DOOM! DOOM IS UPON US! (Raspad naseg drustva, pbp)

[Svemir Zeka]

9 minutes ago, Mel said:

 

Ja mislim da to zavisi od osobe. Kod nekih tipova glavna je sredina, kod nekih ono urodjeno, samo da ih sredina bas ne umlati psihichki i fizichki do temelja.

Razlikuju se ljudi i po emocionalnim kapacitetima i otpornosti, svakako. 

Ali ako imaš jak sredinski uticaj, možda ti nu tvoj kapacitet ne pomogne. Na primer, zamisli sad hipotetičku moju komšinicu iz karton kuće koja je prvo dete od 7, mora da kuva i pomaže oko ostale dece, sakuplja sekundarne sirovine, Romkinja je, a rodila se sa 145 iq. Šta je najveća verovatnoća za nju?

[Mel]

6 minutes ago, Svemir Zeka said:

Razlikuju se ljudi i po emocionalnim kapacitetima i otpornosti, svakako. 

Ali ako imaš jak sredinski uticaj, možda ti nu tvoj kapacitet ne pomogne. Na primer, zamisli sad hipotetičku moju komšinicu iz karton kuće koja je prvo dete od 7, mora da kuva i pomaže oko ostale dece, sakuplja sekundarne sirovine, Romkinja je, a rodila se sa 145 iq. Šta je najveća verovatnoća za nju?

 

Pa to je kao sto su nekad svi ziveli - niko nije odmicao od svojih imanja hiljadama godina.

Ali takodje mozes da uzmes prosechno dete i stavis ga na Harvard - nece daleko stici ako gledas te neke vrhunske rezultate tipa Nobelovih nagrada.

Ako prichas o nekom prosechnom uspeshnom choveku kao nekom cilju, tu je prosek majka, ali ja ne pricham o tome.

[Svemir Zeka]

3 minutes ago, Mel said:

 

Ali takodje mozes da uzmes prosechno dete i stavis ga na Harvard - nece daleko stici ako gledas te neke vrhunske rezultate tipa Nobelovih nagrada.

Ne znam za Nobelove nagrade, to su pojedinci koji ukupno ne staju ni u statističku grešku od opšte populacije. Ali to prosečno dete na Harvardu će s velikom verovatnoćom biti emancipovan u svom poslu, stručnjak u svojoj branši. 

Već sam spomenula da osoba sa stotkom hitro ide ka tome da zasedne i na visoku poziciju. Ovo gore što sam opisala je postigao odavno, sa svojih 26-7. Sad mu je to dosadno, hoće dalje. 

[Mel]

1 minute ago, Svemir Zeka said:

Ne znam za Nobelove nagrade, to su pojedinci koji ukupno ne staju ni u statističku grešku od opšte populacije. Ali to prosečno dete na Harvardu će s velikom verovatnoćom biti emancipovan u svom poslu, stručnjak u svojoj branši. 

Već sam spomenula da osoba sa stotkom hitro ide ka tome da zasedne i na visoku poziciju. Ovo gore što sam opisala je postigao odavno, sa svojih 26-7. Sad mu je to dosadno, hoće dalje. 

 

Pa prichamo bukvalno o razlichitim stvarima, za uspeh u zivotu ne treba ti ni ta stotka, a ne 130. IQ je za matematichku inteligenciju ineke vrste loike, recimo jedna moja menadzerka, koja je bila btw ok menadzer, nije verovatno ni tu stotku mogla da primakne ako joj das da reshava testove.

 

[Svemir Zeka]

Pa ja nemam pojma o čemu pričamo

Bilo je o sredini ili urođenom

[Mel]

7 minutes ago, Svemir Zeka said:

Pa ja nemam pojma o čemu pričamo

Bilo je o sredini ili urođenom

 

Ja sam konkretno prichala o tim top IQovima, i da su genetski predisponirani.

Za uspeh u zivotu ti je dovoljan prosechan ili neshto ipak natrposechan IQ, i neke druge osobine, ako o tome pricas.

Ustvari mislim da je iz ove perspektive ispalo katastrofa sto si ti visi IQovi upali u genetiku Homo sapiensa, koji da je na tome ostalo ne bi odmakao tehnoloski do ove tachke razvoja.

[Leia]

Srž problema je u nepalskim Jevrejima, ja da vam kažem 

[Frile]

32 minutes ago, Leia said:

Srž problema je u nepalskim Jevrejima, ja da vam kažem 

nemamo uzorak za statističku analizu, dok neko od njih ne dobije Nobela

[dunja]

1 hour ago, Mel said:

Ja sam konkretno prichala o tim top IQovima, i da su genetski predisponirani.

