Novi zakon o radu

[bergasa19]

Ti ovo ozbiljno?

[Lezilebovich]

..pogrešno pročitao...

Edited February 6, 2013 by Lezilebovich

[hazard]

Boldovani deo recenice je istinit taman koliko i konstatacija da su zene nikakvi vozaci.Kad zena napravi sranje u saobracaju, do toga je doslo zato sto je u pitanju zena, a ne los vozac. Tako ti je i sa zaposlenima koji rade za drzavu, oni koji se ubijaju od posla za mnogo manje plate nego sto se dobijaju za isti posao u privatnom sektoru se jednostavno ne vide od ovih sto rade par sati (ako i toliko) dnevno.

Boldovano je tacno (i cinjenicno je stanje) jer ja uopste nisam mislio na sve zaposlene u javnom sektoru, vec na mnoge. I slazem se skroz sa tobom, imas ljude koji crnce i razbijaju se od posla, i imas dzabalebarose. Posto znam neke ljude koji rade u Telekomu i Infostanu, znam otprilike kako to izgleda.

[hazard]

Šta ih zadržava u državnom sektoru onda?

Zadrzava ih, paradoksalno, na neki nacin upravo taj njihov kolega koji ne radi nista (ili vrlo malo) a prima platu.

[Töölönlahti]

Šta ih zadržava u državnom sektoru onda?

... Istok is strong with this one.

[bergasa19]

Pogrešam topik, možete izbrisati ovo.

Edited May 9, 2014 by bergasa19

[Vapad]

Šta ih zadržava u državnom sektoru onda?

tradicija

kada sam odlazio iz državne firme moji roditelji su bili izuzetno zabrinuti, a prijatelji smatrali da grešim, jer to je "državni posao".

Druga stvar je sigurnost, mada je ja nisam imao, posmatrajući prilike tamo, kada si stalno zaposlen u državnoj firmi znaš da ćeš dobiti platu, dobićeš sigurno još nešto preko toga i moći ćeš, ne, bićeš nateran, da iskoristiš sav svoj godišnji odmor koji ti zakonom pripada.

 

Prava radnika su, fakat, manja kod privatnika, često se dešava da ljudi ni ne smeju da odu na bolovanje niti na odmor, nema vremena, mora da se radi, ili na odmoru moraju da se javljaju, moraju da trpe ponekad i živčane gazde, koji su opet nervozni zbog novca, a novac ti, gle čuda, počesto zavisi upravo od tih spomenutih državnih firmi i sumnjivih ugovora sa njima, i oni kasne sa plaćanjem pošto je država rasturena, ali je novac na kraju dana ipak bolji, i počesto je kolektiv mnogo bolji.

Što je firma jača lova je bolje, rade se zanimljive i dobre stvari ali je veliki i pritisak, mora da se uči i razvija, i tu dosta ljudi odustaje. Drugar bio na razgovoru za posao, drugi krug sa psihićem koji ga je sat i po cedio, provocirao, terao do pucanja, nije dobio posao, na kraju ga nije ni želeo, rekli mu da se takav pritisak očekuje neodređen broj sati svaki dan, kada se radi projekat, ne može on to, niti želi, ima dvoje dece i ne može da prihvati takav posao.

 

Meni novi zakon o radu ne znači ništa, ja i dalje neću moći da iskoristim odmor, nema vremena za to, niti smem da odem na bolovanje, nema vremena za to. Ali kada je država podražavala privatnika i držala me na ugovoru o delu ista je situacija bila, nema slobodnih dana, nema bolovanja, fiksna mala plata, mogli su lako da ubace to u ugovor, nisu želeli, ali su ubacili da moram da radim gde god da me nadređeni rasporedi. Nema razlike u odnosu na, većinu, privatnika.

Ko prođe kroz to, normalno mu je zašto se državni posao "za stalno" posmatra kao sveti gral zaposlenja. Ovaj zakon će, ako uspe da prođe i ako se primeni sve, malo poboljšati situaciju. U smislu da će legalizovatni neka stanja, pa valjda i, kroz to, obezbedi da se zakon jednako poštuje na obe strane ograde, i na kraju poveća mobilnost.

