naucni vocap - kad necete da smarate posten svet

[betty]

drugo, kod nas na faksu onaj overhed je 10% ili 20% (zavisi koga slusas), i da vecina nastavnika radi kao 30% ovih na psihologiji, faks bi bio bogat, ne bi se izdrzavao od skolarina i ispitnih jebenih prijava.

 

 

ne razumem ove dve recenice, ni zajedno ni svaku za sebe. sta je overhead? 10-20% skolarine ide na 'videcemo za sta cemo da iskoristimo' stavku? i deo ljudi na psihologiji na neki nacin stedi novac fakultetu svojim radom? ili 70% kurcu ne valja? sta znaci raditi kao 30% ovih na psihologiji? ko, sta? 

[kgmr]

a, ja pre neki dan naucila tu rec (overhed), pa sam mislila da je opste mesto. a naucila sam je, jer se profani svadjaju sad oko toga, tj. neki. 

to je procenat ukupne vrednosti projekta koji ostaje fakultetu kao maticnoj afilijaciji. npr. nedavno je jedna koleginica konkurisala i dobila neki projekat u vrednosti od 250 000 franaka, 10% ostaje faksu. u ovom slucaju, to je skolarina za 25! studenata. a projekte pise i naukom se na taj nacin bavi uzasno malo ljudi kod nas na faksu.

[Linus]

a, ja pre neki dan naucila tu rec (overhed), pa sam mislila da je opste mesto. a naucila sam je, jer se profani svadjaju sad oko toga, tj. neki. 

to je procenat ukupne vrednosti projekta koji ostaje fakultetu kao maticnoj afilijaciji. npr. nedavno je jedna koleginica konkurisala i dobila neki projekat u vrednosti od 250 000 franaka, 10% ostaje faksu. u ovom slucaju, to je skolarina za 25! studenata. a projekte pise i naukom se na taj nacin bavi uzasno malo ljudi kod nas na faksu.

Postoje itekakva ogranicenja na upotrebu overheada, ne moze on da se koristi za sta dekanu/direktoru dune. Tj. mozda i moze - dok ga ne provale finans. inspektori davaoca sredstava, pa ce onda sledeci projekat da dobije kad Srbija postane civilizovana zemlja...

 

A inace, ako neko od "uzasno malo ljudi" donosi pare kroz projekte, onda zbilja ne vidim moralno opravdanje da se rupe (i previsoke plate) svih popunjavaju, umesto skolarinama, radom te uzasno male grupe. To mu valjda dodje vecom nepravdom ispravljati manju - doduse, standardna procedura u Srbiji.

[betty]

a, ja pre neki dan naucila tu rec (overhed), pa sam mislila da je opste mesto. a naucila sam je, jer se profani svadjaju sad oko toga, tj. neki. 

to je procenat ukupne vrednosti projekta koji ostaje fakultetu kao maticnoj afilijaciji. npr. nedavno je jedna koleginica konkurisala i dobila neki projekat u vrednosti od 250 000 franaka, 10% ostaje faksu. u ovom slucaju, to je skolarina za 25! studenata. a projekte pise i naukom se na taj nacin bavi uzasno malo ljudi kod nas na faksu.

 

sad mi je jasnije, hvala. overhead mislim da generalno znaci novac koji ne ide za unapred definisane budzetske stavke. u ngo danima, podrazumevalo se da ce ici na iznajmljivanje kancelarije i komunalije, jer su fanderi pokrivali samo projekte. 

 

znaci poenta je da novca za nauku ima vise nego za obrazovanje, da se apliciranjem za novac za nauku moze preliti nesto i u obrazovanje, da je to vrlo solidan novac, ali da se profani na filozofskom slabo bave naukom - posebno ne na nivou koji bi mogao da parira drugim laboratorijama iz sveta koje bi istovremeno konkurisale za isti novac. tu postoji citav spektar problema, ali karika koja nedostaje, koju univerziteti u Evropi obicno imaju, jeste formiranje nekakve kancelarije ciji bi cilj bio da poduci profe kako da grantuju. to je uzasno naporno, trosi neverovatno mnogo vremena, sanse za uspeh su obicno oko 10% tako da zivis sa konstantnim neuspesima, obicno ne dobijes nikakav feedback zasto ti je projekat odbijen, veci deo vremena provedes na popunjavanje dela obrazaca koji se i ne tice tvog projekta direktno, plus nemas dovoljno vremena za studente, za sopstvena istrazivanja, za temeljno spremanje predavanja... uz to, grant bodies obicno traze razne kvantitativne podatke koji za nas univerzitet nisu tako lako dostupni. tipa, koji procenat studenata ostaje u nauci 6 meseci nakon zavrsetka master studija. zbog svega toga, sistemska podrska je nuzna, a u slucaju filozofskog, podrska i u pisanju na engleskom, pisanju tako da bude britko i jebitacno a ne od kulina bana i razvodnjeno, nekad i pristupu novijoj literaturi, itd itd. 

