jugoslavija od nemila do nedraga

[palikaris]

Kakve sad veze srbadija ima sa ovim sto ovaj lupeta? 

Lik prdi bezveze, jugoslavija je pogotovo za slovence bila meka, i nisam siguran koliko im je danas bolje nego onda, videcemo za jos koju deceniju sta ce biti s tom zemljom.

 

A srbadija s tim nema nikakve veze, niti je porediti bilo koga sa srbadijom da bi se dokazalo da im je bolje/gore nego ranije relevantno. 

[Meazza]

Gde sme Srbin da kritikuje 1 Slovenca?! Da ustanemo i stanemo mirno kad cujemo "Slovenac".

[čekmeže]

1 hour ago, palikaris said:

 

Lik prdi bezveze, jugoslavija je pogotovo za slovence bila meka, i nisam siguran koliko im je danas bolje nego onda, videcemo za jos koju deceniju sta ce biti s tom zemljom.

 

 

Crće im krava?

[palikaris]

4 hours ago, čekmeže said:

Crće im krava?

evo ga jos jedan... mirno kad se spomene slovenija, srbadijo!

[Lord Protector]

Rupelov intervju je zanimljiv, posebno oko uloge Austrije i Nemačke oko raspada Jugoslavije i nezavisnosti Slovenije, kao i naoružanja koje je došlo Slovencima iz Izraela.  Za ovo da su nabavljali oružje od Izraela prvi put čujem. 

 

Quote

On kaže da su odmah po dolasku opozicionog DEMOS-a na vlast 1990, počele pripreme za nezavisnost Slovenije uvežbavanjem policijskih jedinica te da je oružje stizalo ilegalnim putevima iz Izraela.

 

Tvrdi da Bejker nije znao za slovenačke kontakte sa Kolom i Genšerom i planovima oko nezavisnosti... što je malo verovatno jer ih je Izrael snabdevao oružjem, teško da Izraelci nisu poslali takvu informaciju Amerikancima

 

 

 

 

Edited November 15, 2018 by slow

[čekmeže]

6 hours ago, palikaris said:

evo ga jos jedan... mirno kad se spomene slovenija, srbadijo!

Interesuje me šta si mislio pod tim videćemo šta će biti sa tom državom za koju deceniju, možda imaš neka saznanja? Udariće ih kometa zato što su se usudili da ostave Jugoslaviju u kojoj im je bilo tako dobro? 

[palikaris]

2 hours ago, čekmeže said:

Interesuje me šta si mislio pod tim videćemo šta će biti sa tom državom za koju deceniju, možda imaš neka saznanja? Udariće ih kometa zato što su se usudili da ostave Jugoslaviju u kojoj im je bilo tako dobro? 

mislio sam videcemo. nisam siguran koliko im je bolje danas nego osamdesetih na primer, a mislim da ce im biti gore u buducnosti posto su na kraju i oni sve rasprodali. to sto slovenija iz srpske zablje perspektive izgleda super, to je druga stvar, srbija je toliko sjebana da ce uskoro albanija da nam izgleda super, ne znaci da je tamo stvarno toliko dobro da im je bolje nego pre 30-40 godina.

[djeneralche]

Definitivno treba da uplatis kladzu. Ili neki loto.

[Pontijak]

On 14.11.2018. at 18:53, Filozof manijak said:

NIsu Rupel i Slovenci mozga bez, nego je Rupelova izjava mozga bez, da ne kažem vrhunski bezobrazna

 

a, OK moja greska, lose sam protumacio

[palikaris]

13 minutes ago, djeneralche said:

Definitivno treba da uplatis kladzu. Ili neki loto.

