DOOM! DOOM IS UPON US! (Raspad naseg drustva, pbp)

[Zhota]

Moje misljenje je da se deca ne smeju tuci u vaspitnom smislu (zato sto je kontraproduktivno i prosto glupo) ali da je sasvim u redu tuci decu iz istih razloga zbog kojih je u redu tuci odrasle osobe. Npr. uhvatiti petaka kako siba prvaka i od-valiti ga od batina.EDIT: Ne mislim da to treba ozakoniti, da me pogresno ne shvatite. Samo izrazavam jedno razumevanje za takvu emotivnu reakciju, tj. govorim ovo u kontekstu moralne ispravnosti postupka.

Edited September 20, 2013 by Zhota

[Utvara]

ma nije potreban pozornik striktno za skolu, nego za, recimo, kvarttamo nekad, u proslom veku, svi smo znali pandura zaduzenog za nas kraja i on je znao svu balavurdiju, a bogami i starijei sve bilo mirno, sve lepo funkcionisaloneki problem, lik je tu za minut, i brzo resenoa sada, ne zelim ni da komentarisemedit: samo, tada je bilo nezamislivo ono "znas ti ko je moj tata"za tako nesto je klinjo mogao samo zausku da fasuje

To je funkcionisalo tada.Sada bi ga upucali vrlo brzo ako se drzne da radi svoj posao.Nekada je postojala i ustanova "noćnog sudije", slagaću vas šta je to bilo ali u suštini to je bio sudija koji je po brzoj brzini delio presude čim bi panduri dovukli nekog u stanicu.Dobro su ukazali ljudi - za situacija sa kriminalom zaslužno je sudstvo i policija. Ko što vidimo sve se može kad se hoće, za utakmicu Srbija-Hrvatska angažovano je 5.000 pandura i mobilne prekršajne sudije, da izriču presude na licu mesta.Mi imamo sve institucije - samo ih treba sprovoditi časno i pošteno. Ako neko ima 20 krivičnih prijava i 20 suđenja a ne zaglavi dan robije, onda tu nešto nije u redu. Govorim za odrasle.Za decu nasilnike - rešenje je u - parama! Kao u Ameriji!To se može rešiti - potrebni su programi na suzbijanju nasilja u školama, psihijatri, školski psiholozi (postoje u svakoj osnovnoj školi), školski policajci bolje obučeni i kvalifikovani. Do sada je kvalitet školskih policajaca bio na najnižem nivou, ljudi pred penzijom i potpuno nezainteresovani za svoj posao.Ranije su škole mogle da izbace đaka - zbog toga što je osnovno obrazovanje obavezno, on ne bi moga da bude izbačen iz sistema, ali bi morao da pređe u drugu osnovnu školu.Sada je frka sa srednjim zanatskim školama što ima jako malo đaka, i ako nemaju odgovarajući broj đaka preti opasnost da se cela škola zatvori ili da zbog malog fonda časovanastavnicima smanje plate. Zato onda ne smeju da daju neopravdane niti da izbacuju iz škole.Gimazije su za srednju-višu klasu, ali srednje trogodišnje su škole za decu iz siromašnijih sredina, i tu je uvek carovala nedisciplina, tuče, droga.Te su škole tokom devedesitih više ličine na robijašnice nego na škole. Kako je do toga došlo, nisam pametan.

[kapetanm]

Teško je izvoditi pravila. Ja sam jako davno išao u školu, ali je uvek toga bilo, i u osnovnoj i u gimnaziji. Bio sam terorisan jedno vreme u Sarajevu jer sam bio došljak, govorio ekavski, bio van svih grupa, i to je potrajalo. Ambijent i ekipa je bila kao u filmu Doli Bel. Međitim bio je krajnji blam u takvoj situaciji da se obratiš roditeljima za zaštitu niti su se oni mešali štagod da se desi. Moj ćale je samo jednom video školu. Posle, kad sam prešao u Beograd, i ja sam bio deo rulje. Na kraju, jednog dana slomih drugaru ruku. Ponosio se gipsom, nit je trčala njegova keva niti je bilo drame. Ondašnja parola je bila pa šta, brani se, udri i ti ili beži. Kasnije, u gimnaziji (Dušanovac), radili su i noževi i cigle. To je sve bilo ne pre devedesetih, nego i pre osamdesetih. DAnašnji mladi roditelji moraju da shvate da je svet u kome će se kretati njihovo dete puno malih i velikih nepravdi i da je bolje povremeno doživeti nešto dozirano loše, nego ga gajiti i štititi pod staklenim zvonom - sutra će biti u velikom problemu kad bude morao da se suoči sa nečim

