Rat sa Bugarima je izbio zbog ujedinjavanja Bugarske i turske provincije Istocne Rumelije cime je narusena ravnoteza snaga na Balkanu nakon srpsko-bugarsko-turskih ratova uz pomoc Rusije i Sanstefanskog sporazuma nakon istih. Tu partije nisu mogle nista da urade da isti sprece i to je jedan od prvih ratova protiv uticaja Rusije na Balkanu.

Timocka buna je izbila zbog oduzimanja oruzja "narodnoj" vojsci nakon formiranja profesionalne "stalne" vojske, a uz dobro ucesce radikala.

2 hours ago, kronostime said:

Rat sa Bugarima je izbio zbog ujedinjavanja Bugarske i turske provincije Istocne Rumelije cime je narusena ravnoteza snaga na Balkanu nakon srpsko-bugarsko-turskih ratova uz pomoc Rusije i Sanstefanskog sporazuma nakon istih. Tu partije nisu mogle nista da urade da isti sprece i to je jedan od prvih ratova protiv uticaja Rusije na Balkanu.

Timocka buna je izbila zbog oduzimanja oruzja "narodnoj" vojsci nakon formiranja profesionalne "stalne" vojske, a uz dobro ucesce radikala.

Ujedinjenje Bugarske i Rumelije je bilo ocekivano, ona je vec tada imala neki vid autonomije, a da ne govorimo tek o volji naroda koja je apsolutno bila na strani ujedinjenja sa Bugarskom. Tvrdnja da je narusena ravnoteza ne stoji bas, tako mozemo da kazemo za vecinu teritorija koja se oslobadja od Otomana, pa postepeno uvecava svoje teritorije, ali to nije moglo biti opravdanje za rat, koji je otvorio vrata neprijateljstva sa do tada bratskim bugarskim narodom, ovo je ono zabijanje noza u ledja, prvi smo mi sa time krenuli. Rat 1885. je u velikoj meri bio nametnut i izmanipulisan od strane AU, kralj Milan je trebao da oseti raspolozenje kako spolja, ali vise iznutra, gde narod apsolutno nije imao zelje da se bori sa Bugarima, to je nemoguce da nije znao, ali je kao poslusnik AU odveo Srbiju u unapred izgubljeni rat.

Timocka buna nije izbila samo zbog oduzimanja oruzja, tema je kompleksnija, u njenoj pozadini su bili politicki otpor, ekonomski pritisak i povecani porezi koji su pogodili najvise seljake. Povecani su porezi na zemlju, stoku, i domacinstva, da bi drzava otplatila dug koji je nastao izgradnjom zeleznice, istu je pratila enormna korupcija. Stajaca vojska je kod seljaka delovala i kao instrument sile koji je mogao prinudno da naplacuje porez. Postoji i kulturoloska dimenzija sa oduzimanjem oruzja u Timockoj Krajini, to je hajducki kraj, posedovanje oruzja tamo nije bilo samo prakticne prirode, vec je to bio stvar identiteta, gubitak oruzja za mnoge je znacio ponizenje i gazenje tradicije. Treba reci da otpor Milanovoj vlasti nije dolazio samo od Radikala, vac i od Liberala.

10 hours ago, kronostime said:

Rat sa Bugarima je izbio zbog ujedinjavanja Bugarske i turske provincije Istocne Rumelije cime je narusena ravnoteza snaga na Balkanu nakon srpsko-bugarsko-turskih ratova uz pomoc Rusije i Sanstefanskog sporazuma nakon istih. Tu partije nisu mogle nista da urade da isti sprece i to je jedan od prvih ratova protiv uticaja Rusije na Balkanu.

Timocka buna je izbila zbog oduzimanja oruzja "narodnoj" vojsci nakon formiranja profesionalne "stalne" vojske, a uz dobro ucesce radikala.

Rat sa Bugarima je izbio jer su opozicionari iz Srbije bezali u Bugarsku da si spasili od autokratski vasti. Bugarska je bila baza srpske opozicije. Drugi razlog je ohrabrivanje A-U da Srbija napadne.

Rusija je bila protiv ujedinjenja I. Rumelije i Bugarske, u tom trenutku, jer su se Bugari okrenuli protiv Rusa. Rusija je zastupala stav o novom kongresu koji ce resiti bugarsko pitanje. U tome su je podrzavale Nemacka i Francuska a samo je Britanija podrzala ujedinjenje posle pocetnog neckanja jer nije bila sigurna oko ruskog stava. Cin ujedinjenja nije bio medjunarodno priznat sve dok Milan Obrenovic nije napao Bugare i brzo izgubio. Tvorac pogoleme Bugarske ima jednu od najvaznih ulica u Beogradu.