Samo mislim da će pre biti svima u državnom sektoru gore, bez obzira koliko rade, no što će onima u privatnom biti bolje, pošto nema dobrih poluga koje će taj ili bilo koji zakon, efikasno primeniti na privatnike, čak i da se neko usudi da se suprostavi gazdi u okruženju sa cca 20-30% nezaposlenih.

[Dagmar]

Malo si kontradiktoran
 

Ovaj zakon će, ako uspe da prođe i ako se primeni sve, malo poboljšati situaciju.

Samo mislim da će pre biti svima u državnom sektoru gore, bez obzira koliko rade, no što će onima u privatnom biti bolje

 

 

Inace mislim da iskustva sa privatnicima zavise jako puno od branse (tj moze li da se nadje drugi posao ako ti zapadne poslodavac psihopata) i ocigledno, srece kod kakvog ti privatnika zapalo da radis.

[Vapad]

Prvo je želja, stoga dva ako, a drugo šta mislim da će se zapravo desiti, tačnije čemu bi mogao poslužiti u ovoj urušenoj ekonomiji. Pošto, kako je na mnogo tema utvrđeno, jedan zakon ne čini proleće. Već sistem. A sistem koji je i onako bio u rasulu se, čini mi se, dodatno zatire, praktično se otišlo na tablu, što je bilo potrebno, i umesto pravljenja novog sistema sa jasnim vezam i povratnim spregama, sa dobrom konstrukcijom počelo je da se briše, nema tu ničega, vuče se linija, u državnoj firmi je gotovo ovako, ti kao zaposleni, tvoj "direktor", "tvoj" ministar, AV. Biće kako gospodar kaže. Mogli bi sindikati da mu, simbolički, pred rezidencijom zasade krušku.

 

Sreća/nesreća/branša ne bi trebali da budu, preveliki, faktori koji upravljaju praktično trećinom ljudskog života, i još od toga zavise druge dve trećine. Tj. hajde da kažemo da je normalno da je pritisak veći i da se "neke" stvari traže ako je posao takav, ako je vremenski kritičan, ako ne oprašta greške.

Ali, da li je normalno da se traži od žena da potpišu ili se barem verbalno obavežu da sledećih 2-3-5 godina neće rađati? Da li se to tiče zakona o radu ili opšteg prava pojedinca, ko i kako kontroliše, kako se sprovodi kontrola, šta može da uradi zaposleni, šta sistem da ga zaštiti i koliko će ga na kraju to koštati, tog zaposlenog, čak i da ga vrate na posao?

 

Zakon o radu, ako olakšava otpuštanje, nije po defaultu loš, znam, zvuči idiotski, možda i jeste, ali mislim da posao mora, u krajnjoj liniji, lako da se dobije i lako da se izgubi, da bi se u krajnjoj liniji povećala zaposlenost, da bi poslodavci lakše zapošljavali kada im treba radne snage ne bojeći se "previše" zaštićenog zaposlenog, mada je to oksimoron, zaposleni nikada nije dovoljno zaštićen od poslodavca, ali i da bi na radnim mestima, posebno tim čuvenim državnim od kojih mi svi ostali manje ili više zavisimo, u smislu da ti treba nešto odrađeno, i da se na nekim mestima gde sada rade i aparatčici, uređuje država/sistem, dakle na tim radnim mestima, podigao kvalitet zaposlenih (pre velikog ali malo kasnije jedna ogromna ograda, sve ovo nema smisla ako mi ne znamo koga, kada, gde i kako školujemo i za šta i ako ne nudimo mogućnost doškolovanja i preškolovanja i ako nikako ne pomažemo tu čuvenu mobilnost radne snage) ALI! Zakon o radu, kakav god da je, kakav god, treba da bude deo paketa zakona, u sistemu gde se ti zakoni strogo poštuju i sprovode sa institucijama kontrole i prisile. Ovako samostojeći ne verujem da može išta da uradi. Osim da omogući zlonamernima da ga zloupotrebe. Vraćam se na ono u prvom pasusu. Ja mislim da ćemo od ovoga videti samo zlo čak i da je dobar, a uzimam da jeste dobar čisto ovako, diskusije radi. Ne bi li kroz priču stigli do toga šta treba zakon o radu u jednom normalnom sistemu da radi i zašto.

