Ravnogorski pokret

[Yoda]

Povratak na temu - sovjetska istoriografija o cetnicima>

У контексту одређивања карактера ослобађања/освајања Србије веомаје важно утврдити однос између совјетских војника и српског покретаотпора Д. Михаиловића. ЈВуО се веома дуго у југословенској званичној историографији налазила у истој равни са усташким покретом уХрватској. Тек 1992. темељним радом Б. Петрановића Србија у Другомсветском рату српска академска наука верификовала је ЈВуО као једантрагичан и на крају неуспешан, али без сумње антиокупаторски покретотпора. Парламент и влада Србије једну деценију након тога су потврдилиовај став и државним законом. Ова промена у ставу великом мукомпробија пут у руску историографију, која у овом сегменту није показалажељу да преиспита совјетску историографску традицију.Уосталом и уСрбији, упркос законском признању ЈВуО као покрета отпора постоје групеистраживача које сумњају у антиокупаторски карактер четничких одреда.Тема карактера активности ЈВуО излази из оквира нашег истраживања, алими не можемо заобићи питање односа четника и совјетских трупа у токуослобођења Србије од немачког окупатора у јесен 1944.Односи јединица Црвене армије и команданата ЈВуО на теренупредстављали су у совјетској и у југословенској историографији „осетљиву“тему. Совјетска историографија је избегавала да се генерално бави овимодносима јер није желела да прикаже умешаност СССР-а у грађански ратнити да призна компликовани однос Црвене армије према четницима ДражеМихаиловића на терену. Једини изузетак из генерално негативног односапрема покрету Д. Михаиловића представља совјетски зборник докуменатаТрећег рајха у који су биле укључене и тезе реферата шефа оперативногодељења генерала Јодла поднетог рајхслајтерима и гаулајтерима 7. новембра1943. у Минхену. У реферату под називом „Стратешки положај у почеткупете године рата“ сажето су описани догађаји у свим областима где се Рајхборио за своје интересе против спољног и унутрашњег непријатеља. У одељку„Југоисток“ било је речено следеће: „На окупираном подручју Балкана одвија_се мали рат. Он се води против понекад веома добро наоружаних банди, подражаваних од стране Англосаксонаца укупног броја од сто четрдесет до сто педесет хиљада људи. Све банде се боре против Немаца иако нису међусобно јединствене. Издвајају се: а) у Хрватској и Србији комунистички партизански одреди под командом Тита бројног састава од око деведесет хиљада људи; б) четници под командом Драже Михаиловића бројног саставаод тридесет хиљада људи; в) у Грчкој – националне банде под командомЗерваса бројног састава од десет хиљада људи и око петнаест хиљадакомуниста.“ У фуснотама и коментарима нема покушаја да се оспорипоглед на Михаиловића као на борца са немачким окупатором._ Ипак, овоиздање представљало је једини пример позитиве оцене четника у совјетскојпослератној историографији, чији су се погледи на ЈВуО стереотипнобазирали на ставу југословенске комунистичке историографије.С друге стране, југословенска историографија из доба ИБ-а забележилаје двосмислене случајеве у односима између четника и совјетских команданатана терену. Непосредни учесници догађаја су се сећали, „немилих“ у тодоба, контаката између совјетске стране и краља, долазећи чак и до идеје отоме да је СССР тежио да „наметне“ Југославији монархију. У каснијим радовима званична југословенска историографија нештоопрезније је обрађивала тему совјетско-четничких веза, која је могла дапоремети успостављену вештачку „равнотежу“ између четника и усташаи да индиректно смањи апсолутни историографски мрак у који је потапанпокрет Драже Михаиловића. Стога је дошло до сагласја у ставовима југословенскеи совјетске историографије. Ситуацију у југословенској историографијије преломио превод рада Јозе Томашевића, који је скептичнооценио могућност постојања крупнијих уговора између совјетске стране иД. Михаиловића, али је поменуо неуспешан покушај успостављања таквевезе преко команданата Крајинског корпуса пуковника Велимира Пилетића.Осим тога Томашевић је поменуо и сарадњу команданта Расинско-топличке групе корпуса пуковника Драгутинa Кесеровићa са РККАприликом ослобођења Крушевца, као и активну помоћ команданта 4. Групе. Многовише информација у вези са овим догађајима постало је доступно тек наконобјављивања тзв. „четничког“ (XIV) тома Зборника докумената НОП, укоме је објављен детаљан извештај Кесеровића о догађајима код Крушевцаи саопштење о покушајима Ракића да успостави контакт са совјетскимтрупама и његовој сарадњи са њима у борби против Немаца код Чачка.

