Zoran Milivojevic i njegovo delo

[Turnbull]

et morgana

 

U pravu si oko toga sa brkanjem osobe i uloge - to je kod Zoće tačno, ali prosto opštepoznato. Njegovi tekstovi su uglavnom mešavina banalnosti sa jedne, i opasnih ideoloških budalaština sa druge strane, i uvek treba biti oprezan kako on prepliće ova dva. Ovo o čemu ti pričaš je ona prva strana. Ali ne treba zaboraviti ni onu drugu, a to je deo na koji te uporno vraćam, koji se tiče "spljoštenog društva".

 

Što se tiče društva, slažem se da ono ne može biti egalitarno u organizacionim ulogama, ali je egalitarno na jednom drugom nivou - onom političkom. Kao građani smo svi jednaki. I onda možemo da dopustimo da naš politički sistem dopušta različite vrste profesionalnih i organizacionih hijerarhija, jer smo u izvesnom smislu, i sami, kao građani, pristali na njih.

 

Kod Zoće međutim, nema političke jednakosti - ona se ne pominje ni u ovom, niti u bilo kom drugom tekstu. Umesto toga tu je nešto drugo - svako od nas je - duboko u sebi - a special little snowflake. I to što igra uloge podređenog u različitim društvenim kontekstima, nema baš nikakve veze sa njegovom vrednošću kao osobe. Jednakost tu onda postaje odvojena od bilo kakvog institucionalnog položaja, i postaje čista unutrašnjost, ono što nema veze ni sa jednom društvenom ulogom.

Edited June 21, 2014 by Turnbull

[pt 2.0]

S druge strane, ne mogu tako da slusam naredbe nekog nekvalifikovanog dubiozusa ko trazi nesto sto je potpuno van svake pameti.

ne mogu ni ja. prvo, užasava me profesionalno. drugo, užasava me moralno.

i treće, blam me je od partnera u poslu koji me znaju i cene moj rad.

 

upravo ovih dana (meseci, zapravo, al sad kulminira) sam u jednoj takvoj situaciji. kretenske ideje koje neće proći, budući da nemaju nikakvog utemeljenja u ugovorima, dogovorima, pravilima igre (ali ko sem mene budale da se zamara da sve to čita, pa još na stranom jeziku) brane se interesom države (što rekao 1 slovenac: -kad god mi neko pomene viši nacionalni interes ja se uhvatim za džep. e, ja se sad uhvatim i za glavu i za džep.)

posledično, ja sam manje-više 1 izdajnik i izjave po kolegijumima sve više idu u tom pravcu.

objektivno - samo sam osoba koja zna svoj posao i radi ga temeljno, savesno i odgovorno. cena koju cu da platim za to upravo se formira i neće biti mala. 

 

zato me ova priča sa autoritetima dotiče, prepoznajem se u onom dečijem što bi da mu šef bude bolji od njega (ne u svemu, ali u onome o čemu odlučuje svakako). sve se raspalo i rasparalo kod nas. volela bih da imam autoritete koje mogu da uvažavam. međutim, nalazim se u bizarnoj situaciji da svojim radom više čuvam ugled i funkcionalnu poziciju svojih nadređenih, no što oni sami to čine. zato što poštujem uloge i odgovornosti koje različite pozicije donose, čak i kad ne poštujem same te ljude koji sede na njima.

takođe, nema šanse da uradim i potpišem nešto što je profesionalno netačno ili na bilo koji način blamantno i nepošteno.

pitam se u koju kategoriju bi me zoća strpao.

neprilagođena? svakako.

Edited June 21, 2014 by pt 2.0

[Dagmar]

Uh pt, nadam se da ce bar da bude neka sreca u igri na tvojoj strani, menjaju i sefovi svoje ingeniozne zamisli kad udare u zid, ako ima neki zid u tvom lsucaju da lupe u njega.

 

A sef valjda treba da bude bolji od mene, il imakar na nekom istom/slicnom nivou. Kad su razlike nebo/zemlja, ne ostaje ni o od organizacije i posla.

[Turnbull]

Pa neprilagođenost, kao i neposlušnost su u nekim slučajevima jedini ispravni odgovori.

 

U trenutku kada se institucije raspadaju, izdaju se lažni doktorati, miće jovanovići rektoruju, a neše sline postaju ministri, Zoća nam kaže kako je problem u narodu koji neće da sluša autoritete.

[Dagmar]

Pa neprilagođenost, kao i neposlušnost su u nekim slučajevima jedini ispravni odgovori.

 

U trenutku kada se institucije raspadaju, izdaju se lažni doktorati, miće jovanovići rektoruju, a neše sline postaju ministri, Zoća nam kaže kako je problem u narodu koji neće da sluša autoritete.

