture. Andjelko Pavlovic Београд, SERBIA i organize big dance events and work shops for youth... Sonja Hadzi-Nesic BELGRADE, SERBIA Should be important to everyone, I'm not such special... we need more fresh air and new energy Anđelović Milan BELGRADE, SERBIA I graduated on FDU Belgrade and I am one of the potential customer of these funds. Ema Bednarz BELGRADE, SERBIA Because our citizens are in desperately need of true culture. Further to that fact any progress in our society without it, is by my opinion, impossible! Vrbavac Jasmina BELGRADE, SERBIA ne propustiti priliku za jačanje kulture. aleksandar soskic BELGRADE, SERBIA very imported.. Ana Panjeta BELGRADE, SERBIA helping art to grow in Serbia and talented jung people Anca Dimovska KRALJEVO, SERBIA fali mi kultura Aleksandar Savic BELGRADE, SERBIA As memeber of serbian film industry,and film and tv director i feel like giving vote for good things like this Vukasin Radenkovic ZAJECAR, SERBIA creative culture here is on its knees,we have to fight for what`s right Ana Curcin BELGRADE, SERBIA jer je vazno za Kulturu. hristina radovic andric BELGRADE, SERBIA i am art director in this awful country, struggling for existence... we have to change things, quickly... Dragana Pesakovic BEOGRAD, SERBIA I want Serbia be as deserve Ivan Sijak BELGRADE, SERBIA Zato što sam Umetnik koji stvara u kulturi. zmuc radionica BELGRADE, SERBIA persomal Dina Stipanic BEOGRAD, SERBIA it is importanat LJILJANA BURSAC BELGRADE, SC umetnicima treba omoguciti pristup evrpskim fondovima jer je Srbija previse siromasna da finasira kreativne umetnike Marko Backovic PANCEVO, SERBIA Because i want to make faking movies ivana kruscic BELGRADE, SERBIA Pomoci ce nam da brze progledamo !!!! Jasmina Ilić JAGODINA, SERBIA To mi je životno bitno pitanje. Ja sam samostalni umetnik, profesionalni slikar. Tamara Ognjević BELGRADE, SERBIA Zato što sam menadžer u kreativnoj industriji i ovo nedelanje Ministarstva najdirektnije pogađa sve nas koji smo profesionalno angažovani u kulturi. Tatjana Kalezić NOVI SAD, SERBIA Culture&Serbia Sasa Mitrovic NIš, SERBIA Because is important for everyone...milos bicanski ATHENS, GREECE uzimajuci u obzir koji mandovi i nepismeni moroni rade po ministarstvima ne verujem u uspeh. voleo bih da gresim i zato potpisujem peticiju

[Аврам Гојић]

ovo je neko žešće istrolovao. barem Skrobonjine reči ne mogu da budu prave. i svi su nepismeni na isti način.