Planinarenje i hajking

[barrcode]

srećno sa njom u pohode.cena od 95 jeste dobra. naročito što je gor tex membrana.ih, pa rabim već 5-6 model za redom salomon trail patiku, koja je jako slična ovoj patiko-cipeli.tu sam za dodatne sugestije ako zatreba.

[Mil@n]

Daj neke sugestije onda u vidu neke on line literature tipa osnove planinarenja, korisni saveti, neizostavna parčad opreme, šta nositi obavezno sa sobom, itd, itd. :)

[barrcode]

Daj neke sugestije onda u vidu neke on line literature tipa osnove planinarenja, korisni saveti, neizostavna parčad opreme, šta nositi obavezno sa sobom, itd, itd. :)

uh, literatura... pa ne znam... iskustvo se vremenom stiče, to je neka lična stvar. ali imaš ovde neku literaturu koja izgleda može da se skine: http://serbianoutdoor.com/category/biblioteka/što se tiče opreme, pošto dolazi toplije vreme (a verujem da za početak ne planiraš ništa od zimskih tj. snežnih uspona) - osnovi opreme su cipele, planinarske čarape, odeća koja nije od pamuka, ranac, štapovi, kapa, naočari...čarape su specijalne - hajking čarape, one koje sprečavaju pojavljivanje žuljeva na nogama.odeća od pamuka se natopi znojem, ne može da se osuši, hladi organizam i pravi odlične uslove da se smrzneš.Štapovi služe za lakše penjanje- jer se penješ "celim telom" (mislim na grupe mišića), lakše se i spuštaš (štapovi smanjuju opterećenje sa kolena za 30% pri silaženju) i naravno za neke tehničke deonice doprinose opštoj ravnoteži. Štapove svakome preporučujem kao neizostavne.Kapa (šešir) - služi da te ne sprži ovo loše sunce (na visinama je ozonski omotač tanji), ne dobiješ sunčanicu, a i bitno smanjuje potrebu za vodom. npr. ja kada je sunčan topao, letnji dan na nekim 2000+ planinama uštedim zbog šešira skoro pa 2litre vode na dan. to su 2 litre vode koje ne moraš da nosiš na leđima.Oprema je sva (jako) skupa i ona se postepeno kupuje, a ovo su neke osnovne stvari. U Beogradu ima odličnih radnji za kupovinu svega toga. (Iglušport, Gora...)Hranu i vodu nosiš shodno vremenu (2~3l vode leti) i planu ture (koliko je naporna, ima li izvora gde se može natočiti voda, pojesti nešto). Tu su Alpi daleko komforniji, jer se malo malo naleti na planinarski dom gde ima i vode i hrane (i piva).E da, vodu nikada ne deliš sa drugima, pa čak i kada ti traže. Surovo, ali je voda kada odeš u planinu stvar odgovornosti i principa. Dehidratacija je tamo najveći problem koji može da te snađe (pored neke fizičke povrede).Za početak, savetujem ti da se učlaniš u neki od klubova. To je najkomforniji način odlaska u planine u nas, a tako ćeš i steći potrebno iskustvo. Gledaš ture koje ti odgovaraju (kilometraža nije toliko bitna, koliko vrednost kumulativnog uspona), odeš u klub kada imaju sastanke i prijaviš se (daš pare).par linkova:http://www.pdpobeda.rs/_Foliage/main.phphttp://www.pd-radnicki.rs/cir/gde-idemohttp://www.psd-kopaonik.org.rs/vrste/2/actionshttp://www.pkbalkan.org/http://www.zeleznicar.org.rs/...za početak ovoliko. ture su kako može da se vidi i livadarske (babske) i one nadljudske, tvoje je da izabereš shodno kondiciji, iskustvu i opremi.najbolji info sajt o skoro svim relevantnim vrhovima u okruženju (i dalje) je ovaj http://www.summitpost.org/, tu i na googlu i youtjubu možeš da se prethodno informišeš o čemu je reč. Pošto pored Bg nema viših planina, odlazak na iste je uvek vikend tura (2 ili 2+ dana)za sada toliko.

[Amelija]

da potvrdim post od gore, plus da dodam kremu za sunčanjenemoj se zajebavati i zaboraviti je na planini, može biti aprijatno, vrloinače meni odeća kad je baš bilo leto i nije bila toliiiko bitna, radili su mi dobro posao i najobičniji šorcevi i majice, ali ako je neko prolećno/jesenje vreme onda obavezno poliester-odeća, nikakav pamukda, i jakna neka tanka goretex u ranacčak i po najvećem letu može dobro doći na nekom vrhu

[Mil@n]

za sada toliko.

