DOOM! DOOM IS UPON US! (Raspad naseg drustva, pbp)

[Ras]

Vidi, drugar kojeg je pozvala da joj pravi društvo na putu je odustao - jednostavno nije ni najmanje avanturistički nastrojen.

Da, parkiranje i spavanje u kamperima ograničeno je na za to predviđena mesta u svim državama kroz koje je prošla, osim možda nešto labavije regulative u ITA (nemojte me baš držati za reč). Ovo ograničavanje slobode kretanja donekle umanjuje čar putovanja, ali nesporno smanjuje rizike.

 

Međutim, pitanje je šta kada ti doom gotovo niotkuda zakuca na vrata?

[Leia]

1 hour ago, Mel said:

 

Pa nije bas tako, u zemljama gde su ljudi zaposleni ti brojevi zavise od toga koliko je podizanje dece kompatibilno sa pripadnoscu radnoj snazi. Od mojih kolega, ko je uspeo da se prizeni/priuda, dvoje dece je bio standard ali sam puno porodica vidjala i sa 3-4 deteta. (belih, neimigrantskih)

Ali mnogi i ne uspevaju, ili prosto ne zele dok u utegnutim tradicionalnim drustvima ne postoji ta opcija te shodno tome svi zive happily ever after

Japan je sad valjda u nekoj medjufazi, tradicija duboko usadjena a mladi sve vise odbijaju saradnju, zene nece da sede kod kuce a uslova za komotno odgajanje dece niotkuda, valjda su i tu mudrost pokupili od Amerikanaca

[Shan Jan]

1 hour ago, Leia said:

Misliš za Japance ili eventualne ”gastarbajtere”? Za ove druge cenim da je najveći problem jezik (pismo da ne spominjem) i što lokalci slabo pričaju engleski, tako da tamo i idu uglavnom high skilled professionals koji žive u expat balonima i učitelji engleskog, nešto kao Kina i uopšte te ”egzotične” destinacije

Japanci su vrlo veliki rasisti i vecina njih ne zeli da se druzi sa strancima a to vazi i za njihovu decu koja su cesto izolovana u skolama. Bila je cuvena prica kad je Naomi Osaka osvojila US Open kao prva Japanka al posto je mesanac pola zemlje je bilo u fazonu da ne treba uopste to slaviti jer nije praaaava Japanka. 

[morgana]

18 minutes ago, Ras said:

 

 

Međutim, pitanje je šta kada ti doom gotovo niotkuda zakuca na vrata?

 

ima  doom za ovde i doom za poneti

 

(jezivo)

[Leia]

6 minutes ago, Shan Jan said:

Japanci su vrlo veliki rasisti i vecina njih ne zeli da se druzi sa strancima a to vazi i za njihovu decu koja su cesto izolovana u skolama. Bila je cuvena prica kad je Naomi Osaka osvojila US Open kao prva Japanka al posto je mesanac pola zemlje je bilo u fazonu da ne treba uopste to slaviti jer nije praaaava Japanka. 

Pa bili su zatvoreni za spoljasnje uticaje vekovima, ostrvska zemlja, sta ocekivati…

Zapade i meni neki video gde svoju pricu prica neka zenska koja je pola crnkinja, a rodjena i odrasla u Japanu, na kakve sve wtf situacije nailazi, sigurno joj nije lako…

Ali koliko tihog rasizma ima i po sredinama koje se na sva usta deklarisu kao multi kulti pa nikom nista, ja sam u fazonu da se fokusiram na ono sto valja a toga tamo definitivno ima na pretek. 

 

[Mel]

19 minutes ago, Leia said:

Ali mnogi i ne uspevaju, ili prosto ne zele dok u utegnutim tradicionalnim drustvima ne postoji ta opcija te shodno tome svi zive happily ever after

Japan je sad valjda u nekoj medjufazi, tradicija duboko usadjena a mladi sve vise odbijaju saradnju, zene nece da sede kod kuce a uslova za komotno odgajanje dece niotkuda, valjda su i tu mudrost pokupili od Amerikanaca

 

 

Verujem da se ispostavljaju izgleda neki zahtevi koji nisu praćeni relanim pristupom načinima da se ti zahtevi ispune. Kao i u SR ' gomila mojih drugarica koje nemaju decu ili su ostale na jednom su to tako uradile jer nisu imale nikakav način  da bude drugačije.

