Ravna Gora - TV serija

[Razzmatazz]

Radio Moskva je puštao Internacionalu zbog komunista u rasejanju, jer ništa drugo nisu umeli da prepoznaju. A i da olakšaju kasnije snimanje filmova.

[ficfiric]

Ne znam koju su mjuzu pustali ali moj deda (rusofil i radioholicar) je zapisao

Od radija se nismo odvajali. Još mi je u sećanju izraz začuđenosti na licu slušalaca radija, kada umesto ratnih izveštaja, spiker Radio Moskve javlja da je kolhoznica ta i ta odgajila repu tešku toliko i toliko. I kada su već počele da nas obuzimaju crne slutnje u pogledu ishoda rata, spiker objavljuje da je Crvena armija u borbama povratila mesto Naljčik na Kavkazu. Nada se vraćala. Rusi će početi, očekivali smo, ofanzivu.

[Singer]

Jel' cito neko ovo?

[ToniAdams]

jel se pojavljuje u drugoj epizodi nase velicanstvo?samo njega pratim.

[colonelo]

Za razliku od prve epizode, kojoj se mogu tolerisati (pre)duge ekspozicije i trošenje vremena na uvod likova, druga epizoda bi morala znatno dinamičnija. Tako bi bar trebalo biti u nekim normalnim (da ne kažem kvalitetnim) TV produkcijama. No, naravno, kod Radoša Bajića to nije slučaj, pa je druga epizoda još dosadnija od prve. Međutim, nemoguće je biti razočaran, jer preduslov za razočarenje su velika očekivanja, a toga ovde nije bilo. Radoš Bajić kao reditelj je kao i FK Crvena Zvezda - ne može da razočara, može samo prijatno da iznenadi ( ). Za sada, od tog prijatnog iznenađenja nema ništa, a teško da će ga i biti.Druga epizoda se sastoji, ako sam dobro izbrojao, od 6 dužih i 2 kraće scene. Ove 2 kraće su prekratke da bi se o njima davalo mišljenje, a od ovih 6 dužih problematično je svih 6. Dakle, svaka je sporna na nekom od nivoa - dramaturgije, elementarne logike i političke korektnosti.Naravno da je jako teško održati političku korektnost kada se govori o II svjetskom ratu i jugoslovenskim narodima u to doba (naročito kada su Hrvati u pitanju), ali ovo što smo sinoć vidjeli prijeti da sklizne u jedan nacional-šovinstički pamflet, u rangu onoga što smo imali u hrvatskoj kinematografiji 90-tih (dobro, bude tamo i sad povremeno nečeg sličnog, ali rjeđe) i čemu smo se (s pravom) podsmijevali, i što smo koristili kao jedan od jačih argumenata zašto je srpska konematografija bila neuporedivo bolja od Hrvatske tih godina.Ali hajdemo redom:Scena Prva: Ajeroplan (Taralići se bude):Već sam razgovor roditelja i mlade kćerke je neuvjerljiv. ''Ajeroplan'' po brdu gdje su svega dvije kuće izbacuje na stotine identičnih letaka. Čisto sumnjam da su Nijemci bili tako rasipni. Taralići su sjebani jer shvataju da je počeo novi rat i kreću da se grle po principu ,,svako sa svakim'', pri čemu je naročito patetičan zagrljaj oca od oko 70 i sinova od oko 50 godina cirka.Scena druga: Sjednica vladeMladi kralj se razbudio i smirio pošto je našao papuče. Đeneral Mirković neće da prizna ni sebi ni drugima da su ga Englezi izradili, već dijeli svima moralne lekcije, pri čemu su mu najviše Hrvati