[BraveMargot]

sad mi je jasnije, hvala. overhead mislim da generalno znaci novac koji ne ide za unapred definisane budzetske stavke. u ngo danima, podrazumevalo se da ce ici na iznajmljivanje kancelarije i komunalije, jer su fanderi pokrivali samo projekte. 

 

znaci poenta je da novca za nauku ima vise nego za obrazovanje, da se apliciranjem za novac za nauku moze preliti nesto i u obrazovanje, da je to vrlo solidan novac, ali da se profani na filozofskom slabo bave naukom - posebno ne na nivou koji bi mogao da parira drugim laboratorijama iz sveta koje bi istovremeno konkurisale za isti novac. tu postoji citav spektar problema, ali karika koja nedostaje, koju univerziteti u Evropi obicno imaju, jeste formiranje nekakve kancelarije ciji bi cilj bio da poduci profe kako da grantuju. to je uzasno naporno, trosi neverovatno mnogo vremena, sanse za uspeh su obicno oko 10% tako da zivis sa konstantnim neuspesima, obicno ne dobijes nikakav feedback zasto ti je projekat odbijen, veci deo vremena provedes na popunjavanje dela obrazaca koji se i ne tice tvog projekta direktno, plus nemas dovoljno vremena za studente, za sopstvena istrazivanja, za temeljno spremanje predavanja... uz to, grant bodies obicno traze razne kvantitativne podatke koji za nas univerzitet nisu tako lako dostupni. tipa, koji procenat studenata ostaje u nauci 6 meseci nakon zavrsetka master studija. zbog svega toga, sistemska podrska je nuzna, a u slucaju filozofskog, podrska i u pisanju na engleskom, pisanju tako da bude britko i jebitacno a ne od kulina bana i razvodnjeno, nekad i pristupu novijoj literaturi, itd itd. 

 

overhead se u uk obrazovnom sistemu zovu indirect costs i odnose se na infrastrukturne troskove, tj kancelarije, komunalije ali i troskove za biblioteku, racunovodstvo i kadrovsku sluzbu, te sve ostalo za sta univerzitet moze da se ugradi i podigne cenu projekta.

 

ne placaju sve organizacije ovakve troskove - UK charities (carnegie, wellcome, british academy i sl.) obicno daju direktne troskove, zato uprave univerziteta obozavaju drzavne projekte (RCUK) jer mogu da se ugrade i time dignu sopstvene prihode. po RCUK principu to ugradjivanje se zove 'full economic costing' i svaki univerzitet ima pravo da razvije sopstvenu formulu za racunanje tih troskova, koja zavisi od broja stalno zaposlenih (tj % full time employment) na projektu. mozes da zamislis da je velicina tog iznosa sracunata tako da bude sto je moguce visa. mislim da evropski grantovi placaju 20% overheads, ali bolje ista nego nista.

 

ovde kod mene veci deo novca zadrzi visa instanca (faks), dok deo novca posalje nasem odeljenju, mi to onda trosimo na krecenje, novi namestaj i elektriku, troskove stampanja, i sl. a mali deo kinte (recimo negde oko 1000-1500 funti godisnje) dobije i osoba ciji je projekat a to se zove discretionary funds.