Za uspeh u zivotu ti je dovoljan prosechan ili neshto ipak natrposechan IQ, i neke druge osobine, ako o tome pricas.

Ustvari mislim da je iz ove perspektive ispalo katastrofa sto si ti visi IQovi upali u genetiku Homo sapiensa, koji da je na tome ostalo ne bi odmakao tehnoloski do ove tachke razvoja.

 

Ali ja stvarno ne znam, evo da me neko pita da dam univerzalnu definiciju "uspeha u životu", ne znam šta bih rekla ili odakle bih krenula. To jedno. Drugo, uloga IQa u tome nije uopšte straightforward, a i tu je pitanje na šta se tačno misli kada se kaže IQ. Dalje, šta se tačno misli pod "osobine" i kako se one utvrdjuju, opisuju ili mere? Odakle te osobine dolaze, te kako, koliko dugo i u kojim okolnostima opstaju?

 

Ja nekako ovako razmišljam, gde ćeš ti u životu biti, kuda prolaziti i gde i kako završiti em zavisi od toga gde se ti tačno na planeti rodiš, koje ti je tačno okruženje (ko su ti roditelji, kako se oni staraju o tebi, s kim se družiš, škola, bezbroj stvari...), itsl, em od toga o kom istorijskom momentu mi pričamo, a da ne pričamo o zdravlju, slučajnostima, životnim situacijama, sreći i nesreći. Plus, sam IQ se menja kroz život, i uglavnom zbog tih društvenih okolnosti. I ako ćemo da se igramo objašnjavanja uspeha i uspešnih ljudi, ja bih pre pare stavila na ove faktore, nego na nešto sa čime se čovek rodi. I to ako uzmemo da se čovek rodi relativno zdrav.

 

Tokom 19. veka postojao je čitav pokret medju naučnicima (nisu bili iz Nepala niti Bangladeša, I wonder why ) koji su bili opsedniti pojmom genija i objašnjavanjem toga kako nastaje genije. Zapravo, sama reč, koja je i dan danas u upotrebi, nam uostalom govori kako se o tome u to vreme razmišljalo. Koga zanima, ima fantastična knjiga, pisao Donald MacKenzie, Statistics in Britain, 1865-1930 (poglavlje o Francisu Galtonu je ovde posebno interesantno), vidim ima cela onlajn . Srećom, ozbiljna nauka je to prevazišla, i to ne samo zbog Hitlera i nacista. Prosto te ideje su jalove kao takve, pored toga što su opasne.

 

Edited August 9 by Quince

[Mel]

3 minutes ago, Quince said:

 

Ali ja stvarno ne znam, evo da me neko pita da dam univerzalnu definiciju "uspeha u životu", ne znam šta bih rekla ili odakle bih krenula. To jedno. Drugo, uloga IQa u tome nije uopšte straightforward, a i tu je pitanje na šta se tačno misli kada se kaže IQ. Dalje, šta se tačno misli pod "osobine" i kako se one utvrdjuju, opisuju ili mere? Odakle te osobine dolaze, te kako, koliko dugo i u kojim okolnostima opstaju?

 

Ja nekako ovako razmišljam, gde ćeš ti u životu biti, kuda prolaziti i gde i kako završiti em zavisi od toga gde se ti tačno na planeti rodiš, koje ti je tačno okruženje (ko su ti roditelji, kako se oni staraju o tebi, s kim se družiš, škola, bezbroj stvari...), itsl, em od toga o kom istorijskom momentu mi pričamo, a da ne pričamo o zdravlju, slučajnostima, životnim situacijama, sreći i nesreći. Plus, sam IQ se menja kroz život, i uglavnom zbog tih društvenih okolnosti. I ako ćemo da se igramo objašnjavanja uspeha i uspešnih ljudi, ja bih pre pare stavila na ove faktore, nego na nešto sa čime se čovek rodi. I to ako uzmemo da se čovek rodi relativno zdrav.

 

Tokom 19. veka postojao je čitav pokret medju naučnicima (nisu bili iz Nepala niti Bangladeša, I wonder why ) koji su bili opsedniti pojmom genija i objašnjavanjem toga kako nastaje genije. Zapravo, sama reč, koja je i dan danas u upotrebi, nam uostalom govori kako se o tome u to vreme razmišljalo. Koga zanima, ima fantastična knjiga, pisao Donald MacKenzie, Statistics in Britain, 1865-1930 (poglavlje o Francisu Galtonu je ovde posebno interesantno), vidim ima cela onlajn . Srećom, nauka je to prevazišla, i to ne samo zbog Hitlera i nacista. Prosto te ideje su jalove kao takve, pored toga što su opasne.

 

Uspeh u zivotu bukvalno nisam ni pominjala, sem u jednom odgovoru Zeki.