Uf, hvala puno, carski post. :)Štapove i brzosušeću odeću sam svakako imao u planu već. Pamučne majice su me upropastile par puta. Ne toliko zbog smrzavanja već zbog potencijalne boleštine. Takođe, planirao sam i učlanjenje u neko planinarsko društvo, kod mene u selu nema, ima u Inđiji, ali nemaju sajt /ili ja ne mogu da ga nađem/, pa čekam odgovor od drugara na isto pitane koji znam da je tamo učlanjen. Na fb pratim aktivnosti planinarskog kluba jastrebac iz Kruševca, njih smo upoznali kada smo se penjali na olimp, praktično smo ga zajedno ispeli, dosta iskusnih i starijih ljudi (baš starijih), redovno furaju akcije... Naleteo sam npr na neke zanimljive yt klipove sa uspona na Mon Blan, pa na Grand Paradiso - najviši vrh Italije, itd...Moderacija bi možda mogla da splituje ovo oko planinarenja u novu temu originalnog naziva "planinarenje" kako bi eventualno čuli iskustva još nekog, a dotle možda barrcode da nam kaže kuda se sve verao, najdraži usponi, najteži i sl. U 2, Amelija :) Ja sam za sada skromnog iskustva, Rtanj, Stara planina tj midžor, Olimp... Midžort bih svakome preporučio jer je prakično u pitanju šetnja, a priroda je blago rečeno prelepa. Olimp je već bio malo ozbilnija zajebancija, a Rtanj bio suvo fizikalisanje, vidiš vrh i krljaš ka njemu. :) Mada, svakih 10m sam se okretao i uživao u prizorima okoline, fenomenalan osećaj, stvarno.

[barrcode]

Uf, hvala puno, carski post. :)Štapove i brzosušeću odeću sam svakako imao u planu već. Pamučne majice su me upropastile par puta. Ne toliko zbog smrzavanja već zbog potencijalne boleštine.Takođe, planirao sam i učlanjenje u neko planinarsko društvo, kod mene u selu nema, ima u Inđiji, ali nemaju sajt /ili ja ne mogu da ga nađem/, pa čekam odgovor od drugara na isto pitane koji znam da je tamo učlanjen. Na fb pratim aktivnosti planinarskog kluba jastrebac iz Kruševca, njih smo upoznali kada smo se penjali na olimp, praktično smo ga zajedno ispeli, dosta iskusnih i starijih ljudi (baš starijih), redovno furaju akcije... Naleteo sam npr na neke zanimljive yt klipove sa uspona na Mon Blan, pa na Grand Paradiso - najviši vrh Italije, itd...Moderacija bi možda mogla da splituje ovo oko planinarenja u novu temu originalnog naziva "planinarenje" kako bi eventualno čuli iskustva još nekog, a dotle možda barrcode da nam kaže kuda se sve verao, najdraži usponi, najteži i sl. U 2, Amelija :) Ja sam za sada skromnog iskustva, Rtanj, Stara planina tj midžor, Olimp... Midžort bih svakome preporučio jer je prakično u pitanju šetnja, a priroda je blago rečeno prelepa. Olimp je već bio malo ozbilnija zajebancija, a Rtanj bio suvo fizikalisanje, vidiš vrh i krljaš ka njemu. :) Mada, svakih 10m sam se okretao i uživao u prizorima okoline, fenomenalan osećaj, stvarno.

učlani se ti u bilo koje udruženje planinarskog saveza Srbije, sa knjižicom i markicom za 2013. u njoj stičeš pravo da se prijaviš za bilo koju turu, bilo kog udruženja, kluba. recimo ovde imaš prilično veliku, objedinjenu ponudu: http://www.mojaplaneta.net/najave_akcija.php - od Everesta do Đerdapa :)... i nije da nemaš iskustva, popeo si se na Olimp (Mitikas). Ono što je u normalnim zemljama obezbeđeno sajlom, u Grčkoj nije. Nije ni Rtanj beznačajan (čuj beznačajan, Meka srpskog planinarenja, 1901. prva zvanična akcija Planinarskog saveza Srbije), ako ste penjali sa severne strane - to je solidnih 1200m uspona.kada si pitao o literaturi, ja sam ne znam kako sam zaboravio da pomenem knjigu (čuvenog) Tomice Delibašića "Planinom", gde osim o najopštijim stvarima u vezi planinarenja postoje do u crevca detaljni opisi skoro pa 90 planina SCG. Knjiga mislim da košta 500 din i ima skoro pa 400 strana, koliko se sećam.

