Istoriografija - veliki istoricari i njihova dela

[MancMellow]

:(

[kurjak92]

:( velika istoricarka i levicarka, sjajan profesor i borac protiv rehabilitacije saradnika okupatora

 

Послато са GT-P7500 уз помоћ Тапатока

[Prospero]

Preminuo akademik Dragoljub Živojinović

 

 

PETAK, 05. FEB 2016, 14:40 -> 20:48

IZVOR:RTS, TANJUG

 

 

Akademik Dragoljub Živojinović, sekretar Odeljenja istorijskih nauka, preminuo je u 82. godini, saopštila je Srpska akademija nauka i umetnosti.

 

 

Dragoljub Živojinović je rođen u Vranju, 17. aprila 1934. godine. Bavio se najsloženijim pitanjima nacionalne istorije i na ta pitanja davao naučno utemeljene odgovore. Koliko je bio prisutan u nacionalnoj istoriografiji toliko ga je poznavala i međunarodna nauka.

 

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić uputio je telegram saučešća porodici preminulog akademika Dragoljuba Živojinovića.

"Srpska i svetska akademska zajednica ostala je bez svog uglednog naučnika čije su misli odavno postale i zauvek će ostati deo obaveznog diskursa u humanističkim naukama uopšte. Pamtićemo ogromnu posvećenost akademika Živojinovića pre svega u proučavanju srpske i svetske istorije, naslove koji su obavezna građa na našem, ali i na univerzitetima širom sveta. Pamtićemo i njegov doprinos nauci kojim je zadužio našu državu i društvo. Bila je čast poznavati profesora, naučnika, akademika i mislioca Dragoljuba Živojinovića", naveo je Nikolić.

 

Na engleskom jeziku objavio je niz biografija u prestižnim međunarodnim izdavačkim kućama i nebrojeno rasprava.

"Bio je izuzetna javna ličnost u srpskoj kulturi. Iza njega je ostalo ogromno naučno delo. Pisao je kvalifikovano u periodu od 16. do 20. veka, od spoljne politike Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, spoljne politike Vatikana, preko ogromnog dela o Prvom svetskom ratu, sve do neuporedive biografije Kralja Petra Karađorđevića. Kao javna ličnost zračio je integritetom hrabrog i slobodnog čoveka", istakao je istoričar Miloš Ković.

Diplomirao je na Katedri za istoriju beogradskog Filozofskog fakulteta (1959), a postdiplomske studije je završio na Univerzitetu Pensilvanija (1963).

 

Doktorirao je na Univerzitetu Pensilvanija, a postdoktorski rad obavio je na Harvardovom univerzitetu (1972).

Tokom svoje bogate naučne karijere bio je i redovni profesor univerziteta do 1979, a bio je član Organizacije američkih istoričara i Evropskog udruženje za američke studije. Uređivao je časopis Hrišćanska misao.

Akademik Živojinović, naučnik svetskog ranga, dobitnik je mnogih nagrada i priznanja, kao što su BIGZ-ova nagrada za naučno delo (1995), Nagrada "Svetozar Miletić" (1995), Nagrada za životno delo "Vladimir Ćorović" (2004), Ordine del merito della Republica Italiana (1971), Orden zasluge za narod sa srebrnim zracima (1989).

 

Edited February 5, 2016 by Prospero

[hausmaistor]

Jel Zivojinovic bio manji od Olivere te zbog toga nema suzica? Budaletine tupave

Edited February 7, 2016 by hausmaistor

[salerokada]

Ko su budaletine?

[Budja]

Steta sto je clanak tako nepismen.

 

Pisao "u periodu od 16 do 20 veka", "Harvardov univerzitet", "neuporedive biografije"

[Dr Arslanagić]

Jel Zivojinovic bio manji od Olivere te zbog toga nema suzica? Budaletine tupave

 

Molim?