[Prospero]

kad Yoda pomenu J. Tomaševića:

Mihailović je svoj glavni potez povukao još dok su se sovjetske snage pripremale za operacije protiv Nijemaca u Srbiji i Vojvodini. Poslao je sovjetskim snagama u Rumunjskoj misiju pod vođstvom potpukovnika Velimira Piletića, komandanta sjeveroistočne Srbije, s instrukcijama da uspostavi vezu....Prema potpukovniku Ratkoviću, jednom od sudionika u misiji, trebalo je predložiti slijedeće:1. Rusi trebaju posredovati kod partizana u cilju okončanja građanskog rata, tako da se sve domaće snage mogu okrenuti protiv neprijatelja;2. nakon što se rat završi treba četničke i partizanske snage povući u kasarne sve dok neutralna domaća vlada ne održi slobodne izbore pod nadzorom Velike trojice;3. sva suđenja za ratne zločine treba odgoditi do poslije izbora, a tada ih trebaju preuzeti civilni sudovi.Četnička misija prešla je preko Dunava u rumunjsku 10. septembra i krenula do Krajove gde je uspostavila kontakt sa Rusima. I ti dodiri završili su razočaranjem, a saznavši da su britanska i američka vojna misija već u Bukureštu, odlučili su da se probiju do tamo kako bi uspostavili vezu s njima. Ali, još dok su bili u Krajovi, piletićev ađutant s navodnim komunističkim sklonostima, denuncirao je Rusima članove misije kao britanske špijune. Tako su, umjesto da sjednu za pregovarački stol s ruskim komandantima koji su se spremali ući u Jugoslaviju, četnici 1. oktobra bili uhapšeni i avionom prebačeni u Moskvu gdje su bili u zatvoru i ispitivani od sovjetske policije....U stvari samo su dva značajnija četnička komandanta surađivala sa sovjetskim trupama, i to tek kratko. To su bili potpukovnik Keserović, komandant grupe jurišnih korpusa i kapetan Raković, komandant Drugog ravnogorskog korpusa. Keserovićeve trupe sastale su se s Rusima koji su su iz Bugarske napredovali u srednjeistočnu Srbiju. Prema poruci Keserovićeve grupe jurišnih korpusa Drugom jurišnom korpusu od 16. oktobra, Keserovićevi četnici i neke sovjetske jedinice zajedno su okupirale Kruševac i Rusi su zatim komandu grada predali Keseroviću. Ali, dva dana kasnije, Keserović je obavijestio majora Račića, komandanta Četvrte grupe jurišnih korpusa koji je razmatrao mogućnost suradnje sa Crvenom armijom, da ruska komandna mijesta surađuju samo s komunistima (partizanima), te da zahtijevaju razoružanje četnika i odbijaju suradnju s njima. Savjetovao je Račiću da napusti plan o susretu s Crvenom armijom, jer su zbog sovjetske birokratske mašine svi kontakti beznadni, a i zbog toga što Rusi barataju "s tisuću smicalica". Keserović je 19. oktobra obavijestio Vrhovnu komandu da se njegov predstavnik kod ruske divizije vratio sa ultimatumom koji naređuje da svi četnici pod njegovom komandom polože oružje do 18. oktobra u podne i da budu prebačeni u logor blizu Paraćina gdje će ih reorganizirati u jedinice jugoslovenske Narodnooslobodilačke vojske. Ako utlimatum bude odbijen, Sovjeti prijete otvaranjem neprijateljstava....Kapetan Raković i njegov Drugi ravnogorski korpus surađivali su sa Crvenom armijom u zauzimanju čačka. Za razliku od Keserovića, Raković očito nije obaviještavao Vrhovnu komandu o razvoju te suradnje. Ipak, 11. novembra se saznalo da je pred Crvenom armijom morao pobjeći u Sandžak....U operacijama oko Čačka četnici su se borili dobro i zarobili su 339 pripadnika od Nijemaca organiziranog Ruskog zaštitinog korpusa i predali ih Crvenoj armiji. Takođe su pomagali sovjetskim snagama prilikom izviđanja. Dok su te operacije trajale, sovjetske jedinice su zadržavale jedinice NOVJ na tom području od napada na četnike. Raković je bez incidenta posjetio štab jedne od sovjetskih jedinica, ali je ubrzo poslije toga, očito usled Titovog protesta Tolbuhinu, sovjetski komandant zahtijevao da Raković i njegove jedinice pređu pod Titovu komandu.

edit:@Filipopet brkaš poginule i izbačene iz stroja

Битка код Чеврнтије била је сукоб између српске Тимочке дивизије I позива и аустроугарске 29. дивизије који се одиграо 6. септембра 1914. током Сремске офанзиве. Аустроугарске снаге нанеле су Србима тежак пораз избацивши из строја око 6500 српских официра и војника док су саме имале троструко мање губитке (око 2000 људи избачених из строја).Као спомен на дату битку данас постоји знаменито место „Поље Легет“, где се налази споменик изгинулима у бици.