[Mil@n]

Na rtanj smo se penjali težom stranom, tj stranom bez serpentina, dakle, suvi uspon. Nijei bilo naivno, par ljudi iz ekipe je proklinjalo majčino mleko, a ortak, inače opasan comp geek koga smo jedva savatali da ide je bukvalno posle 100m uspona na ono brdo preko kog se dolazi do Rtnja - seo na panj i rekao "ljudi... Čekam vas ja kod kolima" Inače, stalno smo se tripovali evo ga, još malo, evo ga, a prošli su sati od prvog "evo ga vrh" dok ga stvarno nismo uspeli. :)Olimp je bio posebna priča, nimalo naivno, tj 100x ozbiljnije nego što smo se nadali. Srećom, bez gubitaka :)

[barrcode]

pa eto - nisi bez iskustva, kao što rekoh.bitna je želja i fizička kondicija. imaš cipele i ranac - sve ostalo polako nabavljaj. učlani se u neki klub i polako.Srbija ima relativno dobar položaj - blizu su nam Montenegro (koji je onako mali nepresušan prelepom prirodom/planinama- Durmitor, Prokletije, Komovi, Moračke pl., primorske planine, Hajla... itd...), Bosna (tamo nikako da odem :( , ali su mi sa slika poznate lepote Maglića, Prenja, Čvrsnice), Makedonija (Šara, jakupica, Korab i njegov masiv, Pelister...), Bugarska (sa pravim alpskim ambijentom i 2900+vrhovima Rile i Pirina).Sa druge strane, ni Alpi nam nisu daleko - do Slovenije je 5sati dobrim autoputem. Austrija je tu odmah iza, kao i Italija.Na kraju, ne mogu a da ne napomenem Srbiju. Dobro, nije to neko visokogorsko planinarenje, više neki hajking. Ali Srbijica je jedna divna zemlja (mislim na prirodu, naravno). Mala zemlja, ali gomila prelepih predela netaknute i veoma raznovrsne prirode.Sa kojim god strancem sam išao u neke hajking ture po Srbiji, oni su uvek bili zaprepašćeni 1)lepotom prirode 2)potpunim neiskorišćenju iste, u turističkom smislu.i tu ne znam šta najviše volim - sve ima neku svoju draž i lepotu. istočna Srbija, sa Kučajem, Homoljem, Đerdapom, Beljanicom, Starom, Suvom planinom, Rtnjem naravno... ili zapadna (Valjevske, ceo onaj potez od/ispod Kraljeva pa do CG i Bosne - Zlatar Kamena Gora, Golija, Kopaonik...Mogućnosti su neograničene, bilo za jednodnevne, dvodnevne ili višednevne ture. Ja svaku pamtim, koliko god beznačajna bila.Ja na početku svake kalendarske godine isplaniram strateške ciljeve (one koji zahtevaju dugoročnije planiranje, godišnji odmor, trening, nabavku dodatne opreme, finansije), a za ove u okruženju improvizujem.na kraju, da se pohvalim zadnjom nabavkom: http://www.expertmontagne.com/103-3836-thickbox/petzl-piolet-summit.jpg

[Amelija]

ja zasad ukratko:- najviši osvojeni vrh: 3200m- najveći uspon u cugu: 1500m (sa 500 do 2k)- najluđi hajk: preko ostataka snega i leda, spuštanje niz vodopad i još ponešto- najveća i najegzotičnija tura: 7 dana po švedskoj tundri, nisu planine (više su brdašca) ali je krajnje kul i super i nezaboravnomožda ću uspeti da izbunarim i neke slike

[yolo]

ja sam u ovo usao u austriji (istocni tirol) i italiji (dolomiti i juzni tirol) i moram da kazem da nemam takav thrill u srbiji. zapravo verujem da je ovde to mnogo veca avantura s obzirom na nedostatak infrastrukture (loze obelezene staze, losi domovi). u poredjenju sa time penjanje na bilo sta u austriji na 2500-3000m je kao odlazak u TC usce po jednostavnosti. izadjes na stazu i picis, sve obelezeno, hoces tezi, srednji ili laksi put. na vrhu te ceka planinarski dom sa vajcen pivom, knedlama i strudlom od jabuke sa toplim prelivom od vanile... motivacije nikada ne fali.zato je moja preporuka pocetnicima da za uvodjenje u ovo odaberu zemlje u kojima je hajking etabliran i gde postoji dobra infrastruktura. u istocnom tirolu smestaj u selima i na farmama (kakav ne postoji u srbiji, ni po autenticnosti ni po kvalitetu) kosta 15-20e nocenje sa planinarskim doruckom (ubistvo), infrastruktura je prilagodjena idiotima sa minimalnim znanjem nemackog, sluzbe spasavanja za nedaj boze. prve zanimljive lokacije su na 7-8 sati lezerne voznje autoputem iz beograda. tamo na 3000m visine izlaze roditelji sa decom od 3 godine.