Timocka buna je posledica autokratske i nepopularne vlasti Milana Obrenovica, koji se plasio nezadovoljstva naroda koji ima oruzje. Nezadovoljstvo je bilo, izmedju ostalog, zbog povecanja poreza da bi se fiansirala korupcija.

A Austrougarska je ohrabrivala da se napadne Bugarska da odvrati Srbiju od ideja o ujedinjenj s Bosnom jer su već isplanirali da je anektiraju. Tu kreće i propagandno pumpanje o Staroj Srbiji na jugu, osveti za Kosovo i tako te priče u kojima smo i danas upetljani.

Naš nacoinalni mit #1 je zapravo habsburska propagandna podmetacina da bi nas sprečili u ujesinjenju sa Srbima preko Drine, Save i Dunava...

Jeste, Jernej Kopitar je ispevao ceo kosovski ciklus narodne poezije. Nemojmo preterivati.

A-U je ohranrivala Milana jer nije zelela veliku jedinstvenu slovensku drzavu na Balkanu, koja bi postala "pijemont" ostalima Juznim Slovenima.

"Tajna konvencija" je ukljucivala i promenu "istorije", da se tera na jug i istok. Iako je Milanovo prosirivanje na Berlinskom kongresu na istok zapocelo Hercegovackim ustankom:

Србија неће никако трпети политичка, верска или друга сплеткарења која би, полазећи са њеног земљишта, ишла против Аустроугарске монархије, подразумевајући ту и Босну, Херцеговину и Новопазарски Санџак. Аустроугарска прима на себе исту обавезу према Србији и њеној династији, чије ће одржање и утврђење помоћи свим својим утицајем

Ако стицајем догађаја, чији се развој не може данас предвидети, Србија буде у стању да се прошири у правцу својих јужних граница (изузимајући Новопазарски санџак) Аустроугарска се неће томе противити и заузеће се да и друге силе склони на држање повољно по Србију.

Kosovo je vazan mit jos od vremena bitke. Brojna crnogorska plemena ga imaju u predanjima.

Deluje da ni u doba "prijateljstva" Austrougarskoj nije odgovarao srpski izlaz na Jadran? Jer ne znam kako drugacije objasniti ovo insistiranje na Sandzaku kao na interesnoj sferi Beca. A jasno je da on predstavlja nepremostivu prepreku ujedinjenju Srbije i Crne Gore koje bi se inace vrlo moguce u nekom trenutku desilo po bugarsko-rumelijskom receptu.

1 hour ago, Hamlet Strašni said:

Jeste, Jernej Kopitar je ispevao ceo kosovski ciklus narodne poezije. Nemojmo preterivati.

Nije ga Kopitar ispevao ali je do tada kosovski mit imao pre svega simbolicnu ulogu u narodnoj svesti. U svojoj sustini on je baziran na novozavetnim motivima (tajna vecera, Lazar kao Hrist, Brankovic Juda...) i sluzi kao pouka o moralu, da je ideal slobode vredan svake zrtve i iznad svih materijalnih bogatstava jer "zemaljsko je carstvo zamaleno a nebesko uvek i doveka", da herojsko i casno samozrtvovanje u pravicnoj borbi kupuje vecni onozemaljski zivot u secanju pokoljenja dok sramotno priklanjanje silnijima u najboljem slucaju donosi kratkotrajnu ovozemaljsku dobit i kasnije vecitu osudu i prokletstvo. I ovakav je kosovski mit prilicno zajeban i dosta objasnjava ovdasnje mentalitete.

Ono sto kosovski mit nije bio je mapa za povratak na "vekovna ognjista", "kolevku Srpstva" i "Staru Srbiju" jer na tim prostorima Srba vec dugo u znacajnijem procentu nije ni bilo. Revolucionarna Srbija nakon oslobodjenja bila je zagledana na zapad i na sever, to su bile zemlje na kojima zive sabraca koje takodje treba osloboditi tudjinskog ropstva. O jugu niko nije razmisljao, to uopste nije figurisalo u svesti ni tadasnje elite (politicke i kulturne) ni obicnog naroda. Habzburzi su trazili na koji nacin ce da prodaju Srbima ciglu i okrenu im paznju na kontra stranu i kao metod da nam je uvale upotrebili su kosovski mit.

E to, ta prica o "kolevci Srpstva" koju treba po svaku cenu povratiti, to je ta habzburska podmetacina. I to nam je odredilo istoriju tokom kompletnog 20. veka i jebe nas i dandanas.