[Utvara]

Teško je izvoditi pravila. Ja sam jako davno išao u školu, ali je uvek toga bilo, i u osnovnoj i u gimnaziji. Bio sam terorisan jedno vreme u Sarajevu jer sam bio došljak, govorio ekavski, bio van svih grupa, i to je potrajalo. Ambijent i ekipa je bila kao u filmu Doli Bel. Međitim bio je krajnji blam u takvoj situaciji da se obratiš roditeljima za zaštitu niti su se oni mešali štagod da se desi. Moj ćale je samo jednom video školu. Posle, kad sam prešao u Beograd, i ja sam bio deo rulje. Na kraju, jednog dana slomih drugaru ruku. Ponosio se gipsom, nit je trčala njegova keva niti je bilo drame. Ondašnja parola je bila pa šta, brani se, udri i ti ili beži. Kasnije, u gimnaziji (Dušanovac), radili su i noževi i cigle. To je sve bilo ne pre devedesetih, nego i pre osamdesetih. DAnašnji mladi roditelji moraju da shvate da je svet u kome će se kretati njihovo dete puno malih i velikih nepravdi i da je bolje povremeno doživeti nešto dozirano loše, nego ga gajiti i štititi pod staklenim zvonom - sutra će biti u velikom problemu kad bude morao da se suoči sa nečim

Auh...Ne slažem se sa takvim stavom nikako. Jebeš takvo društvo i državu a pogotovo školu gde svako mora od srednje škole da uči kako se izbegavaju cigle i noževi.Ja bi ipak da se takve stvari ne rešavaju neformalno, nego da svaki nasilnik dobije malo robije za svoj trud.U moje vreme bilo je strahovito mnogo tuča u osnovnoj školi, krupniji i viši klinci tukli su manje, posle takvog tretmana žrtvi nije do učenja niti do života nego samo da se te bede reši.To niko živi nije registrovao, svi su zatvarali oči na osnovačke tuče, valjda pod parolom "deca su to".Mada u ovom slučaju to ne stoji. Ovom prvaku su zakačili "šutni me" na torbu, već od samog ulaska u školu markiraju žrtve i počinje mučenje i šikaniranje. To su osobine psihopatskog ponašanja i karaktera, pitanje je koliko bi neki "meki pristup" tu pomogao.

[Hella]

jedan moj prijatelj se osvetio dvojici šabana iz osnovne tako što je sredio obojici da izgube poslove a u kreditima su do guše i meni je to nešto najsuperije u domenu osvete.

[mire]

taj je škorpija

[Turnbull]

Teško je izvoditi pravila. Ja sam jako davno išao u školu, ali je uvek toga bilo, i u osnovnoj i u gimnaziji. Bio sam terorisan jedno vreme u Sarajevu jer sam bio došljak, govorio ekavski, bio van svih grupa, i to je potrajalo. Ambijent i ekipa je bila kao u filmu Doli Bel. Međitim bio je krajnji blam u takvoj situaciji da se obratiš roditeljima za zaštitu niti su se oni mešali štagod da se desi. Moj ćale je samo jednom video školu. Posle, kad sam prešao u Beograd, i ja sam bio deo rulje. Na kraju, jednog dana slomih drugaru ruku. Ponosio se gipsom, nit je trčala njegova keva niti je bilo drame. Ondašnja parola je bila pa šta, brani se, udri i ti ili beži. Kasnije, u gimnaziji (Dušanovac), radili su i noževi i cigle. To je sve bilo ne pre devedesetih, nego i pre osamdesetih. DAnašnji mladi roditelji moraju da shvate da je svet u kome će se kretati njihovo dete puno malih i velikih nepravdi i da je bolje povremeno doživeti nešto dozirano loše, nego ga gajiti i štititi pod staklenim zvonom - sutra će biti u velikom problemu kad bude morao da se suoči sa nečim