na meti. Đeneral Simović se i dalje muči da izgovori prostoproširenu rečenicu na srpskom jeziku (aktuelni prestolonaslednik kao da je na njega povukao gene, ko zna). Maček izgleda i priča kao da je sišao sa stranica Alan Forda, budući da njegov govor zvuči kao brixijevska parodija hrvatskog jezika. S obzirom da ovo Irfanu Mensuru nije prvi put da glumi na hrvatskom jeziku i da je do sada bio solidan u tome, ovo vjerovatno ide na dušu Bajiću. Đeneral Ilić lupa šakom o sto, a preostala dvojica ministara koje je Bajić odabrao da prisustvuju sceni - novosadski Pervan i onaj sa novčanice od 5000 din, praktično statiraju. Detalj kada mladi kralj sluša Mačeka, zatim pogleda u sliku pokojnog mu oca, a zatim vdimo da se prisjetio marsejskog atentata, čije dokumentarne slike i mi potom gledamo, mogao bi se izučavati u školama kao primjer grozomorne montaže.Potom idu 2 kratke scene (poluscene) - Ispred bunkera i Izbjeglice u koloni.Scena treća: Sin Dragan na obali Drine.Poetska scena. Sin Dragan miriše granje i cvijeće poput bika Ferdinanda. Odjednom začuje zavijanje hodže sa džamije sa druge strane Drine. Nekako je to zavijanje dobilo zlokoban prizvuk. Potom nailazi na usamljenu djevojčicu za koju nam je nejasno otkud je ona tu bez roditelja. Eto prilike da svi vidimo kako je on jedna velika dobrica, na stranu nelogičnost i patetika.Scena četvrta: Radio Moskva javljaKomunisti se okupe u fabričkoj hali da bi čuli najnovije vijesti Radio Moskve. Njihov ''dnevnik'' se sastoji od sastoji od samo jedne vijesti, i to baš one koja zanima naše junake. Gledaoce teško da sad već išta više zanima. Posle vijesti ide muzika iz studija. Iako su vjerovatno razočarani viješću koju su upravo čuli, komunisti su nepokolebljivi i zajedno pjevaju Internacionalu. A baš bi reakcije prisutnih likova na ovu vijest bila dobra podloga za njihovu karakterizaciju i odnos prema ideologiji. Doduše, ne vjerujem da će se radnja serije proširiti i na 48-mu, ali ko zna.Scena peta: Soldat i ĐodaPredugačka i vjerovatno nepotrebna scena sa iritantnim krupnim planovima pijanog Đode. Moguće su 3 svrhe ubacivanja ove scene: 1) svaki od glavnih Taralića mora se pojaviti u svakoj epizodi; 2) da se prikaže plemenitost neukog srpskog seljaka 3) da se izmisli bilo kakva uloga i scena za Đodu.Scena šesta: U plitkom rovuNijemci tuku artiljerijom po ukopanim položajima jugoslovenske vojske. Ovi u rovu saznaju da Hrvatska napušta Jugoslaviju, pa vojnici hrvatske nacionalnosti počinju da bježe prema neprijatelju. Srpski major ne dozvoljava da se puca po dezerterima, jer ,,Srbi nikad ne pucaju u leđa'', ali veliki dio dezertera gine od njemačkih granata. Najproblematičnija scena sa stanovišta političke korektnosti - Srbi su superiorni i moralno i u svakom drugom smislu, dok su Hrvati podmukli i kukavice.Druga epizoda je slabija i u vizuelnom smislu. Izostaje onaj efekat sepije iz prve epizode, ali su boje ipak nekako ''isprane''. Kao da im je falilo Pervola.

