On 16. 8. 2014. at 14:04, Notorious said:

Klizav teren. Može se pretpostaviti da su ljudi koji sebe doživljavaju preozbiljno, bez kapaciteta za empatiju (iako često umeju da je odlično odigraju), samokritiku i autoironiju, sa izraženom potrebom za kontrolom, skloniji pucanju u situacijama u kojima dođe do razglobljavanja spoljašnjih (ili unutrašnjih) mehanizama kontrole. No, to je samo pretpostavka na koju se teško možemo osloniti pri nekom ozbiljnijem razmatranju prevencije nasilja. 

Neko ko je kao klinac zlostavljao životinje a kasnije postao uzoran građanin bez mane i straha bi, iako ni to nije pravilo, mogao da bude u stanju da, u situacijama pucanja kontrole, povredi druge. 

Naravno, u predviđanju ponašanja je veoma teško pohvatati sve varijable koje bi mogle da budu od značaja. 

edit: dodala reč

e, hvala na odgovoru. posebno mi je interesantan ovaj deo o ljudima bez samokritike a pre svega empatije, koji istu glume.

  On 16. 8. 2014. at 13:44, ToniAdams said:

sori bro, jos si gluplji i to mnogo.

kakav kontraprimer? sta pricas?

 

zaboravi, nebitno :)

Sine/brate (odluci), ako ti ne razumes sta ti pricam (da je tvoj primer fin za pricu o narkomaniji, ali da po *mom misljenju* sa ovom temom ne moze imati veze jer nije uporediv sa onim o cemu pricamo), ti si glup na toliko nivoa da te ne bih vise zadrzavao. A ako shvatas i ne prihvatas da mogu da imam misljenje, onda si samo mnogo bezobrazan.

 

Ali da ne trolujem, u jednom se slazemo: nebitno.

pa ti stvarno nista ne razumes, to uopste nije bila prica o narkomaniji :(

 

sto lepo ne priznas da nisi dobro procitao ili razumeo, i kraj price?

ne, ti se cas vadis na pricu o ironoji, cas o misljenju da ovo nema veze sa temom, cas pominjes neke kontraprimere (tu sam pomislio da si dotakao dno, al sam se zejebao ocigledno).

meni bre to ne smeta, ali se bezveze blamiras.

 

no dobro, svakom svoje, ko sto rekoh, vozi dalje i ne okreci se sine :)

  On 16. 8. 2014. at 18:37, ToniAdams said:

pa ti stvarno nista ne razumes, to uopste nije bila prica o narkomaniji :(

 

sto lepo ne priznas da nisi dobro procitao ili razumeo, i kraj price?

ne, ti se cas vadis na pricu o ironoji, cas o misljenju da ovo nema veze sa temom, cas pominjes neke kontraprimere (tu sam pomislio da si dotakao dno, al sam se zejebao ocigledno).

meni bre to ne smeta, ali se bezveze blamiras.

 

no dobro, svakom svoje, ko sto rekoh, vozi dalje i ne okreci se sine :)

Dobro, ipak smo odlucili za sina ;)

 

A ostalo je hrpa gluposti pa se ne okrecem i nek bude svakom svoje.

Najgluplja svađa evr.

 

Burekdžijo, mislim da si prosto pogrešno razumeo Tonija - on sasvim sigurno nije tvrdio da je narkomanija dobra stvar niti išta slično, samo se pitao šta to navodi ljude da se u različitim siutacijama ponašaju out of character. Pitanje je zanimljivo, a mislim i da je primer dobar.

 

Ne znam zašto si odah krenuo đonom.

 

Ajdde sad se lepo izvinite jedan drugom za teške reči i pomirite se. Nema nikakvog supstancijalnog sukoba.

Edited August 16, 201410 yr by Turnbull

ili da se urotite protiv turnbulla, i to ume da izgradi solidarnost.

  On 16. 8. 2014. at 18:57, Turnbull said:

Pitanje je zanimljivo, a mislim i da je primer dobar.

 

Primer je odličan, jer opisuje naizgled paradoksalno ponašanje nesabranog čoveka u kritičnoj (nesabranoj) situaciji. 

 

edit: et Betty 

Ništa, ništa, ja sam samo slučajni prolaznik...

Edited August 16, 201410 yr by Notorious

  On 16. 8. 2014. at 13:46, Notorious said:

Naizgled normalni i uklopljeni vrlo često uspešno održavaju mimikriju na svim ili gotovo svim poljima (mlatitelji dece i žena koji inače ni mrava ne bi zgazili), a što je kontrola snažnija i  mogućnost za pražnjenje manja, pre će neka vanredna situacija da izazove kuljanje svega i svačega. 

Primer džankija koji si naveo je obrnut, on je preuzeo kontrolu nad situacijom, iako inače teško uspostavlja kontrolu i granice, upravo u vanrednim okolnostima. Moguće je da mu je opasnost pružila doživljaj svrhe, koji mu izmiče u svakodnevnom životu,  

 

plus jedan.

 

i za dzankija a bogami i za bizgova. u dzankiju je cucala hladna glava, u bizgovu ubica i samo se cekao trenutak da se poklope zvezde.

Eh sada ste me naterali da ponovo procitam sve: slazem se, moj pokusaj ironije je bio glup (da, glup) tj. nije imao ama bas nikakve veze s onim sto sam hteo reci. Zasto sam ga napisao, bem li ga.

