Turnbull Posted May 30, 2014 Author Posted May 30, 2014 (edited) Trebalo je da počneš od zadnjeg, koje je isto glup, ali je zato bar odvratno uvlakački. Edited May 30, 2014 by Turnbull
pacey defender Posted May 31, 2014 Posted May 31, 2014 Nije nužno zaključak iz ovog konkretnog tupavog i nepotrebnog teksta, ali Zoćina pisanija su zlo banalnosti. Evility of Banal, takoreći.
Takeshi Posted May 31, 2014 Posted May 31, 2014 Катастрофа је показала да се полако враћамо сами себи. ako je solidarnost pokazana '99. pa ponovo sada, jer je to znak, kako kaze, da se vracamo sebi ... znaci da je izmedju bio period propadanja.
Turnbull Posted May 31, 2014 Author Posted May 31, 2014 Upravo tako. Meni je ta rečenica bila ključ za razumevanje teksta.
đorđe geprat Posted May 31, 2014 Posted May 31, 2014 pošeo s prvim pasusom pa odustao. onda poslušao savet pa počeo iznova sa poslednjim. pa opet odustao. okrani, obrni, šteta za hartiju u papirnom izdanju politike. nego, autor crteža je zoćin stalni asistent. i crteži su bez veze. potpuna ilustracija bezveznog teksta.
svashtabezneshto Posted June 13, 2014 Posted June 13, 2014 @Turnbull Da ne propustiš: http://www.politika.rs/rubrike/spektar/zivot-i-stil/Razmazeno-ili-prezasticeno.sr.html Размажено дете је оно које је добило љубав, али не и дисциплину. Њега родитељи нису успели да подреде. Оно одбија да престане да ради оно што му је пријатно зато што то од њега захтевају родитељи. Уместо да се подреди родитељској вољи, оно успешно подређује родитеље својој вољи и у породици се понаша као стварни „вођа чопора”. Због љубави коју је добило оно се осећа самоувереним, свесно је властите вредности и нема страх од света. Али оно неће научити да поднесе фрустрацију његових жеља, неће стећи навике одржавања личне хигијене, реда и учења. Имаће проблема са емпатијом и желеће да му сви други угађају као што су то чинили родитељи.
Budja Posted June 14, 2014 Posted June 14, 2014 @Turnbull Da ne propustiš: http://www.politika.rs/rubrike/spektar/zivot-i-stil/Razmazeno-ili-prezasticeno.sr.html Размажено дете је оно које је добило љубав, али не и дисциплину. Њега родитељи нису успели да подреде. Оно одбија да престане да ради оно што му је пријатно зато што то од њега захтевају родитељи. Уместо да се подреди родитељској вољи, оно успешно подређује родитеље својој вољи и у породици се понаша као стварни „вођа чопора”. Због љубави коју је добило оно се осећа самоувереним, свесно је властите вредности и нема страх од света. Али оно неће научити да поднесе фрустрацију његових жеља, неће стећи навике одржавања личне хигијене, реда и учења. Имаће проблема са емпатијом и желеће да му сви други угађају као што су то чинили родитељи. Cesar Milan. Dete kao pas.
Patty Lee Posted June 14, 2014 Posted June 14, 2014 @Turnbull Da ne propustiš: http://www.politika.rs/rubrike/spektar/zivot-i-stil/Razmazeno-ili-prezasticeno.sr.html Размажено дете је оно које је добило љубав, али не и дисциплину. Њега родитељи нису успели да подреде. Оно одбија да престане да ради оно што му је пријатно зато што то од њега захтевају родитељи. Уместо да се подреди родитељској вољи, оно успешно подређује родитеље својој вољи и у породици се понаша као стварни „вођа чопора”. Због љубави коју је добило оно се осећа самоувереним, свесно је властите вредности и нема страх од света. Али оно неће научити да поднесе фрустрацију његових жеља, неће стећи навике одржавања личне хигијене, реда и учења. Имаће проблема са емпатијом и желеће да му сви други угађају као што су то чинили родитељи. Cesar Milan. Dete kao pas. mislim da je dr zoca ovo imao na umu: http://www.youtube.com/watch?v=Rx_lTgUSyB4
kgmr Posted June 15, 2014 Posted June 15, 2014 za ovaj pasus s detetom ste prestrogi. ali zato ste preblagi za ovo o solidarnosti
batticuore Posted June 15, 2014 Posted June 15, 2014 Nije nužno zaključak iz ovog konkretnog tupavog i nepotrebnog teksta, ali Zoćina pisanija su zlo banalnosti. Evility of Banal, takoreći. "zlo banalnosti", svidja mi se formulacija. jao zoćo, jao.
