Turnbull Posted March 30, 2014 Author Posted March 30, 2014 (edited) Problem Beograda je nedovoljno klasnog raslojavanja!!! Genije! Edited March 30, 2014 by Turnbull
Takeshi Posted March 30, 2014 Posted March 30, 2014 anegdota o izboru struke za studiranje: "mama je gledala jerotica u kino oku i govorila, kako je ovaj covek pametan, kako je ovaj covek pametan. i onda sam ja pozeleo da budem takav"
Turnbull Posted March 30, 2014 Author Posted March 30, 2014 Brate, šta sam propustio! Ja prestao da gledam nakon što je izdeklamovao onaj deo o ridteljima -filmadžijama (što sam već znao iz ranijih intervjua, i što sličnom banalno psihoanalitičkom nivou objašnjava njegovo rantovanje protiv filmova).
gagorder Posted March 30, 2014 Posted March 30, 2014 anegdota o izboru struke za studiranje: "mama je gledala jerotica u kino oku i govorila, kako je ovaj covek pametan, kako je ovaj covek pametan. i onda sam ja pozeleo da budem takav" to je pre anegdota o odnosu sa mamom.
Dagmar Posted March 30, 2014 Posted March 30, 2014 Problem Beograda je nedovoljno klasnog raslojavanja!!! Genije! Može malo objašnjenje za nas koji nismo gledali?
Turnbull Posted March 30, 2014 Author Posted March 30, 2014 Pa Beograd bi bio lepši da imamo više izuzetno bogatih ljudi, koji bi onda zidali zadužbine.
Takeshi Posted April 19, 2014 Posted April 19, 2014 zoki u praznicnom tonu, zorannah style: Opraštanje Da bismo oprostili sebi nekada je potrebno da tražimo oprost i od drugih. To nam pomaže da se dobro osećamo, da „završimo posao”, čak i onda kada drugi odbijaju da nam daju oprost. Svako ima pravo da da oprost, ali i da nastavi da zamera.
pacey defender Posted April 19, 2014 Posted April 19, 2014 Keri Bredšo je za ovo spisateljica svetskog ranga.
gospa buba Posted April 19, 2014 Posted April 19, 2014 (edited) on je i rekao da je bio zaljubljen na slican nacin, silno propatio kasnije i sada ima misiju da pomogne drugima. da shvate da je zaljubljivanje samo faza u produzenju vrste. im ogadi sve od pocheka do kraja. narochito pochetak opravila da valja ^_^ edip@pejsi. tuzice te keri Edited April 19, 2014 by gospa buba
Turnbull Posted May 30, 2014 Author Posted May 30, 2014 ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА Психологија хуманости (Илустрација С. Печеничић) Када неко пати, људи на то могу да имају различите емоционалне реакције: саосећање, равнодушност, задовољство. Како ће неко да реагује на туђу патњу зависи од тога шта мисли о појединцу или групи која пати. Ако мисли да су то добри људи, он ће да саосећа са њима, ако су му неважни – биће равнодушан, а ако мисли да су то лоши, зли људи (нељуди) – може да осети задовољство. Саосећање је знак постојања пријатељског односа према другоме, а изостанак саосећања или, чак, злурадост, знак је да је однос непријатељски. Људи саосећају са онима у којима такође виде људе. Зато се овакав однос и назива човечност, хуманост, човекољубље. Ретки су људи који сами за себе не мисле да су добри људи. Зато није изненађујуће да је то колико ће неко да мисли о неким другим људима да су добри повезано са тим колику сличност види између себе и њих. Разлог за то је што људи користе исте критеријуме да би себе или неког другог оценили као доброг. Степен саосећајности са другима повезан је са степеном поистовећивања са њима. Што неко више у другима препознаје себе и своје вољене, то више саосећа и више жели да помогне. Особа која се идентификује замишља како би јој било да се њој догађа она ситуација у којој је други, тако да доживљава емоцију коју претпоставља да је други доживљава. Ово емпатијско искуство је покреће на акцију помагања. Када је нападнута споља, свака заједница као организована група збија редове, појачава унутрашњу кохезију да би се одбранила од агресије. Да би се заједница заштитила не само да престају унутрашња непријатељства, већ расте и солидарност чланова заједнице, а из осећања припадности се рађа дужност да се помогне. Да би нечија идентификација и саосећајност били заиста преточени у акцију помагања, потребно је да се испуне још два услова. Први је да особа себе не доживљава такође као жртву. У том случају она може да уђе у улогу спасиоца. Други је да особа процењује да јесте у стању да пружи помоћ – да јесте у стању да се супротстави негативној сили или да помогне жртвама. Пре петнаест година људи у Србији су такође показали велику солидарност и то без обзира на политичку припадност. Али то није било тако видљиво као што је то било у случају угрожености од катастрофалних поплава. Појединац 1999. није видео начина да се супротстави деловању бомби и ракета. Али када су нас угрозиле поплаве појединац је схватио да има моћ да помогне: од спасавања људи из бујице, преко поправки насипа, преко слања хуманитарне помоћи до волонтерског пружања психосоцијалне помоћи. Масовна солидарност је многе изненадила, јер су у протеклим деценијама изградили сасвим друкчију слику о нама. Катастрофа је показала да се полако враћамо сами себи. Зоран Миливојевић објављено: 31.05.2014.
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now