Istoriografija - veliki istoricari i njihova dela

[namenski]

Nebojsa Bato Tomasevic

Orlov krs, sto godina jedne crnogorske porodice

prevod sa engleskog, izdanje CID Podgorica i nevski, Beograd, 2006.

 

Dobro napisani memoari.

Izmedju ostalog prisustvovao, kao strazar OZNA, samoubistvu Milana Nedica i kao sluzbeni pratilac ekipe Manchester United-a, doziveo i preziveo avionsku nesrecu u Minhenu...

Valjda i direktor Jutel-a, kad ono bese.

Enciklopedija svetske naivne umetnosti, Cigani sveta.

[Dr Arslanagić]

Holm Sundhaussen (1942-2015)

 

 

Historische Statistik Serbiens 1834–1914. Mit europäischen Vergleichsdaten (München, 1989). је незаобилазна књига за сваког ко се бави српском историјом.

[MancMellow]

ima već dva meseca? promaklo mi bilo. 

[Prospero]

objavila je kuća clio

http://www.clio.rs/vesti.php?id=933

 

za medije ne nađoh ništa.

[porucnik vasic]

[Prospero]

Liven razbija, standardno.

 

Dao je ime psu Barklaj de Toli :D

[vathra]

Dao je ime psu Barklaj de Toli :D

 

Енглез даје име псу по Шкоту, и још увијено у историјски миље...

 

Мада боље и то него да га је назвао Гроф Миле 

[Prospero]

Liveni su porelkom baltičko-nemački feudalci.

[vathra]

Liveni su porelkom baltičko-nemački feudalci.

Што би рекли у ”Ножу”, а ко је био пре Богдана, Вилхелма и Питера?

 

У сваком случају, Барклај по ком је дао име кучету је наследио од шкотског клана.

[Prospero]

Ma nije poenta da Barklaj nije Škot nego da Liven nije Englez. :D

[vathra]

Ma nije poenta da Barklaj nije Škot nego da Liven nije Englez. :D

 

Шкот пореклом из Литваније који говори немачки а руски је војсковођа, и балтичко-немачки феудалац из јужне Енглеске, ко ће све да похвата 

[porucnik vasic]

Шкот пореклом из Литваније који говори немачки а руски је војсковођа, и балтичко-немачки феудалац из јужне Енглеске, ко ће све да похвата 

Сам човек током лекције прича о томе да му је гомила предака ратовала у царској армији. 

[Yoda]

Umro Milorad Ekmecic.

 

 

 

Академик проф. др Милорад Екмечић је после краће болести преминуо у КЦ Београд у 88. години живота.

Како Слободна Херцеговина сазнаје Милорад Екмечић из здравствених разлога није био у прилици да буде у Пребиловцима на освештању храма Васкресења у Пребиловцима, али гледајући директан ТВ пренос потресао се када је на паноу жртава угледао слику свог оца Илије.

Рођен је у Пребиловцима, општина Чапљина, 4. октобра 1928. године, од оца Илије и мајке Кристине. Основну школу (четири разреда) завршио је у Чапљини, а гимназију у Мостару 1947, уз ослобађање од матуре. Рат је провео до 1943. у Чапљини, а након губитка и другог родитеља — у Пребиловцима на слободној територији. Од октобра 1944. до јула 1945. био је у НОВ. Уписао општу историју на Свеучилишту у Загребу, где дипломира 1952. године. Исте је године изабран за асистента на новоотвореном Филозофском факултету у Сарајеву, али је због болести на дужност ступио неколико месеци касније. Провео годину дана на истраживачком раду у архивима у Загребу, Београду, Задру, као и неколико месеци у Бечу.

Докторску дисертацију „Устанак у Босни 1875—1878.“ одбранио је на Свеучилишту у Загребу 1958. и она је до сада доживела три издања и непотпун превод на немачки језик (у издању Института за историју југоисточне Европе у Грацу).

Након специјализације у Принстону (САД) од годину дана, наставио са радом на Филозофском факултету у Сарајеву све до избијања грађанског рата 1992. године.