Obavezno

[dillinger]

1 malo drugačiji pogled iz Slovenije

 

 

Jezernik: Kralj Aleksandar bio je moderniji vladar od Tita

https://www.slobodnaevropa.org/a/bozidar-jezernik-100-godina-jugoslavije/29561505.html

Quote

Vidite, ja sam tokom svojih istraživanja došao do zaključka da je Jugoslavija definitivno umrla, ubijena, ili kako hoćete već da kažete, 18. marta 1923. godine. Tada su bili su izbori. Nikola Pašić je kao vođa Srpske narodne radikalne stranke krenuo u kampanju na način da sakupi sve srpske glasove, a hrvatske i slovenačke birače ostavio je hrvatskim i slovenačkim strankama. I reakcija je jasna. Stjepan Radić se kandidira na hrvatskoj osnovi a u Sloveniji novine počinju da pišu: "nećemo da se ni pohrvatimo ni posrbimo". I kada su završili izbori najviše glasova je odneo Nikola Pašić, druga najjača je stranka Stjepana Radića, a na teritoriji Slovenije skoro sve glasove uzela je Slovenska ljudska stranka Antona Korošeca. Znači, birači su se poređali kao Srbi, Hrvati i Slovenci, nikako kao Jugosloveni.

RSE: Kao početkom 1990-ih u vreme raspada Jugoslavije.

Jezernik: Da.

RSE: Ima istoričara, poput Žan Mari Čalić, koji tvrde da se to ujedinjenje, zapravo, desilo prekasno jer su i Srbi i Hrvati, Slovenci već bili prilično nacionalno osvešćeni, emancipovani, sa različtim kulturama, nacionalnim interesima, tako da je ta država u startu bila osuđena na propast.

Jezernik: To je jako raširen stav. Izgleda kao neki prihvatljiv odgovor za situaciju koju imamo posle onoga što nam se događalo od kraja 1980-ih i početkom 1990-ih godina. Međutim, ja se nikako ne slažem sa tim stavom. Mislim da ujedinjenje te zemlje nije nikako došlo prekasno. Doduše, država Južnih Slovena je stvorena kasnije nego Italija i Nemačka. Ali, pogledajte, 1965. godine osnovana je nezavisna država Singapur. U Singapuru ima sada čak četiri zvanična jezika: kineski, indijski, malajski i engleski, ali svi oni su jedna nacija koja funkcioniše veoma uspešno.

Nisu stvoreni Jugosloveni

RSE: Ali, slučaj Jugoslavije je nešto specifičniji. Kada je reč o Nemačkoj i Italiji, tamo se ujedinjuju različiti segmenti istog naroda. U Jugoslaviji se radi o tri nacije, tako da je ona bila neki nadnacionalni projekat, doduše sa jednom nacijom a tri grane. Očito taj projekat nije dovršen, tačnije nisu stvoreni Jugosloveni. Nije se želelo ili to nije bilo moguće?

 

Jezernik: Ako je osnovana kao nadnacionalni projekt onda sama polazna tačka je takva da to nije moguće. Ali, da se od 1. decembra 1918. godine dalje radilo kao što je rekao poslanik Masimo d'Azelja (Massimo d'Azeglio) prilikom prvog zasedanja italijanskog parlamenta: "Stvorili smo Italiju, sad još treba stvoriti Italijane" - dakle, da je tada stvorena Jugoslavija pod imenom Jugoslavija, pa da su vlast, vlada i sve elite radile na tome da kada imamo Jugoslaviju sada treba da stvaramo Jugoslovene, sve bi se drukčije završilo.

 

RSE: Da li je to bilo moguće?

Jezernik: Sigurno bi bilo, zašto ne bi bilo kada je moguće danas da se stvara jedan narod Albanaca, a kod njih su razlike tolike otprilike kao što su razlike između Južnih Slovena ili možda čak i veće, verske, jezičke, kulturne.

RSE: Ipak, slovenački jezik je bitno drugačiji nego što je recimo hrvatsko-srpsko-bosansko-crnogorska varijanta. Veća je razlika nego između, na primer, Sicilijanaca na jugu i Lombardijaca na severu Italije.

