naucni vocap - kad necete da smarate posten svet

[Prospero]

Kudos za gagorderku!

 

Da, tacno je ovo za administratrivnu zavrzlamu oko IPA fondova, eto nove teme za minnauke i minfin, posto drugih problema i nema >_>

[gagorder]

hvala bufalo.

nema ništa adiministrativno u zavrzlami.

ta zavrzlama bukvalno kažnjava one koji nisu na vlasti ili uz nju.

ona (zavrzlama) ne pogoršava poziciju jedino onima koji su već po definiciji u konfliktu interesa za IPA konsultantske poslove, a to su oni koji su stvarno uz vlast.

drugim rečima, oni koji savetuju ministre ili na drugi način kapitalizuju svoju bliskost sa vlašću već se nalaze u konfliktu i briga ih za ovo.

i kad pogledam malo oko sebe - pa tačno taj profil nije potpisao inicijativu za ocenu ustavnosti (među pravnicima koji rade na uniju ili po institutima, recimo).

Edited February 27, 2014 by gagorder

[pt 2.0]

hvala km.

a za ipa: znam za troje koji su odbijeni s tim obrazloženjem. ja sam odbijena za jedan mikro poslić pre par nedelja, bez direktnog obrazloženja, ali neformalno to mi je poručeno. e da, morala sam tom prilikom da potpišem da nisam u konfliktu interesa (i navela sam druge veće projekte na kojima sam radila a koji dokazuju da bukvalno do juče niko nije smatrao da sam u konfliktu), ali eto. to u praktičnoj ravni znači da će na ipa projektima raditi svi osim ljudi sa državnog uni i sa instituta. pa ok. neka nas sa eu usaglašavaju megadensovci.

čekaj malko.

IPA projekti su upravo za one koji duže i sprovode propise koji treba da se usklađuju sa EU acquis (koliko mi je rečeno, još uvek su nam otvorene samo prva i druga komponenta IPA od ukupno pet). prva je pomoć u tranziciji i izgradnja institucija, druga je valjda neka prekogranična saradnja, ili tako nešto, s tom nemam dodira.

 

dakle, te institucije predlažu i programiraju IPA, a takođe su i njihovi korisnici. samo, novac ne vide, budući da korisnik projekta ne može biti plaćen za realizaciju po EU pravilima. mogu se, međutim, angažovati honorarci da urade deo posla.

 

ukoliko o tome govoriš...?

Edited March 11, 2014 by PointTaken

[betty]

ekonomisti i kingmaker, treba mi pomoc. pisem grant proposal i moram da obecam kule i gradove, pa gledam na koje sve oblasti bi ko fol mogli da se preliju moji rezultati. nece ga procenjivati niko iz moje oblasti pa moram da serem nasiroko.

 

predlog se tice neuralnih osnova decision-makinga u percepciji (tipa jel ovo bilo glasno ili tiho, i to na nivou od par sekundi prikupljanja informacija).

 

ono sto postoji kao podatak, i cije neuralne korelate mozemo da ispratimo, jesu dva biasa: prvo, ljudi daju vecu tezinu informacijama koje su dobili skorije (recency bias) i drugo, ljudi umanjuju vaznost informacija koje su u suprotnosti sa onim sto su do tada prikupili (consistency bias). kad kazem ljudi, mislim na precnik zenice i prokrvljenost parijetalnog korteksa.

 

ono sto hocu da tvrdim je da se iz nekih principa neuralnog funkcionisanja iz kojih ovo proistice, mogu izvesti dalekosezni zakljucci o kompleksnom ponasanju pojedinaca i drustva. a posto naravno ne mogu, treba mi vasa pomoc da mi ukazete na moguce paralele sa ekonomskim odlukama! i neki linkic ako moze, wikipedia je sasvim dobra. imate li neku ideju?

[gagorder]

mogu se, međutim, angažovati honorarci da urade deo posla.

 

za EUD taj honorarac ne može da bude onaj ko je zaposlen u javnom sektoru, a sada se uzima da su zaposleni na državnom univerzitetu upravo to - zaposleni u javnom sektoru. dočim, recimo, GIZ nema taj problem, već regularno angažuje čak i one koji su i te kako na državnoj plati.

 

edit > uf, jebote, nervira me sad ovo (moje) birokratsko razglabanje na naučnom vocapu. u žešćem je kontrastu sa betinim pravim naučnim vocapom. elem, možda je to i dobro pt, da pišem umesto da tezgarim. prestajem da čantram.

 

beti - što samo ekonomskim, može možda i političkim :D

Edited March 13, 2014 by gagorder

[kgmr]

 kad kazem ljudi, mislim na precnik zenice i prokrvljenost parijetalnog korteksa.

 

osim sto ne znam nista o neuro-osnovama, iako sam priljezno citala, toga u jdm stvarno nema mnogo (mislim, posto nisam fokusirana na bazicne procese, je l'), samo da probam da razjasnim sta ti treba - hoces neke dobre reference koje govore... sta? sredjujem neke reference sad, pa imam sat vremena da iskopam sta mogu, samo me, ubogu, malo bolje usmeri.  

