naucni vocap - kad necete da smarate posten svet

[Amelija]

Da li u odnosima mentor/doktorant ima i gender issues?

 

Kod mene nije bilo nikad, ni malo.

[Amelija]

poslao je nebitnog koautora, a znas kako je u akademiji, obicno taj neki srednji autor nije nista radio osim sto je dolazio na neke sastanke. 

ne mora da znači, možda kod vas jeste bilo tako (a ima i sličnog zezanja u PhD comicsu), ali nije generalno pravilo

a to što je uradio jeste seljački, naravno

 

ja inače za sam za vreme doktorata imala jako malo radova sa drugim koautorima (osim profe, ali dobro on je "template" na svakom članku :P)

[paculla]

Da li u odnosima mentor/doktorant ima i gender issues?

 

Mislim, mozda je muskim profanima lakse da emocionalno nagaze devojke. Muski mogu i da se potuku (bio slucaj na mom univerzitetu), a mozda i manje upadaju u teske emocionalne krize.

 

kod mene je mozda vise bilo age issue, ali sam radila na netipicnom mestu. moj profesor je voleo studente koji su studirali po 10 godina, a takve je u .de lako naci. mislio je da su stariji doktoranti ozbiljniji narocito ako imaju decu pa je njih manje kinjio. prema nama se malo vise ponasao kao da smo neki mali studenti. mislim... nije ni mene kinjio bas, samo se ponasao kao napusteno dete kad je shvatio da odlazim jer su u isto vreme dvojica koji su doktorirali malo posle mene ostali.

[Amelija]

ja sam u mojoj grupi bila ubedljivo najstarija, ali mi ništa nije vredelo

[Prospero]

University Presidents Are Laughing All the Way to the Bank While the People Who Work for Them Are on Food Stamps

by Lawrence S. Wittner

 

Dr. Lawrence Wittner (http://lawrenceswittner.com) is Professor of History emeritus at SUNY/Albany. His latest book is a satirical novel about university corporatization and rebellion, "What’s Going On at UAardvark?"

 

Is economic inequality growing in American higher education?

 

A report just issued by the Institute for Policy Studies―The One Percent at State U―indicates that it is. Surveying public universities, the report finds that the 25 highest-paid presidents increased their income by a third between fiscal 2009 and fiscal 2012, bringing their average total compensation to nearly a million dollars each. Also, the number of these chief executives earning over a million dollars in 2012 more than doubled over the previous year. In 2013, the best-paid among them was E. Gordon Gee of Ohio State University, who raked in $6,057,615 from this employment.

 

The lucrative nature of these positions appears to have had little to do with the intellectual distinction of the universities. For example, in 2013 the second most lavishly-rewarded public university president (paid $1,636,274) headed up Texas A&M University at College Station and the eighth (paid $1,072,121) headed up the University of South Alabama, two institutions that are not usually considered the acme of intellectual achievement. By contrast, the presidents of some of the nation’s most respected public universities―the University of Wisconsin-Madison, the University of California-Berkeley, UCLA, and the University of Massachusetts-Amherst―received total annual compensation that ranged from $400,664 and $467,699.

 

Nor is it at all clear that the top income recipients at universities merit their extraordinary compensation. Graham Spanier, the highest-paid public university president in 2012 (Penn State, $2.9 million), was fired from his post for his apparent role in the cover-up of sexual abuse of children by his university’s assistant football coach. E. Gordon Gee, the highest-paid public university president in 2013, resigned his position amid a trustee uproar over his disparaging remarks about Catholics.

 

Meanwhile, as the incomes of the 25 best-paid public university presidents soared, the livelihoods of their faculty deteriorated. This deterioration resulted largely from the fact that tenured and tenure-track faculty were replaced with adjuncts (part-time instructors, paid by the course) and contingents (temporary faculty). Median pay for adjuncts in the United States is reportedly $2,700 per course, forcing them to cobble together enough courses or jobs to ensure their survival. Many have incomes below the official poverty level and receive food stamps. As for contingents, they face low pay, few if any benefits, and no job security. In recent years―as the income of the 25 best-paid public university presidents grew dramatically―their hiring of adjunct and contingent faculty far outstripped their hiring of regular faculty at their institutions. Consequently, although tenure and tenure-line faculty at these 25 universities outnumbered contingent and part-time faculty prior to the fall of 2009, the situation was reversed by the fall of 2011.

