ja sam za heidta cula na forumu, zajedno sa istokom pavlovicem i borisom malagurskim

 

evo zato jednog melema za dusu: 

 

My parents died years ago. I was very close to them. I still miss them terribly. I know I always will. I long to believe that their essence, their personalities, what I loved so much about them, are - really and truly - still in existence somewhere. […] Plainly, there’s something within me that’s ready to believe in life after death. And it’s not the least bit interested in whether there’s any sober evidence for it. So I don’t guffaw at the woman who visits her husband’s grave and chats him up every now and then, maybe on the anniversary of his death. It’s not hard to understand. And if I have difficulties with the ontological status of who she’s talking to, that’s all right. That’s not what this is about. This is about humans being human.
Carl Sagan, on why sometimes it’s good to temporarily forgo your beliefs in order to respect someone else’s

Ovo zaista jeste melem. Sagan je bio car.

Edited February 14, 201411 yr by Syme

Не видим зашто би разговор са мртвима захтевао било какво веровање. То је наставак вечитог дијалога... другим средствима. Обраћамо се ликовима какве памтимо, и већ самим тим се ослањамо на њихову мудрост, одсијавајући свој текст о њих, макар док смишљамо шта ћемо рећи.

Oni su u nama, sasvim izvesno imaju (barem neki) afterlife.

Не видим зашто би разговор са мртвима захтевао било какво веровање.

 

i eto okosnice neceg sto me je interesovalo tokom studija: zasto se smatra nuznim da postojanje nekih snaznih osecanja poput ovih koje sagan opisuje, mora da vodi ka verovanju u vise sile. i posledicno, da li ima smisla smatrati da onaj koji ne veruje u vise sile, ne oseca to isto ushicenje kada razmislja o life, the universe and everything. medjutim psiholoska literatura je uglavnom uzimala zdravo za gotovo da te dve stvari idu zajedno. onda je izasla dennetova knjiga breaking the spell, i tu me je iznenadilo koliko je njegove (a izgleda i generalno new atheists') analize cisto kognitivno/racionalno. meni se cini da to promasuje ceo fudbal. a i dosadno je. :D

Kad su Dennetta operisali od srca™, on je poslao neku zahvalnicu lekarima i sestrama na vise strana. Bilo je to onoliko emotivno koliko pretpostavljam da on uopste moze da bude.

secam se, ponavljao je thank goodness kroz tekst. 

i eto okosnice neceg sto me je interesovalo tokom studija: zasto se smatra nuznim da postojanje nekih snaznih osecanja poput ovih koje sagan opisuje, mora da vodi ka verovanju u vise sile. i posledicno, da li ima smisla smatrati da onaj koji ne veruje u vise sile, ne oseca to isto ushicenje kada razmislja o life, the universe and everything. medjutim psiholoska literatura je uglavnom uzimala zdravo za gotovo da te dve stvari idu zajedno. onda je izasla dennetova knjiga breaking the spell, i tu me je iznenadilo koliko je njegove (a izgleda i generalno new atheists') analize cisto kognitivno/racionalno. meni se cini da to promasuje ceo fudbal. a i dosadno je. :D

 

:)

Možda zato što su snažna osećanja deo individualnog doživljaja koji pokreće introspektivne tektonske sile a razum nadilazi tu individualnu ravan, kreće se u sferi opšteg i kategorisanog, pomalo bezličnog? Ono što je lično bi po tome ima veliku snagu a ono što je nadindividualno postaje energetski slabo...i na koncu dosadno.

.

 

Sent from my C6603 using Tapatalk

:)

Možda zato što su snažna osećanja deo individualnog doživljaja koji pokreće introspektivne tektonske sile a razum nadilazi tu individualnu ravan, kreće se u sferi opšteg i kategorisanog, pomalo bezličnog? Ono što je lično bi po tome ima veliku snagu a ono što je nadindividualno postaje energetski slabo...i na koncu dosadno.

 

А делом и зато што су религије зајашиле језик и онда честит атеиста, ако ће поштено да покуша да се изрази, на сваком кораку да наилази на нагазне мине, боктемазо.

А делом и зато што су религије зајашиле језик и онда честит атеиста, ако ће поштено да покуша да се изрази, на сваком кораку да наилази на нагазне мине, боктемазо.

 

Sakralne reči znaju da prizovu onostrane sile kao veliki žrec u magijskom transu. Neke su htonske, vode pravo u had, neke su nebeske, krilima rajskih ptica se odleprša u božanske vrtove. Neke su kao hridi, nasučemo se prizvani zavodljivom melodijom jezika. Od nekih se poludi, neke znaju da rane, a neke, one najopasnije, da ubiju...svačega tu ima, sunce ti kalajsano.

Е да, а мука је што су из оне, будући тако моћне (бар у ушима верника) изгурале оне обичне речи. И онда кад атеиста покуша да их заобиђе, види да више ни не зна како би ово или оно, забога, могло да се каже ни по хришћански, а ни вала по муслимански, него по невернички. Језик заборавио.

Jebemumiša, vernik i ateista nemaju o čemu da pričaju, ma koliko se trudili.

A o fudbalu?

BTW. Nisam pratio u poslednje vreme, zabavljen prezivljavanjem, ali sve je veci raskol medju tzv. novim ateistima. Sto, imho, moze biti samo dobra stvar...

 

Najnovije, podzapali se Harris i Dennett. I, to, bogme, poprilicno... nisam bas studirao svaki redak, ali izgleda je Harris prilicno uvredjen.

 

Sto rekao K-K-K-K-Ken iz A Fish Called Wanda (na Wandin izgovor da je Ottoa tukao otac kad je ovaj bio mali):

 

"Good."

Edited February 16, 201411 yr by Indy