a samoubistvo moze biti i iz zasede, cisto sumnjam da bi se iko zanimao da li se stvarno samoubio ili je imao pomoc.

 

Naročito kada pogledamo kako su se oni u Toponici zanimali za ubistva svojih pacijenata...   

Čini vam se. Jugoslavija je uvek bila užasno nasilna sredina. U periodu između 1945. i 1970. je prosečni broj ubistava bio više od 2 dnevno.

 

EDIT

 

Zajebao sam se malo, u periodu 1961-1977. je bilo oko 15.000 ubistava, što mu dođe oko 3 dnevno.

 

Znači do 90tih je samo bolje funkcionisala represija, i ljudi su se više plašili? Dakle jesu bili samo pušteni s lanca, a sve vreme su bili nasilni?

što se veće razlike to će društvo biti nasilnije, ima siromaštvo koje svaki dan gleda luksuz uticaja

A gde razlika nema, monopol na silu ima drzava. I obilato je koristi. Videti pod Sev. Koreja.

Edited August 7, 20159 yr by ObiW

A ti znaš da smo baš na taj način došli do pomenutih stihova?

 

I otkud ideja da je Telegraf jedini izvor o tim događanjima?

 

Tekst je kopiran sa Telegrafa, google potvrdio. A u tekstu stoji da je preživela žrtva ispričala šta joj je ubica recitovao.

Nije mi teško da zamislim da je žrtva intenzivno doživela taj napad te joj se svaki detalj, nažalost, urezao u pamćenje. 

Moguće je da je recitovao baš te stihove.

Tekst je kopiran sa Telegrafa, google potvrdio. A u tekstu stoji da je preživela žrtva ispričala šta joj je ubica recitovao.

 

Nećemo valjda polemisati sa Telegrafom?

 

Ja verujem da su stihovi tačni, da ih žrtva nije ispričala nego Stole kada je uhapšen, a to se da proveriti uvidom u policijske spise i novinske članke iz tog vremena.

Vrlo verovatno da je novinar Telegrafa iskrivio neke činjenice; možda je već bilo iskrivljeno u starom novinskom članku odakle je novinar Telegrafa prepisivao... ali to su po mom mišljenju nebitne finese.

Начин на који је извршио самоубиство је суманут.

Како је успео да себи прободе срце, док је имао шипку са крпом у устима??

Na isti način na koji možeš da se oklizneš na bananu i padneš niz stepenice. Više puta.

Srećom je nesuđena žrtva zadržala prisebnost duha da nauči stihove napamet dok se borila za život, pa ih posle ponovila pred policijom ili novinarima ili kim već <_<

nije stvar u prisebnosti duha vec u tome da ti se u takvim trenucima ureze svaki detalj.

 

kako bilo, ova tema malcice razara onaj mit kako je u sfrj sve bilo divno i bajno, polet, rad i obnova te da se sve raspalo pocetkom 90ih

ako nije vickasto, onda je preterano. bilo je kriminala i zverstava u sfrj samo su bili senzacija. sećaš se sigurno slučajeva šefke hodžić ili točilovca. one jurnjave za atentatorom do tašmajdana. danas su takveili slične  stvari svakodnevne.

Statistika je neumoljiva, 3 ubistva dnevno u SFRJ. Danas u Srbiji 0,35 dnevno (2013).

jel to 3 tj. 0.35 na neki broj stanovnika ili na celu zemlju?

Na celu zemlju. Broj ubistava dnevno.

hvala. kako se to objašnjava? ima li neke veze to što je SFRJ imala dosta više gradova i urbanih sredina u kojima su stope kriminala veće? i zna li se kako stoji sama Srbija u SFRJ u poređenju sa današnjim brojem ubistava? (praštaj propitivanje, interesantna mi je tema)

Ima veze i sa tim što je SFRJ imala 23 miliona stanovnika a Srbija 7.

pa jakako, sumnjam da iko to gubi iz vida :D