Mislim da je Zeka okrenula na to, jer je to njoj bilo interesatno.

Meni to bas nije (interesantna) tema, ne vidim da se ima bogzna sta reci.

 

Samo za ovaj zadnji pasus: Meni je interesantna tema to oko IQa i genetike, kao i to koliko tu ima nekih ideoloskih dogmi:

>>>tipa u SR - svi smo isti, egalitarizam, pa se kao neko skolovan u life science iznenadis na tu jeres da tu ima genetike a pritom ti je 30 godina, sto je skandal realno.

>>>na zapadu - teorije o Kambodzi - Kambodza da se razumemo je sto se mene tice pomenuta kao primer koji je diskutovan, ne znaci da sam ja licno uopste ubedjena da je Pol Pot bas uspeo da eliminise ljude sa tog gornjeg spektra.

Nego opet ovo je ideoloska prica, a nema mnogo veze ni sa Kambodzom ni sa IQ nego sa onim starim

"Bauk kruži Evropom - bauk komunizma. ..."

>>>pa onda - eugenika, jalove ideje koje je nauka prevazisla... sta su sad nauchne teme koje su ideoloski nepozeljne. Nekad je bilo problematichno reci da se zemlja okrece. Sad ne mozemo da se dogovorimo da li su vakcine zig zveri. Ili pominjes neke opasne ideje - sta su opasne ideje?

 

[Svemir Zeka]

Uspeh je došao čini mi se direktno iz priče da li će prosečan student Harvarda dobiti Nobela? 

[Mel]

14 minutes ago, Svemir Zeka said:

Uspeh je došao čini mi se direktno iz priče da li će prosečan student Harvarda dobiti Nobela? 

 

Pa to nije uspeh, to je Nobel.

Ja sam prichala o ekstremnom kraju IQa potrebnom za Nobela.

 

Ovo sam napisala

 

Quote

Ako prichas o nekom prosechnom uspeshnom choveku kao nekom cilju, tu je prosek majka, ali ja ne pricham o tome.

 

[Svemir Zeka]

23 minutes ago, Mel said:

Pa to nije uspeh, to je Nobel.

[dunja]

1 hour ago, Mel said:

>>>pa onda - eugenika, jalove ideje koje je nauka prevazisla... sta su sad nauchne teme koje su ideoloski nepozeljne. Nekad je bilo problematichno reci da se zemlja okrece. Sad ne mozemo da se dogovorimo da li su vakcine zig zveri. Ili pominjes neke opasne ideje - sta su opasne ideje?

 

Pod opasnim idejama sam u ovom slučaju mislila na one čija primena u praksi po pravilu ima pogubne posledice po društvo uopšte, a posebno po ljude koji su inače na različite načine marginalizovani, stigmatizovani, te vulnerabilne grupe, siromašni, itd.

 

Evo, onaj primer što spomenuh pre koju stranicu, naučni rad koji je objavila Belgijanka nedavno, u kome ona kaže da family-friendly welfare policies nemaju mnogo uspeha u podsticanju inteligentnih žena da radjaju i da će one samo dovesti do toga da (prosečna) intelignecija u društvu nastavlja da opada jer su one, citiram, "disproportionally used by low-intelligence individuals". Meni je zagovaranje toga šta ona zagovara u tom celom radu opasno i neodgovorno jer znamo - a primera je bezbroj - sa kojom lakoćom nešto što nosi lejbel "nauka" završava kao zgodan evidence za guranje raznoraznih agendi.

 

ALI - kao što rekoh, nije ovde problem samo što je to opasno, veći i to što je IQ prosto prevazidjen koncept.

 

37 minutes ago, Mel said:

Pa to nije uspeh, to je Nobel.

Ja sam prichala o ekstremnom kraju IQa potrebnom za Nobela.

 

U nauci recimo, posebno ovim prirodnim gde se Nobel i daje, to je sinonim za najveći uspeh. Ali OK, šta je onda profesionalni ili lični uspeh za sve one koji nisu naučnici? Ima li definicije neke? Jer ako hoćemo da merimo, moramo prvo da definišemo šta se to meri.

 

Što se ovog drugog tiče, ja bih volela da mi neko pokaže studiju koja pokazije da je ekstremno visok IQ neophodan za Nobela.

 

Edited August 9 by Quince

[mammy two shoes]

pre desetak, petbaest godina na ovom forumu u meandrima priče na bog te pita koju temu, neki forumaš je pomenuo istraživanje kome je bio cilj da se dokaže kako je bela rasa intelektualni superiorna u odnosu na crnu. onda je nekome od istraživača palo na pamet da uporedi potencijale žute rase sa belom. pošto im se rezultat nije svideo, kompletno istraživanje su zabatalili.