 

 

Sta je starije, kokoska ili jaje? U trenutku kada se institucije raspadaju, izdaju se lažni doktorati, miće jovanovići rektoruju, a neše sline postaju ministri, ko su ti koji ce da se pobune protiv sistema i izgrade nesto sa funkcionalnom strukturom koja bi sluzila sirem drustvu - lepo vaspitana deca koja znaju da rade svoj posao i prepoznaju ispravnu hijerarhiju pa samim tim i neadekvatnost postavljenih autoriteta u sistemu, ili divljacni pojedinci odgajeni u anarhiji bez osecaja za strukturu, struku i red koji kazu da treba krasti kad te niko ne vidi i sl?

[Turnbull]

Pa kod Zoće nema opet nikakvog konceptualnog prostora za postavljanje takvog pitanja - hijerarhija je hijerarhija, ćuti, slušaj, podredi se, ne preispituj. Nema ispravno - neipsravno, legitimno - nelegitimno. Šef je šef, i tačka.

Edited June 21, 2014 by Turnbull

[Dagmar]

Pa kod Zoće nema opet nikakvog konceptualnog prostora za postavljanje takvog pitanja - hijerarhija je hijerarhija, ćuti, slušaj, podredi se, ne preispituj. Nema ispravno - neipsravno, legitimno - nelegitimno. Šef je šef, i tačka.

 

To da, primećuje nedisciplinu, ali maši da primeti da i u prihvatanju autoriteta koji je lošiji u poslu od nas mora da postoji granica - autoritet može da bude i lošiji, ali samo donekle.

[Turnbull]

Pa, za Zoću se celo pitanje isrcpljuje u tome hoće li se podređeni podrediti ili neće. A s kojim pravom je nadređeni nadređeni, na čemu se zasniva njegov autoritet, i koje su njegove grancie, pitanja su koje niti se postavljaju, niti se mogu postaviti.

Edited June 21, 2014 by Turnbull

[Aion]

U seriji Milivojevicevih clanaka o kojima se ovde raspravljalo ovo je mislim prvi s kojim se apsolutno ne slazem, i prvi put da se u potpunosti slazem sa Turnbullom. Clanak je uputstvo za pravljenje malih Vucica. Dok si u ulozi podredjenog spreman si da kao sefa trpis i najgoreg tiranina jer, u Milivojevicevim terminima, njegovi zahtevi, ma kakvi oni bili, u tebi nece izazvati osecaj ponizenosti. A onda kad dobijes neku vlast istu emocijalnu tupost ocekujes od svojih podredjenih. Zasto bi njima smetalo, odnosno zasto bi ih ponizavalo, obracanje tipa: "tisina tamo", "imas tacno jedan minut da izneses sta imas" i sl. kad tebi to nije smetalo?!

 

Apsolutno me ne bi iznenadilo (mada, naravno, ne tvrdim da je tako) kad bi se ispostavilo da ZM ima veoma slabo razvijen osecaj empatije. Nema ni traga saveta za razvoj skladnih medjuljutskih odnosa (ukljucujici i odnos roditelja i dece) kojih bi ocekivao od nekog ko se bavi psihologijom: "stavi se malo u polozaj onog drugog".

 

Sto se tice ove price o poslusnosti na poslu, ona se u krajnjoj liniji svede na negativnu selekciju. Dobar sef nema potreba da zahteva poslusnost, njegova strucnost i ljudski kvaliteti bi trebalo da budu dovoljni da mu obezbede autoritet.

[Dagmar]

Sto se tice ove price o poslusnosti na poslu, ona se u krajnjoj liniji svede na negativnu selekciju. Dobar sef nema potreba da zahteva poslusnost, njegova strucnost i ljudski kvaliteti bi trebalo da budu dovoljni da mu obezbede autoritet.

 

 

 

Zavisi naravno i s kim radi tj da li može da bira svoj tim, ali generalno baš tako. Ljudi sa kojima se najbolje saradjuje su ljudi koji se nametnu kao profesionalci a pritom i umeju sa ljudima, npr trenutni šef mi je dosta korektan, ima što nasleđenih što novih nekoliko dosta različitih ljudi koji ga svi smatraju za dobrog šefa. I onda nema potrebe da nešto zahteva, lepo svi vide da je kompetentan i niko neće da se blamira da ne radi kako treba.

[Bojan]

Ako odbacimo mogućnost da je tekst napisan da bi se ukazalo na neke očiglednosti (mada ni to nije isključeno s obzirom na plitkoću istog) onda se i meni čini kao da je motiv pisanja teksta taj da se ukaže na to kako sa društvom nešto nije u redu i da je razlog tome nedostatak "zdrave podređenosti". Kao da se ovde želi ukazati na nekakav negativan uticaj nekih "savremenih trendova" i potrebu vraćanja tradicionalnim vrednostima.