[Shan Jan]

@Leia Ma sve ok, samo, kao neko ko je isto bio zaljubljen u Japan, hocu da kazem da ima toliko toga sto kod njih ne valja. 

 

Inace ima lep dokumentarac o stilu zivota Japanaca na Okinavi (koji naravno sada ne mogu naci) i objasnjenje zasto tamo zive po 100 godina i to - srecno. Osim hrane (naravno), veliki uticaj ima sto imaju neke socijalne grupe, svaka od par ljudi, gde su u obavezi da brinu jedni o drugima i u smislu pomoci i emotivno i finansijski i to pomaze da se ne osecaju usamljeno i da i dalje zive aktivno, koliko mogu, i u penziji. 

 

 

[Shan Jan]

10 minutes ago, Mel said:

Verujem da se ispostavljaju izgleda neki zahtevi koji nisu praćeni relanim pristupom načinima da se ti zahtevi ispune. Kao i u SR ' gomila mojih drugarica koje nemaju decu ili su ostale na jednom su to tako uradile jer nisu imale nikakav način  da bude drugačije.

Pricaj detalje, sta je dovelo do tih odluka.

 

Ja kad gledam sebe primecujem koliku glavobolju mi izaziva samo razmisljanje o tome i sta sve treba da se uradi i sta moze poci po zlu. A opet, pre 20 godina, bio sam spreman da uskocim na nevidjeno. Mozda je vezano i sa godinama, kad si mlad imas vise nade, optimizma i energije? A mi svi skrckamo 20te u sebicnom zezanju...

[Leia]

17 minutes ago, Mel said:

 

 

Verujem da se ispostavljaju izgleda neki zahtevi koji nisu praćeni relanim pristupom načinima da se ti zahtevi ispune. Kao i u SR ' gomila mojih drugarica koje nemaju decu ili su ostale na jednom su to tako uradile jer nisu imale nikakav način  da bude drugačije.

Tako nekako, gde nema socijalne drzave da zalegne a zene (vise) nisu u fazonu da provedu zivot opsluzujuci familiju to su prosto opcije koje im preostaju

 

 

[Mel]

2 minutes ago, Leia said:

Tako nekako, gde nema socijalne drzave da zalegne a zene (vise) nisu u fazonu da provedu zivot opsluzujuci familiju to su prosto opcije koje im preostaju

 

 

 

Ne samo da zene vise nisu u fazonu da opsluzuju familiju, nego nekad nema ko da im ponudi taj dil da one predju u opsluzivanje familije u koraku nakon svadbe/ rodjenja deteta. Od zena se ocekuje da i rade i opsluzuju familiju u danasnje vreme, ne 100% ali ne verujem da vise od 20-30% muskaraca niti zeli niti moze da ponudi da samo oni rade i zaradjuju a zena 'samo' brine o deci i kuci.

 

moje iskustvo je da kad sam neplanirano postala domacica, nakon skoro 15 god rada staza i zaradjivanja, da brinem o detetu, popila sam pa realno sut kartu od supruga.

[đorđe geprat]

40 minutes ago, Shan Jan said:

Pricaj detalje, sta je dovelo do tih odluka.

 

Ja kad gledam sebe primecujem koliku glavobolju mi izaziva samo razmisljanje o tome i sta sve treba da se uradi i sta moze poci po zlu. A opet, pre 20 godina, bio sam spreman da uskocim na nevidjeno. Mozda je vezano i sa godinama, kad si mlad imas vise nade, optimizma i energije? A mi svi skrckamo 20te u sebicnom zezanju...

naravno da je vezano i sa godinama. a i danas je neko drugo vreme, neizvesna ekonomska sutrašnjica, veće mogućnosti neformalnog života/ludiranja.

