Zoran Milivojevic i njegovo delo

[Turnbull]

Banalizovana priča o odnosu želja i mogućnosti. Otkrio je toplu vodu da kada to dvoje nisu u balansu, dolazi do problema. Naravno da je uloga roditelja tu dosta značajna; ništa novo nije rekao. 

 

Uzgred, ilustrativan primer toga su nekadašnje NBA zvezde koje nakon povlačenja dolaze u situaciju da je telo naviknuto na ogromne rashode dok prihoda više nema (ili ih nema u tolikoj količini). To onda dovede do toga da rasprodaju sve što imaju, uključujući i NBA šampionski prsten. Znači, ovo je problem koji pogađa sve društvene slojeve u svim državama. 

 

 

Pa taj se problem zove konzumerizam, i zapravo je uslov opstanka savremenog kapitalizma. A to što se kad taj i takav kapitalizam doživi ozbiljan brodolom, kao što je sad doživeo, svi najednom sete Vebera, i počnu da propovedaju asketizam, samokontrolu, odricanje itd, već je drugi par rukava.

 

[Dagmar]

ar pejsi Pa ne znam šta da ti kažem, zadnji put kad sam imala taj problem koji pogađa sve društvene slojeve tj neusklađenost primanja i želja, bilo je to kad moji nisu imali za uloške (između ostalog) a ja morala u školu. Naivno sam mislila da je ta frustracija otud što objektivno živimo ko crkveni miševi, sad sam eto naučila da je to zato što usled pogrešnog vaspitanja nisam znala da redukujem svoja materijalna očekivanja.

 

Biće da su me u međuvremenu ipak prevaspitali pošto poslednjih godina nikako nemam problem neusklađenih prihoda i rashoda. Ili možda više nisam u društvenom sloju?

 

Mislim NBA prstenje, sad raspadnuti narkomani sa planete Mars treba da budu neka ilustracija priče o parama u zemlji Srbiji? c'mmon

Edited June 28, 2014 by Dagmar

[pacey defender]

Pa taj se problem zove konzumerizam, i zapravo je uslov opstanka savremenog kapitalizma. A to što se kad taj i takav kapitalizam doživi ozbiljan brodolom, kao što je sad doživeo, svi najednom sete Vebera, i počnu da propovedaju asketizam, samokontrolu, odricanje itd, već je drugi par rukava.

 

 

HM. Malo je preterano reći da se svi sete Vebera i asketizma, imajući u vidu da globalno a i lokalno, jedno od rešenja za taj brodolom mnogi vide u povećanoj potrošnji. Zapravo, imaš čitav trend nobelovaca i političara, da nam treba više potrošnje, čitaj konzumerizma, da podignemo ekonomiju. 

 

Dalje, nismo svi u konzumerizmu isti, odnosno, različito reagujemo na disbalans između želja i mogućnosti, ceteris paribus. 

 

Evi, hajde pročitaj, molim te, još jednom šta sam napisao jer nema potrebe da prebacuješ priču na lični nivo i da se vređaš, niti da mi učitavaš nešto što nisam rekao. 

Edited June 28, 2014 by pacey defender

[Dagmar]

Ma ne vređam se, nego ti objašnjavam zašto Zoćina priča nije pristala srpskoj realnosti, bar onoj sa kojom ja imam iskustva. To je priča koja više ide uz neke druge zemlje koje žive taj konzumerizam.

[pacey defender]

OK.

 

Ima i ovde konzumerizma i tog odsustva balansa između želja i mogućnosti o čemu Zoća priča. Zapravo, banalnost u tekstu sam prepoznao baš zato što je govorio na plitak način o pojavi koja nas, po mom mišljenju, zaista okruže. Ako tebe i turnbulla dobro razumem, vi kažete da u Srbiji nema te pojave, jer je narod siromašan?

Ovde narod jeste siromašan, ali itekako ima onih koji nisu u "šta je to maslac, šta je to jaja" položaju.

 

Ja zaista nisam ovaj tekst pročitao tako da protumačim da Zoća kenja siromašnima što traže više. 

 

Više sam pročitao kao - roditelji (dobrostojeći, srednjestojeći, lošestojeći, dakle, svi), vaspitavajte svoju decu (kako vam ja kažem), da vam deca ne postanu prerazmažena. 