 

Of course, this change in the working conditions and economic circumstances of college and university faculty is not unusual. In 1969, tenured and tenure-track faculty comprised 78 percent of all instructional staff in higher education. Today that situation has been turned on its head, and the American Association of University Professors estimates that 76 percent of college and university instructors are contingents, adjuncts, and graduate students. Consequently, most college and university teachers are now in an economically marginal status. The plight of the faculty is particularly remarkable at the 25 public universities with the highest-paid presidents, where its growing marginality occurred in the context of soaring incomes for the top administrators.

 

And the inequality may be even greater at private universities, where a great many more presidents have outlandish incomes. According to the data provided by the Chronicle of Higher Education, there were fourteen times as many private as public university presidents receiving more than a million dollars each in 2011 (the latest year for which statistics seem to be available). Consequently, the enrichment of top administrators, coupled with the shift to adjunct and contingent faculty, means that economic inequality is thriving on private campuses, as well.

 

Students comprise another university constituency that is faring poorly. The rapidly-rising tuition at public and private institutions has sent student debt climbing to unprecedented levels. In 2012, students owed a staggering $1.2 trillion, an amount that surpassed Americans’ credit card debt. Indeed, it is estimated that, in 2013, 71 percent of college seniors who graduated had student loan debt, with an average of $29,400 per borrower. Meanwhile, university spending on scholarships lagged far behind spending on non-academic administration, such as executive administration, general university administration, legal and fiscal operations, public relations, and development. Between fiscal 2007 and fiscal 2012, the University of Minnesota-Twin Cities reduced spending on scholarships by 55 percent while increasing spending on non-academic administration by 44 percent.

 

Looked at in the framework of individual campuses, it is a disturbing picture.

 

From fiscal 2010 to fiscal 2012, Ohio State paid its president a total of $5.9 million. Student debt soared, rising 46 percent from summer 2006 to summer 2011. From fall 2005 to fall 2011, the number of adjunct and contingent faculty increased 62 percent―nearly three times faster than the national average.

In fiscal 2012, Penn State awarded $2.9 million in salary and severance pay to its disgraced president. From fiscal 2006 to fiscal 2012, it provided another $4.8 million in executive compensation, while student debt grew by 49 percent.

 

From fiscal 2010 to fiscal 2012, the University of Michigan paid its top executive more than $2.6 million. The number of its adjunct and contingent faculty grew by 1,777, or 64 percent, between fall 2005 and fall 2011, and by the summer of 2012 student debt was well above the national average.

 

Overall, then, higher education seems to be following the general pattern of modern American life―one that favors the wealthy at the expense of everyone else.

 

[расејан]

onda nije prevelik problem, mada jest sranje kako god okreneš

 

А да није то мало и учитељев страх од паметног ученика? Когод у шегрту препозна фацу која би могла да му поремети праву линију до сигурне пензије у безбедном звању а без превише прстомрдања, смисли неку стратегију да шегрту што више продужи шегртовање.

 

Миссим, нисам ни матурант био кад сам већ чуо бар десет прича о профанима који нису дали својим асистентима да докторирају, док ови листом нису попиздели и на крају докторирали са десеткама на 1 Сорбони. Толико пута сам то чуо да је могло ладно да добије почасни статус урбане легенде, јер је имало све елементе - врло вероватно али не у свим појединостима, сличне али не скроз исте ствари су се заиста десиле ту и тамо, препричава се 50 пута више него што се стварно десило јер за то постоји јак социолошки разлог. Где има дима, -.

[Dagmar]

Ma nije to tako u vanzemaljstvu, eventualno u Srbiji gde asistent doktorirava i ostaje na istom univerzitetu. U inostranstvu doktoriravanje je u principu i sut karta sa univerziteta na kome si do tada radio.

