Superkapitalizam

[Sestre Bronte]

Sto naravno nije tacno. Taj Mitelstand po Nemackoj ne samo da zaposljava 70% radnika nego ima i jak R&D ali u domenu specijalizovanih proizvoda i trzista gde korporacije ne zaviruju previse.

To je samo D.

[hazard]

To je samo D.

Iz licnog iskustva - nije samo D. Te Mittelstand firme mozda ne radi puno svoga R (ali neke rade, to znam iz prve ruke, jer sam radio sa njima), ali u Nemackoj postoje odlicne mreze firmi i univerziteta i naucnih instituta gde te firme zajedno skupe novac pa onda finansiraju i R i D. Ovo je jedna takva mreza, a ovo jos jedna.

[hazard]

ZaibatsuKeiretsuMogao bi da predjem i na Koreju...ali me mrzi da se gadjam sa wiki. Neka bude kako ti kazes.

Primetices da veliki monopolski konglomerati nisu isto sto i Mittelstand. Dakle, opet, pre nego sto se pravis pametan (a to cesto radis na ovom forumu arogantno i bez pokrica) - citaj.

Pitanje je onda zasto se uopste investira u porodicne firme? Ili zasto su ljudi investirali tokom 19. i pocetkom 20. veka i cesto gubili mnogo vise? Sanse da se izgubi vise postoje ali samo ako se firma totalno odmetne kontroli, uzima basnoslovne kredite ili masovno prevari musterije. Naravno da u tom slucaju i vlasnici trebaju da odgovaraju kao i menadzeri. Trenutno ne odgovara uglavnom niko osim firme, tj. tzv. pravnog lica. Koliko puta se desi da firma bankrotira, musterije ili saradnici ostaju na suvom a vlasnik osniva i "investira" u sledecu firmu.Opet privatizacija profita i socijalizacija gubitaka/rizika.

Andurile, pa postoji razlika izmedju preduzetnika (porodicne firme) i investitora. Investitor ima odredjenu sumu novca na raspologanju koju zeli da investira, i da na osnovu toga zaradi. Ne zeli da rizikuje svoju celu imovinu, pobogu. Ne razumem zasto stavljas jednakost izmedju te dve stvari.

Vlasnik ima odgovornost da kontrolise sta se dogadja sa njegovom imovinom. Ako si vlasnik kamiona od 20t tvoja je odgovornost ako ga das na voznju pijanoj budali koja ce zgaziti pesaka. U tom slucaju treba da odgovaras i ti i vlasnik. Slicno je i ako das banku na upravljanje testosteron-menadzeru koji zatim preuzima basnoslovne rizike.Treba da postoji privatizacija profita ali i privatizacija rizika.

Tvoja je odgovornost ali mnogo manja od same pijane budale koja je zgazila nesto. Vlasnici firme vec odgovoraju necim - svojim ulozenim novcem, tj. svojom imovinom u firmi. I kada firma propadne, oni su poslednji u redu da dobiju nesto u likvidacionom postupku. Rizik jeste privatizovan.Takodje, ako bi se sprovelo ovo sto ti predlazes, jedini efekat bi bio prestanak ulaganja u akcije i zamena toga sa vecim davanjem zajmova tj. kupovine obveznica.

[Zaz_pi]

Primetices da veliki monopolski konglomerati nisu isto sto i Mittelstand. Dakle, opet, pre nego sto se pravis pametan (a to cesto radis na ovom forumu arogantno i bez pokrica) - citaj.

Ti konglomerati su nastali iz porodicnih biznisa. Skoro sve vlike japanske firme su tako nastale. Ispod tog nivoa, tih velikih porodicnih koglomerata, se nalaze manje porodicne kompanije.Ovde imas jednu pricu sa BBC o porodicnom biznisu o Japanu:Even today, the vast majority of Japanese companies are considered family businesses.Uzgred, Japan drzi rekorde po starosti porodicnog biznisa. Najstariji porodicni biznis upravo ima tradiciju u Japanu.List of oldest companies

[Anduril]

Andurile, pa postoji razlika izmedju preduzetnika (porodicne firme) i investitora. Investitor ima odredjenu sumu novca na raspologanju koju zeli da investira, i da na osnovu toga zaradi. Ne zeli da rizikuje svoju celu imovinu, pobogu. Ne razumem zasto stavljas jednakost izmedju te dve stvari.

