Jump to content
IGNORED

DOOM! DOOM IS UPON US! (Raspad naseg drustva, pbp)


Аврам Гојић

Recommended Posts

Glupa odluka. To je praktično uvođenje cenzure. Ionako su ove linkovi za kurir i sl. prenošeni da se ukaže na to koliko je negativno njihovo izveštavanje. Koliko uopšte oni mogu da profitiraju od poseta sa PPP-a? 

Link to comment
  • Replies 40.2k
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

  • gospa buba

    1865

  • ToniAdams

    958

  • Filozof manijak

    888

  • radisa

    786

Top Posters In This Topic

Posted Images

Glupa odluka. To je praktično uvođenje cenzure. Ionako su ove linkovi za kurir i sl. prenošeni da se ukaže na to koliko je negativno njihovo izveštavanje. Koliko uopšte oni mogu da profitiraju od poseta sa PPP-a? 

 

uvodjenje cenzure bi bilo da smo zabranili prenosenje tekstova. ovako je zabranjeno stavljati linkove na tekst. ne zabranjuje se citiranje.

Link to comment

Glupa odluka. To je praktično uvođenje cenzure. Ionako su ove linkovi za kurir i sl. prenošeni da se ukaže na to koliko je negativno njihovo izveštavanje. Koliko uopšte oni mogu da profitiraju od poseta sa PPP-a? 

 

Nikakva cenzura nije u pitanju ako možeš i dalje da kvotuješ njihova baljezganja. Zašto bi morao baš da ostaviš link? Ako te mrzi da preneseš šta su srali, onda i nije neka šteta da se izostavi.

Link to comment

Ima razlike izmedju linkovanja i samo quotovanja, nije samo klik ono sto dobijaju nego i tzv. backlinking (free SEO za njih, ukratko) tako da ima smisla ova zabrana, ja se izvinjavam na mom malom doprinosu ovoj pojavi, ali konkretan spisak bi bio najbolje resenje

(a gde je Pecat, NSFW, Novosti, VestiOnline, Novi Magazin itd..)

Link to comment

Dobra odluka.

 

Inače, ako već obilazite te nazovi portale, instalirajte bar addblock da im ne bi pravili ili bar minimizovali profit od klikova.

 

Sa fb statusa ujaka ubijene devojčice:

 

BumdH0KIAAIptCe.jpg

Link to comment

Glupa odluka. To je praktično uvođenje cenzure. Ionako su ove linkovi za kurir i sl. prenošeni da se ukaže na to koliko je negativno njihovo izveštavanje. Koliko uopšte oni mogu da profitiraju od poseta sa PPP-a? 

 

 

Na svaki klik ka njihovom sajtu raste im propagandni rejting (cena banera npr.)

 

Dakle, svaki klik ka tim sajtovima je bukvalno hranjenje cudovista.

Link to comment

P**** po sirotinji

 

 

BEOGRAD - Opština Obrenovac iskeširala je dva i po miliona dinara za kupovinu luksuznog automobila marke „škoda superb“ u vreme kad građani Obrenovca gladuju i čekaju isplatu materijalne pomoći za obnovu poplavljenih kuća.

Naime, kako saznajemo, opština je sa auto-kućom „Samardžić“ iz Beograda potpisala ugovor 1. avgusta ove godine o kupovini ovog automobila, vrednog 2.591.666 dinara bez PDV. Miroslav Čučković, predsednik opštine Obrenovac, ne vidi ništa sporno u tome što nakon nepuna tri meseca otkako je grad na čijem je čelo poplavljen opština troši pare na luksuzne automobile.

- Ne znam ništa vezano za tu kupovinu automobila. Znam samo da su nam neki automobili poplavljeni - bilo je prvo što nam je rekao Čučković, nakon čega se raspitao i potvrdio naša saznanja.

- Mi smo sa auto-kućom „Samardžić“ potpisali ugovor i kupili auto još pre poplava. Međutim, taj automobil nam je poplavljen i pretrpeo je totalnu štetu. Pošto je bio „kasko“ osiguran, od osiguravajuće kuće smo dobili 1.300.000 dinara, plus smo prodali stari auto i kupili „škodu superb“ - kaže Čučković i dodaje da se on služi automobilom inspekcije.

Link to comment
doneli smo odluku da nema vise linkovanja tekstova iz tabloida poput kurira, aloa, blica, telegrafa i slicnih internet portala, jer ne zelimo da im povecavamo posecenost. mogu se kvotovati tekstovi, pa ko pozeli da ode na sajt slicnih medija, neka to radi na svoju ruku, bez ppp-a.

 

OK odluka. Nek' ljudi prenose citate sa tog smeća i da tu bude kraj, zašto bi dobijali po 100 klikova sa ovog foruma kad neko linkuje neku njihovu "vest".

 

U stvari bi ovu ideju trebalo razglasiti, možda dobijemo sledbenike, pa nek' se malo digne frka.