Druže kapetane, dozvolite da se ne složim. Naravno da dete ne treba držati pod staklenim zvonom, da mu treba dozvoliti da iskusi život i njegove neprijatne strane, itd, itd. ko se pa sa tim ne bi složio. Međutim, ovo što ti opisuješ je vrlo ozbiljna stvar - to nije prosto "iskušavanje života", nego inicijacija u jedan etos u kome vlada omerta. Muška čast, osveta, lojalnost grupi, itd. - to je mafijaški etos u nastanku. On se srećom najčešće napušta sa izlaskom iz škole, ali nije tako uvek, a posebno ne u vreme društvenih previranja - seti se diskursa o "samurajima sa asflata", mangupima sa velikim srcem, kriminalcima sa kodeksom časti - Arkan, Legija i ekipa. Konačno, te su "igre" priprema za mnogo ozbiljnije ratne igre i nacionalističke politike plemenske lojalnosti. Ti tvoji mangupi koji jedni drugima lome ruke ali neće da prijave učiteljici, nisu li zapravo zavađena balkanska braća koje najviše od svega nerviraju međunarodni sudovi pravde jer im ne daju da se bratski pokolju. To su naše stvari, pravda nema ništa s tim.Imaš onu lepu priču kod Kiša, da je prvi put shvatio logiku nacionalizma kad se kao dečak selio iz ulice u ulicu - u svakoj su vladali isti mitovi, iste priče - mi smo časni i hrabri, a oni iz druge ulice su sve sami banditi i zlostavljači devojčica.

[Verterdegete]

Za decu nasilnike - rešenje je u - parama! Kao u Ameriji!

Tesko da su u Americi ista resili imajuci u vidu da imaju 2,5 miliona ljudi iza brave.

[Agni]

Imaš onu lepu priču kod Kiša, da je prvi put shvatio logiku nacionalizma kad se kao dečak selio iz ulice u ulicu - u svakoj su vladali isti mitovi, iste priče - mi smo časni i hrabri, a oni iz druge ulice su sve sami banditi i zlostavljači devojčica.

A moze i ovako da se vidi:

My childhood was chiefly if not exclusively bellicose. [...] I organized bands of soldiers of fortune and made my few but faithful followers call me "the terror of Piazza Genova" (now Piazza Matteotti). I dissolved a group of Black Lions to merge with another, stronger outfit, then, once in it, I uttered a pronunciamento that proved disastrous. Resettled in the Monferrato area, I was recruited forcibly in the Band of the Road and was subjected to an initiation ceremony that consisted of a hundred kicks in the behind and a three-hour imprisonment in a chicken coop. We fought against the Band of Nizza Creek, who were filthy dirty and awesome. The first time, I took fright and ran off ; the second time, a stone hit my lips, and I still have a little-knot there I can feel with my tongue.[...] This orgy of war games produced a man who managed to do eighteen months of military service without touching a gun, devoting his long hours in the barracks to the grave study of medieval philosophy. A man of many iniquities but one who has always been innocent of the squalid crime of loving weapons and believing in the holiness and efficacy of warrior values.[...] And I believe I owe my profound, systematic, cultivated, and documented horror of war to the healthy, innocent, platonically bloody releases granted me in childhood, just as when you leave a Western movie (after a furious brawl, the kind where the balcony of the saloon collapses, tables and big mirrors are broken, someone shoots at the piano player, and the plate-glass window shatters) cleaner, kinder, relaxed, ready to smile at the passerby who jostles you and to succor the sparrow fallen from its nest-as Aristotle was well aware, when he demanded of tragedy that it wave the blood-red flag before our eyes and purge us totally with the divine Epsom salts of catharsis.Umberto Eco, Letter to my Son (Misreadings)

[Utvara]

