Planinarenje i hajking

[Mil@n]

urgh, i ti kažeš da ništa posebno još nisi radio :)

Dobro, ovo jeste prava akcija tako da kažem. :)Amelija sreće ti, daj neke slike alpa. A čekamo i fotose barrcoda, verovatno ih ima dosta. Kad smo išli na rtanj, kako smo krenuli na uspon, tako sam ostao bez baterije, odlepio sam. Glupi olympus Ep-1 i njegov kapacitet od 200 fotki i koja preko ako imaš sreće. Imam samo neke slike sa ortakovog telefona a i one su trt mrt - nikakve.

[barrcode]

Alpi su mi jako privlačni. Nagovarao sam ljude prošle godine ajmo ajmo, malo se raspitamo gde šta sednemo u kola i zapalimo i ćao, nisam od onih koje treba moliti za akciju, kada me neko nešto pita pozove i sl, ja samo kažem IDEM - ćao! Tačno sam znao da je situacija sa tim kakva je gazza rekao - maksimalno sređeno, uređeno, staze, i sl. Ove godine se nadam da će da padne Durmitor, samo sam nejlepše čuo o njemu, a i video.Što se tiče opreme, tu su tike i ranac, gledam sada neke štapove, ima i za 1500 korektnih, rekao bih. Posle toga, neka aktivna majica, i tome slično /barrcode, daj nešto povoljno ili barem šta konrketno da tražim :)/.

da se razumemo- povoljnih, a da valjaju i traju, štapova nema. Leki i Kamperdell koštaju preko 80ak evra i jedino oni traju (jer je najskuplji deo štapa titanijumski kraj koji pukne kod ne_titanijumskih posle relativno kratkog vremena i onda štap nema srvhu ako naiđeš na tvrđu podlogu u koju ne može da ubada). Jedino oni nisu potrošna roba. (bravice i antišok sisteme takođe ne zanemarivati)Meni to niko nije rekao kada sam počinjao, te tek nakon što sam sjebao 2 Lafuma para štapova, kupio sam karbonske Lekijeve i njih rabim i krljam po kamenu, snegu i ledu. Neuništivi austrijanac. (Camperdell ulazi isto u ovu neuništivu kategoriju)Po konstrukciji, najbolje da štap više manje ovako izgleda: http://www.leki.de/xfiles_a6/1362042146_44826img400.png - ovo je pravi planinarski štap. Obla glava (zgodna kao oslonac kada ideš nizbrdo), produžen rukohvat (jer nećeš na nekoj većoj strmini da menjaš dužinu štapa), fiksne bravice (pouzdanosti radi, da štap ne "popusti" kada je najvažnije)...Gde da kupiš? U Bg, Iglušport za suvi kvalitet (iako im sajt nikada nije ažuran), jeftinije u Gori. Verujem da je bolje dati koji dinar više i kupiti nešto u Gori, nego kupiti artikal istog tipa marke mcKinley u Intersportu. Na kraju se isplati.Pomenuh Iglu - oh, kako sam ponosan na samoga sebe kada uspem da iz njega i sličnih radnji po inostranstvu izađem, a ništa da ne kupim. Veliki je to napor - prava karakterna osoba. ^_^(Iglu daje onaj popust od 10% na članstvo u planinarskom savezu srbije, što je zgodno)Dakle, Razumni Glase - počinješ, sve je skupo, ima na listi brdo stvari da kupiš (u tvojoj budućoj karijeri), ja ti savetujem da kreneš ovim redom:hajking čarape, štapovi, majica ne_pamučna. posle toga, lampa za na glavu (jer je zaebano kretati se u prirodi/planini po mraku. Petzl marke lampa), neki bidon za vodu ... i tako do u beskonačno.

