Društveno senzibilisani i adaptirani Jerotić, sa razblaženom retorikom i bez neposrednih religijskih konotacija, što donekle maskira ideologiju poniznosti (ne više pred bogom, nego pred ovozemaljskim autoritetima, što je za mene daleko bljuzgavije i od Jerotićeve priče). 

 

Iz ovoga bi se mogao izvući zaključak da se Jerotić negde zalagao za ideologiju poniznosti, što je prilično problematično jer je on oduvek bio pristalica Jungovog procesa individuacije gde se sin miri sa ocem u završnici sukoba i postaje samosvojna ličnost koja nije supsumovana očinskim autoritetom. Nema tu nikakve poniznosti, samo mir između dvojice ravnopravnih.

Edited June 28, 201410 yr by slow

Iz ovoga bi se mogao izvući zaključak da se Jerotić negde zalagao za ideologiju poniznosti, što je prilično problematično jer je on oduvek bio pristalica Jungovog procesa individuacije gde se sin miri sa ocem u završnici sukoba i postaje samosvojna ličnost koja nije supsumovana očinskim autoritetom. Nema tu nikakve poniznosti, samo mir između dvojice ravnopravnih.

Moj je utisak da je Jerotić ostao zaglavljen u procepu između svetootačkog i jungijanskog pogleda na svet. Koncept hristocentrične psihologije, čiji je on jedan od tvoraca, pokušava da pomiri individuaciju i bogobojažljivost, rastežući istovremeno pojam Sopstva i Hrista (koji se izjednačava sa Sopstvom) do pucanja. Ono što je pisao poslednjih deceniju-dve nema mnogo veze sa izvornim Jungovim učenjem, koliko god se pozivao na njega.

Edit: uklonila tipfeler

Edited June 28, 201410 yr by Notorious

Moj je utisak da je Jerotić ostao zaglavljen u procepu između svetootačkog i jungijanskog pogleda na svet. Koncept hristocentrične psihologije, čiji je on jedan od tvoraca, pokušava da pomiri individuaciju i bogobojažljivost, rastežući istovremeno pojam Sopstva i Hrista (koji se izjednačava sa Sopstvom) do pucanja. Ono što je pisao poslednjih deceniju-dve nema mnogo veze sa izvornim Jungovim učenjem, koliko god se pozivao na njega.

Edit: uklonila tipfeler

 

Da si ovo rekla o nekom psihoanalitičaru pa da se složim sa tobom, kod Frojda ima dosta toga starozavetno autoritativnog i ''bogobojažljivog'' , iako je negativno određenje ovog pojma više nego problematično po meni, ali o tome ćemo drugom prilikom. Kod analitičke psihologije tog idolopoklonstva autoritativne očinske figure nema, tamo je put alhemijske transformacije sopstva primaran. Nikako strah, samo novozavetna ljubav, sina prema ocu i oca prema sinu.

 

''Pored „spontane“ i „prirodne“ težnje ljudskog bića za individualizacijom, relativno manji broj ljudi u svetu koji zbilja stižu do sebe i Sebe i koji su u stanju da gaze trnovitim putem individuacije. To je zbog toga što većina ljudi, iz više razloga nije u stanju da svesno izabere sopstveni put, već im se taj put nudi od „kolektivno svesnog“- porodice i društva, koji nameću ličnosti svoje norme ponašanja i mišljenja a koje su,  najčešće, suprotne pojmovima etike, bez koje nema prave individuacije.'' V.J.

Edited June 28, 201410 yr by slow

Da si ovo rekla o nekom psihoanalitičaru pa da se složim sa tobom, kod Frojda ima dosta toga starozavetno autoritativnog i ''bogobojažljivog'' , iako je negativno određenje ovog pojma više nego problematično po meni, ali o tome ćemo drugom prilikom. Kod analitičke psihologije tog idolopoklonstva autoritativne očinske figure nema, tamo je put alhemijske transformacije sopstva primaran. Nikako strah, samo novozavetna ljubav, sina prema ocu i oca prema sinu.