Druže kapetane, dozvolite da se ne složim. Naravno da dete ne treba držati pod staklenim zvonom, da mu treba dozvoliti da iskusi život i njegove neprijatne strane, itd, itd. ko se pa sa tim ne bi složio. Međutim, ovo što ti opisuješ je vrlo ozbiljna stvar - to nije prosto "iskušavanje života", nego inicijacija u jedan etos u kome vlada omerta. Muška čast, osveta, lojalnost grupi, itd. - to je mafijaški etos u nastanku. On se srećom najčešće napušta sa izlaskom iz škole, ali nije tako uvek, a posebno ne u vreme društvenih previranja - seti se diskursa o "samurajima sa asflata", mangupima sa velikim srcem, kriminalcima sa kodeksom časti - Arkan, Legija i ekipa.Konačno, te su "igre" priprema za mnogo ozbiljnije ratne igre i nacionalističke politike plemenske lojalnosti. Ti tvoji mangupi koji jedni drugima lome ruke ali neće da prijave učiteljici, nisu li zapravo zavađena balkanska braća koje najviše od svega nerviraju međunarodni sudovi pravde jer im ne daju da se bratski pokolju. To su naše stvari, pravda nema ništa s tim.Imaš onu lepu priču kod Kiša, da je prvi put shvatio logiku nacionalizma kad se kao dečak selio iz ulice u ulicu - u svakoj su vladali isti mitovi, iste priče - mi smo časni i hrabri, a oni iz druge ulice su sve sami banditi i zlostavljači devojčica.

+1Kod nas postoji štatijaznam kult, običaj, tradicija srednjoškolske tuče.

[Prospero]

Ja bih išao uz dlaku vorumskom mejnstrimu. :)Gledajući kraj u kome sam odrastao i išao u školu, i uporedio to sa sadašnjim klincima, njihovim iskustvima i uslovima rada, učenja i druženja, žao mi je što nisam 20 godina mlađi. Imam nekoliko sestrića i sinovaca u tom kraju, posmatram njih i njihove drugare i nikad nisam čuo za neku tuču, otimanje novca, presretanje od strane starijih itd.Jbg, ja sam do 15 godine znao da nabrojim 5-6 poznanika koji su skiknuli od dopa i još 10ak koji su završavali u bolnicama zbog ubodnih i prostrelnih rana i sličnih povreda.Srbija 201x >>>>>>> Srbija 199x

[Verterdegete]

Srbija 201x >>>>>>> Srbija 199x

Pa taj fazon. Ovde svi zaboravljaju da je Knele imao 20 godina kada je ubijen.

[Lezilebovich]

a o cemu vi pisete ? pa sta ako je bilo gore devedesitih ? to treba da me usreci, to sto moje dete ne mora da ukrsti patike sa drugarom da mu ih ne bi skinuli ili ne treba da pisemo kako je ovo sranje sto se desava ?

[kapetanm]

Druže kapetane, dozvolite da se ne složim. Naravno da dete ne treba držati pod staklenim zvonom, da mu treba dozvoliti da iskusi život i njegove neprijatne strane, itd, itd. ko se pa sa tim ne bi složio. Međutim, ovo što ti opisuješ je vrlo ozbiljna stvar - to nije prosto "iskušavanje života", nego inicijacija u jedan etos u kome vlada omerta. Muška čast, osveta, lojalnost grupi, itd. - to je mafijaški etos u nastanku. On se srećom najčešće napušta sa izlaskom iz škole, ali nije tako uvek, a posebno ne u vreme društvenih previranja - seti se diskursa o "samurajima sa asflata", mangupima sa velikim srcem, kriminalcima sa kodeksom časti - Arkan, Legija i ekipa.Konačno, te su "igre" priprema za mnogo ozbiljnije ratne igre i nacionalističke politike plemenske lojalnosti. Ti tvoji mangupi koji jedni drugima lome ruke ali neće da prijave učiteljici, nisu li zapravo zavađena balkanska braća koje najviše od svega nerviraju međunarodni sudovi pravde jer im ne daju da se bratski pokolju. To su naše stvari, pravda nema ništa s tim.Imaš onu lepu priču kod Kiša, da je prvi put shvatio logiku nacionalizma kad se kao dečak selio iz ulice u ulicu - u svakoj su vladali isti mitovi, iste priče - mi smo časni i hrabri, a oni iz druge ulice su sve sami banditi i zlostavljači devojčica.

Kakvi su ovo zaključci iz onog što sam napisao, neverovatno. Sudovi pravde, nacionalizam, devedesete..

[Hamlet Strašni]

Ne znači. A jel znači da ne sme drugačije da s piše? Edit: @ lezilebovicПослато са GT-I9100 користећи Тапаталк 4