Link to comment

Na svaki klik ka njihovom sajtu raste im propagandni rejting (cena banera npr.)

 

Dakle, svaki klik ka tim sajtovima je bukvalno hranjenje cudovista.

Ma znam, nego sam mislio da linkovanje sa PPP-a njima donosi tek koji promil poseta i SEO-a.

 

Plus smatram da kada se prenosi tekst sa nekog sajta obavezno treba staviti link, da bi ljudi videli o kome/čemu se radi i mogli i na osnovu toga da donose svoj sud o napisanom. Nije isto kada se tekst citira sa VestNet ili Blic-a ma koliko Blic bio odvratan u poslednjih par godina.

Link to comment

Bem ti boba :isuse:

 

 
Оливер Антић Злочинац и његово право

Имајући у виду све релевантне међународне и домаће прописе, намеће се закључак да би требало покренути законодавну процедуру (дужност законодавства) којом би се увела казна доживотног затвора

oliver-antic.jpg

Постоје, нажалост, тешки случајеви који заокупе пажњу читаве јавности и уједине је у захтеву на одлучну акцију. Два су разлога за то: велике несреће или велике неправде. Велике несреће су најчешће објективног карактера (случај нпр. са последицама поплава код нас), док су неправде проузроковане увек људским чињењем или пропуштањем. Неправде се у односу на несреће доживљавају теже и са више емоција, чак гнева, посебно када су последице злочиначког понашања. Понекад управо такви случајеви подстакну на дубље размишљање, али и на законодавну акцију.

Када је ветровите вечери 1. марта 1932. отето дете америчког ваздухопловног хероја Чарлса Линберга и када је установљено да је мали Чарлс јуниор убијен, Америка је изменила и пооштрила своје прописе о отмици. Слично је и са тзв. Маријином законом о увођењу регистра педофила и силоватеља у Србији (према Марији Јовановић, осмогодишњој девојчици, жртви педофила, злочинца-повратника 2010. године).

Један од најугледнијих професора Правног факултета у Београду академик Радомир Лукић својевремено је на предавању, на последипломским студијама, на питање заговорника укидања смртне казне, које је гласило – зар смртна казна не изазива ужасне патње осуђеног, одговорио питањем – а шта је са патњом жртве?

Питање смртне казне је у Европи разрешено чл. 1 Протокола XIII Конвенције о људским правима. Тим прописом смртна казна је дефинитивно укинута, чак без могућности стављања било каквог ограничења, односно резерве на ту норму.

Међутим, ужасни крај девојчице Тијане Јурић која је тек била на прагу живота, тешко замисливе патње које су пратиле њен дефинитивни одлазак из родитељског окриља, загрљаја свих који су је волели, али и свих нас који је нисмо познавали пре овог страшног злочина који је у нама побудио велико сажаљење и огроман гнев, позива нас да нешто морамо да предузмемо. Ово тим пре што се све чешће одигравају инфамна кривична дела, такви злочини који превазилазe све што је забележено у нашој судској пракси и било везано само за хорор филмове. Такви (најтежи) злочини заслужују адекватну (најтежу) казну: трајно искључење злочинца из људског друштва.

Једaн од највећих филозофа, познат и по својој филозофији права, Г. В. Ф. Хегел, написао је да је – казна право злочинчево (злочинац има право да буде кажњен), јер је у њој садржано поштовање злочинца као разумног бића,тј. другим речима, ако је учинилац душевно болестан неће бити кажњен, већ упућен у установу затвореног типа на лечење и старање. С друге стране, изрицање адекватне казне је дужност судске власти, а доношење одговарајућих прописа је дужност законодавне власти. Извршна власт је у Тијанином случају своју дужност обавила, јер је осумњичени, уз озбиљне доказе, брзом акцијом предат правосуђу. Судска власт ће, после одговарајућег поступка, обавити своју дужност, али остаје утисак да ће правда, као крајњи циљ права, бити само делимично задовољена, јер је законодавна власт најтежу казну временски ограничила. Отуда се поставља, врло озбиљно, питање законодавног преуређења најтеже санкције у нашем праву.

Имајући у виду све релевантне међународне и домаће прописе, намеће се закључак да би требало покренути законодавну процедуру (дужност законодавства) којом би се увела казна доживотног затвора. Ова законска новина, која би имала и превентивно дејство, могла би се колоквијално назвати, слично Маријином закону, Тијанина новела. Због ње, због нас и највише због деце – рођене и оне која ће се тек родити. Пооштравање прописа, али и казнене политике наша је дужност, јер наше нечињење нас не ослобађа макар посредне одговорности. Нека нам мисао једног од највећих светских правника, Рудолфа фон Јеринга, послужи као образложење: У корову није садржана оптужба против тла на којем расте, али јесте против човека који га не плеви.

Професор Правног факултета Универзитета у Београду, саветник председника Републике Србије

Оливер Антић
објављено: 09.08.2014.

 

Link to comment

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...