DOOM! DOOM IS UPON US! (Raspad naseg drustva, pbp)

[Time Crisis]

Jbg, koliko je u Beogradu samo iznajmljivanje ok dvosobnog stana? Pretpostavljam da može biti 300e lake ruke

[Moća]

Evo ja sam taj koji ne bi živeo u Beogradu ni da mi plate.

[napadaj]

Ja sam posle deset godina otišao na dve i sad ne da mi se ne vraća, negoooo... A moram da se vratim.

[ToniAdams]

2 minutes ago, Moća said:

Evo ja sam taj koji ne bi živeo u Beogradu ni da mi plate.

aha

[Desmond Bojčinski]

1 hour ago, pacey defender said:

Ili samo imaju staro prebivaliste u lk zbog naplate putnih troskova?

Ove iz SM koji rade u BG koje znam redovno putuju, uzimaju putni trošak, ali kartu ne plaćaju u uniformi.

[Ayatollah]

Ja sam rođeni Beograđanin, živeo sam 9 godina u Vršcu, i NIKADA se ne bih vratio u Beograd da nisam morao da organizujem adekvatan terapeutski tretman za autističnog sina, što u Vršcu nije bilo moguće. Štaviše, još uvek nisam skroz odustao od ideje da se vratim u Vršac, obzirom da moja žena još uvek radi tamo (i putuje svaki dan), ali tako nešto nije izvodljivo dokle god nam budu bili potrebni terpaeutski tretmani. 

[copkillah]

https://jugmedia.rs/izvrsiteljka-promasila-adresu-pa-iznela-sve-vredno-iz-tudje-kuce/

 

Quote

Izvršiteljka promašila adresu pa iznela sve vredno iz tuđe kuće

 

Iz kuće Ljubinke i Branislava Zdravkovića iz Leskovca, iz Radanske ulice, privatna izvršiteljka A.A. zaplenila je i kamionom oterala mnoge vredne stvari za dug njihovog punoletnog sina od šesdsetak hiljada dinara, kome mesto prebivališta nije na toj adresi, tvrdi Ljubinka (71), koja se od šoka i stresa razbolela.

Plenidba je obavljena u odsustvu domaćina, tako što su obijene brave, a Ljubinka tvrdi da je izvršiteljka „promašila“ adresu.

 

„Odneli su sve najvrednije. Odneli su dve fotelje iz veoma skupocene garniture, od druge garniture koja ima numizmatičku vrednost uzeli su 1 fotelju, 1 tabure i stilski stočić. Odneli su jedan čiviluk od kovanog gvožđa sa pozlatom, star 40 godina, zatim, električnu peglu, metalni stočić sa staklom i stalak za cveće od kovanog gvožđa“, nabraja žena dok plače glasno.

Bila je kaže 25 godina privatni preduzetnik. Svojevremeno je kupila 9 zlatnika od 24 karata i sakrila ih u jednoj od odnetih fotelja.

 

Pokušali smo da dođemo do izvršiteljke A.A iz Leskovca, na čiji rad ima najviše prmedbi Leskovčana povodom slučaja sličnih ovome. Ostavili smo sekretarici broj telefona i kazali da čekamo da se A.A. javi, koja, inače, nikada ne razgovora s novinarima, bar ne sa našom redakciojom.

 

 

Edited January 16, 2020 by copkillah

[ToniAdams]

ko jbt krije zlatnjake u fotelji?

[gospa buba]

a de ce da krije?

sva glupa mesta su ravnopravna.

sent from bubamoto

[napadaj]

2 minutes ago, ToniAdams said:

ko jbt krije zlatnjake u fotelji?

 

Tašta Ipolita Matijeviča Vorobjanjinova

[Valk]

Meni žao žene al umreh na fotelju koja ima numizmatičku vrednost

[radisa]

5 minutes ago, Valkyrie said:

Meni žao žene al umreh na fotelju koja ima numizmatičku vrednost

40 godina star čiviluk od kovanog gvoždja, dakle iz 1980... 

[Valk]

Takoreći antikvitet

[SNARC]

43 minutes ago, ToniAdams said:

ko jbt krije zlatnjake u fotelji?

 

Znas onu pricu kad opljackaju supermarket tijekom 80-ih..pa onda i policija koja je dosla na uvidjaj, sefovi i radnici prodavnice trpaju vinjake i velika pakovanja praska za ves u gepeke..i prijave da je ukradeno jer ce neko vec to da nadoknadi.

[Svarog]

1 hour ago, Ayatollah said:

Ja sam rođeni Beograđanin, živeo sam 9 godina u Vršcu, i NIKADA se ne bih vratio u Beograd da nisam morao da organizujem adekvatan terapeutski tretman za autističnog sina, što u Vršcu nije bilo moguće. Štaviše, još uvek nisam skroz odustao od ideje da se vratim u Vršac, obzirom da moja žena još uvek radi tamo (i putuje svaki dan), ali tako nešto nije izvodljivo dokle god nam budu bili potrebni terpaeutski tretmani. 

 

Mi smo probali život u Požarevcu, 6 godina sam ja putovao svaki dan za Beograd na posao.

Pakao.

A oko 1h u jednom pravcu.

Međutim bilo kakav pokušaj logistike (banka, poreska, doktor...) je zahtevao da ostajem kod kuće. Srećna okolnost što veći deo mog posla mogu da uradim online.

Ono što sam se nadao da ćemo dobiti povratkom u manji grad, a to su blizina prijatelja, bezbrižnije detinjstvo (na poljančetu i sl.), blizina porodice, poznanstva koja mogu da pomognu kod xyz problema, mirnija sredina... Gadna greška u proceni.

 

Dodatno, ja sam posle 4-5 godine počeo da osećam ozbiljan umor od putovanja.

Voza koji bi spajao sa Beogradom nema. Tačnije ima, al ide preko 3 sata u jednom pravcu i to kad je uspešno putovanje.

I nije isto, bar moje mišljenje je to, kada si sat vremena u prevozu pa je nekako živo oko tebe, možda s nekim i popričaš, imaš pauzu (ako menjaš gradski prevoz)... i kada izađeš na autoput u mrkli mrak. Psihički nekako ubija.

 

Vratili smo se u Beograd. 

Bio sam tužan.

Al neverovatno, potpuno neočekivano ispostavilo se da su NBG blokovi u stvari gradovi u malom i da nam je dosta stvari u životu (logistika oko dece, pre svega + površina za to destinjstvo) mnogo lakše sad. Videćemo kako će da izgleda njihov ulaz u tinejdžerske godine i koliko je možda tu manji grad bolji. 

Edited January 16, 2020 by Svarog