rajka Posted March 13, 2014 Posted March 13, 2014 ovaj exp koji sam spomenula za working memory load, se radi o racunanju, i bas ima i auditorni domen. po secanju: dao im je cetvorocifren broj, i onda slusaju neki ritam (zvuk) i onda posle odredjenog broja zvukova treba da povecaju svaku cifru onog cetvorocifrenog broja za jedan (ili dva, za tri je vec pretesko za skoro sve). definitivno onda pronadji ovo.
kgmr Posted March 13, 2014 Posted March 13, 2014 http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/19001587, ja sam se baš ložila da je wm rešenje ali ne udara po fe :(, ali se sećam da u uvodu pominju fmri studije http://danariely.com/ (draži mi od kanemana. vocap nije vocap bez trača. znaš da je kaneman venčan sa trizmanokom? bolja je od njega bila u pažnji sto puta, zato je i pobegao u bih.ek) http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/18469213 (molim lepo, vidis sta kazu: These findings have important implications for interpreting decision-related brain activity) http://www.pnas.org/content/111/5/E618.abstract (rajka, izvini što sam te lažno citirala, ali ne umem sad da izbrišem). evo držim knjigu u naručju, ali uopšte ne mogu da se setim tog ogleda, daj još neki detalj da iskopamo za beti. ovaj je bas zabavan: http://pss.sagepub.com/content/25/1/188.abstract
betty Posted March 13, 2014 Author Posted March 13, 2014 (edited) ovaj exp koji sam spomenula za working memory load, se radi o racunanju, i bas ima i auditorni domen. dammit! al da skrenem temu skroz, moj hunch sa wm je da ti je teze da gledas pravo u eye tracker kad je zadatak tezi, jer kad razmisljamo imamo tendenciju da nam pogled odluta. drugim recima, i to je tesko bas 100% razdvojiti od fenomena vezanog za oci. da li treba neki oganj istraživačkih tendencija da imaš u tom predlogu, u smislu nekih aktuelnih modela i teorija, ili se to ne piše? i koliki tekst treba da bude? ne, vise opsti blablabla posto ce me ocenjivati life sciences ljudi koji nece znati detalje. 400 reci, reference i slike su dozvoljene. nosi 10% od ukupnog broja bodova koje mogu da dobijem: - Describe the relevance of the results and/or insights from the research for and the contribution to solving economic, societal, cultural, policy-related or technical challenges - Describe the effectiveness and feasibility of the proposed approach for knowledge exchange and impact with respect to meeting the need(s) of third parties within and outside of the academic sector - Indicate the period in which possible knowledge exchange and impact is expected to occur - Describe how the researcher might intend to contribute to the realisation of the possible knowledge exchange and impact moja tvrdnja ce biti da ce povezivanje odlucivanja sa poznatim modelima neuralnog funkcionisanja dovesti do preciznijeg razumevanja mehanizama koji otkazuju kad je zakljucivanje vrljavo, te da bi to moglo da nam pomogne u razvijanju policies u najrazlicitijim domenima donosenja odluka: protokoli tokom lekarske dijagnostike, odlucivanje o necijoj krivici na sudu, ekonomske odluke, blabla. imam i tu drugu liniju lupetanja sa mentalnim oboljenjima koje cu jednom i za svagda izleciti ali tu sam dovoljno potkrepljena informacijama. inace ima dosta odlicnih predloga do sada, ali jos poneki nece da smeta. (i da, mislim da mi prethodni clanci koje si mi poslala nisu od koristi, bitno je da se radi o odlucivanju na osnovu informacija koje se prikupljaju deo po deo pre nego sto se donese odluka) Edited March 13, 2014 by betty
kgmr Posted March 13, 2014 Posted March 13, 2014 jesi li mislila na ovaj? Pupil Diameter and Load on Memory (kahneman & beatty, 1966)
betty Posted March 13, 2014 Author Posted March 13, 2014 konkretno, ova dva bajasa i nisu baš prave kognitivne pristrasnosti/bajasi u užem smislu, zato što ne postoji nedvosmisleni normativ šta je ispravno. dakle, vidimo zakrivljenja u ishodima mišljenja, ali nije baš da ruše principe racionalnog (normativno racionalnog) mišljenja. e, ali jesu u odnosu na ideal observer framework koji dominira u percepciji, po kom se svakom komadu evidensa pridodaje neka smislena tezina pa se onda svi lepo uporede i presaberu pre nego sto se donese odluka. to je model koji kritikujem u uvodu.
