Mustafa Kemal'in askerleri

[boshoku]

neam pojma o turskoj (des'puta, kao-bivstvovanja, su idiotizam spram praktične upotrebljivosti), ali pleni arbajtmanovo, oslobađajuće (sic!) menjanje avatara:)

[Muwan]

Na azijskoj strani (Bagdad Avenija) je danas šetalo nekih desetak hiljada navijača Fenerbahçe SK, protestujući zbog odluke UEFA da izbaci njihov klub iz evropskih takmičenja na dve godine zbog afere sa nameštanjem utakmica. O istom trošku nastradao je i Beşiktaş JK (jedna godina zabrane), pa se njihova navijačka grupa Çarşı pridružila sapatnicima iz Bašte Fenjera. Iako je šetnja primarno trebalo da baci hejt na UEFA, Bagdad Avenijom je vrlo brzo krenulo da odjekuje: Her yer Taksim, her yer direniş. Izgleda da svaki protest u Turskoj ovih dana, ma šta da mu je uzrok ili cilj, na kraju prerasta u podršku Gezi pokretu i Taksim Platformi.Prajd ekipa je danas izdominirala za sve pare. Na kapiji ruskog konzulata na Istiklalu ostavili su transparent sa natpisom: Ne brinite, homofobija je izlečiva Naleteh i na jedan poluozbiljan ali interesantan osvrt na psihofizičko stanje kako Erdoğana tako i njegovog bliskog okruženja.

Edited June 30, 2013 by beowl

[Frau Gabrijela]

duboki naklon za sve oblike protesta koje su smislili i sproveli. zaista im zavidim.

[Muwan]

Po onome sto smo ovde pricali o raspolozenju i odnosu snaga, mislim da vreme ne radi za demonstrante....Lagano ce to da utihne.Drzava uvek ima vise resursa i strpljenja ako hoce tim putem...