Jezernik: To ne bih rekao. Razlike između italijanskih ili nemačkih dijalekata su na početku 19. ili 20. veka bile još veće nego što su razlike između Južnih Slovena, kako su procenjivali najbolji lingvisti. Vatroslav Jagić, najpoznatiji slavista početkom 20. veka, rekao je da je južnoslovenski jezik samo jedan, da se radi o različitim dijalektima koji neprimetno prelaze jedan u drugi. A sada vidite šta smo stvorili od tog jednog jezika. Ja mislim da sad ima 8 možda čak i više jezika i to još nije kraj. Znači, tu je bila neka pogreška.

RSE: Zašto se, pre svega srpska politička elita, opredelila za tu varijantu? Kralj Aleksandar tek 10, 11 godina nakon stvaranja države opredeljuje se za logiku integralnog jugoslovenstva pa menja naziv države u Jugoslavija. Zašto to nije uradio odmah 1918. godine?

Jezernik: Ja mislim da u startu on nije imao dovoljno snage da to napravi. Njegova pozicija nije bila dovoljno jaka, jer je Nikola Pašić bio prejak. Kada je osnovana Jugoslavija bilo je mnogo govora o Pijemontu jugoslovenstva. Pre toga je bila Srbija, a pored nje i Crna Gora, Pijemont srpstva. Onda se samo to promenilo iz Pijemonta srpstva u Pijemont jugoslovenstva. Ali, ideja je očito ostala ista. Da se stvarno radilo o Pijemontu postupilo bi se kao u Italiji. Naime, Savojska dinastija kada je osnovana Italija nije ostala da sedi u Torinu, već se seli u Rim. Glavni grad ne ostaje u Torinu već je u Rimu. A kada je osnovano ovo "kraljevstvo naroda sa tri imena", kako ga ja zovem, sve je to ostalo u Beogradu.

Zagreb je trebalo da bude glavni grad Jugoslavije

RSE: Trebalo je da se dinastija Karađorđević preseli u, recimo, u Zagreb?

Jezernik: Ja mislim da bi bila mnogo bolja solucija da se to preselilo u Zagreb, koji je tada bio stvarno bio centar jugoslovenstva, jugoslovenske kulture i šta je po mojoj proceni još važnije, Zagreb je bio tada najveći južnoslovenski zapadni grad. Beograd nije bio zapadni grad. Kultura u Beogradu nije bila zapadna. Recimo, vajarstva u srpskoj kulturi do tada nije bilo, a glavni grad je ono što daje smer razvitku čitave zemlje. Kako, recimo, Beograd da bude merodavni faktor po pitanju ukusa u vajarstvu kada uopšte ne poznaje tradicije vajarstva.

 

RSE: Mislite na ulogu Ivana Meštrovića?

Jezernik: Naravno. Mislim na ulogu Ivana Meštrovića koja je jako interesantna. On je bio veliki Jugosloven, najvažniji popularizator jugoslovenske ideje, najviše je napravio za tu ideju a kako je završio? Završio je kao hrvatski nacionalista. To je jako tužno, ali se nije se dogodilo preko noći i tek tako.

 

[namenski]

6 hours ago, dillinger said:

Recimo, vajarstva u srpskoj kulturi do tada nije bilo, a glavni grad je ono što daje smer razvitku čitave zemlje. Kako, recimo, Beograd da bude merodavni faktor po pitanju ukusa u vajarstvu kada uopšte ne poznaje tradicije vajarstva.

 

E Srbi, jebem vas u supak, kud ne nauciste da vajate 

 

Dakle, od svih do sada ispaljenih argumenata^tm, na svim stranama Zapadnobalkanije, ovaj vajarski je ubedljivo najjaci...  

[Kampokei]

Glupavo ilustrovana poenta, ali poenta postoji. Potpuno mi je jasno da se u HR i SLO nova drzava dozivljavala kao produzena Srbija, kad su srpski bili i dinastija i glavni grad. Pogotovo u kontekstu srpske opijenosti posle pobede u ratu. Ne bih da zaglavljujem u alternativnoj istoriji, ali mozda bi ponesto i bilo drugacije da je gl. grad bio Split, Dubrovnik ili Sarajevo.