Edited June 29, 2012 by buffalo bill

[pere urban x]

Gle sada ovo, Cercil pet meseci pre kapitulacije italije i njenog prelaska na stranu Saveznika, govori o Mihailovicevom povezivanju (posrednom ili neposrednom!) sa italijanskom okupacionom vojskom u jednom vrlo slobodno srocenom protestu koji je ocigledno sluzio kao opravdanje za promenu kursa i otpocinjanje saradnje sa partizanima.Cercilov protest se uzima kao validan a De Golova pohvalna naredba uz odlikovanje se relativizuje jer je "De Golu romanticno zvucalo da neki tamo njegov klasni drug vodi borbu na Balkanu pod zastitom britanske krune dok je bio na sisi iste te krune negde u Africi". Dobro.Ako De Gol nije imao svoje misije kod Mihailovica, imali su ih Amerikanci pa je predsednik urucio odlikovanje Mihailovicu posthumno 1948.Ali ni to nije ono pravo, Truman to radi zbog "zaostravanja odnosa sa FNRJ i zbog spasavanja pilota". Opet dobro.Cercil govori o "povezivanju, direktnim ili indirektnim sa italijanskom okupacionom vojskom" a ovde nam se prikazuje dokument iz februara te iste 1943, dakle mesec i po dana ranije, u kome Pavle Djurisic italijanske posade u gradovima naziva okupatorskim i procenjuje da se grupisu radi odbrane od cetnickih formacija.Veoma principijelan pristup, nema sta.Nastavite sa ovim vodviljem, zaista ste izvor neiscrpne zabave. :)

Edited August 5, 2012 by pere urban x

[pere urban x]

1943, Bajina Basta osvojena, nemacki garnizon unistenhmm, malo neobicno postupanje sa zastavom svojih saveznika

[kim_philby]

Gle sada ovo, Cercil pet meseci pre kapitulacije italije i njenog prelaska na stranu Saveznika, govori o Mihailovicevom povezivanju (posrednom ili neposrednom!) sa italijanskom okupacionom vojskom u jednom vrlo slobodno srocenom protestu koji je ocigledno sluzio kao opravdanje za promenu kursa i otpocinjanju saradnje sa partizanima.Cercilov protest se uzima kao validan a De Golova pohvalna naredba uz odlikovanje se relativizuje jer je "De Golu romanticno zvucalo da neki tamo njegov klasni drug vodi borbu na Balkanu pod zastitom britanske krune dok je bio na sisi iste te krune negde u Africi". Dobro.Ako De Gol nije imao svoje misije kod Mihailovica, imali su ih Amerikanci pa je predsednik urucio odlikovanje Mihailovicu posthumno 1948.Ali ni to nije ono pravo, Truman to radi zbog "zaostravanja odnosa sa FNRJ i zbog spasavanja pilota". Opet dobro.Cercil govori o "povezivanju, direktnim ili indirektnim sa italijanskom okupacionom vojskom" a ovde nam se prikazuje dokument iz februara te iste 1943, dakle mesec i po dana ranije, u kome Pavle Djurisic italijanske posade u gradovima naziva okupatorskim i procenjuje da se grupisu radi odbrane od cetnickih formacija.Veoma principijelan pristup, nema sta.Nastavite sa ovim vodviljem, zaista ste izvor neiscrpne zabave. :)

perfidni albion!

[pere urban x]

perfidni albion!

Ne, samo ukrstam podatke sa Filipenkovim dokumentom.Neko laze, ocigledno.Mislim da si propustio jedan zanimljiv post pa da se ne mucis...

1943, Bajina Basta osvojena, nemacki garnizon unistenhmm, malo neobicno postupanje sa zastavom svojih saveznika

[pere urban x]

Bradonje pored osvojenog nemackog topa nakon borbi za Gornji Milanovac 1944.Cek, pa bradu ima samo bolnicar?! Dobro, onda gibanicari.