Ova "bitka" (da je tako nazovemo) vodiće se na duži period jer nijedna strana u ovom trenutku nema ono što je potrebno za kompletan trijumf. Režim ne poseže za neograničenom represijom jer je (još uvek) svestan posledica koje ista može da izazove na unutrašnjem i spoljašnjem planu. Demonstranti, pak, znaju da između pružanja građanskog otpora režimu i obaranja režima postoji velika razlika. Gezi pokret naprosto nema legitimitet da obara legalno izabranu vladu, a isto tako se ne može očekivati da vlada u Turskoj padne zbog govora mržnje i brutalnosti policije. Možda je u nekoj skandinavskoj zemlji realno da benigni protest zbog bahatosti vlasti preraste u nacionalni i dovede do pada čitavog establišmenta, ali u Turskoj političko nasilje nije nikakva novost a lestvica društvenih normi čijim kršenjem izvršna vlast dovodi sebe u bezizlazan položaj stoji prilično visoko. Na žalost, potrebne su mnogo veće svinjarije sa mnogo štetnijim posledicama po čitavo društvo, da bi partija koja drži natpolovičnu većinu u parlamentu odstupila sa vlasti i to je ovde svima jasno. U tom smislu, niko pri čistoj svesti ne očekuje Erdoğanovu ostavku ili prevremene izbore.Ono što može da bude zanimljivo je to da raspoloženje biračkog tela u Turskoj lako varira i ume da ode u ekstreme, što je u prošlosti dovodilo do toga da na prevremenim izborima kompletna vladajuća koalicija završi ispod cenzusa a partije koje je čine prestanu da postoje ili nastave da postoje pod nekim drugim imenom. Prvi konkretni rezultati borbe između Gezi pokreta i Erdoğanovog režima verovatno će biti vidljivi na lokalnim izborima krajem godine.Najjače oružje Gezi pokreta je nova generacija koja ga nosi. Oni znaju da na ulici nemaju šanse protiv suzavca, vodenih topova i žandarmerije, i zato se okreću onome u čemu daleko nadmašuju protivnika - komunikaciji i inovativnošću. Slušaj, kaži, šeruj je glavni alat širenja principa na kojima počiva ovaj bunt, a nova generacija svojom fleksibilnošću i inovativnošću veoma uspešno poklapa rigidnost i krutost režima. Ne date nam u Gezi - okupljaćemo se po malim parkovima svuda u gradu. Kažnjavate ljude zbog lupanja u šerpe - okupljaćemo se u naseljima da diskutujemo o politici i nećemo praviti nikakvu buku. Branite bilo kakve proteste na Taksimu - doći ćemo tamo da pojedinačno stojimo bez reči. Omladinci su doneli velike novine i pokazali da društvo na njih još kako može da računa. Po mom mišljenju, u pitanju je toliko velika stvar, da je najbolje i najtačnije ilustruju reči 72-godišnje gospođe iz Historianovog posta: "I thought this net & cell phone generation didn't care. I was wrong. You are so smart. I apologize." Za mene lično, u pitanju je najveće otkrovenje koje daje ogromnu nadu u bolje sutra i bolji svet. Nova generacija donela je umreženi mindset koji država može da porazi jedino potpunim prelaskom na severnokorejski model.Podrazumeva se da i Erdoğanov režim ima svoje adute na koje će se obilato oslanjati u narednom periodu. Njegov najjači adut je tiha represija čiji mehanizmi su odavno razrađeni i koriste se, tako da će sada samo biti intenzivirani. Biće hapšenja, novčanog kažnjavanja, oduzimanja licenci, uručivanja otkaza, mobinga u javnom sektoru i svih ostalih vidova pritisaka na one koji podržavaju Gezi pokret. Sve će biti na odgovarajući način ispraćeno u lojalnim medijima i to je otprilike kurs kojeg će se AKP držati u narednim mesecima. Izgledi da se do lokalnih izbora oživi priča o promeni ustava i predsedničkom sistemu prilično su mali, tako da meni lično deluje da ćemo umesto te priče slušati onu dobru staru ploču o patriotama, izdajnicima i jevrejsko-masonskoj zaveri protiv turskog prosperiteta. Tu je i pitanje kurdskog mirovnog procesa odnosno rata u Siriji, gde već sada caruju potpuna netransparentnost i medijska cenzura, tako da će AKP biti na veoma klizavom terenu na kojem će im biti potrebna sva Erdoğanova politička veština i harizma iz prethodnih godina. Problem je u tome što niko tačno ne zna koliko mu je te veštine i harizme preostalo, a koliko je zamenjeno teškim tripovima i iluzijama kojima ga izlaže njegovo dozlaboga bolesno poltronsko okruženje.Gezi pokret je u suštini već odneo pobedu tj. dobio je bitku a za rat ćemo još videti. Cela ova priča je u Turskoj već dostigla kultni status, obeležavaće se godišnjice, uzimaće se kao politička referenca i to sa dobrim razlogom. Gezi pokret je okupio i približio tako suprotstavljene grupe, kao što su ultra navijači i LGBT aktivisti. Oni sada komuniciraju, pokušavaju da razumeju jedni druge, zajedno skandiraju: Her yer Taksim... LGBT zajednica je možda i najveći dobitnik ovih protesta, a odmah iza nje su Kurdi pa čak i sami navijači koji su se proslavili braneći demonstrante na Taksimu od policije. Sve ove grupe su u prošlosti same bile svoje bitke, najčešće bez ikakve podrške ovih drugih. Sada LGBT zajednica izražava solidarnost sa Kurdima iz Diyarbakıra, Alaviti iz Gazi mahale blokiraju autoput u znak podrške sugrađanima na Taksimu, navijači Fenera dolaze u Beşiktaş gde ih Çarşı ekipa dočekuje aplauzima (!), hiljade običnih građana se pridružuje šetnji za gej prava. Pa onda levičari, socijalisti, komunisti... Oko jedne ideje okupio se veliki broj grupa za koje je veliko pitanje da li bi ikada uopšte pokušali da skapiraju jedni druge, da nije bilo ovog protesta odnosno principa komunikacije i solidarnosti na kojima je uspostavljen.Na drugoj strani, AKP je praktično ostala izolovana u sopstvenom ludilu. Pitanje je da u kolikoj meri je čak i nacionalistička MHP na njihovoj strani jer oni možda mogu da se prime na vladina bulažnjenja o globalnoj antiturskoj zaveri ali im generalno Erdoğanov apsolutizam izuzetno ide na nerve. Jedina podrška na koju AKP može ozbiljno da računa dolazi, na žalost, iz SAD. Tačnije, u pitanju je potpuno ćutanje State Departmenta uz poneku strogo neutralnu izjavu koja ni iz daleka ne poručuje turskoj vladi da ne bi bilo loše da poštuje prava i stavove sopstvenih građana. Takvo ćutanje i neutralnost zapravo šalju poruku Erdoğanu da slobodno može da nastavi da cepa po volji, sve dok se sprovode planovi vezani za NATO odnosno Siriju odnosno Iran. To savezništvo, međutim, ima i svoju cenu jer barem devet od deset liberala/kemalista/levičara sa kojima ovde pričam, smatraju SAD direktnim saučesnicima u svakom zločinu koji je izvršila AKP - od hapšenja novinara, preko montiranih suđenja, do ubistva Ethema Sarısülüka. Evo jednog opinijuna o tome kako se stiče i gubi epitet "turskog Ruzvelta" ukoliko se nema sposobnost za shvatanje standarda i principa do kojih drži rapidno rastuća srednja klasa.Ja ovo vidim kao deo jedne globalne stvari koja ima veliki potencijal i za koju imamo da zahvalimo novim klincima, tačnije njihovom željom da žive kako oni žele a ne kako se državi dopada. Uspeh nije garantovan ali nada u isti je nekako veća nego prošle godine. Edited July 1, 2013 by beowl