[fonTelefon]

А да није то мало и учитељев страх од паметног ученика? Когод у шегрту препозна фацу која би могла да му поремети праву линију до сигурне пензије у безбедном звању а без превише прстомрдања, смисли неку стратегију да шегрту што више продужи шегртовање.

 

Миссим, нисам ни матурант био кад сам већ чуо бар десет прича о профанима који нису дали својим асистентима да докторирају, док ови листом нису попиздели и на крају докторирали са десеткама на 1 Сорбони. Толико пута сам то чуо да је могло ладно да добије почасни статус урбане легенде, јер је имало све елементе - врло вероватно али не у свим појединостима, сличне али не скроз исте ствари су се заиста десиле ту и тамо, препричава се 50 пута више него што се стварно десило јер за то постоји јак социолошки разлог. Где има дима, -.

 

Nije to velika razlika Sorbona je po rang listama ispd dvestotog mesta . Ko je malo bolje ucio francuski u gimnaziji....

[betty]

evo me, nastupilo je zatisje u burnim mailovima s mentorom. ne mogu da kazem da nam je odnos mnogo bolji, ali sam bar pronasla nesto sto sam zaturila u poslednje vreme: sopstvenu kicmu. vrlo je lako ubediti me da nesto ne razumem ili ne radim dovoljno dobro, kad je realno tesko i uvek sam zaronjena u nesto cime jos ne vladam dovoljno, ali u poslednje vreme je spustanje postalo dovoljno eksplicitno da sam uocila da me mentor debelo potcenjuje. 
 

btw e to sa predavanjem tvojih rezultata drugim doktorantima koji nisu radili na tome nikako ne kontam, tako nešto je kod nas apsolutno nezamislivo
 
znači možeš da držiš prezentacije samo i jedino iz onoga što si ti radio, jedino može da bude frka ako rad ima više autora pa kao koji je bitniji (ili je to slučaj kod tebe i beti a ja nisam skontala?)

hmmm. ovako: u nasoj grupi svi razvijamo jednu osnovnu ideju, o tome da komunikacija izmedju susednih zona u mozgu pociva na odredjenim principima. jedan kolega je zainteresovan za same principe i bavi se modelovanjem, dok smo mi ostali odabrali odredjene aspekte kognitivnog funkcionisanja gde se ti principi mogu uociti, i bavimo se reinterpretacijom poznatih fenomena iz vizure postojanja novih principa. tema konferencije je jedan od tih fenomena, gde sam ja istrazivala i objavljivala (s nekim saradnicima, ali nikad s tim kolegom). zapravo je jedan moj clanak najcitiraniji u od svih objavljenih otkad lab grupa postoji, i najverovatnije je zbog toga mentor i dobio poziv za taj skup. svi pozvani govornici su inace vodje laboratorija, tako da nije cudno da me nisu kontaktirali direktno. e sad, njegov izgovor za slanje kolege je da je kolegin pristup blizi onome sto bi on hteo da predstavi, a to je prica koja se primarno bavi principima neuralne komunikacije, a sekundarno samim fenomenom. problem je sto sam i ja vrlo dobro upoznata sa principima, svakako bolje nego sto je kolega upoznat sa fenomenom. 

 

kolega je inace super, s njim nemam nikakav problem. pretpostavio je da sam ja odbila da idem iz nekog razloga, i bio je iskreno uznemiren kad je cuo da mi nije ni spomenuto da opcija postoji. i odlican je naucnik, ne sumnjam da ce predstaviti moje rezultate na dobar nacin. 

 

Da li u odnosima mentor/doktorant ima i gender issues?