Edited August 5, 2012 by pere urban x

[kim_philby]

Ne, samo ukrstam podatke sa Filipenkovim dokumentom.Neko laze, ocigledno.Mislim da si propustio jedan zanimljiv post pa da se ne mucis...

nema sta. tako su ih razbili da je samo zastava ostala. do tada:

БИЛТЕН НЕДИЋЕВОГ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА О СИТУАЦИЈИ У СРБИЈИ АПРИЛА 1943. ГО- ДИНЕ ОПШТЕ СТАЊЕ У СРБИЈИ (IV. 1943) Београдски округ Постоји илегални одред Свете Ракића, који је неак- тиван. Ваљевски округ Постоји илегални одред Николе Калабића, чија се је активност у погледу организовања и прикупљања људства и стоке појачала. Мобилисао је око 140 људи, које наводно упућује за Босну. Иначе и даље ликви- дира поједине комунисте и њихове симпатизере Зајечарски округ Илегалних одреда има већи број, а њихове вође су: у срезу поречком: мајор Веља Пилетић и одбегли вој- вода Жа-рко Костић; у срезу бољевачком: поручник Кент и жанд. капетан Јовановић; у срезу брзопаланач- ком: поручник Тимић; у срезу кључком: капетан Раде- тић са киме је и бив. ср. начелник Јуришин; у срезу крајинском: капетан Петар Михајловић и поручник Ристивојевић. Акција ових одреда састоји се у гоњењу и уништа- вању комуниста — партизана, саветовању сељацима да остану мирни као и да слушају наређења наших и не- мачких власти. Препоручују народу да и сам гони пар- тизане. Крагујевачки округ Илегални одреди Мајора Палошевића, капетана Звонка Вучковића, Поручника Чеде Јовановића, и ка- петана Музикравића не угрожавају јавну безбедност, али активно раде на уништавању комунистичких бан- дита. Краљевачки округ Илегални одреди поручника Власте Антонијевића, Даче Симовића, Милутина Јанковића, поручника Васића и капетана Раковића немилосрдно убијају све оне који су макар и један дан били и сарађивали са партиза- нима. Неки од ових одреда воде тако безумну акцију да се њихова делатност може равнати са радом обичних одметника Крушевачки округ Илегалних одреда има више и налазе се под ко- мандама: мајора Кесеровића, Николе Гордића и капе- тана Весића Властимира. Акција ових одреда се и да- ље састоји у ликвидирању комунистичких бандита. Од- реди Кесеровића и Гордића вршили су у више општи- на присилну мобилизацију сеоских младића Лесковачки округ Акција илегалних одреда манифестовала се у на- паду на људе Косте Пећанца, чијег су сина Милана од- вели Моравски округ Акција илегалног одреда поручника Вукашина Пет- ровића своди се углавном на обрачунавање са комуни- стима и њиховом појединачном уништавању Нишки округ Акција илегалних одреда се не запажа. Пожаревачки округ Акција илегалних одреда своди се углавном на об- рачунавање са комунистима, које се манифестује у мно- го јачој мери но раније. Услед тога су комунисти при- нуђени да се из планина спуштају у равнице. Илегалних одреда има и то: 1) Богдана Прице, са дејством у срезовима: млав- ском, рамском и пожаревачком; 2) Јагоша Живковића у срезу звишком; 3) Капетана Банковића у срезу хомољском; и 4) Поручника Вујовића у срезу моравском а за- једнички им је командант Синиша Пазарац. Осим тота постоји самостални илегални одред од- беглог четничког војводе Воје Триброђанина, који има око 300 људи. Ужички округ Акција илегалних одреда не постоји осим у срезу моравичком у коме дејетвује одред Боже Јаворског Шабачки округ Акција илегалних одреда такође не постоји. Косовскомитровачки округ Илегалних одреда, такође, нема ОПШТА ЗАПАЖАЊА Б. — О акцији илегалних одреда: Примећује се да је готово код свих илегалних одреда проведено јединство ак- ције у погледу уништавања комуниста које се врши у много јачој мери и методичније но у месецу марту. Ови одреди су толико ојачани да у појединим окрузима воде самосталне борбе противу комуниста и то са успехом. У појединим ок- рузима (Краљевачки и Пожаревачки) ова борба је узела то- лику заоштреност да илегални ликвидирају чак и такве људе, који су макар и само један дан били са партизанима, Иначе на пропагандним састанцима илегални одреди, сада још више но раније, саветују народу лојално држање према окупатору а послушност према нашим властима. Карактеристично је да су извесни илегални одреди у појединим окрузима протеклог месеца спроводили делимич- ну присилну мобилизацију младића по појединим селима (Округа: Ваљевског, краљевачког, ужичког), наводно ради одласка за Санџак у циљу спречавања преласка партизана из Босне у Србију Неоверена копија оригинала (писана на машини, ћирилицом) у Архиву В.И.И., рег. бр. 59/1—1

[Agni]

Nesto malo iz nemackih izvora o cetnicima.