[Skyhighatrist]

Ja ovo vidim kao deo jedne globalne stvari koja ima veliki potencijal i za koju imamo da zahvalimo novim klincima, tačnije njihovom željom da žive kako oni žele a ne kako se državi dopada. Uspeh nije garantovan ali nada u isti je nekako veća nego prošle godine.

Delimo ovaj utisak.

[Gandalf]

Jedina podrška na koju AKP može ozbiljno da računa dolazi, na žalost, iz SAD. Tačnije, u pitanju je potpuno ćutanje State Departmenta uz poneku strogo neutralnu izjavu koja ni iz daleka ne poručuje turskoj vladi da ne bi bilo loše da poštuje prava i stavove sopstvenih građana.

Ameri u toj prici nemaju sta da traze, niti je na njima da se mesaju. u najboljem slucaju, ambasador moze i treba da neodredjeno prismrdi koju o postovanju prava i sloboda. i nista vise. bilo sta vise od toga, bilo kakva intervencija koja bi naginjala bilo kome, bi dovela do optuzbi za ovo ili ono.uostalom, sve i da hoce, SAD administracija tu ne moze nista da ucini. AKP na vlasti ne odrzava americka administracija, niti AKP na bilo koji nacin zavisi od americke administracije - oni zavise samo i iskljucivo od podrske i glasova Turaka.

To savezništvo, međutim, ima i svoju cenu jer barem devet od deset liberala/kemalista/levičara sa kojima ovde pričam, smatraju SAD direktnim saučesnicima u svakom zločinu koji je izvršila AKP - od hapšenja novinara, preko montiranih suđenja, do ubistva Ethema Sarısülüka.

budale. Edited July 1, 2013 by Gandalf

[Roger Sanchez]

uostalom, sve i da hoce, SAD administracija tu ne moze nista da ucini. AKP na vlasti ne odrzava americka administracija, niti AKP na bilo koji nacin zavisi od americke administracije - oni zavise samo i iskljucivo od podrske i glasova Turaka.

Više zavise od moderne turske ekonomije (koja im zbog nedovoljnog islamskog glajhšaltovanja u isto vrijeme rađa i ovaj suprotsavljeni pokret). Ali oni su na vlasti već koliko, 10 godina, bez realne opozicije osim Ergenekona™ po zatvorima. Es schwindelt.