 

skoro sam sigurna da je u ovom pitanju bio self fulfilling prophecy koji potice od pretpostavke da cu izgubiti zelju da se bavim naukom kad dobijem dete. radila sam skoro do samog porodjaja (iako po zakonu ne moram), i svejedno sam od mentora dobila mail da nece biti 'happy with me' ako ne doktoriram na vreme. poslao mi je taj mail kad mi je dete imalo 7.5 nedelja, i kad sam vec raduckala tu i tamo jer sam zelela, iako je porodiljsko trajalo jos nekih mesec dana. posle mi je poslao jos jedan mail u kom mu je neka prijateljica rekla kako je moguce kombinovati nauku u dete i kako ona smatra da je jos bolje organizovana otkako je majka. nisam reagovala na te stvari jer sam mislila da ce ta briga da nestane sama kad vidi da sam to i dalje samo ja... medjutim, svaki put kad nesto ne bih uradila dobro (a toga naravno ima), mislim da je uzimao za dokaz za svoju pretpostavku o nespojivosti majcinstva i nauke. na to se natovarila cinjenica da sam bila dugo i cesto bolesna poslednjih godina kad zbilja i nisam funkcionisala besprekorno, da sam obradjivala podatke studije koju nisam sama koncipirala i za koje nisam bila zainteresovana, i da sam bila generalno nezadovoljna drustvenim zivotom sto se odrazavalo na opsti energetski nivo. takodje postoji standardni problem kod mnogih high profile mentora da je ocekivao da znam vise nego sto sam znala u startu, i da bi mi zamerao greske u zakljucivanju cak i kad bi te iste greske pravili vrlo iskusni naucnici. 

 

istovremeno, mentor mi je vrlo prijatan tip, prijateljski nastrojen, ljubazan, pazljiv, podrzavajuci, i sasvim sam sigurna da sam mu simpaticna. u njegovoj glavi, to sto necu da se bavim naukom nije bilo nesto za osudu i sto treba dzarati, treba me pustiti da zavrsim sa sto manje stresa. medjutim onda se desilo da je uocio da cesto reanaliziram svoje podatke sa malim varijacijama. ja to radim zato sto ne verujem u efekte sve dok ne opstanu uprkos sitnim varijacijama koje se ticu arbitrarnih odluka u procesu obrade, ali on je to protumacio kao da pokusavam da iscedim znacajne rezultate ne bih li imala lepo upakovanu pricu za clanak ne bih li se onda manje trudila oko teorijske interpretacije. nakon toga je nezadovoljstvo postajalo otvorenije - ali i dalje nije bilo eksplicitno reci o tome zasto je nezadovoljan. onda bih dosla s nekim zanimljivim novim idejama za buduca istrazivanja, on bi valjda iz uverenja da ih ne bih uradila do kraja nije previse razmatrao, stvar bi se zavrsila tako sto bih upisala ideju u svoj word file sa idejama, i to je to. sad me kritikuje sto nisam vise gurala te ideje, sto ih nisam dalje razvila i gurnula mu ih pod nos da ih damo nekom masterovcu... ne znam sta da mislim o tome. svakako su razvijene do nivoa jasne istrazivacke hipoteze sa teorijskim utemeljenjem i osmisljenim eksperimentom koji jasno sledi iz ideje. po njegovom iskrivljenom secanju, nikad nismo pricali o eksperimentima.

 

onda je dosao momenat kad mi je znacajno rekao da ce mi pomoci pisanjem pisma preporuke za sta god pozelim. to zvuci lepo, ali realno, treba bas jako zabrljati da bi neko odlucio da ti ne napise pismo preporuke, i cinjenica da je to spomenuo s takvom znacajnoscu me je ostavila s losim osecajem u stomaku. kasnije, kad je napisao i poslao pismo, rekao mi je da polako uci kako da pise 'americki ekstravagantne' preporuke. to sam opet mogla da protumacim kao kulturolosku stvar (realno, ako ti holandjanin kaze 'nije lose', uradio si fantastican posao), ali opet me je ostavilo s losim osecajem. i tako, malo po malo, nakupilo se takvih double bind situacija. uprkos tome sto sam svesna da jos mnogo toga ne znam, da sam mnoge stvari mogla da uradim bolje, da ima ljudi koji su sposobniji od mene, dosla sam do zakljucka da me potcenjuje. 