[hazard]

Celu i punu? I ima više od dve stranice?Skeniraj to ne bilo ti zapoveđeno, meni ni sami četnici i njihovi potomci iz kraja nisu umeli da navedu nijednu.Vele da su čekali pravi moenat, Švabo bio prejak.

Ima skoro pa 200 stranica ;) zato nikako da je skeniram.Ima i interesantnih momenata, tipa Titove naredbe da se ne udara na okupatora trenutno jer sada nije povoljan trenutak, vec da se sve snage usmere na cetnike, jer s njima valja rascistiti. No to je sporedno. Uglavnom je to nemacka gradja sa detaljima akcija protiv Mihalovicevih cetnika, sukobima i tako dalje. Mozda pre nego sto skeniram sve, postavim ovde poneki interesantan podatak.

[Dr Arslanagić]

jesu li dokumenti iz zbirki koje je izdavao VII ili su strani arhivi u pitanju? skeniraj, ne bilo ti teško.

[hazard]

Pazi, nisu dokumenti u knjizi, vec su citirani, navedeni poimence, a ti si verujem cuo za knjigu, matoro je to, Avakumovic je u pitanju. I da, mislim da su u pitanju skoro pa sve strani arhivi, tako pise u uvodu.

[hazard]

jesu li dokumenti iz zbirki koje je izdavao VII ili su strani arhivi u pitanju? skeniraj, ne bilo ti teško.

Btw ja imam ovo izdanje, originalno:http://www.worldcat.org/title/mihailovic-prema-nemackim-dokumentima/oclc/462735287ali vidim da je Institut za savremenu istoriju 2004. napravio neko novo izdanje:http://searchworks.stanford.edu/view/7882751Ko je Kosta Nikolic ne znam, niti koje su razlike izmedju 2 izdanja, ali kapiram da ovo 2. moze da se nadje u nekoj biblioteci, dok sam ja ovo prvo lovio preko interneta i narucio iz Engleske.

[Prospero]

Pazi, nisu dokumenti u knjizi, vec su citirani, navedeni poimence, a ti si verujem cuo za knjigu, matoro je to, Avakumovic je u pitanju. I da, mislim da su u pitanju skoro pa sve strani arhivi, tako pise u uvodu.

a, to je "Mihailović prema nemačkim dokumentima", iz 2004, valjda.Odavno je (1954) urađena vojno-politička studija iz nemačkih izvora o nemačkim operacijama na Balkanu i uopšte relevantnosti tog fronta za Vermaht.Ovde na scribdu i ovde ceo text.edit: 2004. Edited August 6, 2012 by buffalo bill

[hazard]

2004. je samo 2. izdanje, original je iz 1969.btw mislim da sam i ovo vidjao ranije.Inace, eto, Idioteque je trazio bar jednu bitku:

However, it soon became obvious that the situation would not be improved by such measures as the expansion of the demoralized Croat police and military forces. Large concentrations of Chetniks, including those supported by the Italians, formed a constant threat to German forces in the event of an Allied landing, and the Commander-Chief, Southeast, directed that Operation SCHWARZ, under the Commander of Troops in Croatia, be undertaken in May and June to destroy the Chetniks in Herzegovina and Montenegro.In addition to the divisions he already had assigned to him, the Commander in Croatia received the 1st Mountain Division from the Russian front and a reinforced regimental combat team of the 104th Light Division from the German forces in Serbia for the projected operation. Achieving surprise, the German forces inflicted heavy casualties on the Chetniks, capturing their commander in Montenegro, Major Djurisic, with 4,000 men, and forcing Mihailovitch to flee back into Serbia with the battered remnants of his command. three months of the year, 985 incidents were reported, including sabotage, attacks on native officials and police, and attacks on small German and Bulgarian troop units and installations. In a particularly unenviable position were the local officials, forced to remain in office by the Germans and regarded as collaborators by both Chetniks and Partisans. Fifty-eight were murdered during the first quarter of 1943, and 197 town halls were burned or damaged. In reprisal, in addition to burning some villages and levying fines in livestock, the occupation authorities ordered the shooting of several hundred hostages from among those arrested on suspicion of being members or supporters of the Chetnik and Partisan movements. These ruthless measures had the desired effect for a time, but could not prevent the regrouping of both Chetniks and Partisans as soon as the thinly spread German or Bulgarian forces had left a particular area.

Edited August 6, 2012 by hazard