[kud u maglu Simoviću]

dobra emisija na rts2 živojinović priča o I ww, i sad počeo o II

e

završeno sa 06.04.

Edited February 10, 2016 by kud u maglu Simoviću

[Prospero]

Halil Inalcik, historian of Ottoman Empire and University Professor, 1916-2016

By Mark Peters
August 1, 2016

Prof. Halil Inalcik, a preeminent expert on the Ottoman Empire who trained two generations of scholars in the United States and Turkey, died on July 25. He was 100 years old.
Inalcik’s research was critical in elevating the Ottoman period to a leading role in the study of world history. His scholarly work was marked by rigorous research of source materials, and his writings, including The Ottoman Empire: The Classical Age 1300–1600, became critical texts for historians around the world.
“Without exaggeration one really has to say he not only created but actually built the study of things Ottoman and the Ottoman Empire in its many cultural, political and economic contexts. He was really and truly the master,” said Cornell Fleischer, the Kanuni Suleyman Professor of Ottoman and Modern Turkish Studies.

 

Inalcik was born in Istanbul in the final years of the Ottoman Empire and received his formal education in Turkey, completing his PhD at the University of Ankara in 1942. He later wrote his childhood in Istanbul partly drew him to his field of study, but a bigger factor was the rich and expansive source materials from the Ottoman period.
Inalcik was recruited to UChicago in the early 1970s from the University of Ankara by Prof. William McNeill, a pioneer in the field of world history. Inalcik, who also taught at Columbia University, the University of Pennsylvania and Princeton University, became one of UChicago’s early University Professors, an appointment reserved for scholars with internationally recognized eminence in their fields and potential for high impact across the University.
Inalcik held appointments in History and Near Eastern Languages and Civilizations.

 

“Halil Inalcik was a scholar of international repute whose work was marked by high erudition, superb critical analysis and an extraordinary command of vast historical sources. We were greatly honored that he was a member of our faculty,” said John W. Boyer, the Martin A. Ryerson Professor in History and dean of the College.
At the University, Inalcik trained a series of young historians who became top scholars, while continuing his own research, which spanned the history of Crimea, Albania and Anatolia in the 15th century to Bulgaria in the 19th century. His work encompassed social, political and economic history from peasants to sultans.

 

“Professor Inalcik transformed the field of Ottoman studies from an obscure and exotic sub-field into one of the leading historical disciplines. He has set the agenda for critical analysis and understanding of a crucial time period in world history,” said Fariba Zarinebaf, PhD’91, a former student of Inalcik and associate professor of Middle Eastern and Islamic Studies at the University of California at Riverside.
Inalcik retired from the University in 1986 and became a professor emeritus. He returned to Turkey and founded the history department at Bilkent University in Ankara. Inalcik received numerous honors during his lifetime, including 23 honorary doctorates and awards in Turkey for his contributions to history and culture.

 

Inalcik wrote about his life and career in an essay published in 1993, including his time at the University. One of his favorite memories was a visit to campus by dervishes from Turkey who practice Islamic mysticism. He remembered being deeply moved as their cries reverberated off the ceiling of a University chapel.

[bradilko]

poucan prosperov post

uvek mi je nedostajao turski pogled i njihove muke i radosti.kakvih tu ima arhiva i sveckih cuda..prvi put sam kod brodela,kad je on delio misli sa citaocima,delimicno svatio okvire tog neverovatnog bogatstva.

brodel je iznova i iznova neprevazidjen genij i sjajan dasa

[Prospero]

Inaldžik je prevođen i kod nas i praktično je standardna fakultetska literatura za Osmansko carstvo.