 

Ceo ovaj tekst mi se čini da je na liniji one rečenice koju smo verujem svi više puta čuli u poslednje vreme - Tukli su me kad sam bio mali i jel mi nešto fali?

[Dagmar]

Ako odbacimo mogućnost da je tekst napisan da bi se ukazalo na neke očiglednosti (mada ni to nije isključeno s obzirom na plitkoću istog) onda se i meni čini kao da je motiv pisanja teksta taj da se ukaže na to kako sa društvom nešto nije u redu i da je razlog tome nedostatak "zdrave podređenosti". Kao da se ovde želi ukazati na nekakav negativan uticaj nekih "savremenih trendova" i potrebu vraćanja tradicionalnim vrednostima.

 

Ceo ovaj tekst mi se čini da je na liniji one rečenice koju smo verujem svi više puta čuli u poslednje vreme - Tukli su me kad sam bio mali i jel mi nešto fali?

 

Pa ovo ti je Zoćina konstanta.

 

Inače da se pohvalim da ljudi koje ja znam a dobili su decu u skorije vreme uopšte nisu u tom fazonu.

[Bojan]

Ni ja u bližoj okolini nemam takve primere, ali mi se čini da je kod nas dosta ne samo osiromašenih već i obezglavljenih ljudi koji bi se lako zalepili za ovo i na to nadogradili (kanalisali) postojeće frustracije.

[Turnbull]

Evo tipičnog primera mešavine apsolutno banalnog i apsolutno odvratnog.

 

 

Живот и стил Формуле живљења Новац и управљање жељама

(Илустрација С. Печеничић)

Многи од нас одгојени су у некој врсти презира према новцу, али данас када живимо у капитализму, морамо да признамо да је новац веома важан у животу. Његова моћ је у томе што нам, ако га имамо довољно, омогућује да задовољимо неке наше потребе и жеље. Новац не може да нам омогући испуњење свих жеља, али може многих. За новац можемо да купимо сат, али не и време, можемо да купимо књигу, али не и знање, лек, али не и здравље… Ипак, много тога можемо да купимо. Када испунимо жеље осетимо задовољство и срећу. У томе је моћ новца.

Што неко има више новца, може да испуни више својих жеља. Са растом финансијске моћи појединца расте и његово искушење да потроши тај новац. Ако особа не контролише своје жеље, тада ће релативно брзо да остане без новца: не постоји та количина новца коју није могуће брзо потрошити. Зато је управљање новцем, односно управљање личним финансијама могуће само ако је особа савладала једну од основних животних вештина – вештину управљања жељама.

Најбољи пример за важност управљања жељама су управо људи који ту способност немају. Они су по правилу у финансијским проблемима, увек у „минусу” на банковном рачуну без обзира колико новца зараде. Када га имају тада их он, метафорично речено, „сврби” тако да стално размишљају на шта ће да га потроше. Смире се тек када га потроше, јер знају да до следеће плате или хонорара не могу више ништа да купе. Када немају новац, немају ни жељу, али када га имају, снажно желе и не смирују се све док опет не остану без новца.

Вештина управљања жељама – како поднети осујећеност жеље, а када уживати у њеном остварењу – учи се у детињству. Мало дете има жеље, али нема и моћ да их испуни. У томе зависи од својих родитеља. И зато дете, када види нешто што му се свиђа, од родитеља тражи да му испуне жељу, да му нешто купе. Реакција родитеља је пресудна за учење детета како са својим жељама.

Они родитељи који морају да испуне сваку жељу свог детета, никада га неће научити да обузда своје жеље. Последица ће бити да када оно одрасте, неће моћи себе да контролише. Слично је и са занемареним дететом или дететом из веома сиромашне породице које због немаштине није ни било у прилици да само осујећује сопствене жеље. Да би неко дете научило да управља својим жељама потребно му је искуство да може да оствари оно што жели, али да на крају то ипак не учини. Контролу својих жеља најбоље науче она деца коју родитељи уче скромности и штедљивости. Њихова будућа финансијска судбина ће бити најбоља.

Деца морају да имају џепарац да би научила да управљају властитим новцем и жељама. Од тога како тада штеде и троше, зависиће њихова финансијска будућност, а у томе је пресудан став родитеља.

Зоран Миливојевић

објављено: 28.06.2014.

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=XO7j-yWd6-Y

[ToniAdams]

jebote, svaki put me odusevi.

 

aj sto, kao i uvek, sustine nema ni u tragovima, ali njegov stajl: 

 

Они родитељи који морају да испуне сваку жељу свог детета, никада га неће научити да обузда своје жеље. Последица ће бити да када оно одрасте, неће моћи себе да контролише.

 

ko jos jebote, ko je procitao knjigu ipo u zivotu, koristi takve konstrukcije?

 

doduse, moram priznati da mi je vremenom postao gilti plezr, i da, sa uzbudjenjem, cekam svaku novu epizodu.