[Gandalf]

Više zavise od moderne turske ekonomije (koja im zbog nedovoljnog islamskog glajhšaltovanja u isto vrijeme rađa i ovaj suprotsavljeni pokret). Ali oni su na vlasti već koliko, 10 godina, bez realne opozicije osim Ergenekona™ po zatvorima. Es schwindelt.

zavise utoliko sto im postojeca percepcija o ekonomskom cudu, kombinovana sa populistickom retorikom, obezbedjuje glasove. u tome se ne razlikuju od bilo koje druge vlasti.

[harper lee]

Ja ovo vidim kao deo jedne globalne stvari koja ima veliki potencijal i za koju imamo da zahvalimo novim klincima, tačnije njihovom željom da žive kako oni žele a ne kako se državi dopada. Uspeh nije garantovan ali nada u isti je nekako veća nego prošle godine.

Apsolutno. Ovaj protest u Turskoj je vrlo zanimljiva sublimacija savremenih sredstava komunikacije i prevazilazenja nekih tradicionalnih grupnih lojalnosti i animoziteta s druge strane u korist necega sto bi se moglo protumaciti kao zajednicka dodata vrednost. Nije da se nije desavalo i jedno i drugo ali ovako dugo, u ovakvom obimu i, last but not least, u drzavi kakva je Turska je prilicno senzacionalan dogadjaj.BTW, bio si vrlo citiran na konferenciji "Dialogue in Peacebuilding" pre par nedelja u Norveskoj. Dodjem ti pivo.

[Muwan]

Institucionalno ludilo se polako kotrlja. Nadzorno telo za tržišta kapitala (SPK) otvorilo je istragu svih kupoprodajnih naloga u brokerskim kućama u periodu između 20. maja i 19. juna, sa posebnim fokusom na ino transakcije. U navedenom periodu glavni berzanski indeks Turske srozao se za gotovo 20 procenata. U okviru istrage, regulatorno telo od brokerskih kuća zahteva na uvid informacije o zaposlenima (uključujući matične brojeve), kopije svih izveštaja i analiza, transkripte komunikacije sa klijentima, kao i sve e-mail poruke razmenjene sa inostranstvom. Prve reakcije iz brokerskih kuća su prilično revoltirane, a pošto će ovakva istraga svakako uticati na raspoloženje investitora ostaje nam da nagađamo da li je AKP ukalkulisala tu štetu u ovaj populistički lov na veštice ili tamo zaista veruju u brokersko-bankarsko-jevrejsku zaveru pa će svoje naredne poteze povlačiti u skladu sa tom verom. Tim povodom, evo Bloomberg-ovog teksta kao i jednog lokalnog opinijuna.Erdoğan je danas imao prvi javni nastup (redovno nedeljno obraćanje poslanicima AKP u parlamentu) posle skoro nedelju dana, a isti je naravno opravdao sva očekivanja: nemire u provinciji Lice i gradu Diyarbakıru izazvali su narko karteli koji su ostali bez silnog keša nakon što im je njegova vlada uništila više od 100 milijardi sadnica kanabisa. Naravno organizatori ovog narko protesta su povezani sa političarima koji su isti podržali ili su se na njemu pojavili. Potom je na trenutak zazvučao normalno izrekavši pola normalne rečenice: "Ukoliko turska nacija želi nešto da poruči, AKP je u stanju da to sasluša i preduzme odgovarajuće korake..." ali se već u drugoj polovini rečenice ludilo ponovo razbuktalo: "... jer mi smo nacija!" Možda nisam ovo baš najpravilnije rastumačio ali tako mi je delovalo. Završio je konstatacijom da kurdski mirovni proces mora uspeti bez obzira na provokacije, a za divno čudo niti jednom rečju nije pomenuo Egipat ili Siriju. Na konto priče o lovu na veštice iz prvog pasusa, vredi napomenuti i da je najavio osnivanje parlamentarne komisije koja će "istražiti dešavanja u Gezi parku". Na šta će to ličiti, slikovito je predvideo jedan komentar čitaoca na sajtu HDN:I have been trying to find out if the AKP have been demanding meteorological data from the same period, plus menus from all restaurants (including daily specials), as well as how many fridges were produced in Turkish factories. These could all be part of the Great Provocation of 2013. No stone must be left unturned (how many stones were turned during the unrest?).U isto vreme, njegovi footsoldiers-i nastavljaju da briljiraju. Potpredsednik vlade Beşir Atalay je juče bio u centralnoj Anadoliji gde je vaskolikoj javnosti objasnio da iza trenutnih dešavanja u Turskoj stoje strane sile i jevrejska dijaspora. Važnu ulogu u ovoj zaveri igraju i internacionalni mediji ali svi koji misle da mogu stati na put Velikoj Turskoj treba da znaju da neće, je l' te, uspeti. Nedaleko odatle, slavni gradonačelnik Ankare Melih Gökçek je uputio tweet jednom od poslanika CHP koji je učestvovao u LGBT maršu u nedelju: Hüseyine Aygüne, da li si gej? Nemoj pogrešno da svhatiš, pitam čisto informativno a i u tvom gradu bi voleli da znaju. Nisam video da li mu je Hüseyin nešto odgovorio.Pre par sati u Sivasu je počeo skup Alavita na mestu već pominjanog masakra u hotelu Madımak:BDP je danas aktivna i u Istanbulu, tačnije ispred Instituta za forenzičku medicinu u predgrađu Nova Bosna. Ne kapiram baš najbolje transparente ali doima se da traže oslobađanje nekih silnih ljudi iz zatvorskih bolnica:Poslednja (nepotvrđena) vest kaže da je sud u Istanbulu potvrdio odluku kojom je obustavljen projekat prenamene Gezi parka.