[betty]

osim sto ne znam nista o neuro-osnovama

 

pa ne znam ni ja, u tome je sva car pisanja grantova: treba da istrazujes nesto sto nisi do sad, o cemu znas samo ovlas neke detalje, ali da napises tako kao da ne samo znas sta ces tacno dobiti kao rezultat, nego i kako ce se tvoj rezultat preliti na druge oblasti nauke, industriju, patente... ovaj prvi deo (neznanje) ljudi resavaju tako sto pisu grantove za istrazivanja koja su vec izvrsili a nisu jos objavili, a za ovo drugo (social impact) masno lazu. vecina se oseca prljavo kad to radi, ima nekih koji uzivaju - 'kao da pises bajke!' - ali svi znamo da se radi o potpunoj gluposti u koju niko ne veruje ali kroz koju moras da prodjes da bi obezbedio radno mesto jos godinu-dve-tri. a sve ko fol u ime oduzivanja drustvu, drustvo ima pravo da zna cime se bavimo i tako to. ali onda pises na nivou za drustvo a ne za nauku, a u tajnosti istrazujes nesto potpuno drugacije. 

 

beti - što samo ekonomskim, može možda i političkim :D

 

citav proces dobijanja granta je politicki, mislim da je ovo previse osetljivo i da bi moglo da me diskvalifikuje ako obecam da im tweakujem neurone tako da glasaju sa neku opciju :) 

 

nego da pojasnim, bukvalno trazim najtanje moguce paralele:

- na coveka vise uticu reklame koje vidi kasnije tokom listanja novina,

- lekar ce ozbiljnije uzeti u obzir neki simptom ako ga je cuo u nizu sa simptomima koji odgovaraju njegovoj zamisljenoj dijagnozi nego ako isti simptom cuje nakon simptoma koji odgovara drugoj dijagnozi,

- ljudi sa sizofrenijom imaju problem u donosenju zakljucaka jer ne ukljucuju novije informacije u odluku vec se drze prethodno donesenih zakljucaka a autisticni imaju obrnut proces (=> moj projekat ce da ih izleci)

 

to je tip fenomena koji trazim, samo mi je potrebno da se radi o necemu sto je definitivno tacno posto su ovo gore izmisljeni i verovatno netacni primeri. 

[rajka]

ekonomisti i kingmaker, treba mi pomoc. pisem grant proposal i moram da obecam kule i gradove, pa gledam na koje sve oblasti bi ko fol mogli da se preliju moji rezultati. nece ga procenjivati niko iz moje oblasti pa moram da serem nasiroko.

predlog se tice neuralnih osnova decision-makinga u percepciji (tipa jel ovo bilo glasno ili tiho, i to na nivou od par sekundi prikupljanja informacija).

ono sto postoji kao podatak, i cije neuralne korelate mozemo da ispratimo, jesu dva biasa: prvo, ljudi daju vecu tezinu informacijama koje su dobili skorije (recency bias) i drugo, ljudi umanjuju vaznost informacija koje su u suprotnosti sa onim sto su do tada prikupili (consistency bias). kad kazem ljudi, mislim na precnik zenice i prokrvljenost parijetalnog korteksa.

ono sto hocu da tvrdim je da se iz nekih principa neuralnog funkcionisanja iz kojih ovo proistice, mogu izvesti dalekosezni zakljucci o kompleksnom ponasanju pojedinaca i drustva. a posto naravno ne mogu, treba mi vasa pomoc da mi ukazete na moguce paralele sa ekonomskim odlukama! i neki linkic ako moze, wikipedia je sasvim dobra. imate li neku ideju?

ako hoces da nadjes vezu izmedju nekog bias-a i ekonomskih odluka, ja bih pocela od khanemana.

[betty]

zato i prizivam kingmakerku :D

[rajka]

evo ti za recency bias: kada investitori dobiju seriju dobrih vesti (npr u nekoliko uzastopnih quarterly reporta) imaju tendenciju da prebrzo revise-uju svoja ocekivanja (u vezi date kompanije) pa se desi overreaction in price changes (izvinjavam se, mrzi me da prevodim na srpski) , ali ne i kada je u pitanju samo jedna vest. ovo je povezano sa representativness bias.

 

rad koji u vezi toga mozes da pogledas je:

 

barberis, schleifer i vishny: a model of investor sentiment, journal of financial economics (1998)

 

(izvinjavam se i sto kucam na tabletu)

Edited March 13, 2014 by rajka

[Budja]

ekonomisti i kingmaker, treba mi pomoc. pisem grant proposal i moram da obecam kule i gradove, pa gledam na koje sve oblasti bi ko fol mogli da se preliju moji rezultati. nece ga procenjivati niko iz moje oblasti pa moram da serem nasiroko.

 

predlog se tice neuralnih osnova decision-makinga u percepciji (tipa jel ovo bilo glasno ili tiho, i to na nivou od par sekundi prikupljanja informacija).