 

edit:

čitam i prethodni i ovaj, generalno ni sam ne znam šta želim da kažem. Valjda previše razmišljam o tome pošto me, je l' stalno mori. Pa se sa jedne strane nadam da će se sve promeniti a sa druge jako sumnjam da će se išta promeniti. I u glavi stalno idem od jednog do drugog stanja, pa više diskusujem na glas sa samim sobom, šizofreni su malo postovi. Izvinjavam se svima.

Edited May 9, 2014 by Vapad

[Frank Pembleton]

Takva je situacija u Srbiji.Izmedju cekica i nakovnja.Porazno je to klizanje ka "drzavnom poslu" ali kodineakva su iskustva imali ljudi kod privatnih poslodavaca ja i razumem taj trend.Potpuni nedostatak zastite od strane drzave.I to ne mislim zastite u smislu nekog satro sindikalizma kod nas.Mislim za brzo i nemilosrdno ostvarivanje osnovnih prava npr. isplate licnog dohotka, uplate doprinosa itd.

Cega sam se naslusao za sve ove godine ja bih trebao da budem apriori protivnik bilo kakvog privatnog biznisa.To naravno nisam, ali razumem ponasanje ljudi na tom psiholoskom nivou.Novi zakon o radu ce naravno biti usvojen, vladajuca vecina nema nikakvih problema da to izvede, nece biti vecih, ozbiljnijih protesta.

Poslodavci koji su do saa krsili prava zaposlenih ce to nastaviti da rade jer ce sad biti u okvirima zakona, neki koji nisu ce verovatno u skladu sa zakonom gledati da se smeste i smanje obaveze i troskove i tako...Meni se licno nece mnogo promeniti ali mnogima hoce i to ne na bolje.

Nece ovaj zakon nista promeniti u pitanju boljitka i razvoja privrede, samo ce "legalizovati" dosadasnju praksu.

[Dagmar]

 

Zakon o radu, ako olakšava otpuštanje, nije po defaultu loš, znam, zvuči idiotski, možda i jeste, ali mislim da posao mora, u krajnjoj liniji, lako da se dobije i lako da se izgubi, da bi se u krajnjoj liniji povećala zaposlenost, da bi poslodavci lakše zapošljavali kada im treba radne snage ne bojeći se "previše" zaštićenog zaposlenog, mada je to oksimoron, zaposleni nikada nije dovoljno zaštićen od poslodavca, ali i da bi na radnim mestima, posebno tim čuvenim državnim od kojih mi svi ostali manje ili više zavisimo, u smislu da ti treba nešto odrađeno, i da se na nekim mestima gde sada rade i aparatčici, uređuje država/sistem, dakle na tim radnim mestima, podigao kvalitet zaposlenih (pre velikog ali malo kasnije jedna ogromna ograda, sve ovo nema smisla ako mi ne znamo koga, kada, gde i kako školujemo i za šta i ako ne nudimo mogućnost doškolovanja i preškolovanja i ako nikako ne pomažemo tu čuvenu mobilnost radne snage) ALI! Zakon o radu, kakav god da je, kakav god, treba da bude deo paketa zakona, u sistemu gde se ti zakoni strogo poštuju i sprovode sa institucijama kontrole i prisile. Ovako samostojeći ne verujem da može išta da uradi. Osim da omogući zlonamernima da ga zloupotrebe. Vraćam se na ono u prvom pasusu. Ja mislim da ćemo od ovoga videti samo zlo čak i da je dobar, a uzimam da jeste dobar čisto ovako, diskusije radi. Ne bi li kroz priču stigli do toga šta treba zakon o radu u jednom normalnom sistemu da radi i zašto.