Odmetanje menadzerske klase sto si spomenuo se upravo dogadja zbog pravljena te razlike i lenjih investitora koji cesto uopste ne kontrolisu u sta ulazu i kako se radi sve dok tece dividenda. I investitor i preduzetnik su pre svega vlasnici i kao takvi moraju da podlezu istoj odgovornosti. Da li ce kontrolu nad firmom delegirati nekome to je vec njihova stvar.

Tvoja je odgovornost ali mnogo manja od same pijane budale koja je zgazila nesto. Vlasnici firme vec odgovoraju necim - svojim ulozenim novcem, tj. svojom imovinom u firmi. I kada firma propadne, oni su poslednji u redu da dobiju nesto u likvidacionom postupku. Rizik jeste privatizovan.

Vrednost firme je cesto mnogo manja od recimo godisnjeg obrta ili od dugova. Primer su recimo banke koje mogu da naprave mnogo vecu stetu nego sto je njihova vrednost.

Takodje, ako bi se sprovelo ovo sto ti predlazes, jedini efekat bi bio prestanak ulaganja u akcije i zamena toga sa vecim davanjem zajmova tj. kupovine obveznica.

Ne vidim u cemu bi bio problem - akcije bi verovatno bile dugorocna investicija, kontrola menadzera mnogo jaca a obveznice su manje volatilne.

[brusli]

Investitor ima odredjenu sumu novca na raspologanju koju zeli da investira, i da na osnovu toga zaradi. Ne zeli da rizikuje svoju celu imovinu, pobogu. Ne razumem zasto stavljas jednakost izmedju te dve stvari.

Ne, investitor ima interes da akcije sto vise skoce kratkorocno i da ih onda preproda i zaradi sto brze sto vise love. Kada proda akcije onda vazi deviza: "posle mene potop". Cak stavise to je u njegovom interesu da kada proda akcije, te iste akcije sto vise padnu i da ih onda pnovo jeftino kupi.To je ultimativni zakon liberalnog kapitalizma!

[Eraserhead]

Ne, investitor ima interes da akcije sto vise skoce kratkorocno i da ih onda preproda i zaradi sto brze sto vise love. Kada proda akcije onda vazi deviza: "posle mene potop". Cak stavise to je u njegovom interesu da kada proda akcije, te iste akcije sto vise padnu i da ih onda pnovo jeftino kupi.To je ultimativni zakon liberalnog kapitalizma!

Zavisi koji investitor. Imas investitore koji planiraju dugorocno da ostanu. Osim toga on kad prodaje akcije prodaje ih nekome ko ce da pazi na ocekivane novcane tokove i nece bacati pare. Tako da nije to bas tako jednostavno kao sto se tebi cini.

[hazard]

Ne, investitor ima interes da akcije sto vise skoce kratkorocno i da ih onda preproda i zaradi sto brze sto vise love. Kada proda akcije onda vazi deviza: "posle mene potop". Cak stavise to je u njegovom interesu da kada proda akcije, te iste akcije sto vise padnu i da ih onda pnovo jeftino kupi.To je ultimativni zakon liberalnog kapitalizma!

Ovde govoris i dejtrejderima/spekulantima, u ljudima koji iskljucivo zaradjuju na trange-frange transakcijama. To zapravo i nisu "investitori" u klasicnom smislu.

Ne vidim u cemu bi bio problem - akcije bi verovatno bile dugorocna investicija, kontrola menadzera mnogo jaca a obveznice su manje volatilne.