 

ono sto postoji kao podatak, i cije neuralne korelate mozemo da ispratimo, jesu dva biasa: prvo, ljudi daju vecu tezinu informacijama koje su dobili skorije (recency bias) i drugo, ljudi umanjuju vaznost informacija koje su u suprotnosti sa onim sto su do tada prikupili (consistency bias). kad kazem ljudi, mislim na precnik zenice i prokrvljenost parijetalnog korteksa.

 

ono sto hocu da tvrdim je da se iz nekih principa neuralnog funkcionisanja iz kojih ovo proistice, mogu izvesti dalekosezni zakljucci o kompleksnom ponasanju pojedinaca i drustva. a posto naravno ne mogu, treba mi vasa pomoc da mi ukazete na moguce paralele sa ekonomskim odlukama! i neki linkic ako moze, wikipedia je sasvim dobra. imate li neku ideju?

 

Pokusaj sa Talerom i Sanstajnom kao okvirom.

http://nudges.org/

 

Evo i Nesweekov clanak koji moze biti koristan.

http://www.newsweek.com/science-making-decisions-68627

 

Je li consistency isto sto i ovo?

 

Belief perseverance. There is much evidence that once people have formed an

opinion, they cling to it too tightly and for too long [Lord, Ross and Lepper (1979)].

At least two effects appear to be at work. First, people are reluctant to search for

evidence that contradicts their beliefs. Second, even if they find such evidence, they

treat it with excessive skepticism. Some studies have found an even stronger effect,

known as confirmation bias, whereby people misinterpret evidence that goes against

their hypothesis as actually being in their favor. In the context of academic finance,

belief perseverance predicts that if people start out believing in the Efficient Markets

Hypothesis, they may continue to believe in it long after compelling evidence to the

contrary has emerged.

[betty]

hvala, ovo je odlicno! (i rajkino i budjino)

[rajka]

a ako govorimo o rasirenim zenicama, khaneman u knjizi (thinking fast and slow) opisuje eksperiment koji je radio sa working memory load, i secam se da je to povezao sa necim i rekao da tu jos treba da se ispituje. sada ne mogu da se setim o kom je fenomenu tacno pisao, ali secam se da je zanimljiv i meri se gledanjem zenica i fMRI :D tako da ako te mrzi prolistaj knjigu i nadji taj deo, mozda ti bude koristan, posto je u principu cela knjiga o biasima koji nastaju 'na nivou od par sekundi prikupljanja informacija'

[betty]

strava!! 

 

koliko ja vidim to sa zenicama je generalno povezano donosenjem odluka u vizuelnim zadacima, i generalno je propraceno fMRI studijama. ja kao nudim da prenesem na auditorni domen da pokazem domain-generality zenica kao korelata (jeftin uvid u kompleksnu kognitivnu funkciju!), i da merim mozdanu aktivnost merama koje zbilja mere mozdanu aktivnost (fMRI meri protok krvi a uz to je dozlaboga je spor u odnosu na zbivanja u realnom vremenu)... al najvaznije, cilj mi je da sve to uradim koristeci model koji je neuralno plauzibilan.  

 

ako ispusim za sve grantove ubit chu se.

[kgmr]

ja bih za početak malo razlabavila ta dva bajasa za koja se zna da šire zence i što nam režnji krvare od nji. pošto je klasifikacija bajasa vrlo problematična, što nije čudno, ali je sad za taj grant baš dobro što ne postoji referentna klasifikacija i iscrpna lista. kaneman i tverski kreću od par nekih heuristika, baron navodi sedamdesetak pre 15 godina, a danas na wikiju ima 30% više nego pre tri godine. mislim, svako sranjce se imenuje bajasom. pretpostavaljam da se tim donatorima fućka da li je 'pristrasnost mišljenja' kognitivna ili bihejvioralna u širem smislu. tako, kad im objasniš u uvodu da široko, te plodno polje distorzija u mišljenju obuhvata raznorodne fenomene za koje ne znamo da li imaju isto korijenje, a možda imaju, onda imaš više bajasa u rukavu, koji su slični ovim tvojim:

http://en.wikipedia.org/wiki/Hindsight_bias, pa outcome bias, pa ovo budjino, pa egotizam pamćenja... pa boga oca, a sve primenljivo u lokalnoj zajednici! ako ti ovo zvuči smisleno, poslaću ti konkretne primere i članke. da li treba neki oganj istraživačkih tendencija da imaš u tom predlogu, u smislu nekih aktuelnih modela i teorija, ili se to ne piše? i koliki tekst treba da bude? 

 

konkretno, ova dva bajasa i nisu baš prave kognitivne pristrasnosti/bajasi u užem smislu, zato što ne postoji nedvosmisleni normativ šta je ispravno. dakle, vidimo zakrivljenja u ishodima mišljenja, ali nije baš da ruše principe racionalnog (normativno racionalnog) mišljenja. ova dva bi zato pre bila svrstana uz egotizam pamćenja i srodne fenomene. ali to te sad odvlači od teme, čini mi se?

 

ona dva što sam ti poslala maše temu, je l' da? pitam da znam šta dalje.