[Muwan]

Policija je rešila da pokaže da nije umešna samo sa lanserima suzavca i plastičnim mecima. Izgleda da su poslali tužilaštvu 170 hiljada tvitova koji vređaju premijera i druge zvaničnike, a garnirali su ih izveštajem na 200 strana koji (nezvanično) nabraja opoziciju, nevladine organizacije, umetnike, internacionalne medije, CNN, BBC i The Economist kao odgovorne za Gezi proteste. Takođe kažu da su terorističke organizacije pretvorile protest u pobunu u kojoj je pokušano zauzimanje premijerove kancelarije, rezidencije, parlamenta i predsedničke palate.U međuvremenu, potpredsednik vlade se suočio sa neočekivano oštrom reakcijom na antijevrejske bljuvotine koje je izrekao prekjuče, pa je izašao u javnost sa tvrdnjom kako uopšte nije to rekao. Šteta za njega što mu je izjava snimljena sa tri do četiri kamere i isto toliko diktafona, tako da je bilo potrebno manje od pola sata da ga originalni snimci sahrane na netu. Ovdašnji političari su poprilično u "Nikad izvini" fazonu i često pribegavaju poricanju materijalno dokazivih činjenica radije nego poštenom izvinjenju za ekcese koje i onako niko ne pamti duže od tri dana. Sujeta je čudo.Juče prošao Taksimom. Na zapadnom obodu Gezi parka (Cumhuriyeti bulevar) u toku su dekorativni radovi kojih izvesno ne bi bilo da i dalje postoji namera da se park uklanja. Kod spomenika je policija spremna za svaki slučaj ali ne oseća se ništa osim laganog povratka u regularnu svakodnevicu. Komunalci prave veštačku kosinu kojom će se obod parka "uliti" u buduću pešačku zonu Taksim. Izgleda da nikakvih istorijskih projekata niti molova ovde neće biti (barem ne u narednih par godina, dok se AKP eventualno odvaži da proba ponovo), čemu u prilog ide i današnji tvit predsednika istanbulske komore gradskih planera, koji kaže da je sud definitivno oborio sve planove za prenamenu Gezi parka.Ako se vratimo na sam početak protesta, park je po svemu sudeći spašen i to je to. Četiri života su izgubljena, dosta ljudi ozbiljno obogaljeno, stotine ako ne i hiljade su uhapšene i to je cena Erdoğanovog neuspešnog pokušaja da golom silom rešava svaki problem koji mu naiđe između dva izborna ciklusa. Ostaje još da se vidi u kom pravcu će se razvijati društveni procesi koje je AKP nesvesno pokrenula svojom glupošću, a tu prvenstveno mislim na građanske forume sa jedne i pomahnitale paranoično-zavereničke retorike zvaničnika sa druge strane.