Edited November 18, 2013 by colonelo

[dillinger]

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋНи у другој епизоди ТВ серија “Равна Гора“ – нема Равне Горе, сем ако се рачуна да је село Планиница испод ове планине (што није речено).Друга серија почиње управо у Планиници и то је једна од свега пет сцена у целој овој епизоди.Та прва сцена траје 11 минута. Садржај: ујутру 7. априла 1941. мештани уопште не знају да је дан раније почео рат! То никако није могуће, јер се село налази надомак Мионице, а још ближе, на можда сат хода, је село Ба, испод кога је тада била железничка станица у Кадиној Луци. Данас је Планиница скоро пуста, али према попису из 1948. године имала је 695 становника. Село је било за ондашње прилике напредно – што се у серији не види, јер су куће оронуле. Онда су, дакле, куће изгледале добро и штета је што за потребе снимања нису барем окречене, ако већ није било средстава да се реконструишу.Даље, село је било пуно младежи, која се школовала и у Мионици, а ван сумње је да су богатија домаћинства имала радио апарате. Али, као и у свакој серији Радоша Бајића, српски сељаци су представљени као приглупи, па поред осталог и необавештени.Приглупи су, и у овом наставку, и српски официри, у сцени која траје невероватних 17 минута: у подземном граду у Зворнику и испред њега. Састанку владе и Врховне команде председава краљ Петар Други, који, наравно, касни. “Извините ако смо вас узмнемирили“ – обраћа се сервилно председник владе генерал Душан Симовић краљу, када је он најзад стигао.Војска притом нешто вршља испред улаза, постројава се као да је мирнодопско стање, нема шлемова, а нема ни Краљеве гарде.Сцена се наставља повратком у склониште и новим исмевањем српских официра. “Напуштање земље би било равно издаји“, каже сада генерал Симовић. “Мени је круна важнија од живота“, виче командант ваздухопловства генерал Боривоје Мирковић, називајући Александра Првог “пресветлим краљем“. “Ми смо ово закували“, каже Симовић Мирковићу, алудирајући на пуч од 27. марта, чиме се овај догађај представљана на уобичајено површан и погрешан начин. Остало је само да се генерал Мирковић, кога Лазар Ристовски убедљиво тумачи као ортодоксну будалу, прикаже као енглески плаћеник – што је још једна уобичајена клевета.Мирковићевог возача глуми “син Драган“ из серије “Село гори а баба се чешља“ – Ненад Окановић – а глуми га исто онако као и сина Драгана. Уместо да дежура испред и чека генерала, “син Драган“ се изгубио негде поред Дрине, откида лишће са грана, пуцкета њиме и блене около све док не нађе неку напуштену девојчицу, коју одвози у непознатом правцу. Мирковић у међувремену луди што му нема возача. “Нећу транспортером да одваљујем бубреге до Хан-Пијеска“ – дере се ван себе, уз иживљавање над присутним поручником.У стварности, официри у ратном стању не путују путничким аутомобиима, а нарочито не командант ваздухопловства. Мирковић је тих дана командовао ваздушном одбраном, која је, с обзиром на однос снага, постигла солидан успех, што се из серије и не наслућује. Иначе, он никада није био “енглески плаћеник“, а са Енглезима се већ 1942. године сукобио управо по питању ђенерала Драже.Занимљиво је да је састанак у подземном граду у Зворнику приказан тако да најреалније говори потпредседник владе др Влатко Мачек, шеф Хрватске сељачке странке, свакако ради улагивања западним суседима. Подразумева се да суштина хрватског питања није ни дотакнута.Трећа сцена се одвија на Ртњу 9. августа и траје 13 минута. Блеје овце и козе, зелена трава, плаво небо… Млађи син Таралића из Планинице, у бекству од Сипског канала стигао је до ове планине и сакрио се у некој појати. Чобанину, још једном сељаку који није чуо да се заратило, сведочи о расулу на Сипском каналу, како је то приказано у првој епизоди. Не може се наслутити шта се заиста тамо дешавало: да је пружен отпор надмоћнијем нападачу, да је борба трајала више сати, да је канал ипак делимично запречен шлеповима пуним цемента, да је потпоручник Тодоровић после последње испаљњене гранате извршио самоубиство крај својих топова, итд.Заосталог сељака – чобанина, глуми још један лик из серије “Село гори…“, коме је то већ пошло за руком у лику “Ђоте“.Тек у четвртој сцени појављује се група одважних, паметних и организованих особа. То су, наравно, комунисти. Логично, они имају радио и најбоље су обавештени. За сваки случај, наглашава се да је барем један од њих студент. Слушају Радио Москву, која рече да се сходно уговору са Немачком из 1939. године СССР неће мешати у рат у Југославији – у коме Немци брзо напредују.Ни овде се не може наслутити шта се заиста дешавало: комунисти су се радовали поразима краљевске војске, а по директивама Централног комитета имали су улогу пете колоне. Ова сцена траје пет минута.Тек у последњој, петој сцени, приказује се борба, али условно речено: падају бомбе и гранате на положај Југословенске војске у Славонији – и то је сва борба. Војници и не знају ко их гађа, а иначе, Немци се не виде. На вест да је “неки Кватерник“ рекао преко радија како су Немци ослободили Хрватску, један капетан реагује: “Њих нека ослобађају, Дрину неће прећи!“Тиме се сугерише постојање некакве границе на Дрини, што је такође неисторијска сцена. У Краљевини су постојале бановине: шест српских, две хрватске и једна словеначка. Једна од шест бановина са српском већином и под српском управом била је Дринска, која се протезала са обе стране Дрине. Тек 1945. године комунисти су поништили тековине претходних ратова и вратили границу на Дрини.Све у свему, што се тиче историјског контекста, све је промашено, а што се тиче серије уопште, делује досадно, јер је радња је ужасно развучена, што се види већ по малом броју сцена.