[Mil@n]

Lampu imam, što se tiče štapova def nije vreme ni mesto ni momenat da se troše velike pare za to, tako da će verovatno padne nešto ovakvno, pa kad se skrlja, skrlja:http://www.kupujemprodajem.com/Stapovi-za-planinarenje-5019988-oglas.htmJa ću kontam da odem u neku radnju, pokupujem te barem početne potrebštine, provučem karticu na 12 rata i ćao. Nego, bidon, kontam da mu dođe kao termos, čuva temperaturu i sl?

[Amelija]

btw nikada u životu nisam hajkovala po mraku, a nemam ni nameru :) (tačno mislim da bih umrEla od stra'a)

[barrcode]

Lampu imam, što se tiče štapova def nije vreme ni mesto ni momenat da se troše velike pare za to, tako da će verovatno padne nešto ovakvno, pa kad se skrlja, skrlja:http://www.kupujempr...19988-oglas.htmJa ću kontam da odem u neku radnju, pokupujem te barem početne potrebštine, provučem karticu na 12 rata i ćao.Nego, bidon, kontam da mu dođe kao termos, čuva temperaturu i sl?

uzmi ove u boji koji nemaju plutu na rukohvatu (ti sa plutom su za nordijsko hodanje).bidon, aluminijumski, lagan, služi da zaštiti vodu - da se ne otvori u rancu i tako da ti ranac ne bude mokar+ne ostaneš bez vode. Takođe, meni ti aluminijumski iako nisu termosi, čuvaju neku svežinu vode - probaj da popiješ vodu koja je bila 10+h u pvc flaši na vrućini - ima odvratan ukus. (ja sve ovo na osnovu ličnog iskustva i nekih ličnih neprijatnosti)naravno da postoje i termosi, ali se osim u zimskim/alpinističkim usponima ne nose- jer su mnogo teži. (jer je razarajuće neugodno popiti vodu koja je na temperaturu malo višoj od 0 C).Dalje, od vodenih sistema, ja volim da koristim rezervoar sa cevcicomjer je jako zgodno leti, kada treba stalno da se pije po gutljaj vode (jer se mnogo znoji), a da se ranac ne bi skidao na svakih pola sata ili kada se bavimo nekom tehničkom disciplinom kao via ferrata , gde nemamo ni mogućnost skidanja ranca.Vodu stalno treba piti. Treba je piti u velikim količinama na silu ako treba, recimo veče pre i noću pre (2 litre pre spavanja) neki zaebano naporan uspon i tako "natapati" organizam (iako to znači trčkaranje 3x u wc tokom noći).

btw nikada u životu nisam hajkovala po mraku, a nemam ni nameru :) (tačno mislim da bih umrEla od stra'a)

dešava se, naročito kada su kratki dani (kasna jesen ili zima) ili leti kada je neka tura od 10ak+ sati, pa se uvek zagazi u noć. Naročito zimi zna da bude predivno ako je pun mesec (presijavanje snega, pa lampa ne treba ni da se pali). Pamtim tako neke fenomenalno lepe momente, naročito ako se odvojim od grupe, pa relativno sam hodam po škripućem snegu.naravno, na zimske i ledničke alpske uspone se polazi uvek pre svitanja (u 3-4AM), jer je još uvek dovoljno hladno pa je sneg čvrst i dobar za hodanje/penjanje.

[ambasador]

Samo da potvrdim predhodni post. Po mom iskustvu rezervoari (kese) za vodu koji idu u ranac su ubedljivo najbolje resenje za nosenje vode. Kao sto barrcode kaze, veoma je vazna dobra hidracija a ti rezorvari, pre svega zbog pristupnosti jer ti crevo/cevcica bukvalno stoji pored glave, te jednostavno teraju da stalno po malo pijes vode, cak i ako nisi zedan. Pored toga rezevoari uglavnom imaju kapacitet od 2-2,5 litara, tako da je bolje resenje od bilo koje boce. Uglavnom svi dnevni ranci imaju unutrasnji dzep u koji se rezervoar stavlja, kao i prorez za cevku. Zimi postoji opasnost da se voda u crevu zaledi, ali i za to postoji resenje sa neoprenskom navlakom preko creva. Ja pored ovog rezervoara nosim i mali lagani termos od pola litre u kojem leti drzim neku tekucinu za vracanje elektrolita (hydrostar, gatorade, isostar, powerade,,,), a zimi caj. Pored tri litre tekucine, uvek u rancu imam i nekoliko energetskih tabli koje cesto mogu da bas da pomognu tako sto ili utole glad ili pruze jos malo dodatne energije za penjanje.