У мају 1992. ухапшен је од стране муслиманских „Зелених беретки“ заједно са породицом, пуштен у кућни притвор (из основне школе Вратник), успео да тајно пребегне на територију Републике Српске. Након тога је од септембра 1992. до пензионисања 1. октобра 1994. био редовни професор Филозофског факултета у Београду.

За дописног члана Академије наука и умјетности БиХ изабран 1973, а за редовног 1981. године. Члан Српске академије наука и уметности ван радог састава постао 16. новембра 1978; у радни састав преведен 1. јула 1992. године. Дописни члан је и Црногорске академије наука и умјетности од 1993, као и члан ван радног састава Академије наука и умјетности Републике Српске од 1996. године. Милорад Екмечић је члан Сената Републике Српске у другом сазиву од 2009. године.

Предсједник Републике Српске Рајко Кузмановић одликовао га је 1. новембра 2010. године Орденом части са златним зрацима.Добитник је Кочићеве награде 2004. децембра 2011. добио је Орден Светог Саве.

Време и место сахране биће накнадно саопштени.

​

Edited August 29, 2015 by Yoda

[apostata]

Ekica mi je predavao ... erudita par exellence.

 

U četvrtoj godini (pored redovnih obaveza) jednoj generaciji držao je Oktobarsku revoluciju, a narednoj fašizam i tako redom.

Nas je zapao fašizam - do kraja drugog semestra stigao je do Romanske škole i Morasa .., a kažu da je otprilike isto tako i uvijek sa Oktobarskom.

 

Sa rajom idem na proslavu neke Nove godine, tramvaj prolazi pored faksa, a kod njega u 20h 31.12. u kabinetu gori svjetlo.

 

Pred njim (koliko god znao) jednostavno te bilo sramota odgovarati.

 

R.I.P. profesore.

Edited August 30, 2015 by apostata

[Anduril]

Zanimljiv je razvoj Ekmecica od jugoslovenske linije:

 

http://www.biblio.com/book/istorija-jugoslavije-ivan-bozic-sima-cirkovic/d/642386106

 

preko osnivanja i davanja ideoloske baze Karadzevicevom SDS-u pred pocetak rata:

 

 

Božidar Jakšić o Miloradu Ekmečiću
Nažalost, odabrao je nacionalizam
On je bio veoma sposoban istoričar, ali je, nažalost, odabrao nacionalističko stanovište. Bio je moj profesor u Sarajevu. Napisao je veoma važne knjige o ovoj kulturi, njegov profesionalni rad je izvanredan, a 1980-ih je bio pod pritiskom jer ga je Tito kritikovao. Veoma me je iznenadilo i rastužilo to što se opredelio za nacionalističku stranu. Ali celu njegovu porodicu ubile su ustaške snage u Hercegovini, pa to možda objašnjava njegov izbor. U kratkom periodu pre nego što je rat počeo Izetbegović je uhapsio Milorada Ekmečića i izložio ga fizičkom mučenju. Učestvovao je u osnivanju SDS-a, na takozvanom Kongresu srpskih intelektualaca iz Bosne (1991. ili najkasnije '92.), na koji sam i ja pozvan, ali sam se zahvalio na pozivu.
(Iz knjige Anatomija mržnje: putovanje u Bosnu i Srbiju, danskog dvojca Jens-Martin Eriksen i Frederik Stjernfelt)

 

 