Uopšte ne pripisujem analitičkoj psihologiji idolopoklonstvo bilo koje vrste. Jungijanci su (počev od Junga) analizirali kosmogonijske i individuacijske simbole u raznim mitovima i religijama, ali niko od njih nije pokušao da ih dogmatizuje. Zato (između ostalog)  ne prepoznajem Jerotića kao predstavnika analitičke psihologije. 

 

edit: dodala reč

edit: i u alhemiji

Edited June 28, 201410 yr by Notorious

V. J: Kako zamišljam ove hrišćane budućnosti? Nikako drugačije nego onakve kakvi su istinski hrišćani oduvek bili; neke sam u svome dugom životu lično sretao u manastirima i van manastira, među kaluđerima, sveštenicima i običnim ljudima, a druge, brojnije, nalazio sam u knjigama svetitelja hrišanskih i u knjigama o njihovim životima. Zašto onda treba da zamišljam kakav treba da bude hrišćanin u XXI veku? Najviše zato, čini mi se, što podsećajući sebe i druge na likove Hristovih učenika kroz vekove, želim da se ugledam na njih, oslobađajući se tako, i u sebi i oko sebe, likova lažnih hrišćana. 

 

 

Toliko o individuaciji. 

Edited June 28, 201410 yr by Notorious

ne stavljam se na stranu, samo bih dodala opasku da ovde postoji mogućnost da jerotić smatra da su ti ljudi koje on preporučuje vrlo 'individuizovani'. jasno, čak i da je tako nešto po sredi, njegov je problem što nije u stanju da apstrahuje, a širim problemom se može smatrati propaganda koja iz toga izlazi. a ni psihoterapijske škole mišljenja nisu mnogo daleko od fino upakovanih duhovnih ideologija. 

V. J: Kako zamišljam ove hrišćane budućnosti? Nikako drugačije nego onakve kakvi su istinski hrišćani oduvek bili; neke sam u svome dugom životu lično sretao u manastirima i van manastira, među kaluđerima, sveštenicima i običnim ljudima, a druge, brojnije, nalazio sam u knjigama svetitelja hrišanskih i u knjigama o njihovim životima. Zašto onda treba da zamišljam kakav treba da bude hrišćanin u XXI veku? Najviše zato, čini mi se, što podsećajući sebe i druge na likove Hristovih učenika kroz vekove, želim da se ugledam na njih, oslobađajući se tako, i u sebi i oko sebe, likova lažnih hrišćana. 

 

 

Toliko o individuaciji. 

jebote, koliko se plasi smrti jerotara

jebote, koliko se plasi smrti jerotara

 

 

?

jerotic se plasi smrti, mislim da je ocigledno

To vidiš u ovom tekstu, ili fosniraš tok diskusije?

koje tacno diskusije?

 

pomislio sam i ranije a sad sam i video u tekstu.

Kad smo kod Junga. Mozak mi se istopio čitajući " Mysterium coniunctionis".

ne stavljam se na stranu, samo bih dodala opasku da ovde postoji mogućnost da jerotić smatra da su ti ljudi koje on preporučuje vrlo 'individuizovani'. jasno, čak i da je tako nešto po sredi, njegov je problem što nije u stanju da apstrahuje, a širim problemom se može smatrati propaganda koja iz toga izlazi. a ni psihoterapijske škole mišljenja nisu mnogo daleko od fino upakovanih duhovnih ideologija. 

Pa da, pokušava da uglavi proces individuacije u hrišćansku modlu. 

 

Većina ih nije izvorno takva, ali se vremenom prilagođavaju potrebama tržišta. 

Edited June 28, 201410 yr by Notorious

Kad smo kod Junga. Mozak mi se istopio čitajući " Mysterium coniunctionis".

Probaj Alhemijske studije, posle njih je lakše (bar je meni bilo).

jebote, koliko se plasi smrti jerotara

U njegovom pisanju je uočljiv  zaokret od simpiifikovanog razmatranja osnovnih tema u analitičkoj psihologiji (npr. Lavirint u čoveku i Jung između istoka i zapada) ka religiji (usudila bih se da kažem do misticizma). Može se tumačiti i kao strah od smrti.