Edited March 18, 2013 by gazza1

[ivy]

gazzo gde ti je avanturisticki duh zaboga?meni prvo planinarenje bilo penjanje na Cvrsnicu,pored minskih polja,na vrhu nas docekao zatvoren planinarski,proveli noc pod vedrim nebom na 2000mnv...i nista mi ne fali,naprotiv :)

[Mil@n]

Alpi su mi jako privlačni. Nagovarao sam ljude prošle godine ajmo ajmo, malo se raspitamo gde šta sednemo u kola i zapalimo i ćao, nisam od onih koje treba moliti za akciju, kada me neko nešto pita pozove i sl, ja samo kažem IDEM - ćao! Tačno sam znao da je situacija sa tim kakva je gazza rekao - maksimalno sređeno, uređeno, staze, i sl. Ove godine se nadam da će da padne Durmitor, samo sam nejlepše čuo o njemu, a i video.Što se tiče opreme, tu su tike i ranac, gledam sada neke štapove, ima i za 1500 korektnih, rekao bih. Posle toga, neka aktivna majica, i tome slično /barrcode, daj nešto povoljno ili barem šta konrketno da tražim :)/.Što se tiče mojih uspona, rekoh da su tu Midžor, Rtanj i Olimp. Rtanj je bio prvi, otišli smo dan ranije, obišli Sokograd, spavali kod lepterije i krenuli na Rtanj te ga i popeli. Stara planina tj uspon na midžor je jedna prelepa priča, a jako lagana te je preporučujem bukvalno svakome, priroda je prelepa.Olimp je već bio malo zeznutija varijanta. Obično se penje dva dana, sa spavanjem u planinarskom kampu. Mi smo ga zveknuli za dan, ali smo u povratku imali dobrih 2, 3 sata po totalnom mraku, ali smo svi imali lampe pa to nije predstavljalo problem. Sve do vrha skala (najviši je mitikas), uspon je praktično hajking, ali uspon je konstantan, pa zamor i nije baš zanemarljiv. Od skale kreće zajebancija. Kada smo se uspeli, nismo videli mitikas, sve oko nas je bilo u oblacima. U jednom momentu, oblaci su se sklonili, i svega mi, kada su se sklonili i kada sam video šta nas čeka, prva pomisao mi je bila, citiram: "koji mi je kurac ovo trebalo..." :D No, čitao sam malo na netu pre polaska, peli su ga i deca, i cure, i ne znam ko nije, pa sam se ohrabrio par sekundi kasnije, no svakako treba biti maksimalno oprezan bukvalno svake sekunde, ima baš zeznutih deonica gde bukvalno jedno proklizavanje ili nešto nepredviđeno predstavlja put u večna lovišta. Od Skale kao što rekoh kreće taj zeznutiji deo koji se može nazvati pravim planinarenjem. Tu sam fotoaparat spakovao u ranac, nabio dupe uz planinu i polako. :D Najistripovaniji momenat mi je bio kada smo se uspeli uz najstrimiji deo na tipa površinu od 3 kvadrata, bilo smo okruženi oblacima i bukvalno nismo znali gde dalje! Ispostavilo se da smo trebali sa desne strane da se spustimo nekom sajlom do neke staze itd, itd.Sve u svemu, najiskrenije - kada smo se vratili nazad do Skale tj kada smo se vrnuli na "bezbedno", bio sam jako radostan. :DEvo i slika, ako nekoga zanima još, neka cimne na pp da dam link do full albuma na picasi. Bile su na avanturizmu, al da obogatimo malo i ovaj kutak :)Ortak :)

Edited March 18, 2013 by Glas RazumaN

[Mil@n]

Kada se došlo do ovde, aparat se odložio u ranac, safety first. :)Poslednji deo uspona, put od vrha skala (2863) do mitikasa (2917).I hvala devojci iz planinarskog udruženja jastrebac iz Kruševca koja nas je focnula na mestu koje bolje pokazuje od svih mojih fotki kroz šta smo prošli. :) Dakle patike i koji cm iza njih do slobodnog pada koji bi od svakoga ostavio samo flekicu na kraju puta. :) Edited March 18, 2013 by Glas RazumaN

[Amelija]

urgh, i ti kažeš da ništa posebno još nisi radio :)ja ovo ne bih smela, a volim i visinu i pomalo čudne usponeinače zaboravih da spomenem i da je većina mojih doživljaja bila upravo u Alpimau Srbiji još nikada nisam hajkovala (a volela bih)

Edited March 18, 2013 by Amelija

[nbg4ever]

Ovo izgleda ko put do Mordora :D