 

 

Pa imaš dva sistema, američki i evropski. U nekim najjačim evropskim ekonomijama otpuštanje radnika uopšte nije jednostavno, u Americi ti daju kartonsku kutiju i kažu da se spakuješ za deset minuta. Oba sistema su u suštini ajde recimo normalna, a zakon treba da radi ono što stanovništvo misli da je potrebno da radi, dok pri tom u opštem skoru pomaže privredi. U Evropi misle da zakon treba da štiti žene od otkaza vezanog za trudnoću, i da joj omogući da recimo podiže malo dete/decu dok paralelno radi. Zato se recimo kod mene propisuje da majka sa jednim detetom ima pravo da od firme dobije da može da radi cetiri dana nedeljno, a za drugo dete tri dana nedeljno. U mojoj firmi recimo pravilo je da je minimum prisustva u labu cetiri dana nedeljno, a desava se da neke zene dobiju i to drugo dete. U tom slucaju koji se bas desio jednoj koleginici, firma je imala da smisli kako da im koleginica radi tri dana nedeljno i to su i uradili. Pri tom je opsta situacija takva da ta zena ne mora sutra da se plasi otkaza jer u firmi ne vole da im ljudi rade tri dana nedeljno, jer je otpustanje tesko.

 

U Americi se vracas posle dve nedelje od porodjaja na posao, ili dobijas otkaz. Verovatno tu i tamo moze da se ispregovara neko neplaceno. Tamo stanovnistvo misli da je poenta zakona o radu da se korporacije bogate dok oni rintaju za sve manje i manje para jer je socijalizam los i zavera komunistickih djavola, i meni je i to sasvim u redu. Zakon o radu i treba da sluzi u skladu sa prioritetima drustva. Uostalom, ko tamo upada u klasu koja radi za 80 a jos bolje 100 hiljada i vise, Evropa mu ni ne treba.

[hazard]

Pa imaš dva sistema, američki i evropski. U nekim najjačim evropskim ekonomijama otpuštanje radnika uopšte nije jednostavno, u Americi ti daju kartonsku kutiju i kažu da se spakuješ za deset minuta. Oba sistema su u suštini ajde recimo normalna, a zakon treba da radi ono što stanovništvo misli da je potrebno da radi, dok pri tom u opštem skoru pomaže privredi. U Evropi misle da zakon treba da štiti žene od otkaza vezanog za trudnoću, i da joj omogući da recimo podiže malo dete/decu dok paralelno radi. Zato se recimo kod mene propisuje da majka sa jednim detetom ima pravo da od firme dobije da može da radi cetiri dana nedeljno, a za drugo dete tri dana nedeljno. U mojoj firmi recimo pravilo je da je minimum prisustva u labu cetiri dana nedeljno, a desava se da neke zene dobiju i to drugo dete. U tom slucaju koji se bas desio jednoj koleginici, firma je imala da smisli kako da im koleginica radi tri dana nedeljno i to su i uradili. Pri tom je opsta situacija takva da ta zena ne mora sutra da se plasi otkaza jer u firmi ne vole da im ljudi rade tri dana nedeljno, jer je otpustanje tesko.

 

U Americi se vracas posle dve nedelje od porodjaja na posao, ili dobijas otkaz. Verovatno tu i tamo moze da se ispregovara neko neplaceno. Tamo stanovnistvo misli da je poenta zakona o radu da se korporacije bogate dok oni rintaju za sve manje i manje para jer je socijalizam los i zavera komunistickih djavola, i meni je i to sasvim u redu. Zakon o radu i treba da sluzi u skladu sa prioritetima drustva. Uostalom, ko tamo upada u klasu koja radi za 80 a jos bolje 100 hiljada i vise, Evropa mu ni ne treba.

 

Bold1 - Da li onda dobijaju i srazmerno manju platu?

 

Bold2 - Al ga pretera

[Dagmar]

Bold1 - Da li onda dobijaju i srazmerno manju platu?

 

Bold2 - Al ga pretera

 

 

 

Naravno da dobijaju manju platu.

 

Za bold 2, pa malo karikiram, ali malo i ne.