i ranije je bilo ološa ali je držan pod kontrolom.

Današnje vesti su za ovu rubriku:

- suprug prebio Minu Lazarević i izbacio je iz stana. Ona je to prijavila tek autra, pošto je policija došla u njihov stan, jer je suprug, inače baletan, pucao sa terase automatskom puškom.

- u Vraniću tri idiota ubila čoveka i ranila drugog, jer su im rekli da ne pišaju u porti crkve.

- za šlag vest da je Vučić našao pare za veće plate i penzije.

ovu vest sa fotkama zapazio sam na naslovnici kurira 5. avgusta na dan žalosti kada su sve naslovnice bile ofarbane u crno. može li se taj toalet papir nazvati novinama a oni koji pišu na tom papiru novinarima?

Nije u pitanju nikakav nedostatak "kontrole ološa" niti se neki ološ ciljano doselio u Beograd nego su ljudi jednostavno prsli. Nemaština praćena zacemtiranim beznadjem uzima danak, a na meti su uvek slabi i nezaštićeni.

 

Ako se i može govoriti o nekoj kontroli, to je isključivo kontrola protoka informacija. Ranije je postojao mali i ograničen broj kanala kojima su ovakve vesti stizale do ljudi, sad ih je neuporedivo više pa je i vesti više. To sve dodati na pomenuto kolektivno prsnuće i eto spektakla.

Ovo za nemaštinu se ne slažem. Sirotinja koja je živela posle WW2 je bila 100 puta gora od ove danas, a opet, ljudi su u svakodnevnoj komunikaciji bili daleko pristojniji. Divljačko ponašanje se sankcionisalo.

Danas toga nema.

Siromaštvo nije opravdanje.

Edited August 7, 20159 yr by beta kentauri

 Divljačko ponašanje se sankcionisalo. Danas toga nema.

Siromaštvo nije opravdanje.

 

+1

odakle vam ideja da je taj sto sutira posude siromasan?

Edited August 7, 20159 yr by Грешни Василије

Niko to nije napisao

A, nesto pogresno procitah. Udarilo me Sunce.

odakle vam ideja da je taj sto sutira posude siromasan?

 

Nisam mislio na konkretan slučaj nego na tezu da se u Srbiji odjednom zapatilo boga oca nekog silnog ološa kakvog nikada pre nije bilo. Ne verujem da je statistička raspodela išta drugačija, radi se samo o okruženju u kojem se sve dešava i protoku informacija o ološu.

Ovo za nemaštinu se ne slažem. Sirotinja koja je živela posle WW2 je bila 100 puta gora od ove danas, a opet, ljudi su u svakodnevnoj komunikaciji bili daleko pristojniji. Divljačko ponašanje se sankcionisalo.

Danas toga nema.

Siromaštvo nije opravdanje.

 

Znaš kako kažu, sve je relativno. Ne kaže se džaba ,,dabogda imao pa nemao".

 

Mi smo imali jedan relativno prosperitetan period, pa je onda došao dubok pad. I to ostavlja trag na ljudima...jebiga, jeste, nije to ništa u odnosu šta su ljudi preživljavali tokom i posle prvog ili drugog svetskog rata, ali današnji ljudi koje je nemaština pogodila u mozak nisu živeli tada. I takođe, jedno je kada si sirotinja ceo život, drugo je kada nisi pa postaneš. Da, objektivno gledano, u nekom ,,proseku" je ovim drugima bolje, ali lični utisak je drugačiji.

 

Btw - kada smo već na doom topiku - mene, kada razmišljam sad unazad, jako čudi ta eksplozija divljaštva koja se dogodila početkom 90tih. Skidanje patika i satova školarcima, čupanje klackalica i ljuljaški iz parkova, urnisanje autobusa i slično. A kao samo par godina pre toga sve je bilo daleko mirnije, civilizovanije, takvo ponašanje je sankcionisano. Ali očigledno nešto ,,duboko", ,,ispod površine" nije bilo u redu jer je masa ljudi počela jako brzo da se ponaša kao ljuta zver puštena s lanca. Jako je to čudno. Nek mi neko stariji objasni ako sam nešto propustio...

pozornici

Čini vam se. Jugoslavija je uvek bila užasno nasilna sredina. U periodu između 1945. i 1970. je prosečni broj ubistava bio više od 2 dnevno.

 

EDIT

 

Zajebao sam se malo, u periodu 1961-1977. je bilo oko 15.000 ubistava, što mu dođe oko 3 dnevno.

Edited August 7, 20159 yr by Dr Arslanagić

Naravno, samo nije bilo Fejsa da informaciju o tim ubistvima momentalno šeruje sa milion ljudi a nije bilo ni Blica da odmah stavi prigodan FOTO tekst na naslovnu stranu i pošalje novinare u kuću ubice i žrtve.

 

Patike su se skidale i pre 90ih. Štangla je negde 85-te postala neverovatno popularan objekat i to bi verovatno i ostala da je nije zamenila utoka.

Pokupimo stangle koje padaju sa neba,

dovoljan je dodir da ti slomim rebra

Neka tvoja glava bude samo nasa briga 

Prvo da te obore pa ti glavu otvore...

A već su se 85. pevale popularne pesme tipa Na Prištinu bacićemo minu, da Šiptari lagano izginu...

 

Stvarno, period odmah po okončanju rata pa do 51-52. je bio vrlo zajeban i surov, ne računajući tu represiju novih vlasti... Otimačine, glad, bodenje noževima, silovanja... Tada je operisao i najgori serijski ubica u istoriji Beograda.