[Shan Jan]

Da, tradicionalni zivot (deca, kuca, stabilan posao) je postao mnogo tezi za odrzavati a ono sto se nekad smatralo egzotikom (ziveti sam, putovati, menjati poslove) je postalo mnogo lakse i prijatnije.

 

I onda se cudimo sto ljudi nece da zive kao njihovi roditelji 

[Halvard]

Znam da je u Koreji veliki faktor u padu nataliteta neverovatna kompetitivnost školskog sistema gde decu bukvalno od treće godine spremaju za fakultet. Maltene čim se rode stavljaju ih na listu čekanja za elitni vrtić od kod zavisi upis u dobru (privatnu, naravno) osnovnu školu, od čega zavisi srednja i sve tako. 

 

Tu se ulažu ogromne količine novca i pre svega energije jer i roditelji aktivno učestvuju u svemu tome. Kapiram da je pakao ako imaš jedno dete, a da je više njih već nemoguća misija. A mnogi mladi ni ne žele da imaju decu da ne bi prolazili kroz sve to.

Edited July 10 by Halvard

[Mel]

38 minutes ago, Shan Jan said:

Pricaj detalje, sta je dovelo do tih odluka.

 

Ja kad gledam sebe primecujem koliku glavobolju mi izaziva samo razmisljanje o tome i sta sve treba da se uradi i sta moze poci po zlu. A opet, pre 20 godina, bio sam spreman da uskocim na nevidjeno. Mozda je vezano i sa godinama, kad si mlad imas vise nade, optimizma i energije? A mi svi skrckamo 20te u sebicnom zezanju...

 

 

 

Pa ne znam koliko su to neke odluke, vise

nemanje partnera koji hoce decu,

ili imanje partnera koji hoce decu, pa onda izmakne nogu kad dodje dete,

ili partner koji hoce decu i ozeni se, ali zena posle prvog shvati da ne moze da postigne i da radi i da gaji jos jedno, pa ostane na jednom detetu

ili neke problematike oko same dece pa se ostane na jednom (znam bar 3 takva slucaja).

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[Shan Jan]

3 minutes ago, Halvard said:

Znam da je u Koreji veliki faktor u padu nataliteta neverovatna kompetitivnost školskog sistema gde decu bukvalno od treće godine spremaju za fakultet. Maltene čim se rode stavljaju ih na listu čekanja za elitni vrtić od kod zavisi upis u dobru (privatnu, naravno) osnovnu školu, od čega zavisi srednja i sve tako. 

 

Tu se ulažu ogromne količine novca i pre svega energije jer i roditelji aktivno učestvuju u svemu tome. Kapiram da je pakao ako imaš jedno dete, a da je više njih već nemoguća misija. A mnogi mladi ni ne žele da imaju decu da ne bi prolazili kroz sve to.

Gledao sam dosta dokumentaraca o Koreji. Koliko sam razumeo, osnov njihovog problema je disbalans u ekonomiji, gde ovi ogromni konglomerati tipa Samsung, LG i slicni zaposljavaju 10% ljudi a drze 90% ekonomije. Tako da onaj ko upadne tu je ubo premiju a onaj ko nije jedva prezivljava. I onda, kao sto kazes, roditelji trose gomilu para na obrazovanje a deca provode zivot samo uceci da bi na kraju tek svaki deseti uspeo u nameri. To je toliko suludo da dobri privatni nastavnici su milioneri koji su na nivou selebritija. Fucked up system.

 

A nesto slicno se desava i svuda po svetu, docice to polako i kod nas, prvi znak ce biti skupi fakulteti. I onda imas ostro razdvajanje medju omladinom gde sa jedne strane imas ultra uspesne a sa druge pokrete koji govore o tome da radis i trudis se sto manje jer nagrada nije vredna truda. Samo sto to vodi u sustini u jedan low cost zivot sa kakvim ne mozes da dizes porodicu.

 

No, za nas tajkune™ glavni razlog je sto smo matori cinici, dakle naci mladu zenu/muza da vuce