Rođen je 1939 godine u Zrenjaninu. Od 1958 živi u Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, a doktorirao na Filozofskom fakultetu u Zagrebu 1976.Po završetku studija zaposlio se na Radničkom Univerzitetu “Đuro Salaj”, gde se do 1969. godine bavio obrazovanjem radnika. Prelazi na Filozofski fakultet, gde radi kao asistent na predmetu Opšta sociologija i tu ostaje do 1975. godine, kada je udaljen s Fakulteta zajedno s još sedmoro nastavnika, po partijskom nalogu o “kvarenju” omladine i podstrekivanja na pobunu 1968. godine. Tih godina Nebojša objavljuje svoje članke u studentskim listovima Susret, Student, Polet i Vidici.Posle petogodišnjeg sedenja na berzi rada, Nebojša Popov je 1980.postavljen za v.d. direktora Centra za filozofiju i društvenu teoriju, u kome se zapošljavaju izbačeni profesori Filozofskog fakulteta. Centar potom postaje samostalan Institut, u kome je Popov proveo najveći deo svog radnog veka. Profesionalna aktivnost dr Popova u oblasti sociologije je veoma bogata. 1982-83 godine bio je inicijator obnavljanja jugoslovenskog udruženja za sociologiju (JUS). Bio je i jedan od njegovih poslednjih predsednika. U krugovima kritičke inteligencije objavljivao je u časopisima Gledišta, Kultura. Sociologija i Praxis, a u ovom poslednjem je jedno vreme bio sekretar redakcije. Više godina je bio član Upravnog odbora Korčulanske letnje škole, koja je okupljala svetsku i domaću kritičku inteligenciju od 1964. do 1974. godine. Te godine su obe institucije – Praxis i Koručulanska škola - zatvorene pod pritiskom vlasti. Nebojša je jedan od pokretača Zimskih filozofskih susreta, održavanih na Tari, Vrnjačkoj Banji i Divčibarama, gde je došlo do hapšenja i potom i borbe za oslobođenje Dragoljuba Ignjatovića i Srđe Popovića 1974. godine. Dr Popov je objavio veći broj knjiga i članaka. Najpoznatije njegovo delo je knjiga “Društveni sukobi – izazov sociologiji”, koja je ponovo objavljena 1990 godine, a prvi put izašla 1983, kada je sudski zabranjena i po nalogu suda uništena. Ne manje značajna je i knjiga “Contra fatum”, objavljena takođe 1990. godine. Priredio je dve značajna zbornika radova, u kojima je i sam bio autor: "Srpska strana rata" (1996) i "Traganje za normalnim životom" (Srbija 2000-2007).Političke i društvene aktivnosti Nebojše Popova toliko su brojne da se mogu spomenuti samo neke. Kurioziteta radi, vredi spomenuti da je Nebojša bio na 6 radnih akcija, na prvoj 1949. godine, sa samo 10 godina. Kao gimnazijalac postaje član Saveza komunista, a napušta ga 1970. godine zbog tadašnjeg ugrožavanja slobode studentske štampe. Popov organizuje niz vaninstitucionalnih okupljanje sociologa i filozofa na Cresu, Lošinju i u Komiži. Bio je i jedan od organizatora Slobodnog univerziteta, koji se održavao po privatnim stanovima. Kao član peticionaškog pokreta i pokreta za podršku poljskom pokretu Solidarnošć, bio je uhapšen i prekršajno osuđen na kaznu zatvora od 25 dana.U kriticnom je stanju, doktori kazu da je pitanje sata :(

fak! zar i muceni popov.

Proguglah da se podsetim ko je taj, pa naleteh na neki Youtube video gde je sa Seseljom u TV studiju. Joj jbte podseti me na ona grozomorna vremena, presede mi ovaj kengur na podvarku.

Jebiga, ode cela generacija starih asova, Rajić, Dimitrijević, a evo sad i Popov.

  On 26. 10. 2012. at 10:01, Indy said:

Proguglah da se podsetim ko je taj, pa naleteh na neki Youtube video gde je sa Seseljom u TV studiju. Joj jbte podseti me na ona grozomorna vremena, presede mi ovaj kengur na podvarku.

Jel to ono kad mu Šešelj kaže da je ružan?

Polako, tako je i Bata Zivotinja bio na korak do smrti, eno ga kuci oporavlja se.

:(jos jedan veliki covek odlazi

"Od svega sto ste rekli, jedino je sasvim izvesno da zivimo u Beogradu" http://www.youtube.com/watch?v=vA64JFc4eC4

  On 26. 10. 2012. at 10:04, Marko M. Dabovic said:

Polako, tako je i Bata Zivotinja bio na korak do smrti, eno ga kuci oporavlja se.

izgleda da si u pravu :)

Čovek čija je "Republika" u vreme najvećeg ludila s početka devedesetih bila gotovo jedina iskra razuma ...Hvala ti Nebojša što si nama nekolicini pomogao da ostanemo normalni. Da ostanemo ljudi, pre svega ...Uz Životića, jedini "praksisovac" koji je ostao dosledan idejama iz 1968. godine ...

Edited October 27, 201212 yr by stoka

  On 26. 10. 2012. at 10:04, Marko M. Dabovic said:

Polako, tako je i Bata Zivotinja bio na korak do smrti, eno ga kuci oporavlja se.

Uh nadam se...Nebojsa je fajter...

  On 26. 10. 2012. at 10:02, Syme said:

Jebiga, ode cela generacija starih asova, Rajić, Dimitrijević, a evo sad i Popov.

Stvarno kad pogledas ekipa odlazi lagano....

Iznenadih se sto Nebojsa ima svoj topik, ali nije trebalo mnogo da ukapiram... Dobar covek. Sto kaze stoka, 90-ih je odradio mali, ali vrlo vazan posao. I posle 5. oktobra se nije uvalio da bude ambasador ili tako nesto. On je meni stepenicu-dve iznad pokojnog Dimitrijevica, ne zbog nekih konkretnih (ne)dela, nego sam ih jednostavno tako rasporedio tokom godina.

znao sam ga iz GSS. dobar čovek, mislim na ono što je rečeno - fajter. prisatio sam se i onog "bumo videli" iz '92 u razgovoru sa onim što trune pod lipom. i viđao sam ga, s vremena na vreme u "orašcu" s kafom i novinama.