 

podigla sam sad dovoljno prasine da se nece vise usuditi da me otvoreno potcenjuje, ili da ce bar reci jasno kad misli da nesto ne radim dobro. s druge strane, nekako me je ipak uvukao u pisanje tog preglednog clanka... ionako sam htela da ga napisem i imala sam ok ideje (sad i on, gle cuda, misli da su mi ideje smislene), ali se i dalje ne osecam previse srecno sto to radimo zajedno. njah.

[Dagmar]

Iz ciste radoznalosti: ima li on decu?

[betty]

sad ima 

 

bebicu. i za divno cudo non-stop je bolestan... inace on i zena su isto godiste kao moj muz i ja. 

 

sad u grupi imamo jos jednog studenta s detetom, isto od pre kojih par meseci. prethodnih godina sam ja bila jedina u grupi, mada unutar instituta nije neobicno. 

[Dagmar]

Lepo bih mu prvom prilikom poslala neki od onih mejlova u stilu Nadam se da ces moci da pises sad rad kad imas malu bebu, nekad je kvalitet bio visi, i na kraju forward istog onog pisma njegove rodjene prijateljice kako je jos efikasnija sa zabrinutim komentarom sta se to njemu desil, mozda mu fale zenski hormoni od kojis se biva efikasniji jer on je ipak musko.

Ma salim se, treba ti on jos, ali posto pokazivanje zuba radi, samo nastavi vec u tom smeru sa malim kretenkom uvazenim profesorom, po potrebi. Cutanjem si mu svakako davala za pravo u njegovoj glavi.

[gospa buba]

sad ima 

 

bebicu. i za divno cudo non-stop je bolestan... inace on i zena su isto godiste kao moj muz i ja. 

 

sad u grupi imamo jos jednog studenta s detetom, isto od pre kojih par meseci. prethodnih godina sam ja bila jedina u grupi, mada unutar instituta nije neobicno. 

a pa chovek je kreten

shteta shto  put do tog saznanja po pravilu biva dug, bolan i prepun (samo)preispitivanja...

 

elem, laknulo mi je, da znash,  sve to nije tako losh ishod (ili nagoveshtaj ishoda). svadjanje sa mentorom je ozbiljan problem... ja sam imala ekipu u usa, kojoj su se deshavale (nezavisno jednima od drugih) najneverovatnije moguce stvari sa mentorima, ukljuchujuci i to da mentor poludi (ono, klinicheski) i upropasti ljudima zivot i istrazivanja na skoro nepovratan nachin, dok se ne ustanovi gde je izvor problema, a onda su svi vec odlepili od nevolje. ali to je bio najekstremniji sluchaj. ostalo je sve manje vishe bilo igra prestola sujete, kao i kod nas sto biva, kao i svagde. ali je neprijatno doboga <_<

[betty]

tako nekako. u sustini nije toliko strasno u odnosu na unutrasnju dramu koju prolazim. a i dobro je sto smo tu negde na kraju zajednickog puta. naravno ako ispusim za ove grantove koje cekam ubit chu se (doma), ali ako jedan od njih prodje mislim da cu prodisati u novoj laboratoriji. 

[gospa buba]

prodisacesh pod svim uslovima, ja da ti kazem. meni je cela ta phd pricha ishla extremno glatko (nova, profitabilna i publikabilna oblast u pravom trenutku), ekipa je bila odlichna i ne mogu da se setim nichega sto nije ishlo kako treba. na kraju krajeva, josh uvek zivim od te priche. sranje je naravno doshlo posle (sa sve unutrashnjom dramom, zashto se to meni deshava i svi ti efekti), ali to nije nishta prema ljudima koje gledam, kako se neverovatno muche, samo zato shto mentori osecaju izvesna zadovoljstva da ih kinje, samo maskirajuci efekte u nauchne i te, kao, struchne primedbe. ljudi kraj phd statusa dozivljavaju bukvalno kao pochetak novog zivota, na taj nachin i govore o dogadjaju

 

mislim, jebote, plache ti saradnik na radnom mestu. ako je to nekom u redu, to je onda vrlo ozbiljan problem u dozivljavanju zivota, sveta i kosmosa

 

realno, bice sve ok. javlja mi se :D

Edited May 31, 2014 by gospa buba