Sukob Srbije sa Bugarskom je zapravo bio proksi sukob Austrije sa Rusijom jer Bugarska je uprkos svemu oduvek bila #1 ruski interes na Balkanu. Bugari i Srbi su prirodni saveznici i tokom oslobodjenja od Turaka su uspesno saradjivali na obostranu korist da bi okretanjem srpskih teritorijalnih ambicija na jug to preraslo u rivalitet i netrpeljivost koja je kao sto znamo u nekoliko navrata prerastala u otvorene ratove. Bitke izmedju Bugarske i Srbije su uvek bile izuzetno svirepe, pratilo ih je ritualno sakacenje i izivljavanje nad mrtvima i ranjenima (koji nisu dugo ostajali u kategoriji ranjenih), zlocini prema civilima i slican folklor (zabeleska britanskog vojnog atasea tokom rata 1913. da "Srbi i Bugari zasluzuju jedni druge").

O odnosu sa Albancima ne treba posebno pricati. To vise niko nikad popraviti nece.

Na kraju ni Habzburzi se nisu puno usrecili jer su bez obzira na ucinjene napore na kraju zemlje zapadnih juznih Slovena prisajedinjene Srbiji a njihovo carstvo se raspalo. Mozda bi im bilo bolje da su Bosnu ipak prepustili Srbiji...

2 hours ago, Kampokei said:

Deluje da ni u doba "prijateljstva" Austrougarskoj nije odgovarao srpski izlaz na Jadran? Jer ne znam kako drugacije objasniti ovo insistiranje na Sandzaku kao na interesnoj sferi Beca. A jasno je da on predstavlja nepremostivu prepreku ujedinjenju Srbije i Crne Gore koje bi se inace vrlo moguce u nekom trenutku desilo po bugarsko-rumelijskom receptu.

Sandzak je poput Bosne bio deo Otomanske teritorije koji je predat na upravljanje Austrougarskoj 1878. Zvanicno su te teritorije i dalje pripadale Turskoj ali su vojnu upravu nad njima vrsili A-U. Kad su A-U 1908. anektirali Bosnu i tako prekrsili ugovor, Turci su Sandzak vratili nazad pod svoju punu kontrolu.

Oko ocenjivanja novije istorije Srbije bih preporucio da se prvo procita nesto od profesora Slobodana Jovanovica, istoricara, savremenika i jednog od najvecih autoriteta po tom pitanju pa da procaskamo o tome.

https://digitalna.nb.rs/sf/NBS/RukopisiIKnjige?sort=title&year=&publisher=&type=&language=&author=%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%2C%20%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD

8 hours ago, Kampokei said:

Deluje da ni u doba "prijateljstva" Austrougarskoj nije odgovarao srpski izlaz na Jadran? Jer ne znam kako drugacije objasniti ovo insistiranje na Sandzaku kao na interesnoj sferi Beca. A jasno je da on predstavlja nepremostivu prepreku ujedinjenju Srbije i Crne Gore koje bi se inace vrlo moguce u nekom trenutku desilo po bugarsko-rumelijskom receptu.

To je bio glavni cilj A-U. Nijedna drzava juzno od Sutomora da nema pristup Jadranu ako je moguce a ako nije da bude sto manja, nefunkcionalna. Ovo nije vazlio samo za Srbiju vec CG ili Albaniju. A-U nije odgovarala Albanija pod italijanskom kontrolom ali je Srbija bila ubedljivo najveca pretnja, ne samo na Jadranu vec celom jugu iz nekoliko razloga:

1) velika granica koju deli A-U sa Srbijom, sto nije bio slucaj sa Bugarsko i Albanijom.

2) veliki broj Srba koji zive unutar Habzburske drzave vec vekovima, sa velikim stepenom autonomije, prvo kroz Vojnu krajinu a onda Vojvodstvo Srpsko(Vojvodinu), na kraju je pripajanjem BiH 1878, gde Srbi cine vecinu stanovnistva i to od od skoro 50%(pokazao prvi Austrougarski popis).

Jedini izlaz na more A-U je bio na severoistocnom Jadranu. Stvaranje srpske drzave u BiH bi bio veliki pritisak na Dalmaciju, gde je slovensko vecino stanovnisto vecina, a puno Srba zivi.

Spreciti zajednicku granicu Srbije i CG, zbog straha od ujedinjenja, cime bi se stvorila velika drzava na jugu sa izlazom na juzni Jadran.

Cilj Austro-Ugarske na Balkanu, sto manje a sto vise drzavica, rascepkane, sklone manipulaciji Beca.

6 hours ago, Radoye said:

Nije ga Kopitar ispevao ali je do tada kosovski mit imao pre svega simbolicnu ulogu u narodnoj svesti. U svojoj sustini on je baziran na novozavetnim motivima (tajna vecera, Lazar kao Hrist, Brankovic Juda...) i sluzi kao pouka o moralu, da je ideal slobode vredan svake zrtve i iznad svih materijalnih bogatstava jer "zemaljsko je carstvo zamaleno a nebesko uvek i doveka", da herojsko i casno samozrtvovanje u pravicnoj borbi kupuje vecni onozemaljski zivot u secanju pokoljenja dok sramotno priklanjanje silnijima u najboljem slucaju donosi kratkotrajnu ovozemaljsku dobit i kasnije vecitu osudu i prokletstvo. I ovakav je kosovski mit prilicno zajeban i dosta objasnjava ovdasnje mentalitete.