[kgmr]

I hvala devojci iz planinarskog udruženja jastrebac iz Kruševca koja nas je focnula na mestu koje bolje pokazuje od svih mojih fotki kroz šta smo prošli. :) Dakle patike i koji cm iza njih do slobodnog pada koji bi od svakoga ostavio samo flekicu na kraju puta. :)

wow.mnogo volim da se penjem po brdima i planinama, imam 'mali' problem sto se bojim visine, pa bih, npr. da sam bila sa glasom razuma na olimpu dosla do skale i ne bih isla dalje. a zao mi. amelija, bas ti zavidim na tom osecaju da volis visinu. no dobro, ima mesta za pentranje bez provalija. elem, htedoh da pitam, pre svega ameliju, ali i ostale, vidim da je gazza pominjao trogodisnjake u austriji - jeste li nosili decu nekad u takvim akcijama? naravno, ne nekim ekstremnim

[yolo]

odmah da kazem da su ovakve stvari retke u austriji. jako retke. frekventne rute su obezbedjene maksimalno. da je ovo gore u austriji, u stenu bi ste horizontalno imali pobodenu sajlu o koju bi ste mogli da se zakacite i tako budete sigurni (onoliko koliko je sama sigurna), verovatno i klasicne rukohvate. moguce je da naletite na ovako nesto tamo gde u 7 dana prodje 1 covek i skoro sigurno ne na usponu ka vrhu, znaci tamo gde ima bas malo ljudi. mi (zena i ja) smo imali veliki incident u najavi na slicnom prolazu ali je to bilo izmedju dva vrha, na prevoju, gde nema zive duse danima da prodje. zena se zaledila na ovakvom prolazu, nije mogla ni napred ni nazad. spasio nas je katastrofe mrmot koji se pojavio iz neke rupe da vidi ko se sunja njegovom teritorijom, sto je odmrzlo iz tok soka i stanja panike pa je samo protrcala napred. od tada nema vise zezanja, idemo samo na sigurno.sto se dece tice, km, kultura penjanja u austriji i dolomitima je nesto sa cime se deca radjaju. cim prohodaju dovoljno, prate roditelje na planinama. naravno, pricamo o hajkingu a ne o alpinizmu. to pocinju od svoje 12-14 godine.inace, kad vec pominjem ove 2 stvari, samo da kazem da sto se tice opreme, 90% stvari koje su ovde savetovane da se kupuju spada u zaista naprednu opremu bez koje se u lezernijim varijantama moze. ja apsolutno nemam nista od stvari koje se pominju. ma ni krsten ranac nemam a kamoli onaj sa rezervoarom za vodu. flasicu nosim u pantalonama mada u alpima i dolomitima ima vode na svakih sat-dva tako da nema sanse da vas napadne zedj. penjem se u pamucnoj majici, umem da se skvasim, imam drugu u rezervi, na sebi najcesce imam kratke pantalone. po meni jedina do kraja ultimativno vazna stvari su dobre cipele, mada i tu ima razlcitih definicija. za hajking su meni radile posao one klasicne timberland koje su na snizenjima bile po 50e. stapovi, naravno ko hoce najbolje nek uzima leki, ali meni umeju da traju bez problema po 3-4 godine i stapovi iz aldija/hoefera (samiska koja prodaje sve i svasta). za ovo je najvazniji duh. fensi opreme i pomodarstva ima i ovde, itekako.rekoh, govorim o hajkingu a ne o alpinizmu. penjanje na vrhove je nesto sasvim deseto i tu nema zezanja sa opremom. mada sam licno gledao ludaka kako se penje na grossglockner bos. kada sam ga pitao u cemu je fora, rekao mi je da tako meditira.