Turnbull Posted June 20, 2014 Author Posted June 20, 2014 Podredimo decu na vreme, kako bi sutra bolje slušala čika Vučića i ne bi šuškala kad on podvikne "Tišina tamo!". Aaarrgh! Dokle, bre više? Dokle?!? Подређени и надређени (Илустрација С. Печеничић) Претпоставимо ситуацију у којој вам ваш надређени даје одређени радни задатак за који ви сматрате да није добар, због чега му предложите неколико других начина који би по вама били бољи за остварење истог циља. Након што вас је саслушао, надређени инсистира да извршите задатак онако како га је он замислио. Како бисте реаговали? Да ли бисте задатак извршили? Како бисте се осећали? Шта бисте мислили о вашем надређеном, а шта о себи? Да ли бисте инсистирање да извршите задатак са којим се не слажете доживели као понижавање? Ако подређени реагује осећањем понижености, настаје значајан проблем у међуљудским односима. Понижавање је знак презирања тако би подређени могао да закључи да га шеф не поштује и шиканира. Подређени се с тим може помирити и заузети улогу понизног. Он може протестовати против тог понижавања било индиректно, тако што ће саботирати дати задатак, било директно тако што ће надређеном рећи „у лице” да не дозвољава да буде понижаван. У описаном примеру идеал би била реакција „здравог подређивања”: особа јасно изрази своје неслагање и савесно обави дати задатак. Особа се можда неће осећати пријатно, али сигурно неће сматрати да је неко понижава. Овакво објашњење примерене реакције подређеног ће многима бити чудно, а главни разлог за то је што често не разликујемо довољно „бити подређен” од „бити понизан”. Да би људско друштво, заједница или породица функционисала, мора постојати нека врста вертикалног реда. Сви се ми морамо подредити том реду како би заједница могла да функционише. На то указује и то што је у речима „надређен”, „подређен”, „наредба”, „уређеност” итд. корен „ред”. Надређеност и подређеност су друштвене улоге које заузимамо у свакодневном животу. Ни једна од ових улога ништа не говори о вредности особе која је игра. Када смо подређени ми не вредимо мање од надређених, нити више вредимо од оних којима смо надређени. Обе улоге подразумевају позицију истовременог самопоштовања и поштовања другога. Често наше „дечје ја” сматра да надређени мора да буде у свему бољи од нас да бисмо могли да га поштујемо. А како то најчешће није случај, настаје презир према ауторитету и жеља да се надређени раскринка као неспособан. На основу истог уверења о вишој вредности шефа, особа која је постала надређени постаје бахата према подређенима. Није могуће здраво подређивање и здраво надређивање без јасног разликовања улоге од особе. И зато је важно да учимо нашу вољену и поштовану децу да нам се здраво подреде, али да не буду понизна. Само тако ћемо изаћи из замке стагнирајућег „спљоштеног друштва” у којем се не признаје ни једна врста ауторитета. Зоран Миливојевић објављено: 21.06.2014.
morgana Posted June 20, 2014 Posted June 20, 2014 milivojevic voli da formalno, kroz rjecnik, problematizuje inace neproblematicne stvari. nije moguce biti guru svakodnevnog, pa mora da se dovija.
Takeshi Posted June 20, 2014 Posted June 20, 2014 Само тако ћемо изаћи из замке стагнирајућег „спљоштеног друштва” у којем се не признаје ни једна врста ауторитета. koje je to drustvo u kome se ne priznaje ni jedna vrsta autoriteta? ko namece stagnirajuce, spljosteno drustvo?
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now