[pasha]

14 hours ago, dillinger said:

1 malo drugačiji pogled iz Slovenije

Jezernik: Kralj Aleksandar bio je moderniji vladar od Tita

 

 

Nije puno razlicit u odnosu na Rupela u sustini.

Njihova poenta je da je Srbija zoastala a da su oni Srednja Evropa, civilizacija. To vazi kod jednog i drugog.

To su godine ispiranje mozga sa austrijskog i nemackog podrucja prema Hrvatskoj i Sloveniji u pokusaju revizije 1918.

Zna se da su madjarska i austrijska preduzeca/banke nakon 1918 forsirale Zagreb i zapadne krajeve zbog svojih rezivionistickih stavova prema Kraljevini SHS(Jugoslaviji)

Istina je malko drugacija.

Beograd i Zagreba 1914 nisu po ekonomskom razvoju mnogo daleko, ako su uopste razliciti. Prilicna razlika nastaje nakon 1918 jer je Srbija i Beograd doziveo strasno stradanje u Prvom svetskom ratu dok Zagreb nije. Beograd je 1918 ostao bez pruga, industrije, struje itd.

Najrazvijenija oblast koja ulazi u sastav Kraljevine SHS 1918 nisu ni Hrvatska-Slavonija, Dalmacija, Slovenija vec Vojvodina.

Sto dosta toga govori jer je Vojvodina bila najbogatija zbog mocne poljoprivrede. Sto znaci da industrijlizacija nije zahvatila znacajno nabrojane iznad krajeve.

Hrvatska i Slovenija su bile ozbiljan periferija te drzave koje su sluzlie za eksplataciju sirovina.

To se i zna. Madjari su gradili pruge da sto vise eksplatisu Hrvatsku, Slavoniju i kasnije BiH.

Prva pruga izmedju Zagreba i Splita je izgradjena za vreme Karadjordjevica.

 

Pozicija Hrvata i Slovenaca nakon stvaranja Austro-Ugarske sredinom XIX veka je bila losa.

Madjari su poceli da namecu svoje banove(Madjare) Hrvatima. Pocela je madjarizacija kroz nametanje madjarskoj jezika kao obaveznog.

O svemu tome je pisao i "otac domovine" Ante Starcevic.

On je Srbe pogrdno nazivao i svasta pricao o njima, sto ce postati osnova ustaske politike, ali njegova kritika je bila izrazena prema Becu, Budimpesti i Katolickoj crkvi, sto je zanimljivo sa danasnjeg stanovista gde su Hrvati navodno veliki branioci katolicanstva, sto je istorijski prilicno netacno. Onaj ko zna istorijat borbe Bana Jelacica zna kakve su to nebuloze.

 

Ja sada ne bih puno ulazio u prava i slobode seljaka u Kraljevini Srbiji pre 1914 i u A-U, u pravo glasa, sto bi sve islo u korist Srbije.

 

Ono sto hocu da kazem je da taj prikriveni srtednjeevropski rasizam ucestvovao u razbijanju Jugoslavije. Nije on jedini uzrok ali ima jak uticaj.

 

[pasha]

5 hours ago, Kampokei said:

Glupavo ilustrovana poenta, ali poenta postoji. Potpuno mi je jasno da se u HR i SLO nova drzava dozivljavala kao produzena Srbija, kad su srpski bili i dinastija i glavni grad. Pogotovo u kontekstu srpske opijenosti posle pobede u ratu. Ne bih da zaglavljujem u alternativnoj istoriji, ali mozda bi ponesto i bilo drugacije da je gl. grad bio Split, Dubrovnik ili Sarajevo.

 

Ne moze da se poredi pozicija Rima u Italiji sa stanjem u Kraljevini SHS. Bolje je poredjenje na liniji Berlin-Minhen nakon ujedinjenja Nemake 1871.

Rim je istorijski centar Latino sveta, centar Katolicke crkve. Logicno je da on bude prestonica a ne Torino.

I sami Savoji su bili sigurno pocastvovani da sede u gradu antickih rimskih Imperatora.

Je l Berlin bio prestonica Pruske a posle Nemacke nakon ujedinjenja 1871?