Jedino komunisti imaju radio :0.6: Edited November 18, 2013 by dillinger

[zmanic]

Što bi rekla crno - bela braća "... džaba vam sveeeee, i vlast vas gura al' opet ne ideeeee ...."Navukli smo se na Otpisane, Alo, alo i slične kvalitetne produkte, pa ovi visokomoralni umni i preambiciozni projekti nikako ne pasuju našem plitkom umu.Probao sinoć, posle deset minuta, al' opet ne ideeeee ....

[Marathonman]

Ukratko - ovom diletantizmu je najbolja mera za poređenje ona epizoda "Više od igre", kad Kapetan Miša na svoj način izražava bunt protiv sramne kapitulacije. To su dva svemira, greota da oboje spada u domaću kinematografiju.

Srpsko selo je, očigledno, bilo vrlo napredno u to doba. Baba sipa kačamak u plastičnu posudu, ulazna vrata zastakljena tzv. dimljenim abažurom, klinka koristi dijalekt zemunske osnovne škole, samo sam čekao da se nekom otme missim, buraz, znaći, jebote i slično.Od ostalih minornih detalja, neobično mi se dopalo što vojnik VKJ u sceni na 28:12 rasteruje uzbunjene civile držeći Mosinku Obrasca 1944, još jedan dokaz kako je bila napredna staaaara Juga. Zajebanciju na stranu, diletantizam u prikazu položaja 41. p.p. je tragičan - linijski raspored rame uz rame, kao da je šanac iz Prvog ustanka. Srbende oficiri prepoznaju dvogledom da beže isključivo Rvati, preziru pičkastost istih ali viteštvo ostaje. Btw, prijatelj koji je bio rekviziter tokom snimanja odgovorno tvrdi da je prvobitno major trebalo da pokoka dezertere, čak ima i slike gde puca u njih. No, upečatljivije je kad deklamuje kako srpski vojnik ne puca u leđa. Ono, jes da je taj isti srpski vojnik pucao u demonstrante tokom radničkih protesta prethodnih godina, da je nabadao bajonetom i razbijao glave kundakom...Najavljen mi je i biser u nekoj od narednih epizoda - Sin Dragan popizdeo što su mu neki (oni drugi četnici) silovali sestru, pa mu je od silnog gneva i skriveno oružje evoluiralo. U bure je sakrio ZB30 puškomitraljez, a kad je krenuo da im se najebe majke - iz bureta vadi MG34!

[Razzmatazz]

Meni se sviđa kako su nekad roditelji komunicirali sa decom i obratno. "Majko!" - "Ćerko!"

[Singer]

Ja to danas radim kad se sprdam sa mojima, pogotovu caletom - zovem ga Oce. :)

[Filipenko]

Komunisti se okupe u fabričkoj hali da bi čuli najnovije vijesti Radio Moskve. Njihov ''dnevnik'' se sastoji od sastoji od samo jedne vijesti, i to baš one koja zanima naše junake. Gledaoce teško da sad već išta više zanima. Posle vijesti ide muzika iz studija. Iako su vjerovatno razočarani viješću koju su upravo čuli, komunisti su nepokolebljivi i zajedno pjevaju Internacionalu. A baš bi reakcije prisutnih likova na ovu vijest bila dobra podloga za njihovu karakterizaciju i odnos prema ideologiji. Doduše, ne vjerujem da će se radnja serije proširiti i na 48-mu, ali ko zna.

Jok, nema šanse. Ovo je dramska trilogija koja zvanično nosi naziv "1941-1945", i to fokusirano isključivo na ono što se u Srbiji dešavalo, dakle ništa od Informbiroa.

Nijemci tuku artiljerijom po ukopanim položajima jugoslovenske vojske. Ovi u rovu saznaju da Hrvatska napušta Jugoslaviju, pa vojnici hrvatske nacionalnosti počinju da bježe prema neprijatelju. Srpski major ne dozvoljava da se puca po dezerterima, jer ,,Srbi nikad ne pucaju u leđa'', ali veliki dio dezertera gine od njemačkih granata. Najproblematičnija scena sa stanovišta političke korektnosti - Srbi su superiorni i moralno i u svakom drugom smislu, dok su Hrvati podmukli i kukavice.