kgmr Posted March 13, 2014 Posted March 13, 2014 sta su life sciences? e pa ako je takav model - ja bih isla na medicinsko odlucivanje, teta valerie reyna (ne znam sto me podseca na saru pejlin) i njena teorija nejasnih tragova, pa primenjeno u medicini, kad i zasto eksperti eventualno grese, na cemu zasnivaju svoju odluku (na gistu, na nekoj srznoj informaciji, kao da prekidaju obradu kada dodju do dovoljno ubedljivog simptoma, npr.), kojim su bajasima podlozni itd., misljenje je difuzno, nejasno, ne baratamo verbatimom, nego relacioni dzist (npr. ona kaze da u zadatku azijske bolesti ne vidimo brojeve, nego procenjujemo da li je to mnogo/malo, da li je rizik od oboljevanja visok ili nizak spram godina-bolesne sestre-lajfstajla itd. to bi moglo da im bude bullseye. http://www.human.cornell.edu/bio.cfm?netid=vr53 mogu sutra s posla da ti posaljem njene primere.
betty Posted March 13, 2014 Author Posted March 13, 2014 super, znacilo bi mi. sta su tacno life sciences, jebem li ga, biologija i medicina ponajvise, mada ima i potpuno nepovezanih polja tipa geografija. napravice panel od njih da donesu zajednicku odluku. ali posto neuronauke nema ni na jednom spisku, moze da se desi da me prebace na arts and social sciences gde bi me procenjivali arheolozi i budisti. (oseca li se frust?)
Dr Arslanagić Posted March 14, 2014 Posted March 14, 2014 nego da pojasnim, bukvalno trazim najtanje moguce paralele: - na coveka vise uticu reklame koje vidi kasnije tokom listanja novina, - lekar ce ozbiljnije uzeti u obzir neki simptom ako ga je cuo u nizu sa simptomima koji odgovaraju njegovoj zamisljenoj dijagnozi nego ako isti simptom cuje nakon simptoma koji odgovara drugoj dijagnozi, - ljudi sa sizofrenijom imaju problem u donosenju zakljucaka jer ne ukljucuju novije informacije u odluku vec se drze prethodno donesenih zakljucaka a autisticni imaju obrnut proces (=> moj projekat ce da ih izleci) to je tip fenomena koji trazim, samo mi je potrebno da se radi o necemu sto je definitivno tacno posto su ovo gore izmisljeni i verovatno netacni primeri. Za koga PPP većinski glasa, sigurno ne prelazi cenzus.
gagorder Posted March 14, 2014 Posted March 14, 2014 hajde beti, požuri, pa da tražimo da se ukine predizborna ćutnja.
pt 2.0 Posted March 14, 2014 Posted March 14, 2014 za EUD taj honorarac ne može da bude onaj ko je zaposlen u javnom sektoru, a sada se uzima da su zaposleni na državnom univerzitetu upravo to - zaposleni u javnom sektoru. dočim, recimo, GIZ nema taj problem, već regularno angažuje čak i one koji su i te kako na državnoj plati. moze. pitala malopre u KEI na nekom sastanku. delegacija se malo izletela, bice sredjeno. kad primis prvu ekspertsku honorariju, vodis na kafu. ja pijem tursku.
gagorder Posted March 14, 2014 Posted March 14, 2014 moze. pitala malopre u KEI na nekom sastanku. delegacija se malo izletela, bice sredjeno. kad primis prvu ekspertsku honorariju, vodis na kafu. ja pijem tursku. hej, hvala za info :) važi!
betty Posted March 14, 2014 Author Posted March 14, 2014 upravo sam procitala da je umro gaso knezevic
Indy Posted March 14, 2014 Posted March 14, 2014 Knežević je rođen 15. septembra 1953. godine u Beogradu, gde je Pravni fakultet završio 1976. godine sa prosečnom ocenom 9,56.
Indy Posted March 14, 2014 Posted March 14, 2014 Jel zna neko više o ovome, trač ili istina, naduvano za štampu, ili odgovara realnosti?
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now