To je bolje poredjenje jer je Berlin protestanski centar a Minhen katolicki.

Sa druge strane zasto bi Zagreb bio prestonica u zemlji gde pravoslavni cine 47% stanovnistva a zajedno sa islamom dobacuju skoro do 60%?

Da se zaboravi Prvi svetski rat.

Gradovi po velicini uopste nisu bile nesto mnogo razliciti iako je Zagreb bio nesto veci po popisu 1921 ali i to je posledica Prvog svetskog rata.

 

Sarajevo sa pocetka XX veka je slicno neprihvatljivo za Hrvatsku i Sloveniju kao Beograd.  Zato on pominje Zagreb.

Nije ovo danas Sarajevo isto kao to sa pocetka XX veka.

Na pocetku XX veka Srbi cine vecinu u Sarajevu, kao i BiH.

To se menja sa dva svetska rata(genocidom nas Srbima) i kolonizacijama iz BiH prema poljoprivrednim krajevima Jugoslavije.

 

Pominjao sam Starcevica, evo kako on u XIX veku pise o Becu i odnosu Beca prema Hrvatima,

 

Quote

„Neka nam se Austria ruga, i pravo je, jer dok neima životinje, koju će budi samo triput pedepsati, a ni jednom ne nadariti, narod hervatski žertvova se trista godinah za Austriu, pa za sve svoje žertve ovaj naroda dobi od Austrie glupost, sužanjstvo, siromaštvo; narod hervatski učini Austria uz svu njegovu vernost, za sve njegovo požertvovanje, ruglom narodah. Neka nam se Austria ruga, ma neka pazi, da se kocka ne okrene, neka pazi, da na nju ruglo ne padne. Narod hervatski sačuvao si je u svih nevoljah, koje nepravedno terpi od Austrie, još jedno neprocenjivo dobro, a to je: vera u Boga i u svoje desnice. Narod hervatski veruje, bez da mu itko kaže, da je providnost njemu, koji se je u duhu keršćanskom za druge vazda žertvovao, lepu budućnost odredila; narod hervatski veruje, da tu budućnost, to poslanstvo, ne bude odkaživati Austria, nego Bog i Hervati!" (istaknuo D.D.).

 

U nastavku govora Starčević podsjeća da Austrija svoj opstanak zahvaljuje upravo Hrvatskoj:"Da ne budu Magjari godine 1848. na Hervate nasertali, drugimi rečmi, da se ne budu onda Hervati na oružje ustali, već u serpnju 1848. godine ne bi se bilo znalo za Austriu. Od 13. ožujka 1848. do ono doba, kadno se hervatska vojska zaprednjači u vernosti prama zakonitu kralju, znamo kako biaše s Austriom i austrianskom vojskom u Italii i drugde. Jedan glas razlega se po svoj Europi, glas, da se Austria razpada pod bremenom opačinah svojih, i ne biaše duše, koja je za ovu deržavu marila. Da onda ne bude Hervatah, narodi austrianski ne bi bili imali drugoga posla, nego preurediti se kako za dobro najdu; da budu Hervati i Ungarci složni, oni bi se bili na razvalinah Austrie kao neodvisna deržva ustanovili...". Za nagradu što je 1848. spasila Austriju i prijestolje, Hrvatska je, jednako kao i Mađarska koja je rušila Monarhiju, „nagrađena" Bachovim apsolutizmom i daljnjim kidanjem svojih prava. „Još nitko, gospodo, ne nadvlada Hervata oružjem pa i tako Hervat ostade najdolniji: Hervat leži žertvom spletkah".

 

Toliko o Becu.

 

Malo o Madjarima,

 

Quote

Međutim, u trenutku kad je Stranka prava bila na svome vrhuncu, te se osobito od 1881. počela pretvarati u nacionalni pokret, za hrvatskog je bana postavljen Khuen Héderváry, koji je nasiljem, terorom te svojom izbornom geometrijom nanio veliku štetu Stranci prava, čiji je broj zastupnika vrlo brzo pao na trećinu