Sramim se priznati da ne razumem primedbu na suštinu poruke. Naravno, Bajić je to neutemeljeno i neistorijski izveo - Hrvati su pucali u leđa Srbima i/ili vezivali kukaste krstove na miške da bi ih Nemci prepoznavali i puštali nakon zarobljavanja, ili ignorisali tokom borbi. To je opštepoznata stvar i to je Bajić morao da prikaže. Umesto toga, odlučio se na idiotizam gde Srbi ne prljaju ruke (naravno da se pucalo na dezertere) bez istorijski realnog prikaza, koji je zapravo mnogo ubitačniji. Ne mogu pojedinci i divni ljudi poput Jože Horvata isprati nepočinstvo jugoslovenskih vojnika hrvatskog podrijetla.E sad, pre nego što me proglasite za nacionalistu, razumem ja i zašto su Hrvati to radili - desio se vojni puč, vojna hunta, i oni su ionako odranije imali problematičan stav prema državi, a nakon toga i definitivno nisu želeli da ginu za uzaludne trzaje vojne hunte koja je upravljala Jugoslavijom. Sve je to meni jasno. Ali Radoš to nama neće prikazati, posebno ne na taj način i historijski valjano. To sam govorio i u diskusijama o prvoj epizodi, sve bi to bilo mnogo jasnije i bolje da je dripac prikazao i 27. mart. Ali onda nema legalne i legitimne "vojske u otadžbini", što je jedini cilj prikaza u ovoj seriji...

[Dr Arslanagić]

Simović nije bio prisutan ni na jednoj sednici Vlade osim onoj na Palama 13.4. (poslednjoj u zemlji) kada je odlučeno da se beži ka Nikšiću i dalje u Grčku a nesretnom Kalafatoviću dato ovlašćenje da pregovara sa Nemcima o primirju (dok je u ličnoj poruci Kalafatoviću Simović napisao da radi šta god hoće). Petar nije prisustvovao sednicama Vlade, nije ni Borivoje Mirković. Borivoje Mirković je bio zadužen za organizaciju evakuacije. Takođe, obzirom da je bio oženjen Hrvaticom, siguran sam da mu je sve bilo jasno odmah posle Versaja. U Malom Zvorniku nije nikad održana sednica Vlade već je tamo jednu noć prespavao Petar pre polaska za Nikšić. Maček je još 8.4. krenuo za Zagreb, posle sednice Vlade u Sevojnu kojom je predsedavao. Sastao se istog dana sa Simovićem u Banji Koviljači gde ga je ovaj nagovarao da ostane sa ostalim ministrima. Maček je to odbio ali je rekao da će odrediti Juraja Krnjevića da ga menja i da će na putu ka Zagrebu svratiti u Mali Zvornik da svoju odluku obrazloži Petru. Ne zna se da li je do tog susreta došlo.pogledati:Zapisnici sa sednica Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije : 1941-1945 / priredili Komnen Pijevac, Dušan Jončić ; [predgovor Ljubodrag Dimić]Slom Kraljevine Jugoslavije 1941 : uzroci i posledice poraza / Velimir Terzić ; [skice - karte Dragomir Nikolić]

[Roger Sanchez]

Moja očekivanja od serije su 100% ispunjena. :s_u:http://www.youtube.com/watch?feature=player_detailpage&v=WtSKMMcwNQ0

[vathra]

Jel' cito neko ovo?

Читао сам од истог аутора ”Дража - смрт дужа од живота”.инаш делове овдеhttp://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:385086-Generala-niko-neceОбзиром да је и друга књига лирског наслова изашла убрзо после прве, претпостављам да је исто срање.Перо Симић је успео да изостави све детаље који би приказали Дражу у лошем светлу.Исто тако је из књиге о Титу изоставио све осим детаља који би приказали Тита у позитивном светлу, те је тако за цео период НОБ-а написао неколико кратких и неповезаних поглавља.Укратко, књиге су му најобичније њесра.

[Filipenko]

Jedva čekam Samardžićeve reakcije na 4. epizodu. Maj, Ravna Gora."Oj svijetla majska zoro, majko, majko naša, Ravna Goro..."