Edited June 28, 2014 by pacey defender

[rajka]

ni ja nisam razumela da kenja siromasnima, posto u tekstu i kaze da iz price iskljucuje siromasne porodice. po drugoj strani, ono sto znamo je da sto je neko siromasniji, to mu je objektivno teze da kontrolise zelje ( usled stresa svakodnevnog zivota). tako da nekom ko je zaista na ivici egzistencije je tesko zameriti sto 'neracionalno' trosi ako dodje do nekih para.

 

ako nekog zanima da zna vise o zaista siromastvu (kakvo mi bas ne mozemo da zamislimo) i o tome kako takvi siromasni ljudi donose odluke o trosenj preporucujem knjigu Poor Economics.

[rajka]

Banalizovana priča o odnosu želja i mogućnosti. Otkrio je toplu vodu da kada to dvoje nisu u balansu, dolazi do problema. Naravno da je uloga roditelja tu dosta značajna; ništa novo nije rekao. 

 

Uzgred, ilustrativan primer toga su nekadašnje NBA zvezde koje nakon povlačenja dolaze u situaciju da je telo naviknuto na ogromne rashode dok prihoda više nema (ili ih nema u tolikoj količini). To onda dovede do toga da rasprodaju sve što imaju, uključujući i NBA šampionski prsten. Znači, ovo je problem koji pogađa sve društvene slojeve u svim državama.

 

ono sto je zanimljivo je da svi draftovi u nba i nfl prodju kurs iz money managmenta koji imorganizuju lige, bas zbog toga. ocigledno nije toliko uspesno. sada, ne znam da li se samokntrola zaista uci u porodici, ili je impulsivnost neka data crta karaktera, ali u ovoj prici zapravo imamo 2 stvari:

 

- ego depletion, koji ima nesrecan naziv, ali se u kontekstu siromastva odnosi na stres kojem su siromasni ljudi stalno izlozeni

- impulse control, koji je glavni problem kod tih nba-ovaca

 

 

kod prosecnog gradjanina srbije (ne onih najsiromasnijih) imas malo i jednog i drugog. opet, nije mi ocigledno da se bilo koji od ta dva moze prevazici "kucnim vaspitanjem"

[Dagmar]

OK.

 

Ima i ovde konzumerizma i tog odsustva balansa između želja i mogućnosti o čemu Zoća priča. Zapravo, banalnost u tekstu sam prepoznao baš zato što je govorio na plitak način o pojavi koja nas, po mom mišljenju, zaista okruže. Ako tebe i turnbulla dobro razumem, vi kažete da u Srbiji nema te pojave, jer je narod siromašan?

 

Ovde narod jeste siromašan, ali itekako ima onih koji nisu u "šta je to maslac, šta je to jaja" položaju.

 

Ja zaista nisam ovaj tekst pročitao tako da protumačim da Zoća kenja siromašnima što traže više. 

 

Više sam pročitao kao - roditelji (dobrostojeći, srednjestojeći, lošestojeći, dakle, svi), vaspitavajte svoju decu (kako vam ja kažem), da vam deca ne postanu prerazmažena. 

 

 

Većina porodica koje ja znam živi na mesečnim prihodima do hiljadu evra, često i znatno manje. Ako oni od toga plate stan, račune i hranu, a plate, i ne idu goli i bosi, to već ukazuje na jako dobar money management. U proseku, i ta jedna ishitrena kupovina sokovnika godišnje, iako jeste konzumerizam, je sasvim ok pogotovo ako neko time ima osećaj da je zadovoljan kupovinom i da je nešto srećniji. Rajka piše da nije sigurna da se to može rešiti vaspitanjem, ja nisam sigurna ni da bi trebalo.

 

A ako pričamo o pojavama koje uništavaju ekonomsku stabilnost porodice, to su pre alkoholizam i kocka/kladionice, nego kad neko uđe u minus zbog neke kućne stvari, bar među ljudima među kojima se krećem.

Edited June 28, 2014 by Dagmar

[morgana]

dobro, zoran je mamlaz, ali meni njegovi tekstovi djeluju uglavnom kao preartikulisani savjeti za najzdravorazumskije moguce vaspitanje djece, i ne mnogo vise od toga.

ne treba razmaziti male smorove. ko da to nismo znali i sami.