Edited July 3, 2013 by beowl

[Budja]

Nije sve uvezano, no da li je tvoj utisak da ce se turski liberali ugledati na egipatske i prizvati vojsku u pomoc?

[Muwan]

Takve pozive još nisam video ni od anonimusa na Twitteru, a kamoli od nekog viđenijeg liberala (jedini kojima se trenutno priviđa turska vojska na ulicama Ankare su autori nadaleko čuvenih komentara na srpskim portalima :D )Pre svega, ne treba uopšte sumnjati da bi bilo koji političar ili javna ličnost koja bi vojsci uputila poziv poput onog koji je juče uputio El Baradei, u Turskoj momentalno bio uhapšen i ne bi sunca video sve dok postoji AKP, a možda i duže. Sa te strane, malo ko je voljan da se igra vatrom. Sa druge strane, Erdoğanov režim je praktično obezglavio vojsku do te mere, da je pitanje da li bi ona uopšte bila u stanju da operativno/komandno funkcioniše ukoliko bi sutra, ne daj bože, izbio neki klasičan rat koji bi zahtevao široku upotrebu oružanih snaga. Toliko ih je pohapsilo u prethodne 3-4 godine, da stvarno ne znam odakle bi mogla da stigne neka konkretna pomoć, sve i kada bi se u civilnom društvu našao neko dovoljno lud da ih pozove.AKP je, sviđalo se to nekome ili ne, uspešno razbila armijski kartel i interesne grupe (doduše ne pod tim optužbama već pod gomilom terorističko-zavereničkih budalaština koje na sudu prolaze jedino uz pomoć teškog fabrikovanja dokaza, ali da ne zalazimo sada u te detalje...) Problem je u tome što ih nisu demokratske vrednosti motivisale na to razbijanje jer za njih demokratija nije cilj već samo sredstvo za ostvarivanje islamističke agende. Nikada se nisu potrudili da se malo dublje udube u demokratsku materiju, zato i shvataju demokratiju kao pravo pobednika na izborima da do sledećih izbora radi šta god hoće i kinji svakog ko mu nije po volji.Sve to, međutim, ne menja činjenicu da bi od nekakvog vojnog puča u Turskoj, čak i kada bi bio moguć (a nije), bilo više štete nego koristi. U krajnjoj liniji, trenutna situacija u dobroj meri predstavlja upravo indirektnu posledicu pučeva iz prošlosti odnosno neformalne moći koja je ležala u rukama vojske. Ne poznajem situaciju u egipatskom društvu ali gledano iz Istanbula mi deluje da je ta neformalna moć generala u Egiptu daleko drastičnija nego ovde, i da su turski generali ipak mnogo bliži civilnom društvu u odnosu na egipatske. Tu njihovu "slabost" je Erdoğan iskoristio da ih porazi, dočim u Egiptu takve "slabosti" nema pa generalsku ekipu nije moguće poraziti - pogotovo ne ukoliko ta odgovornost leži na tupsonima kao što su MB.

Edited July 4, 2013 by beowl

[Muwan]

Egipat je stigao kao naručen za Erdoğana, tako da je u medijima prilično tiho prošla vest o malom nesporazumu među prijateljima tokom proslave 4. jula u rezidenciji američkog ambasadora, a isto tako tiho se provukao i predizborni nastup nemačkog ministra finansija.

[Dr Arslanagić]

+ mu jako dobro dođe za širenje teorija zavere.