 

Ne bih dalje danas komentarisao zasto mislim da je primer dzankija los za analizu mesara, ocigledno mi nije dan.

  On 16. 8. 2014. at 12:35, ToniAdams said:

od ortaka ortak iz vojske, inace tezak dzanki sa vozdovca, ono, dop u venu, non stop dolazio u bgd iz vojske na satro lecenje, uvek u pratnji.

i onda, kad je krenulo na kosovu bombardovanje, posalju ih tamo da budu topovsko meso, i klinci neiskusni, na odsluzenju vojnog roka, ulete u zasedu.

i ladno je taj dzanki jedini ostao hladne glave i uspeo nekako da ih vecinu izvuce.

a u normalnim okolnostima krajnje nefunkcionalan lik,

 

(da, sluzio je pod oruzjem, u vojnoj muriji)

 

Мој брат је био 98-ме у нишкој војној полицији, а ја сам био после њега у касарни са његовом јединицом.

Из перспективе његове јединице и мојих опажања, прича ортаковог ортака се доста не уклапа.

 

У јединици су имали доста уговораца, а на терен су ишли после добране обуке. И кад су ишли на терен радили су помоћне послове зајебанијим специјалцима.

Из његове класе је погинуо један војник, а из следеће њих двојица. Били су на граници.

 

Колико знам, 99-те је ВП имала другачије задатке.

  On 16. 8. 2014. at 20:23, burekdzija said:

Eh sada ste me naterali da ponovo procitam sve: slazem se, moj pokusaj ironije je bio glup (da, glup) tj. nije imao ama bas nikakve veze s onim sto sam hteo reci. Zasto sam ga napisao, bem li ga.

 

Ne bih dalje danas komentarisao zasto mislim da je primer dzankija los za analizu mesara, ocigledno mi nije dan.

opa, evoluiras. i to je nesto.

otkricu ti jos jednu ociglednost - analizu mesara posredstvom dzankija si samo ti na neki volseban nacin primetio. 

ono sto sam napisao vrlo jasno i nedvosmisleno je da je dzanki kontraprimer prvom primeru koji sam naveo, a svi zajedno za mene ulaze u skupinu ljudi cije ponasanje iskace iz kalupa, a nije ocigledno.

 

vathra, vidim da si dojaja upucen. raspitaj se onda gde je isla i sta je radila ekipa iz novog pazara.

onda tek pricaj da li se prica uklapa ili ne uklapa iz perspektive tvojih opazanja (koje fakat smatram dojaja relevantnim).

 

edit: burek, izvinjavam se zbog psovke.

Edited August 16, 201410 yr by ToniAdams

  On 16. 8. 2014. at 20:30, vathra said:

Мој брат је био 98-ме у нишкој војној полицији, а ја сам био после њега у касарни са његовом јединицом.

Из перспективе његове јединице и мојих опажања, прича ортаковог ортака се доста не уклапа.

 

У јединици су имали доста уговораца, а на терен су ишли после добране обуке. И кад су ишли на терен радили су помоћне послове зајебанијим специјалцима.

Из његове класе је погинуо један војник, а из следеће њих двојица. Били су на граници.

 

Колико знам, 99-те је ВП имала другачије задатке.

Kakve veze ima koliko se konkretna priča koja je data kao primer uklapa ili ne uklapa, aman? Sve i da je potpuno izmišljena, ne menja poentu. 

  On 16. 8. 2014. at 14:40, ToniAdams said:

e, hvala na odgovoru. posebno mi je interesantan ovaj deo o ljudima bez samokritike a pre svega empatije, koji istu glume.

Nedovoljno samokritičnih ljudi ima koliko ti duša želi, ali su, na svu sreću, najčešće dovoljno kompenzovani da ne šetaju okolo sa motornim testerama.  

Nedostatak samokritičnosti vodi tome da osoba uvek bude ogorčena na nekog drugog zbog neuspeha (ili nečega što smatra neuspehom), pa, ako nije u prilici da iskali (a obično nije) nezadovoljstvo na osobi/grupi/sudbini kletoj koju smatra odgovornom, bira dostupniju metu ili kumulira nezadovoljstvo, koje ume da se izlije kad (i ako) popusti brana. 

Što se empatije tiče, zamisli da zbog prihvaćenosti od strane okoline (a dovoljno si inteligentan da shvataš da je to jedan od uslova prilagođavanja) kontinuirano glumiš i manipulišeš. To može da bude prilično naporno i frustrirajuće, a prilika da se oslobodiš stega u nekim vanrednim okolnostima oslobađajuća, uz bonus da te ne ometaju saosećanje i osećaj krivice zbog onoga što radiš. 

Empatija se ne "glumi" tako sto se u svakoj situaciji razmislja sta bi sad trebalo uraditi. Tu se radi o naucenim obrascima ponasanja koji se primenjuju potpuno nesvesno, te to nije ni naporno ni frustrirajuce. Problem nastaje kada se osoba sa poremecajem nadje u za nju novoj situaciji i tada ume da pogresi u "izrazavanju empatije".

ja bas mislim suprotno, a to je da postoje osobe koje empatiju glume u skladu sa svakom novom situacijom.

iz iskustva.