[Dagmar]

Pa i to razmaziti je širok pojam, ja sam u nekom periodu bila razmažena, ali ne vidim da mi je to pravilo problem niti sam ga ja bilo kome pravila.

 

Opet imaš male nevaspitane histerike, ali tu mi više smetaju njihovi roditelji veliki nevaspitani jerksi.

[morgana]

dobro, ali nije poenta ko nam vise smeta, nego kako od djeteta napraviti ili ne napraviti kretena. nisu ti principi tako diskutabilni. jedina kontroverza koju je milivojevic iznijeo je ona o blagom fizickom kaznjavanju. sto se mene tice, rukom po dupetu ili ignorisanjem/glumljenjem prezira prema djetetu, ista jebena stvar, ako se ode predaleko.

neka kazna treba da postoji, za ne daj boze, a postoji i mnogo nesuvislih kazni, kako fizickih tako i emocionalnih.

 

mislim, kontroverze dojaja. ne mogu da vjerujem da ga neko cita.

Edited June 28, 2014 by morgana

[Lord Protector]

Pa i to razmaziti je širok pojam, ja sam u nekom periodu bila razmažena, ali ne vidim da mi je to pravilo problem niti sam ga ja bilo kome pravila.

 

Opet imaš male nevaspitane histerike, ali tu mi više smetaju njihovi roditelji veliki nevaspitani jerksi.

 

Koliko ćeš biti oštećen razmazivanjem zavisi od jačine ličnosti. To je uska staza kojom se teško ide (ovo govori jedan jedinac, ljubi ga majka debilnog   :D ), i na osnovu ličnog iskustva sam mišljenja da uvek postoje neke posledice tog konformizma koje se kad-tad otkriju. U mom slučaju svakodnevno, za ručkom, ruka mi nesvesno krene ka najboljem parčetu mesa iako je dete pored mene. Uvek moram da izvršim svesnu korekciju ponašanja  :(, kod supruge je to instiktivno, ona nije bila jedinica   

Edited June 28, 2014 by slow

[ToniAdams]

ni ja nisam razumela da kenja siromasnima, posto u tekstu i kaze da iz price iskljucuje siromasne porodice. po drugoj strani, ono sto znamo je da sto je neko siromasniji, to mu je objektivno teze da kontrolise zelje ( usled stresa svakodnevnog zivota). tako da nekom ko je zaista na ivici egzistencije je tesko zameriti sto 'neracionalno' trosi ako dodje do nekih para.

 

ako nekog zanima da zna vise o zaista siromastvu (kakvo mi bas ne mozemo da zamislimo) i o tome kako takvi siromasni ljudi donose odluke o trosenj preporucujem knjigu Poor Economics.

pa niko to nije ni rekao.

samo koristi potpuno pogresnu paralelu, koju jasnije razradjuje i na njoj bazira tu sjajnu i dosad nevidjenu teoriju.

 

jos je gluplji tekst na drugo citanje

[Notorious]

Na osnovu protrčavanja kroz neke Milivojevićeve tekstove, meni najviše smeta to što, i u situacijama u kojima ima uporište za svoj stav (npr., potčinjenost deteta autoritetu roditelja se zasniva na konceptu  heteronomije u razvoju dečje moralnosti; dete je podređeno sudu roditelja o tome šta je ispravno a šta ne sve dok ne stekne vlastito oruđe (logiku) za razumevanje kauzalnih odnosa), kreće u neutemeljene asocijacije dostojne priručnika za samopomoć. 

[Dagmar]

Koliko ćeš biti oštećen razmazivanjem zavisi od jačine ličnosti. To je uska staza kojom se teško ide (ovo govori jedan jedinac, ljubi ga majka debilnog   :D ), i na osnovu ličnog iskustva sam mišljenja da uvek postoje neke posledice tog konformizma koje se kad-tad otkriju. U mom slučaju svakodnevno, za ručkom, ruka mi nesvesno krene ka najboljem parčetu mesa iako je dete pored mene. Uvek moram da izvršim svesnu korekciju ponašanja  :(, kod supruge je to instiktivno, ona nije bila jedinica   

 

 

Pa zašto ostavljaš detetu najbolje parče mesa ako već smatraš da to nije imalo dobar uticaj na tvoje vaspitanje?

Zgrabi komadešku, a dete nek se vaspita da uzima lošije parče, kao majka, ako misliš da će mu to koristiti.