Edited March 20, 2013 by gazza1

[ivy]

ni ja ne bih smela ovaj glasov Olipm zbog straha od visine..ali ozbiljno,ne smem da gledam dole ni kada prelazim neku manju provaliju a ne ovo..na Cvrsnici su bile neke uske stazice pored provalije od nekoliko metara a sva travnata i meka pa sam cetvoronoske prosla tuda...

[barrcode]

ni ja ne bih smela ovaj glasov Olipm zbog straha od visine..ali ozbiljno,ne smem da gledam dole ni kada prelazim neku manju provaliju a ne ovo..na Cvrsnici su bile neke uske stazice pored provalije od nekoliko metara a sva travnata i meka pa sam cetvoronoske prosla tuda...

ima na olimpu, (barem na tom zaebanom poslednjem usponu na Mitikas) nosači sajli. Sajli naravno nema, a da ih ima zakačiš se, pa sve i da sklizneš ili izgubiš ravnotežu, padaš max 2m. Ali to su Grci, umesto da postave pišljivu sajlu i time doprinesu turizmu (dolazilo bi više ljudi da se popne na najviši vrh Grčke), oni to tako kao i sve u toj zemlji zapuste. Srećom stena Mitikasa je čvrsta, koliko se sećam. bilo bi pogibeljno bez sajli a da se stena kruni pod težinom.Meni su te uske, a travnate i eksponirane stazice kao ta na Čvrsnici (gde nisam bio, a jako bih voleo) najzajebanije. Malo jutarnje rose i jako klizavo. Svako ko je prešao greben Međeda na Durmitoru to vrlo dobro zna.Ja se inače jako plašim visine (avion mi je najveća noćna mora, ne pomaže ni redovno letenje), ali kada se zakačim za sajlu, a ispod mene provalija od 300m - ništa. Najnormalnije. Neka sigurnost koju ne mogu opisati.Ima čuvena via Italiana (teška via terrata) na moćni Mangart koju nikako da prođem, jer je jako retko organizuju (a ona se može obići samo organizovano, grupom- bus te istovari u Italiji, popneš, bus te pokupi sa druge strane u Sloveniji). E ona je valjda sinonim eksponiranosti. Jedan detalj - magla je, ne vidi se, ali je ispod nekoliko stotina metara samo vazduha. sexy.

[Amelija]

amelija, bas ti zavidim na tom osecaju da volis visinu.

uf, baš volimi volim da priđem gde god se može što bliže, pa onda npr pukne pogled a diretkno 2km ispod tebe sledeća zemlja :-)

htedoh da pitam, pre svega ameliju, ali i ostale, vidim da je gazza pominjao trogodisnjake u austriji - jeste li nosili decu nekad u takvim akcijama? naravno, ne nekim ekstremnim

eh, nisamzapravo, ja sam hajkovala dok još uvek nisam imala decu, no ne zbog toga nego je takva bila situacijatrenutno i nisam baš u zavidnoj mogućnosti za takve akcije (nedostatak godišnjeg odmora, treba obilaziti redovno 2 familije na 2 kraja Evrope + prioritet mi je da uspem 2 nedelje s klincima na more), ali kada/ako bude bilo moguće vodiću (naravno nešto manje-više lagano, ništa naporno i ekstremno)a po Alpima jesam dosta viđala klince, naravno isto ništa ekstremno, ali sve i svaštaznam i da su neki Finci redovno vodili klinče na kojekakve akcije i po Finskoj samoj i po Alpima i po Tenerifama (dobro oni su možda malko ekstremni, ali hoću da kažem može se kad se hoće)tako da sve u svemu samo napred :-)nema potrebe roditi se s tim, može i da se nauči/zavoli i ako se ne živi tamo