[MancMellow]

ajde ovde cu, istorija je, nije politika

 

https://soundcloud.com/udi-beograd/prof-miroslav-jovanovic-srbi-i-rusi-12-21-vek-istorija-odnosa

[hazard]

http://www.balkaninstitut.com/vesti/4/2017/06/28/dragi-prijatelji-27_-juna-2017_-godine-preminuo-je-dr-dusan-t_-batakovi.html

 

 

ДРАГИ ПРИЈАТЕЉИ, 27. ЈУНА 2017. ГОДИНЕ ПРЕМИНУО JE ДР ДУШАН Т. БАТАКОВИЋ.

 

Драги пријатељи, 27. јуна 2017. године преминуо je др Душан Т. Батаковић. Био је историчар, професор, дипломата, директор Балканолошког Института САНУ, али пре свега наш пријатељ. Каже се да о историчарима најбоље говоре њихове књиге, а то је посебно тачно у случају Душана Т. Батаковића. Написао је и уредио преко двадесет књига, које су објављене на осам језика. Објавио је и неколико приређених издања историјских извора и готово непрегледан број научних радова. Детаљан попис свих његових научних дела, књига и текстова, дипломатских мисија у којима је учествовао и књижевних и научних часописа које је уређивао, замаглио би његову најважнију особину, ону по којој ће га пријатељи и сарадници памтити, огромну енергију која је пратила сваки његов подухват. Његови сарадници знају шта је све још желео да уради, за шта, нажалост, неће имати прилику. Наслеђе Душана Т. Батаковића нису само његови научни радови. Годинама је радио на успостављању веза између научника из земље и иностранства, различитих института и научних институција, али и између различитих генерација српских историчара. Његова канцеларија била је место безбројних састанака, не само са научницима његове генерације, већ и са студентима који су тек започињали своје каријере. За Душана Т. Батаковића историја није била само професија. Историја је за њега била страст. Велика библиотека, коју је деценијама правио, није била само библиофилски подухват, већ су у њој многе колеге проналазиле ретке књиге, важне за њихова истраживања. Душан Т. Батаковић остаће упамћен као човек чврстих принципа и јасних ставова, као луцидни саговорник и добронамерни критичар, као љубитељ рокенрола, а пре свега као добар друг. Иза др Душана Т. Батаковића остала је кћер Олга и син Марко. Сахрана др Душана Т. Батаковића одржаће се у петак 30. јуна у 13 часова на Новом гробљу у Београду.

 

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2784625/preminuo-dusan-batakovic.html

 

 

Директор Балканолошког института САНУ и некадашњи амбасадор у Грчкој, Канади и Француској, Душан Т. Батаковић преминуо је у Београду у 61. години, потврдила је породица.

 

Батаковић је рођен у Београду, где је завршио студије историје на Филозофском факултету 1982. и магистрирао 1988, а докторирао је 1996. године на Сорбони у Паризу.

 

У Историјском институту радио је од 1983. до 1992. године, када прелази у Балканолошки институт САНУ. Био је члан уредништва Књижевне речи (1985–1989), Задужбине (1990–1994) и Књижевних новина (1991–1998).

 

Од априла 1998. на Филозофском факултету у Београду предаје Увод у историјске студије и Општу историју новог века. После мандата амбасадора у Грчкој (2001–2005), Батаковић је у јулу 2005. именован за саветника председника Србије.

 

У октобру 2005. године изабран је за директора Балканолошког института САНУ, а на тој функцији је поново од фебруара 2013.

 

Био је члан Државног преговарачког тима о будућем статусу Косова и Метохије од новембра 2005. до јула 2007. године, када је именован за амбасадора Србије у Канади.

 

У јануару 2009. године постављен је за амбасадора Србије у Француској, и на тој функцији је био до 2012. године. Батаковић је био и шеф делегације Србије при Међународном суду правде у Хагу 2009–2011. године.

[porucnik vasic]

Ово ме сабило опасно. Чули се пре неки дан...

[hazard]

Ово ме сабило опасно. Чули се пре неки дан...

 

Interesantan tekst. Nije svojevremeno pisan kao in memoriam, ali sada služi toj svrsi.

 

18.pdf