vo Komšić je u svojoj knjizi Preživljena zemlja: Tko je, kada i gdje dijelio BiH

Ekmečić je otišao još dalje: on je valjda procijenio da bi mogao nametnuti tezu da je hrvatski nacionalizam jedino opasan u Jugoslaviji i da on razara Jugoslaviju, da Jugoslavija može opstati kao krnja Jugoslavija bez Slovenije i Hrvatske bez "srpskih krajeva", da federativna Jugoslavija kao savezna država jedino može biti jamac postojanja BiH te da naša stranka ima u budućnosti veliku šansu ukoliko bi prihvatila te njegove stavove i javno se za njih zalagala. Duraković je, istina, reagirao prvi rekavši da su za nas svi nacionalizmi podjednako opasni i da niti jedan ne možemo podržati. Ekmečić je pokušao objasniti kako ostali nacionalizmi u Jugoslaviji nisu bili usmjereni protiv Jugoslavije, već samo hrvatski, kako je on povezan s Vatikanom i njegovom politikom u svijetu, kako su Hrvati sve vrijeme radili protiv države te ih zbog toga treba isključiti iz nje i kako je sada prilika za to. Rekao je kako će nova krnja Jugoslavija biti lijepa država jer će u njoj biti srpski krajevi iz Hrvatske, cijela BiH, Crna Gora, Makedonija i Srbija.
Već sam poskakivao na stolici čekajući da on završi i da uzmem riječ. Želio sam skočiti preko stola i uhvatiti ga za vrat od bijesa. Duraković je to osjetio. Budući da sam sjedio do njega, neprimjetno ispod stola uhvatio me za nogu i počeo stiskati dajući mi do znanja da se strpim.
Ne čekajući da završi, Duraković je upao s pitanjem koje je zapravo bilo ljutita konstatacija: znate li, Vi, profesore, da to što govorite vodi direktno u rat.
Ekmečić se uopće nije smeo. Potpuno mirno, bez ijedne grimase na licu, čak spuštajući ton, odgovorio je: da, znam da je to rat; zar mislite da se ijedna država na svijetu napravila bez rata i mača, neće ni ova; za takvu državu vrijedi ratovati.
A znate li, Vi, profesore, da će u tom ratu biti na hiljade mrtvih, rekao je Duraković, već primjetno uzbuđen i ljut. Znam i to, nastavio je u istom tonu Ekmečić i dodao: što je hiljade mrtvih za jednu državu, to je sitnica.

 

 

Sjećanja Nijaza Durakovića
Računao je s hiljadama mrtvih za srpsku državu
Negdje uoči samog rata rukovodstvo SDP-a je odlučilo da napravi seriju razgovora s tada vladajućim partijama - SDS, HDZ i SDA - te nekim manjim koje se tada nisu puno pitale. Imali smo sastanak u tadašnjem Klubu delegata, danas je to Ambasada SAD-a, i s naše strane bili smo Ivo Komšić, Nikola Stojanović (režiser), Zlatko Lagumdžija i ja. SDS su predstavljali Radovan Karadžić, Milorad Ekmečić, Aleksa Buha i Slavko Leovac. Razgovaralo se o mnogim gorućim stvarima, između ostalog - hoće li biti rata. Milorad Ekmečić je tu došao kao neprikosnoveni ideolog SDS-a i kao najumniji i najkvalificiraniji za čitav taj nacionalistički program koji je već bio veoma dobro profiliran. Kao akademik ovjenčan slavom jednog vrsnog historičara, prvo je u jednoj replici Ivi Komšiću rekao da su Hrvati "dokazano genocidan narod" i bio je vrlo ljut zbog nekih poteza koje je tada vukao Tuđman. Onda sam ja upao u polemiku i rekao mu da je sramno od jednog profesora da tako stvari generalizira, da ne može na osnovu Jasenovca na taj način govoriti i tu smo se debelo posvađali. Govorim po sjećanju, ali otprilike je rekao da mi ne znamo baš dobro povijest, odnosno istoriju, kako on kaže, i da je on mnogo toga naučio od Francuza, da se država ne može stvarati tako kako neko misli, ona se stvara samo ognjem i mačem, da su i Francuzi tako uradili, ne samo u vrijeme Napoleona, a da i Srbi to trebaju znati. A što će u tom ognju i maču stradati, rekao je, pa neka strada dvjesto-trista hiljada ljudi - to nije ništa spram tog povijesnog čina. Dakle, žrtvovati nekoliko stotina hiljada ljudi nije ništa, to je kolateralna šteta za čin stvaranja velikosrpske države.

 

do sada vec legendardnih javljanja za Vecernje Novosti.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:518313-Milorad-Ekmecic-Srbi-na-meti-Vatikana

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.289.html:356146-Milorad-Ekmecic-U-ovakvu-Evropu-ne-treba-zuriti

 

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:509006-Dr-Milorad-Ekmecic-Ukrajina-je-oduvek-Malorusija

Edited August 30, 2015 by Anduril