Problem je u tome sto ne bi resio problem otudjivanja menadzera tj. vlasnicke odgovornosti. Vec postoje nacini investicija koje nisu jednostavna pozajmica ili obveznica sa kamatom ali ne podrazumevaju ucestvovanje investitora u samom radu firme. Primer je nemacki Genussschein model ili akcije bez prava glasa (non-voting shares) u Americi. U prvom slucaju nemas nikakvo vlasnistvo nad firmom vec pravo da delis profit shodno sa ulozenim novcem, dok u drugom slucaju imas formalno vlasnistvo ali nikakvo pravo odlucivanja. I u jednom i u drugom slucaju bilo bi idiotski investitora drzati odgovornom za bilo sta iznad sume koju je investirao u kompaniju.

[Eraserhead]

Dobro i neki ozbiljniji investitori koji rade LBO to rade da bi okrenuli kompaniju i utapkali je u relativno kratkom roku ali to nije nikakva zavera.

[hazard]

Dobro LBO i trgovanje akcijama nisu bas ista kategorija. No, ni LBO nisu svi investitori. U razvijenim zemljama, vecinu investitora cini penzioni fondovi i tako te institucije, ciji je cilj visa vrednost kompanija na duzi rok

[Peter Fan]

Ovde govoris i dejtrejderima/spekulantima, u ljudima koji iskljucivo zaradjuju na trange-frange transakcijama. To zapravo i nisu "investitori" u klasicnom smislu.

Osim ako ne ulazu radi cash flow-a (dividens or coupon payments) svi investitori su spekulanti. Pitanje je samo koji ti je investment time horizont.

[Peter Fan]

UBR, znam da ce forumska jezicka policija da me uhiti, ali sta da radim kad nisam naucio engleski, a ni srpski nikad nisam znao :-)

[brusli]

Ovde govoris i dejtrejderima/spekulantima, u ljudima koji iskljucivo zaradjuju na trange-frange transakcijama. To zapravo i nisu "investitori" u klasicnom smislu.

U smislu liberalnog kapitalizma dejtrejderi tj spekulanti su "crème de la crème" tog sistema.Sto brze i sto vise profita, nezavisno sta prodaju automobile, vibratore, bombe itd...Zar to nije ideal?Da ne govorimo o specijalnim softwerima koji obrcu ogromne svote u istom tom spekulantskom fazonu.I sta njih uopste briga sta ce biti sa tom firmom kada prodaju svoje akcije?

[hazard]

Pa oni su mozda ideal za finansijsku klasu, tipove kojima je san da zive zivot iz filma Wall Street.Ne sporim negativne aspekte tih pojava. Samo zelim da ukazem na to da koristis termin "liberalni kapitalizam" isuvise, pa, liberalno. Reci da je dejtrejder ideal liberalnog kapitalizma je isuvise proizvoljno. Zasto ideal ne bi bio umesto njega osnivac start-up-a iz garaze koji postane milijarder i uspesni CEO megagiga firme (Gejts, Dzobs, Brin i Pejdz, itd.) ili proda svoju firmu za milione (hiljade i hiljade primera, hotmail, instagram, itd. itd.)? Zasto ne neka "tajkunska" familija sa ogromnom poslovnom imperijom (Voltoni, npr.)? Ili pak zasto ne Average Joe srednji-mali preduzetnik? Ljudi koji su "ideolozi" (i ideolozi) liberalnog kapitalizma (i stvari slicnih naziva) pre uzimaju ove moje primere za ideal nego tvog berzanskog spekulanta.

[hazard]

Osim ako ne ulazu radi cash flow-a (dividens or coupon payments) svi investitori su spekulanti. Pitanje je samo koji ti je investment time horizont.

Pa nisu svi investitori tu da zarade iskljucivo na preprodaji (mada se moze reci da takvih ima "previse"). No, OK, ti si upravu, ali npr. penzioni fondovi ciji je horizont decenijski se ne ponasaju na nacin na koji je brusli opisao. Njih ne zanima zarada na velikim fluktuacijama, vec stabilan rast iz godine u godinu.