[Amelija]

e da, i kao što je rekao barrcode, voditi računa da hajk može da bude i po najobičnijim brdima i dolinama, bez velikih uspona, bez ičeg ekstremnog, prosto duge i lepe šetnje po prirodia pentranje po <skoro> vertikalnim usponima, prelazak preko lednika, itd, je nešto drugo (i tu ne bih decu nikako vodila, tj ne bih ni sama sebe da budem skroz iskrena :-)bwt nemojte mi mnogo zavideti na voljenju visine jerbo se plašim mraka

Edited March 20, 2013 by Amelija

[barrcode]

e da, i kao što je rekao barrcode, voditi računa da hajk može da bude i po najobičnijim brdima i dolinama, bez velikih uspona, bez ičeg ekstremnog, prosto duge i lepe šetnje po prirodi

voli taj barrcode Alpe naravno (ovog leta ide jednu nedelju u Austriju (penje Glokner i Visbahhorn) i jednu na Dolomite (via ferrate oko Cortine), a ako bude eventualno vremena i za jedan vikend u Slo), ali će uvek svim srcem preporučivati Srbijicu kao destinaciju za hajking, naročito sada na proleće. eh da znate kako ima lepih krajeva. mala država, a sve nekako drugačije. Mogu i da dokumentujem i da dam preporuke za hajking kome treba.

[Mil@n]

Dokumentujte ljudi sve te ture fotkama please. :)Nemoj samo da posle one fotke ispadne da je glas najhrabriji čovek na svetu, nisam ni ja baš sa visinom na dobar dan :) Kada sam je dobio, i ja sam bio iznenađen šta vidim, valjda sam dok sam bio gore izbegavao da gledam uopšte dole i oko sebe, osim gde gazim i šta radim. Pucao je adrenalin samo tako, realno, nije bilo naivno ni malo. Nije da nemam tog takmičarskog i avanturističkog u sebi pa da mi osvajanje vrhova ne predstavlja užitak - naprotiv, obožavam taj osećaj, ali prioritet mi je uživanje u prirodi, okolišu, pogledu, sve je nekako drugačije na velikim visinama, tišina, mir, spokoj, vazduh kao da ima ukus, ma milina, neopisiv osećaj. Zato nemam ništa ni protiv tih hajking tura, naprotiv, safety mi je first, i ona slika što je barrcode okačio, ne znam šta bi me nateralo da pređem to majke mi...Evo malo Stare Planine:

[Mil@n]

Jebao vas edit time, stvarno :isuse:Htedoh da se nadovežem na gazu na temu opreme. Mi smo na sve ove akcije išli kao deca u drugom osnovne na ekskurziju - totlano nespremni, osim možda olimp gde smo barem hrane imali. Na Rtanj smo se penjali onako iz kola, obukli ritave stvari, ali sam se oznojao kao magarac, gore se jbno zaledio. Hrane nam manjkalo, pa smo podelili neke uštipke što je ortaku keva ponela kao siročići, itd. :) Poenta, nije sva ta oprema neophodna, kontam, ali svakako olakšava, što je poenta. Patike, aktivna odeća, štapovi. Negde sam čitao (možda grešim oko tačne cifre) da štapovi uštede oko 30% snage zbog raspodele napona mišića i sl. Pa i taj ranac sa tom cevčicom - slažem se da je fancy, ali kontam i da je do jaja korisno i prijatno kada srkaš po malo blažene vodice svako malo, pogotovu po nekoj omorini. Na olimp sam furao pamučne majice, ali mi je i tri bilo malo, pa sam u povratku bio samo u duksu koji je takođe bio dobrim delom mokar. No dobro, iz svega smo ponešto naučili. Jedva čekam proleće i ljeto, ukratko. :)

Edited March 20, 2013 by Glas RazumaN