[betty]

e, margot, evo nesto sto ce te zabaviti! kopiram s vocapa, gde nije izazvalo neki efekat:

 

 

ne znam ni odakle da pocnem.

do mene je doslo da neka suludo bogata grofica ima zelju da investira u neku liniju neuro istrazivanja, i neko me je pitao da li bih bila spremna da pitam oksford ima li nekog ko bi bio zainteresovan. moj zadatak bi bio da pitam ovde kako se te vrste dilova inace odvijaju, delovalo je da bi njoj bilo prihvatljivo da prosto finansira neciji PhD dok god bi taj prihvatio da se bavi njenom temom. delovalo je da je jedini kontroverzni momenat taj sto se interesuje za dejstvo psihoaktivnih supstanci.

sad kad sam joj saznala ime i ubacila u gugl, vidim da je zbilja investirala u tu vrstu istrazivanja ranije, da je saradnju ostvarila sa ozbiljnim universitetima, da su iz toga izasli sasvim solidni clanci. stvar se medjutim komplikuje time sto je njeno ime na svim clancima, sto moze da znaci da hoce da bude licno ukljucena - a dovoljno je obrazovana da bude. ni to nije problem sam po sebi, osim sto ona ima ociglednu agendu. agenda je legalizacija lakih droga, sa cime se intimno slazem, ali investiranje u istrazivanje kad zelis odredjeni rezultat je problematicno, bar iz ugla univerziteta (industrija je mnogo spremnija na to).

ni to mozda ne bi bio problem, da nisam dalje guglajuci nasla da je zena javno izjavljivala da je probala razne vrste teskih droga. sto je manji problem od toga sto je u jednom momentu javno busilicom probusila sebi glavu i od toga napravila film. trepanning.

i sad to treba nekako nezno da odjebem. "znate, ono sa busenjem lobanje vam mozda nije bilo bas najprimerenije..."

[gospa buba]

ja sam saosjecala, ali vidim u moderno doba to nije dovoljno :(

 

 

^_^

[BraveMargot]

baronesa grinfild?

[BraveMargot]

haha, a sad ozbiljno, nasla sam je odmah na netu, i to u dejli mejlu.

 

znam likove koji su radili fmri studije s ketaminom, to je dosta popularno u poslednje vreme jer izgleda da ima neuroprotektivno dejstvo kao anestetik za ECT. kad bi grofica samo jela curke u svojoj palati i placala racune, ne bi bilo problematicno naci joj partnera za istrazivanje. znam za nekoliko likova na medicini ovde koji ne bi bili gadljivi na njene novce.

[betty]

uzecu u obzir pri formiranju konacne odluke  -_-

 

kad smo kod konacne odluke, danasnji datum ce uci u istoriju kao dan kad je prvi put jedan clanak odbijen na osnovu moje recenzije. mislila sam da ce me vise gristi savest kad budem tako nesto preporucivala po prvi put, ali zapravo, hm, i ne bas. mozda zato sto su autori zanemarili da spomenu kako je uopste izgledao eksperiment (ali bas nista), i neke slicne detalje. 

[BraveMargot]

hah, ja sam odbila prvi koji mi je uleteo. ti si bas fina.

[betty]

moj prvi je ujedno bio i najkvalitetniji do sada. christian altmann, solidna laboratorija, zanimljiv nalaz, solidan i casopis. posle toga su krenula ova neuroreport i frontiers i slicna sranjca. i skoro uvek bude neki kineski autor, pa dok rastumacim sta su hteli...

[betty]

o da. svakako kreces sa recenzijama u casopisima nizeg ranga za pocetak, pa kako gradis karijeru dolaze u obzir i solidniji casopisi a samim tim i clanci. a s druge strane su recenzenti nizeg ranga poznati po tome da su strozi. ima mnogo teorija zasto je to tako. moja teorija je da smo mi svet koji se iskreno i duboko isfrustrira kad nesto ne razume, a da su mladji recenzenti cesce u poziciji da ne razumeju, pa onda popizde na autore i clanak i svet kao takav. 

[betty]

nestade post na koji sam odgovorila?!

[betty]

nema veze, mogu ja i sama sa dobom.

 

Research Paper

Variation in Melanism and Female Preference in Proximate but Ecologically Distinct Environments

Zachary W. Culumber, Christian E. Bautista-Hernández, Scott Monks, Lenin Arias-Rodriguez, Michael Tobler

First published: 12 July 2014
DOI: 10.1111/eth.12282

 

izdvajam najznanimljivije iz teksta: 

 

Although association preferences documented in our study theoretically could be a consequence of either mating or shoaling preferences in the different female groups investigated (should we cite the crappy Gabor paper here?), shoaling preferences are unlikely drivers of the documented patterns both because of evidence from previous research and inconsistencies with a priori predictions. Our methods closely followed those of published mate choice experiments in this system (Tobler et al. 2009a,b; Plath et al. 2013), and association time is a standard metric of mate choice in poeciliids predicting reproductive outcomes (Walling et al. 2010) and mate choice in the wild (Culumber et al. in press).