Ono sto kosovski mit nije bio je mapa za povratak na "vekovna ognjista", "kolevku Srpstva" i "Staru Srbiju" jer na tim prostorima Srba vec dugo u znacajnijem procentu nije ni bilo. Revolucionarna Srbija nakon oslobodjenja bila je zagledana na zapad i na sever, to su bile zemlje na kojima zive sabraca koje takodje treba osloboditi tudjinskog ropstva. O jugu niko nije razmisljao, to uopste nije figurisalo u svesti ni tadasnje elite (politicke i kulturne) ni obicnog naroda. Habzburzi su trazili na koji nacin ce da prodaju Srbima ciglu i okrenu im paznju na kontra stranu i kao metod da nam je uvale upotrebili su kosovski mit.

E to, ta prica o "kolevci Srpstva" koju treba po svaku cenu povratiti, to je ta habzburska podmetacina. I to nam je odredilo istoriju tokom kompletnog 20. veka i jebe nas i dandanas.

Sukob Srbije sa Bugarskom je zapravo bio proksi sukob Austrije sa Rusijom jer Bugarska je uprkos svemu oduvek bila #1 ruski interes na Balkanu. Bugari i Srbi su prirodni saveznici i tokom oslobodjenja od Turaka su uspesno saradjivali na obostranu korist da bi okretanjem srpskih teritorijalnih ambicija na jug to preraslo u rivalitet i netrpeljivost koja je kao sto znamo u nekoliko navrata prerastala u otvorene ratove. Bitke izmedju Bugarske i Srbije su uvek bile izuzetno svirepe, pratilo ih je ritualno sakacenje i izivljavanje nad mrtvima i ranjenima (koji nisu dugo ostajali u kategoriji ranjenih), zlocini prema civilima i slican folklor (zabeleska britanskog vojnog atasea tokom rata 1913. da "Srbi i Bugari zasluzuju jedni druge").

O odnosu sa Albancima ne treba posebno pricati. To vise niko nikad popraviti nece.

Na kraju ni Habzburzi se nisu puno usrecili jer su bez obzira na ucinjene napore na kraju zemlje zapadnih juznih Slovena prisajedinjene Srbiji a njihovo carstvo se raspalo. Mozda bi im bilo bolje da su Bosnu ipak prepustili Srbiji...

Revolucionarna Srbija je sirila na jug ali i zapad. Karadjordjevi ustanci su dosli do Bijelog Polja i Novog Pazara ali se presla i Drina, Bijeljina je bila usla u sastav revolucionarne Srbije.

Ali je tacno da na drzavnom nivou pocinje da se forsira prica o Kosovu za vreme "Milana"(formalno je Milan abdicirao par meseci ranije) i iskoriscena je lepa istroijska brojka, 500 godina od bitke 1889 kako bi Aleksandar seo na presto bez "repova izdaje" svoga oca. U to vreme vec se puno znalo da je Milan potpisao "Tajnu konvenciju" i delovao po njoj, upravo izgubljeni rat sa Bugarima 1885 je vrsio veliki pritisak na Milana.

Ali sam Kosovski mit je mnogo dublja prica medju Srbima i duze traje, prakticno od bitke. Realno od vremena napada Madjara na Moravsku Srbiju tj. Lazarevice godinu dana kasnije, kada Vuk Brankovic sa svojih poseda na Kosovu i svojom prilicno ocuvanom vojskom iz Kosovskog boja, gleda mirno i pusta Madjare da pale po severnim pogranicnim delovima Moravske Srbije. Tada krece da se fomira prica o zrtvi i izdaji.

Sve tri dinastije, koje su se u XIX veku vezivale za Srbe, su imali ideal Kosovskog boja. Poslusati "Onamo namo" u CG. Za Obrenovice sam vec naveo a Karadjordjevici su 1912 nazvali kampanju u Prvom Balkanskom ratu osvetnickom za 1389.

Načertanije je uključivalo i Kosovo i Makedoniju

Ne valja kad se okrenemo na jug, jer tu su Bugari, kad pogledamo na zapad desi nam se strašan ww2 genocid. Izgleda da su Srbi dobri samo od Beograda do Kragujevca.

Ne valja gurati granice po nacionalnoj liniji jer je na Balkanu (a i drugde) to nemoguće. Valja dogovoriti se kako zajedno živeti, kao što je nekad postojala ideja (kon)federacije Jugoslavije i Bugarske